u Skelanima kod Srebrenice gdje je je obilježeno 30 godina od ubistva 69 mještana ovog naselja koje su pobile muslimanske jedinice iz Srebrenice 16. januara 1993. godine.
Na ratištu u opštini Bratunac učestvovali su ratne jedinice 27. motorizovane brigade 1. KK VRS . U rejonu brda Kunjarac u borbama za bazen, opština Bratunac dana 16.12.1992. godine, poginuo je vojnik Knežević Željko, iz Smrtića, opština Prnjavor, pripadnik izviđačke jedinice Jude iz 1.mtb, a jedan pripadnik je ranjen. Drugi pripadnik 1.mtb Marić Stanoje iz Štrbaca, poginuo 22.12.1992. godine, u rejonu Pobrđe,Zalužje, 10 kilometara uz r.Drinu od Bratunca.
Скелани: Злочине над Србима окарактерисати као геноцид
19. годишњице од страдања 69 српских војника и цивила из Скелана и оближњих села Nastavite sa čitanjem →
I ove godine u sklopu Projekta banjske rehabilitacije ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca Odbrambeno – otadžbinskog rata Republike Srpske, koji provodi Ministarstvo rada i boračko – invalidske zaštite, 15 + 15 lica sa područja opštine Prnjavor putuje 5.12.2002. godine na desetodnevni tretman ove godine u banju Slatina kod Laktaša. Polazak je planiran u 8 časova i 30 minuta ispred stare zgrade Opštinske uprave opštine Prnjavor, a povratak nakon završeta tretmana rehabilitacije u 10 časova ispred banje Slatina.
Komisija za izbor korisnika banjske rehabilitacije, pri Odjeljenju za boračko-invalidsku i civilnu zaštitu nakon provedenog javnog konkursa sačinila je listu izabranih korisnika, na koju je saglasnost dalo Ministarstvo rada i boračko invalidske zaštite. Sredstva za prevoz izabranih korisnika obezbijeđena su u opštinskom budžetu. Projektom banjske rehabilitacije ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata RS biće obuhvaćeno do 600 osoba, a opštini Prnjavor je pripalo 30 mjesta. Realizacija Projekta banjske rehabilitacije je počela 1. maja i trajaće do 30. decembra, a odlazak korisnika se odvija u dvije smjene svakih deset dana po utvrđenim spiskovima.
2018.
5.12.9.2022. godine u 9.30 sati ispred stare zgrade opštine otputovali su na banjsku rehabilitaciju prva grupa od 15 korisnika prava na zadravstvenu zaštitu i banjsku rehabilitaciju po zakonu o pravima boraca..,Druga grupa otputovaće 15.12.2002. godine u banju Slatinu Laktaši.
Banja Kulaši
Banja Vrućica
Ovo je 23 ispraćaj korisnika prava sa područja opštine u finansiranju Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite Vlade Republike Srpske.
U Prnjavoru je obilježen Dan ratnih vojnih invalida RS parastosem i polaganjem vijenaca na Spomenik poginulim borcima VRS u Prnjavoru, sjednicom skupštine Udruženja RVI opštine i svečanim ručkom za članove udruženja.
Udruženje RVI broji oko 1.500 članova, a prava ostvaruju 1.170 RVI opštine.
Spomenik u Prnjavoru
I ove godine ovaj događaj se nalazi u programu skupštine opštine Prnjavor o obilježavanju značajnih datuma u oblasti BIZ za 2022. godinu.
Sportsko ribolovno društvo “Ukrinski cvijet” – RVI BO Prnjavor – pobjednici su 15. ribolovnog kupa ratnih vojnih invalida Republike Srpske i Srbije, koje je održano na Akumulacionom jezeru Drenova. Na takmičenju je učestvovalo 12 ekipa, odnosno 48 takmičara.
2011. godine obilježavanju prisustvala je i delegacija opštine Prnjavor. Vijenac je položila delegacija: predsjednik opštinskog odruženja porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih civila g. Peulić, predsjednik udruženja RVI g. Vrhovac i načelnik odjeljanja za BIZ g.Tomić.
Prva Nevesinjska puška predstavlja ustanak srpskog naroda protiv turske vlasti.
