Prnjavorska brigada odbranila Novi Grad

26 година од одбране Новог Града

ПРЊАВОРСКА БРИГАДА ОДБРАНИЛА  НОВИ ГРАД

18.9.2021. године је 26 година од успјешне одбране Новог Града, што је прилика да се сјетимо на одлућујући допринос бораца Прњаворске бригаде у одбрани овог дијела Републике Српске и стварање Републике Српске.

Ратна 1995. година

1995-1996.

Прва прњаворска лака пјешадијска бригада стварана је у ратном вихору и стасала у најжешћим борбеним окршајима са непријатељем у пробоју коридора, ослобођењу Дервенте и Брода, битке на Озрену и одбрани Новог Града. Формирана је 26. маја 1992. године по наређењу генерала Момира Талића, команданта Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске од бораца територијалне одбране попуњених резервним саставом са простора Прњавора. У свом саставу Бригада је имала три пјешадијска лака батаљона, одред Вукова са Вучијака, извиђачки вод, вод војне полиције и подршку коју су чинили вод минобацача 82 мм, вод минобацача 120 мм и мјешовита ПОБ.  Бригадом је, од формирања до краја рата, командовао пуковник Владо Живковић. У бригаду је било распоређено 2.916 бораца, а кроз бригаду је прошло још 1430 припадника 4.лпб-сеоске страже, 547 бораца, припадника ратне јединице “Вукова са Вучијака“, 542 борца радничког батаљона и 59 припадника почасног вода. 229 је  погинуло, 5 је умрло током рата, а 16 се и данас воде као нестали. Учествовала је у борбама на 42  ратишта, а највеће губитке претрпила је на озренском ратишту.

ПРЊАВОРСКА БРИГАДА У ОДБРАНИ НОВОГ ГРАДА

Новоградско ратиште налази се на сјеверозападу Републике Српске непосредно наслоњено на ријеку Уну и ријеку Саву и обронке планине Козара директно суочено са Хрватском војском, која је након пада Републике Српске Крајине контролисала простор лијеве обале ријеке Уне и представљала опасност за напад која су била планирана на разбијању српских снага.

Суочен са нападом Хрватске војске на Републику Српску преко ријека Уне и ријеке Саве[1] командант 1. крајишког корпуса генерал Момир Талић одлучује да се на новоградско ратиште упути Прњаворска лака пјешадијска бригада. Након краткотрајних припрема Бригада је, без другог батаљона, дошла 06.09.1995. године на простор Новог Града. Борци су били добро примљени од стране мјештана и смјештени су по кућама, организујући војнички живот у складу са развојем борбене ситуације.[2]

О непријатељској Хрватској војсци на овом фронту веома мало се знало.[3]На лијевој обали Уне свакодневно је уочавано слободно кретање војника и цивила и одвијање саобраћаја на комуникацији Двор – Хрватска Костајница који је текао сасвим нормално, баш као и у зони одговорности бригаде. Све је изгледало сасвим нормално, а тако ипак није било. Сви су били обавијештени да се не отвара ватра и не провоцира непријатељска страна, односно да се поштује примирје. Зона одговорности Бригаде била је велика од Новог Града до Костајнице, а као ојачање придодат јој је раднички батаљон 43. мтбригаде којим је командовао мајор Ђенадија.[4]

ТУЊИЦЕ МЈЕСТО ФОРСИРАЊА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ

Tunjice mjesto forsiranja HV

Око 07.00 часова 18.09.1995. године замјеник команданта 3. батаљона јавља у Команду бригаде „у рејон Туњица упала је диверзантска група, имамо погинулих и рањених.” Тамна ноћ и изузетно јака магла омогућила је непријатељу да изненади српске снаге, преплови ријеку Уну и упадне у прве ровове, гдје су почеле борбе.[5] Трећи батаљон се добро организује и прихвата први удар на себе, а из 2. батаљона креће резерва као појачање у рејон Туњица.

