Послије успјешно завршених борби око одбране Новог Града, бригада је извучена у рејон с. Омарска, Приједор на мобилизацијско сређивање и у резерву ОГ-1, односно 1. дивизије ВРС 1.КК ВРС.
По наређењу бригада 8.11.1995. године преузима зону одговорности од 16.кмтбр 1.КК у ОГ-9. Добој , поново Теслићко ратиште.
Naređenjem od 8.11.1995. godine 1. Prnjavorska lpbr posjela je položaje, a 16. kmtbr krenula je na novi zadatak. Linija odbrane brigade od Gojakovca do rijeke Usore[1] u dužini od oko 18 kilometara , nikada duža l/o, srećom svi položaji su uređeni, a u l/o na Dobojskom ratištu, širi rejon Vitkovci nalazi se 1.525 boraca. Ovdje treba napomenuti da za izvršavanje ovog zadatka pridodat nam je radnički bataljon iz Prnjavora koji se nalazio na liniji odbrane u Svilaju u sastavu 1. okbr 1.KK VRS. Brigada nikad brojnija.
Nastavite sa čitanjem
Iz ratnog dnevnika brigade, daleko smo od linije fronta Brigada ima sasvim novu ulogu i nove zadatke. Sa potpukovnikom Boškom Peulićem, operativcem OG-10 odlazimo na izviđanje, kako bi upoznali teren i pravce eventualne upotrebe snaga. Izviđeni su pravci :
Blagaj – Suhača – Budimilić Japra
Prijedor – Ljubija – Stara Rijeka
Prijedor – Oštra Luka –
Prijedor – Tomašica – Sanica
Omarska – Mrakovica – Orahovo
Orahova – Dubica – Bačvani – Knežica
Bačvani – Petrinja – Kostajnice
Poslije komandantskog izviđanja imali smo potpuniju predstavu kakva nam je uloga i koji su nam zadaci.
Borci uglavnom odmaraju, povremeno vršimo doobuku pojedinih specijalnosti, a posebno na oruđima.
U borbenim dejstvima najčešće nismo se opterećivali formacijskom strukturom brigade, bitno nam je bilo da sve funkcioniše u datom momentu. Iz Korpusa insistiraju da se brigada mora ustrojiti prema formaciji, a ovu aktivnost kontroliše pukovnik Lazić, a najveći dio posla mora uraditi poručnik Momir Krajišnik, personalac u brigadi. Svakodnevno smotre, ustrojavamo brigadu, ide sve po planu.
Nastavite sa čitanjem
18.9.2025. године је 30 година од успјешне одбране Новог Града, што је прилика да се сјетимо на одлучујући допринос бораца Прњаворске бригаде у одбрани овог дијела Републике Српске и стварање Републике Српске.
Прва прњаворска лака пјешадијска бригада стварана је у ратном вихору и стасала у најжешћим борбеним окршајима са непријатељем у пробоју коридора, ослобођењу Дервенте и Брода, битке на Озрену и одбрани Новог Града. Формирана је 29. маја 1992. године по наређењу генерала Момира Талића, команданта Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске од бораца територијалне одбране попуњених резервним саставом са простора Прњавора. У свом саставу Бригада је имала три пјешадијска лака батаљона, одред Вукова са Вучијака, извиђачки вод, вод војне полиције и подршку коју су чинили вод минобацача 82 мм, вод минобацача 120 мм и мјешовита ПОБ. Бригадом је, од формирања до краја рата, командовао пуковник Владо Живковић. У бригаду је било распоређено 2.916 бораца, а кроз бригаду је прошло још 1430 припадника 4.лпб-сеоске страже, 547 бораца, припадника ратне јединице “Вукова са Вучијака“, 542 борца радничког батаљона и 59 припадника почасног вода. 229 је погинуло, 5 је умрло током рата, а 16 се и данас воде као нестали. Учествовала је у борбама на 42 ратишта, а највеће губитке претрпила је на Озренском ратишту.
Nastavite sa čitanjemPismo komandanta 1.lpbr povodom Četvrte godišnjice formiranja 1.prnjavorske lake pješadijske brigade, 18.9.1995. godine
U Banjaluci ove godine je promovisan Zbornik radova „Pad zapadnokrajiških opština i stradanje srpskog naroda Krajine“.
Organizacija starješina Vojske Republike Srpske naglašava da je od velikog značaja dokumentovati činjenice kako bi se sačuvale od zaborava.
U nastanku Zbornika učestvovalo je 40 autora, među kojima su akademici, profesori i doktori nauka, generali, komandanti ratnih jedinica i brigada, kao i starješine koje su igrale značajnu ulogu u ratu.
U zborniku se nalaze i tekstovi starješina iz Opštinskog odbora staješina VRS Prnjavor:
Ovaj zbornik radova predstavljaće sjećanje na herojsku borbu Vojske Republike Srpske, istakli su autori.