Oko 6 časova 1. juna 1994. godine 120. laka brigada GŠ tzv. ARBiH “Crni labudovi” u sadejstvu sa 318. i 320 brigadom 3. korpusa tzv. ARBiH napadaju 1. bataljon – Matijički 27. mtbr. težište napada ide na četu iz Smrtića, pod komandom Vojina – Mačka Živanića. Negde na pola puta Podvolujak – Mašinski vis. U samom napadu zauzeta su tri naša rova. Iako zvanični podaci kažu da su tri živa borca bila zarobljena. Posle godina istraživanja sa velikom sigurnošću mogu da kažem da su minimalno 4 borca živa zarobljena, a za ostale borce je upitno kako su poginuli.
Poginuli – zarobljeni PETKO (Živojin) ŽIVANIĆ, rođen 19.4.1957. godine Gornji Smrtići, opština Prnjavor. Poginuo – zarobljen u borbama 1.6.1994. godine, rejon Podvolujak – Zavidovićko ratište. Sahranjen Smrtići
DRAGO (Dušan) ILIĆ, rođen 20.3.1956. godine Gornji Smrtići, opština Prnjavor. Poginuo – zarobljen u borbama 1.6.1994. godine, rejon Podvolujak – Zavidovićko ratište. Sahranjen Smrtići – Prnjavor.
VELIBOR (Dragoslav) MILINKOVIĆ, rođen 9.5.1971. godine Gornji Smrtići, opština Prnjavor. Poginuo – zarobljen u borbama 1.6.1994. godine, rejon Podvolujak – Zavidovićko ratište. Sahranjen Smrtići – Prnjavor.
ČEDOMIR – Čedo (Miladin) MILINČIĆ, rođen 18.9.1957. godine Gornji Smrtići, opština Prnjavor. Poginuo – zarobljen u borbama 1.6.1994. godine, rejon Podvolujak – Zavidovićko ratište. Sahranjen Smrtići – Prnjavor.
ŽELJKO (Savo) STOJČIĆ, rođen 6.2.1962. godine Gornji Smrtići, opština Prnjavor. Poginuo – zarobljen u borbama 1.6.1994. godine, rejon Podvolujak – Zavidovićko ratište. Sahranjen Smrtići – Prnjavor.
NEDELJKO (Stojan) SLIJEPČEVIĆ, rođen 5.12.1950. godine Gornji Smrtići, opština Prnjavor. Poginuo – zarobljen u borbama 1.6.1994. godine, rejon Podvolujak – Zavidovićko ratište. Sahranjen Smrtići – Prnjavor.
SLAVOJKO (Dragomir) JODIĆ, rođen 19.9.1973. godine Derventa, opština Derventa. Poginuo – zarobljen u borbama 1.6.1994. godine, rejon Podvolujak – Zavidovićko ratište. Sahranjen Smrtići – Prnjavor.
NOVICA (Jovo) SAMARDŽIĆ, rođen 12.5.1968. godine Donji Smrtići, opština Prnjavor. Poginuo – zarobljen živ u borbama 1.6.1994. godine, rejon Podvolujak – Zavidovićko ratište. Ubijen oko 15.7.1994. godine u bazi “Crni Labudovi” 120. laka brigada GŠ tzv. ARBiH u Kaknju. Razmenjen 5.8.1994. godine. Pripadnik 1. bataljona – Motajičkog 27. mtbr. Sahranjen Smrtići – Prnjavor.
U zvaničnim podacima pored zarobljenog Novice Samaradžića, zarobljeni su Željki Gavrić i Radovan Đekić. Radovan je bio ranjen u desnu nogu (predeo koleno), Željko je bio lakše ranjen, Novica je ranjen u predelu leđa sa lakšim ranama. Gavrić i Đekić su pušteni živi, razmenjeni 7. avgusta 1994. godine.
Gavrić i Đekić nikada nisu dali izjavu pred sudom a vezano za ovaj ratni zločin na Vozućkom ratištu. Radovan Đekić preminuo je 28.7.2020. godine u 65-oj godinu života. Jedini živi svedok a koji je bio zarobljen je Željko Gavrić.
komemoracija u Derventi
Na fotografiji komemoracija u Derventi kod Doma vojske Republike Srpske 31.7.1994. godine za poginule pripadnike 1. bataljona – Motajičkog 27. mtbr. Koji su poginuli na Vozućkom ratištu 1. juna 1994. godine. Razmena poginulih boraca bila 28.7.1994. godine a identifikacija je bila 30.7.1994. godine u Doboju. Većina sahranjena 31.7.1994. godine Smrtići – Prnjavor. Večna slavi i hvala!