Око 9.30 сати почиње жесток артиљеријски напад Хрватске војске на Нови Град и Туњице, све до „Лигнoшпера“, преносећи ватру и по дубини зоне одбране. Непријатељ туче ВБР-ом, а о бројним артиљеријским гранатама да се и не говори. Захваљујући бројности артиљеријског оружја хрватске снаге користе испробану технику „Спржена земља“ пребацујуће дејства по дубини по комуникацијама батеријском ватром. Истовремено, из базе УНПРОФОРА-а у Двору туку се српски положаји врло жестоко артиљериским оруђима великог калибра, и они помажу Хрватима. Са добро припремљених положаја минибацача узвраћа се по непријатељским положајима. Настављају се интензивна артиљеријска дејства непријатеља топовима Т-12 из базе УНПРОФОР-а као и минобацачима 120 мм. Рачуна се да је Хрватска војска на Нови Град и снаге одбране испалила 2000 граната.

И наша артиљерија почиње интензивна дејства из хаубица 122 мм, 105 мм, 60 мм, ПРАГ-а, Т-12, троцијеваца по изабрабним циљевима и узвраћа на ватру. Двор гори. Овакав артиљеријски двобој био је невиђен током рата а непријатељ наставља да гранатира масовним испаљивањем пројектла убитачном запрежном батеријском ватром Нови Град, Туњице, Кулу, али и по дубини тражећи положаје наше ариљерије и прилазне комуникације граду.

Зона борбених дејстава на новоградском фронту у рејону Туњица

У Туњицама непријатељ је успоставио мостобран на ријеци Уни и отвара жестоку ватру, по линији одбране бригаде, тежиште у рејону одбране 3. батаљона. Борци Прњаворске бригаде стисли су их и они не могу даље пјешадијски нападати. Рјечицом Жировница из Двора, спуштају се чамцима према ријеци Уни. Магла се разишла па се виде њихови покрети према ријеци. Наши везисти су им упали у везе и слушају њихове разговоре и наређења. На радио везама видљиво је њихово навођење на одређене циљеве. Истовремено, јављају о великом броју погинулих и рањених бораца које је тешко збринути због тешких прилаза. Међутим, било је видљиво да непријатељ не одустаје од почетног успјеха и постављених циљева. Непријатељ настоји обезбједити мостобран и увести нове снаге преко ријеке. Из ОГ-10 долази потпуковник Бошко Пеулић и мајор Брдар да би се информисали о стању и и помогли у рјешавању проблема. У Бригади истичу да им ништа не треба изузев артиљеријске муниције коју је потребно хитно доставити, охрабрује их да су борци сигурни у своје могућности.

Из Прњавора брзо довозе гранате за минобацаче. Од претпостављених команди стижу подаци да је нападнута широка линија одбране од Санског Моста до Козарске Дубице, посебно жестоки покушаји успостављања већег мостобрана код Дубице јачим снагама[6].

Борци Прњаворске бригаде боре се цијели дан. Воде се врло жестоке борбе. Поред изненађења и почетног успјеха непријатељ није у стању да још пробије одбрану ни корака и настави напад. На брду изнад Туњица, кључни објекат Мешиновац[7] у рејону тт 242,  припадници 3. пб са помоћником команданта за ОБП 3. пб воде блиску борбу уз подршку минобацача, када је рањен и командир 2. пјешадијске чете 2. пб. У току ноћи 18/19. – 09.1995. године у борбу се уводе извиђачи и још једна чету 2. батаљона, ту је и командант 2. батаљона[8] и замјеник команданта 3. батаљона и начелник безбједности, гдје у борбама гине помоћник команданта 2. пб за ОБП, а на ушћу ријеке Сане у ријеку Уну гдје, у рејону жељезничке станице према Кули, интервентни вод са замјеником команданта из 1. батаљона, чиме се непријатељ нашао у полуокружењу. Током цијеле ноћи непријатељ чамцима низ ријеку Жировницу настоји увести нове снаге и убацује већи број војника у борбу. Српски борци отварају прецизну ватру од које непријатељ трпи губитке. У отвореном разговору преко радио уређаја жале се због губитака и траже хитно повлачење. Током ноћи није било много пјешадијске борбе, али је артиљерија непрекидно радила и страховито тукла Кулу, те коту 242 и Гаврино Брдо кота 262. Борба уопште не јењава а на наш захтјев надлијеће наша авијација и жестоко туче Двор и Матијевиће. На мосту у Двору чека колона тенкова, која постаје циљ српске авијације.  Настала је паника у редовима непријатеља. Резултати бомбардовања наше авијације кратко су се показали успјешни па је накратко престала и артиљеријска ватра.