Nastavite sa čitanjem
https://www.glassrpske.com/lat/novosti/politika/zbog-cega-su-svi-htjeli-da-ovladaju-ozrenom/595617
Jedinice 1.prnjavorske lake pješadijske brigade, prvi put odlaze na Ozren, odnosno Vozuću krajem 1992. godine, zbog izuzetno teške situacije na Ozrenskom ratištu, kako bi pomogli u stabilizaciji linije i spriječili masovno iseljavanje stanovništva sa Ozrena i Vozuće.
Naređenjem pretpostavljene k-de OG Doboj, 70 dobrovoljaca iz 1. i 3. bataljona i vojna policija s komandantom ppuk Vladom Živkovićem odlaze na južni dio Ozrena, Vozućko ratište, 19.12.1992. godine.
Po naređenju komandanta brigade, komandant 3.pb sa (drugom) 2.pč 3.pb upućuje se u južni dio Vozuće, opština Zavidovići na uspostavljanju linije odbrane na pravcu Kamenićka premet (Ljeskovac (1017m) – Gradac i jedna pješadijska četa 1.pb sa komandantom brigade i zamjenikom komandanta 1.pb vodnikom Tubak, zauzima položaje na vijencu Stolići – Gradac preko r. Krivaje zapadno od Vozuće.
Do 5.1.1993. godine izvlači se 2.pč sa Ljeskovca i ulazi u sastav 3.pb u rejonu odbrane s. Gojakovac, kod Doboja.
Dana 18.3.1993. izvlači se 3.pb iz zone odbrane 1.lpbr u Brčkom i upućuje na smjenu dijelova 1.pb u rejon s. Stog u Vozuću, opština Zavidovići, gdje organizuje odbranu na liniji Visić- Stolići – Gradac prema s. Mahoje-Zuber. Privremeno kao podrška 3. bataljonu na Ozrenu ostaje dio voda MB 82 mm 1. bataljona. po naređenju komandanta brigade. [1]
3.pb ostaje osam mjeseci u odbrani dodijeljenog rejona odbrane, a dijelom snaga 2.pješadijske čete 3.pb učestvuje sa 2. ozrenskom lakom pješadijskom brigadom u napadu i zauzimanju objekta Krš istočno od Vozuće, prema Ribnici i 26.10.1993. po naređenju komande TG Ozren 3.pb se izvlači iz rejona Vozuće[2] i ulazi u sastav brigade u Prnjavoru.
Prnjavorski 3.pb zamjenjuje Knjinska pješadijska četa u rejonu Visić- Stolići – Gradac- s.Stog,
U 1994. godini dolazi do zamjene sa 1.mtb 27.mtb 1.KK Derventa (Motajićki -Pepin bataljon), jedan mtb iz 43.mtbr Prijedor, a u junu 1994. godine položaje prezuma 2.pb 1.srbačke lpb, koja će kasnije kompletno preuzeti odbrane zapadnih dijelova Vozuće do pada Vozuće 1995. godine.
Nastavite sa čitanjem
Na Podsijelovu svakodnevne borbe, muslimani tuku liniju odbrane brigade artiljerijom, a sa manjim grupama pokušavaju prodor kroz našu odbranu. Brigada je dobro opterećena. Jedan broj naših boraca nalazi se na odmoru sa Ozrena.
l/o Nikolino brdo – s.Čevaljuša posjeda 2.pb , 1. pb posjeda od s.Čevaljuše – tt685. IKM, Gorjani- Gaj – k. 551 (isklj.), a 3. pb zauzima položaje na k.551 – Vis – i 6 rovova na Malovanu bPJP MUP CJB Doboj[1]
Nastavite sa čitanjem
29.4.2022.
str. 149
Operacija Trećeg kurpusa, odnosno 35. divizije pod tajnim nazivom„Proljeće-95“, sa ciljem osvajanja grede Podsjelova („kapija Ozrena“) i odsijecanja Vozuće, među inostranim mudžahedinima šifrovanog naziva «Fethul-mubin» – «jasna pobjeda» počela je u zoru 27. 5.1995. godine, na Spasovdan, i trajala do 30. maja. U njoj je učešće uzelo 1. 500 muslimanskih vojnika. [1]
Operaciji je prethodilo višemjesečno izviđanje i snimanje srpskih položaja i minskih polja, te fiktivni napad u rejonu Medića izveden sedmicu ranije.
Na Podsijelovu svakodnevne borbe, muslimani tuku liniju odbrane brigade artiljerijom, a sa manjim grupama pokušavaju prodor kroz našu odbranu. 1. prnjavorska lp brigada je dobro opterećena.
Jedan broj naših boraca nalazi se na Oraškom ratištu, zbog toga ne puštamo borce na odmor sa Ozrena. Po naredbi komandanta brigade potpukovnika Vlade, bataljoni su dužni da izdvoje jedan broj boraca, najmanje jačine voda u rezervu. Na Podsijelovu ima samo 20 vojnih policajaca u brigadnoj rezervi. Rezervne jedinice su formirale 1. i 3. bataljon, a 2. bataljon još nije formirao bataljonsku rezervu, iako je dobio naređenje da je obavezan formirati bataljonsku rezervu.
Nastavite sa čitanjem