Izvor FB grupa: Dvadeset Sedma Motorizovana brigada VRS – Derventa
brdo Čukura
s.Stog
Stolići, 1995.
Stolići, 1.pč
Visić- Stolići
Stog, 1994.
15.5.2022.
Obilježeno 30 godina od zločina u „tuzlanskoj koloni“
U Bijeljini gde je služen parastos i položeni venci na spomen kosturnici u Pučilama. Poslata jasna poruka – to je bio zločin nad vojnicima koji nisu mogli da se brane i to nikada ne smije da se zaboravi.
Muslimanske snage 15. maja 1992. godine napale su kolonu JNA u Tuzli koja je, na osnovu prethodno postignutog dogovora, trebala da napusti tuzlansku kasarnu prilikom čega su ubijena 54 pripadnika JNA, 78 ranjeno, dok su 44 pripadnika JNA zarobljena od kojih su petorica kasnije ubijena, a ostali zlostavljani i mučeni.
Napad na 92. motorizovanu brigadu JNA, koja se u dogovoru sa vlastima Tuzle mirno povlačila iz kasarne „Husinska buna“, izvršen je iz zasjede.
Tuzlansku kolonu, u kojoj je bilo 600 vojnika i njihovih starješina, te 200 motornih vozila napali su pripadnici muslimanskog MUP-a, Teritorijalne odbrane i „Zelenih beretki“.
Sa područja opštine Prnjavor u ovom mučkom napadu jedan pripadnik na služenju vojnog roka u JNA iz Gornjih Štrbaca, je ranjen, a drugi pripadnik JNA iz Potočana je nestao-zarobljen.
Svetom liturgijom, pomenom poginulim borcima sa područja opštine Prnjavor u proteklom ratu i parastosom za sve poginule od Kosova do danas, u Spomen hramu Svetom velikomučeniku knezu Lazar na Vučijaku danas je obilježen jedan od najvećih datuma u srpskoj istoriji – Vidovdan.(K3)
Međutim, rat u BiH je počeo mnogo prije nego što su počeli oružani sukobi. Nakon genocida u Drugom svjetskom ratu socijalistička vlast počinje sa kolonizacijom preseljavanjem Srba iz BiH u Vojvodinu i Slavoniju. Srbi u BiH, prepolovljeni usljed genocida, tjerani su da zaborave sve što se desilo. Radi “mira u kući”, “bratstva i jedinstva”.
Srpski krajevi u BiH koji su nosili borbu protiv fašizma (Drvar Petrovac, Krupa, Sanski Most, Ključ) sistemski su držani nerazvijeni. Nijedan objekat namjenske industrije nije tu napravljen, vojna industrija je pravljena u mjestima gdje su Bošnjaci i Hrvati bili većina (Novi Travnik, Vitez, Bugojno, Konjic).
Ekonomska zapostavljenost Srbe iz BiH tjera i u ekonomsku migraciju, za poslom odlaze u druge republike SFRJ. To sve smanjuje broj i procenat Srba u BiH.
U BiH, najviše u Sarajevo, se doseljavaju muslimani iz Raške oblasti i sjevernih dijelova Crne Gore. To povećava broj muslimana u BiH. Najveći problem za srpski narod u SFRJ i u BiH nastaje sa amandmanima na Ustav SRFJ. Decentralizacija države se završava donošenjem novog Ustava SFRJ 1974. godine, a to je posljedica veoma snažne aktivnosti vodstva SR Hrvatske, na čelu sa Savkom Dabčević Kučar i velikog broja hrvatskih komunista koji su tražili veća prava za republike u sastavu SFRJ. Vođe Hrvatskog proljeća – Maspoka su kažnjene, ali je Tito nakon tri godine ispunio sve ono što je Maspok tražio – decentralizovanu SFRJ i presumpciju nadležnosti u korist republika. Tim Ustavom iz 1974. godine SFRJ od unitarne države prelazi faktički u labavu federaciju, gdje je sve zavisilo od republika koje čine tu federaciju. SR Srbija ne može donijeti nijednu odluku bez saglasnosti autonomskih pokrajina. SR Srbija ne može donijeti odluku ni za teritoriju uže Srbije samostalno, čak i za to treba saglasnost AP.
Srbi u republikama gdje su manjina dolaze u situaciju da im drugi većinski narod može određivati sudbinu, jer je federacija SFRJ izgubila nadležnost za većinu funkcija države. Faktička vlast nad institucijama sada je u Sarajevu, Zagrebu, Podgorici, a u Srbiji čak faktička vlast je u Novom Sadu i Prištini. Ustav iz 1974. rasparčava SRFJ. U tom momentu srpski komunisti se ne bune protiv donošenja novog Ustava.