По наређењу команданта бригаде пуковника Живковића начелник штаба Томић одлази у команду ОГ – 10 Приједор по помоћ у људству и техници. Генерал Момир Зец шаље два тенка Т- 55 и авијацију као подршку на мјесто прелаза Хрватске војске која дејствује из правца ријечице Жировице и мјеста форсирања и пробоја линије у Туњицама. Хрвати су успјели погодити један наш авион (супер галеб 4). Пилот се успио катапултирати и за кратко вријеме мајор Томић, у повратку из ОГ, га проналази поред пута у шуми и пилота доводи у команду. Борба непрекидно траје већ сатима, има рањених који се успјешно збрињавају. Команда хрватске војске из Двора стално тражи да се пјешадијски напад настави према Кули. Очигледно да Хрвати нису у посљедње вријеме навикли на неуспјех и не могу да схвате да су наишли на тако жесток отпор који их спречава у намјери[9]. По непријатељским снагама прецизно туче наша артиљерија, а пјешадија се не повлачи, већ напротив стеже обруч.

НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ ДОЖИВИО ПОРАЗ И ПОВУКАО СЕ ПРЕКО УНЕ

Убрзо,изненађење. Око 18.10 часова стиже наређење хрватским војницима: „Почните са повлачењем, акција је пропала.“ Највећи злочин починили су припадници бригаде „Тигрови“ који су првог дана операције у насељу Туњице код Новог Града, на путу Нови Град-Српска Костајница убили 24лица српске националности (22 цивила и 2 војника). Пуцајући непосредно у чело лица која су превезена у бригадну санитетску станицу у Сводну.

Око 23.00 часова све се утишало, Борци Бригаде поново запосједају ровове уз обалу Уне. Крвава борба, жестоко се водила два дана и ноћ. Заустављена је офанзива непријатеља и тиме је одбрањен Нови Град. Становништво је остало на својим огњиштима, а у овим борбама је погинуло 6 бораца Бригаде (чија су имена уклесана на спомен плочу споменика у Туњицама), међу њима и помоћник команданта 2. пб за ОБП, а 8 тешко и 20 лакше рањено, док је 15 бораца претрпило повреде од детонација. Подаци нису прецизни али су власти утврдиле 23 погинулих цивила. Ово је крвави биланс.

Непријатељ остаје непријатељ, али му се понекад мора одати признање на добром планирању акцију коју су добро започели, али нису имали заштиту веза и обавјештајне податке о моралу, снази и распореду Прњаворске лаке пјешадијске бригаде која је овај задатак врло успјешно извршила. Према подацима противоклопњаци Прњаворске бригаде уништили су током борби око 5 оклопних борбених средстава Хрватске војске на лијевој обали р.Уне.

Сутрадан, као да се ништа није десило. Био је 20.09.1995. године миран дан, ни један испаљени метак. Сумирају се посљедице. Са свих страна стижу честитке Бригади, писмена од команданта ОГ-10 генерала Зеца, захвалност народа. Многи сматрају да је успјешно одбрањен Нови Град, јер да је пао Нови Град био би угрожен Приједор и обронци Козаре.