Zbog genocida u Drugom svjetskom ratu migracija Srba, a i dolaska muslimana iz Sandžaka, imamo promjenu strukture stanovništva u BiH, što završava sa popisom 1991. godine, kada Srbi čine samo 31 odsto stanovništva, od prijeratnih gotovo 45 odsto.
Srbi u BiH, a i cijeloj SFRJ, imaju negativnu ustavnu strukturu koja znači da mogu biti preglasani sistemom jedan čovjek jedan glas.
U takvoj ustavnoj strukturi SFRJ počinje raspad Varšavskog pakta, raspad SSSR, a 1990. godine u BiH i ostalim republikama su sprovedeni prvi demokratski izbori. Na vlast su došle SDA SDS i HDZ. Bilo je potpuno jasno da je rat na pragu. Slovenija je krenula u otcjepljenje, Hrvatska kupuje oružje u Mađarskoj i DDR. Hrvatska donosi novi Ustav, Srbi postaju nacionalna manjina. Srbi u Hrvatskoj u strahu od genocida dižu pobunu. Strah Srba iz Hrvatske se prenosi preko Save i Une na Srbe u banjalučkom i bihaćkom kraju. U BiH, SDA i HDZ zajedno imaju većine i u vijeću opština i vijeću građana. Mogu donijeti odluke bez srpskih poslanika.
Već krajem 1990. godine, u krajevima gdje su bili apsolutna većina, Bošnjaci kreću u vojno organizovanje.
Sredinom 1991. godine rukovodstvo SDA počinje sa formiranjem paravojnih formacija Patriotske lige BiH i Zelenih beretki, kao vojnog krila SDA. U organizaciji oružanih snaga SDA prednjačio je Sefer Halilović, školovani oficir JNA, sa službom u Đakovu.
U Đakovu, Osijeku i Vinkovcima je uspostavio dobre odnose sa lokalnim HDZ-om, preko njih stupa u kontakt sa vrhom HDZ-a u Zagrebu. U dogovoru sa HDZ-om Hrvatske prelazi u BiH da bi u Patriotsku ligu okupio muslimane spremne da zajedno sa Hrvatima krenu u rat protiv Srba.
Preko Safeta Hadžića, predsjednika SDA Novi Grad i Mirsada Čauševića stupa u vezu sa Alijom Izetbegovićem i spajaju se različite grupe koje su stvorile kostur Patriotske lige BiH. Različiti ljudi su bili zaduženi za različite zadatke. U centrali SDA Meho Karišik i Sulejman Vranj. Enver Švrakić formira patriotsku ligu za Skenderiju Širokaču i dio opštine Stari Grad, koji se nalazi na lijevoj obali Miljacke. Švrakić formira patriotsku ligu i u Travniku i Konjicu. Kerim Lončarević formira najbrojniju grupu u Sarajevu, patriotsku ligu za centralni dio Sarajeva, formira regionalne štabove i u Zvorniku i Rogatici.
Naoružanje dobijaju iz Hrvatske, a jedan dio nabavljaju u Mađarskoj i Istočnoj Njemačkoj. Sefer Halilović u serijalu “Generali” navodi: “Hrvatska je dala jedan dio oružja, jer je namjera hrvatskog rukovodstva bila da na svaki način što je moguće više prebaci rat u Bosnu i Hercegovinu”.
Halilović dalje govori: “Mi smo u rekordno kratkom roku u oktobru i novembru 1991. gotovo završili posao organizacije regionalnog štaba, opštinskih štabova, formiranje jedinica, započeli sa obukom diverzantskih i protivdiverzantskih jedinica, razvili sistem mobilizacije.
Do kraja 1991. godine je stvoreno devet regionalnih štabova i 98 opštinskih štabova patriotske lige, rađa se ilegalna jaka muslimanska vojna formacija.
Sa druge strane HDZ Hrvatske masovno naoružava Hrvate u BiH, a najekstremniji dio Hrvata u BiH, već iskusni i prekaljeni aktivisti ustaškog pokreta, je došao iz emigracije. Organizuju HVO, blokiraju kasarne u BiH, Srbe protjeruju iz Hercegovine gdje su oni većina.
Srpska strana pred rat u BiH se putem rođačkih prijateljskih i drugih veza naoružavala iz skladišta JNA. Sve je to rađeno bez ozbiljne vojne organizacije, jer je srpska strana smatrala da će ih JNA zaštititi da se ne desi 1941.
Aleksandar Vasiljević u emisiji “Nekad Bilo” RTRS-a kaže: “Postoji jedan narod koji je odlično vojnički organizovan, a relativno slabo naoružan. To su muslimani. Postoji jedan narod koji je dobro organizovan i dobro naoružan. To su Hrvati. I postoji jedan narod koji je odlično naoružan, a nikako vojnički organizovan, a to su Srbi. Oni nemaju ni svoja dokumenta ni svoje štabove. Muslimani su u 18 regija uspostavili organizaciju Patriotske lige. Nema nijedne sredine gde se Patriotska liga nije organizovala”.
u selu Mehurići kod Travnika 6. i 7. februara 1992. godine održava se savjetovanje patriotske lige, nakon tog savjetovanja Halilović piše akt “Direktiva za odbranu suvereniteta BiH”. Izjavljuje da samo na teritoriji Tuzle imaju 700 naoružanih i vojno organizovanih muslimana.
Srpski poslanici 9. januara 1992. godine, zbog očigledne namjere muslimana i Hrvata da preglasaju Srbe, proglašavaju Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu, kasnije Republiku Srpsku.
Nikad nije definisano kada je tačno i gdje počeo rat u BiH. Alija Izetbegović je rekao da se mora ići na referendum i da se ne može ostati u Jugoslaviji. Preko Muhameda Filipovića kod Slobodana Miloševića je kupovao vrijeme, kupovao vrijeme koje mu je trebalo da bi se potpuno spremi za rat. Već tada je svima bilo jasno da je samo pitanje kada će početi oružani sukobi.
Tihi rat je trajao od 1945. Formalni oružani sukobi u BiH su počeli – onda kad su počeli. To je već stvar koja je dalje tekla pod kamerama i sve se uglavnom zna. Izvori problema u BiH su mnogo dublji i ne treba ih sagledavati samo od prvih višestranačkih izbora 1990. godine i rata od 1992. do 1995. Poslije tri i po godine rata i borbi, raznih pregovora pokušaja sporazuma i primirja, desio se Opšti okvirni sporazum za mir u BiH (Dejtonski sporazum). Desilo se međunarodno verifikovanje Republike Srpske.
Đorđe Radanović, predsjednik Odbora za zaštitu Srba u FBiH
Bivši načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Manojlo Milovanović sahranjen je na rebrovačkom groblju u Banjaluci.
Vijenac ispred opštine položio načelnik OBICZ.
General Milovanović ostaće u sjećanju pripadnika lpbr Prnjavor na susrete prilikom obilaska generala Milovnovića sa članovima Glavnog štaba VRS (puk. Gvero, puk Tolmin i dr.) komandu 2. ozrenske lake pješadijske brigade u Vozući, 1993. godine. Kojom prilikom je razgovarao sa komandantom 3.pb lpbr Prnjavor. Drugi susret održan je u maju 1995. godine na IKM 1.KK na ratištu u Orašju sa komandantom i NŠ lpbr Prnjavor.
21.9.2019.
PARASTOS I POMEN POGINULIM PRIPADNICIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE IZ MJESNE ZAJEDNICE GORNJI SRĐEVIĆI, SRBAC
g,Srđevići 21.9.2019.
Kod spomenika u blizini osnovne škole u Gornji Srđevićima 21.9.2019. godine u 12.00 časova , organizovan je pomen, parastos i obilježavanje godišnjice od otkrivanja spomenika poginulim pripadnicima Vojske Republike Srpske iz mjesne zajednice Gornji Srđevići, koji svoje živote položiše za Republiku Srpsku, za slobodu svojih porodica, za našu slobodu i slobodu ovih prostora.
Velika Ilova, kapela
Prastosu su prisutvovali načelnik OBICZ , predsjednik Boračke organizacije opštine Prnjavor predstaviici mjesne boračke organizacije Velika Ilova.
Dani sjećanja, u pomen svim srpskim žrtvama stradalim u ratovima tokom 20. vijeka, koji su ove godine posvećeni stradanju Srba u zapadnokrajiškim opštinama 1995. godine, održani su u Drvaru u petak, 13. septembra,plato ispred Radničkog domna u 19.00 časova, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srpske.
Više od 120.000 ljudi protjerano iz zapadno-krajiških opština nakon hrvatske vojne operacije „Oluja“ u Kninskoj Krajini u operacijama „Maestral“, „Јužni potez“ i „Sana“ 1995. godine.
U ovim operacijama na Republiku Srpsku ubijeno 1.660 ljudi, od kojih 571 civil, starci, žene i djeca, a još se za većinom traga. Najveća srpska masovna grobnica pronađena je u Mrkonjić Gradu sa 181 tijelom
U delegaciji opštine bili su načelnik OBICZ i predsjednik, stari i novi Boračke organizacije opštine Prnjavor.
20.7.2019.
Sahranjen Dobrinko Dvorančić poginuli pripadnik VRS 27.maja 1995. godine
Danas je na mjesnom groblju u Orašju, uz vojne počasti, sahranjen Dobrinko Dvorančić, pripadnik 1.čete 2. pješadijskog bataljona, Lake prnjavorske pješadijske brigade, nestao u vrijeme velike neprijateljske ofanzive na Ozrenu, mjesto Podcijelovu u rejonu kote Hunke na pravcu Livada ,27.5.1995. godine, opština Zavidovići.
Od oca Radivoja i majke Perse, trerće najmlađe muško dijete, rođen 26.septembra 1967. godine.
U VRS otišao je sa samo 25 godina života.
Kao borac VRS u borbenim dejstvima učestvovao je i njegov brat Veselko
Ostala je majka Persa, brat Milanko i Veselko i sestra Dobrila.
Iz obraćanja u ime opštine Prnjavor i Boračke organizacije opštine Prnjavor.
Ostalo je još 30 nestali pripadnik VRS sa područja opštine Prnjavor i 19 pripadnika prnjavorske lake pješadijske brigade,.
I ove godine kod spomen-obilježja na Radlovcu, Prnjavor, služen je parastos za 22 Srbina iz sela Mlinci, Paramije, Čorle, Donji Galjipovci i Srpovci koje su ustaše zaklale na današnji dan 1941. godine.
2020.
NA OVOM SPOMEN OBILjEŽJU UPISANI SU:
ČOLIĆ DUŠAN
GAJIĆNEDO
KNEŽEVIĆLjUBO
JANјIĆNEDO
MIKIĆDIMITRIJA
SAMČEVIĆNENAD
STOJAKOVIĆTRIVUN
STOJAKOVIĆJOVAN
REPIĆNOVO
VASIĆDRAGUTIN
VASIĆRAJKO
VASIĆMILAN
VASIĆJELISIJA
VASIĆSTOJAN
VASIĆBOGOMIR
MILADINOVIĆBRANKO
MILADINOVIĆMARKO
SIMIĆNOVAK
MARIĆJELISIJA
VUČIĆĐORĐO
RAKIĆMIRKO
KNEŽEVIĆMARKO
OVO JE 11 GODIŠNJICA KAKO SE ZA 4. DECEMBRA ODRŽAVAJU PARASTOSI, POLAŽU VIJENCI I SPOMINјU NјIHOVA IMENA SA NAMJEROM DA SE NIKADA NE ZABORAVE.
Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу.
Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима.
Средоје Васић о овом догађају свједочи:
„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао ићи, тукли кундацима по леђима. Старац је падао, подизао се и поновно под ударцима падао.
Кад смо изашли на зараван брда, зауставили су нас и постројили. Настало је претресање. Имао сам нож у унутрашњем џепу капута, али га срећом нису нашли. Никола Чорни је ту нешто разговарао са официрима. Након извјесног времена повратили су нас у његово двориште и опет постројили. Тројица официра су се издвојили, Чорни је са њима нешто жустро расправљао. Ми смо стајали убијеђени да ће нас отјерати у Прњавор и тамо поубијати. Док је Чорни са њима расправљао појави се један усташа са пиштољем „гасером“ у руци. Преко друге руке носио је ципеле повезане пертлама. Наишавши крај нас рече: ‘Убио сам једног бандита!Скинуо сам му пиштољ и ципеле.’ Била је то лаж, јер партизана ту уопште није било. Одједном један официр повика: ‘Сви они који су дошли да праве уље нека изнесу своје ствари и стану у строј!’ […] Кад се постројисмо официр повика: ‘Ви с врећама марш кући! Остали правац Прњавор!’ […] Сви из Чорли и Парамија су отјерани у Прњавор и поубијани исте ноћи. Било их је 27, различитог узраста и година.“
Никола Чорни свједочи да је у тренутку док је ишао ка Симића брду сусрео дванаест Пољака и Украјинаца које су усташе пустили. У разговору са усташким официрима успио је издејствовати да се пусте неки Срби који су то јутро код њега дошли у радњу да циједе уље. Из дворишта су по сјећању Чорнија одведени: Бранко Миладиновић, Марко Миладиновић, Димитрије Микић, Душан Чолић, Ненад Самац, Богомир Васић, Марко Тубоњић, Ђуро Кнежевић и Рајко Васић. Они су заједно са још деветнаест сељака из Чорли, Млинаца и Парамија отјерани у Прњавор.
Два дана доцније, када нису стизале никакве вијести о одведеним комшијама, једна група Пољака и Украјинаца је отишла у Прњавор, тачније 6. децембра, да моли котарског предстојника да се комшије Срби пусте кућама. Предстојник их је том приликом истјерао вани уз псовке и тада су сазнали да су комшије Срби побијени исту вече када су и дотјерани у Прњавор. Док су ови људи стајали поред цркве видјели су заробљену групу Срба из села Гаљиповци које су усташе проводиле кроз Прњавор вичући наоколо како су похватали четнике.
Чорни се присјећа:
„Међу усташама који их гоне спазих Јозу Козјака из села Парамија. Приђох му и рекох: ‘Јозо шта то радите, јесте ли полудјели? Куда гоните те недужне људе, па то су сељаци!’ Јозо скиде пушку и дрекну на мене: ‘Још једну проговори па ћу те убити!’ Остадох скамењен: шта је том Козјаку? До јучер смо били добри познаници, а сада хоће да ме убије! Пошао свијет у понор из којега га нико неће извући, помислих. Управо тада ми приђе Прњаворчанин Јошко Молнар, обучен у домобранску униформу, и упита ме шта баш данас тражим у Прњавору. Казах зашто смо дошли. Он ме погледа и рече: Никола, они су сви прошле ноћи побијени!“
Сви Срби ухваћени у тој рацији су дотјерани у Прњавор и затворени у затвор. Истјерани су ноћу 4/5. децембра 1941. године, одведени на њиву испод градског гробља и ту звјерски побијени. Након покоља су затрпани у масовну гробницу.
Жртве никад нису биле опојане, а Општински одбор СУБНОР-а је тек 1973. године подигао спомен-плочу са неколицином имена пострадалих. Преко тридесет година ова гробница је била запуштена. Активностима Светосавске омладинске заједнице 2010. године, ова масовна гробница је очишћена, плоча је обновљена, a постављена је и саобраћајно-туристичка сигнализација која упућује пролазнике на ово стратиште. У јавност је пласирана и наново објављена прича о овом догађају, што је пробудило потомке жртава те су заједничком иницијативом подигли бетонски спомен-крст и обновили ову гробницу.
Ово стратиште је именовано као „Радуловац 1941“, а тај назив је усвојен и на саобраћајно-туристичким сигнализацијама. У непосредној близини се налази и друга масовна гробница са непознатим бројем жртава именована као „Манастир 1941“, која је уједно и највеће прњаворско стратиште.
Да ли је на стратишту „Радуловац 1941“ побијено још људи, не зна се са сигурношћу, али постоји сумња да је број страдалих на овом локалитету и нешто већи. Не зна се да ли је ту ноћ у затвору било и других заробљеника који су изведени на ово стратиште. Иако не можемо говорити о тачном броју страдалих Срба у овој масовној гробници, поуздано се зна да су ту пострадали сљедећи: Чолић Душан, Гајић Недо, Кнежевић Ђуро, Кнежевић Марко, Јањић Недо, Микић Димитрија, Самчевић Ненад, Стојаковић Тривун, Стојаковић Јован, Репић Ново, Васић Драгутин, Васић Рајко, Васић Милан, Васић Јелисија, Васић Стојан, Васић Богомир, Миладиновић Марко, Миладиновић Бранко, Симић Новак, Марић Јелисија, Вучић Ђорђо, Ракић Мирко,Тубоњић Марко.
ODRŽAN PARASTOS I POMEN POGINULIM PRIPADNICIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE IZ MJESNE ZAJEDNICE KOKORI
Spomenik u Kokorima
I ove godine Kod spomenika u blizini osnovne škole u Kokorima u 14.00 časova , organizovan je pomen, parastos i obilježavanje godišnjice od otkrivanja spomenika poginulim pripadnicima Vojske Republike Srpske iz mjesne zajednice Kokori, koji svoje živote položiše za Republiku Srpsku, za slobodu svojih porodica, za našu slobodu i slobodu ovih prostora. Nastavite sa čitanjem →
NIJE SLUŽEN PARASTOS I POMEN POGINULIM PRIPADNICIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE IZ MJESNE ZAJEDNICE OTPOČIVALJKA-MRAČAJ
Spomenik u Otpočivaljci
Kod spomenika u blizini crkve u Otpočivaljci u 13.00 časova , iako je bio planiran, nije organizovan pomen, parastos i otkrivanje spomenika poginulim pripadnicima Vojske Republike Srpske i NOR-a iz mjesne zajednice Otpočivaljka-Mračaj, koji svoje živote položiše za Republiku Srpsku, za slobodu svojih porodica, za našu slobodu i slobodu ovih prostora. Nastavite sa čitanjem →
PARASTOS I POMEN POGINULIM PRIPADNICIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE IZ MJESNE ZAJEDNICE GRABIK ILOVA
14.10.2022.
Spomenik u Grabik Ilovi
2018.
Kod spomenika u blizini crkve u Grabik Ilovi u 11.00 časova , organizovan je pomen, parastos i obilježavanje 15 godišnjice od otkrivanja spomenika poginulim pripadnicima Vojske Republike Srpske iz mjesne zajednice Grabik Ilove, koji svoje živote položiše za Republiku Srpsku, za slobodu svojih porodica, za našu slobodu i slobodu ovih prostora. Nastavite sa čitanjem →
PARASTOS I POMEN POGINULIM PRIPADNICIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE IZ MJESNE ZAJEDNICE PEČENEG ILOVA
17 godina od otkrivanja spomenika
Spomenik u Pečeneg Ilovi
Kod renoviranog spomenika u blizini osnovne škole u Pečeneg Ilovi , i ove godine u 13.00 časova , organizovan je pomen, parastos i obilježavanje godišnjice od otkrivanja spomenika poginulim pripadnicima Vojske Republike Srpske iz mjesne zajednice Pečeneg Ilove, koji svoje živote položiše za Republiku Srpsku, za slobodu svojih porodica, za našu slobodu i slobodu ovih prostora. Nastavite sa čitanjem →
U zaseoku Lužani organizovan je pomen i parastos za osam poginulim borcima VRS iz ovog zaseoka.
Lužani, Kremna
Lužani, Kremna,
Kod spomen ploče poginulih boraca na kapeli u Lužanima položeni su cvijeće porodica poginulih boraca, delegacija načelnika opštine, boračkih organizacija i udruženja. Organizovan je i ručak za manji broj lica.
28.6.2022.
4 godine od otkrivanja spomenika.
PARASTOS I POMEN POGINULIM BORCIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE IZ MJESNE ZAJEDNICE KREMNA
U Prnjavoru, 14.9.2022 godine u crkvi Svetog Velikomučenika Georgija biće služen parastos i prislužene su svijeće za sve poginule i nestale sa područja opštine Prnjavor u proteklom otadžbinskom ratu povodom Dana nestalih i poginulih u Odbrambeno-otadžbinskom ratu Republike Srpske od strane Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Prnjavor.
I ovaj dan obiježavanja nalazi se u programu obilježavanja značajnih datuma u oblasti BIZ u opštini Prnjavor za 2022-.godinu ,donijet od strane skupštine opštine.
U temelje Republike Srpske život je ugradilo 23.749 boraca i 6.481 civil, a najveća stradanja bila su tokom 1992. godine kada je bilo oko 13.000 srpskih žrtava.
Prema podacima ove organizacije još 31 vodi se kao nestali boraci sa područja opštine Prnjavor.
Sportsko ribolovno društvo “Ukrinski cvijet” – RVI BO Prnjavor – pobjednici su 15. ribolovnog kupa ratnih vojnih invalida Republike Srpske i Srbije, koje je održano na Akumulacionom jezeru Drenova. Na takmičenju je učestvovalo 12 ekipa, odnosno 48 takmičara.
Dani sjećanja, u pomen svim srpskim žrtvama stradalim u ratovima tokom 20. vijeka, koji su ove godine posvećeni stradanju Srba u zapadnokrajiškim opštinama 1995. godine, održani su u Drvaru u petak, 13. septembra,plato ispred Radničkog domna u 19.00 časova, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srpske.