Борци Бригаде били су свјесни значаја одбране положаја и Новог Града па су храбро добили још једну битку, а мјесно становништво било је увјерено да ће бити заштићени што се и доказало. Требало је брзо санирати посљедице, а батаљони су на линији одбране, наставили са уређивањем резервних положаја.

Командант лаке прњаворске бригаде о борбама за одбрану Новог Града, 20.7.2019.г. између осталог каже, да велико борбено искуство, јак морал бораца и добар распоред средстава подршке зауставили су напредовање непријатеља …(14.45)

 

Ушли смо до самог руба Мешиновца.[10] Ту смо наишли на противничке војнике. Тада смо отворили ватру по њима. Ја сам кренуо још даље противник због пуцњаве није чуо моје кораке. Пришао сам противничким војницима на десетак метара да бих видио све њихове положаје. Одједном је пуцњава утихнула само се чуло пуњење шанжера мецима. Тог момента нисам смио направити ни један покрет да ме не би противници примијетили. Молио сам бога само да неко запуца па да се могу повући назад. Секунде су у том моменту биле вјечност. Када је поново почела пуцњава ја сам се извукао назад. Узео сам радио станицу и обавијестио команду о својој позицији да нас не би тукли артиљеријом. Од командира минобацача тражио је да туче унапријед одређени циљ по шифрама. Он ми је рекао да смо ми ту на том циљу. Човјече туци нас је мало а њих је пуно више. Долетјела је минобацачка граната и погодила тачно тамо гдје сам се срео са противничким војницима, а то је двадесетак метара даље од нас. Послије тог поготка кренули смо даље напријед и пресјекли њихову полукружну одбрану.

Приликом окршаја када смо разбили противничку одбрану Један од наших војника је пао погођен метком у главу. Када смо му пришли видио сам да је то онај млади војник који је прокоментарисао „зар задњи дан рата морам погинути“. Давао је знаке живота па смо га брзо транспортовали до санитета. Стигао је до Бањалуке али је брзо подлегао ранама. И данас носим терет на души што га нисам вратио да не иде замном у акцију, тим више што сам га познавао као малог.  Када смо се убацили у противничке редове на позицију из које нас нису могли отјерати док не приђу на двадесетак метара до нас. Официр безбједности наше бригаде ми је реко. „Човјече јеси ти продоран у нападу“. Морамо отјерати  противника са Мешиновца у Хрватску а то не можемо без одлучности. Ту одлучност морамо првенствено показати противнику. Двојица мјештана која су била са мном рекли су ми „ми смо се на овом брду играли као дјеца и знамо сваку стопу а ти се боље сналазиш од нас“. Мени Бог преко анђела чувара говори шта да радим. И овом приликом сам показао да за мене није било да се нешто не може урадити. Све се може урадити само уз Божију помоћ. Због моје храбрости и одлучности да будем на услузи своме народу Бог ми је великодушно помагао. Официр безбједности са два полицајца да би се што прије извукли из настале позиције рекли су да морају да иду на неке друге задатке и одоше. Противник је био тако близу да су чули сваку ријеч мог разговора на радио станици са командом батаљона. На моје тражење појачања они су појачали притисак на нас. Рекао сам борцима да симулирамо долазак појачања. Позвао сам минобацаче да туку плотуном на петнаест метара поред нас по противнику а ја сам повикао ево појачања сада ћемо да их отјерамо одавде. Отворили смо снажну пјешадијску ватру. Тако смо потпуно умирили противника. Након пола сата стигло нам је појачање.

Командир чете другог батаљона који је био родом из Равница општина Нови Град довео је групу војника до нас. Пун амбиција покушао ја да направи снажан притисак на противника. Испалили су тромблонске мине отворили пјешадијску ватру ја сам тражио подршку минобацача. У моменту када је долетјела минобацачка граната командир чете се залетио и бацио бомбу. Један велики гелер га погађа у прса, он је пао уз повик погибо. Не бој се кад можеш да причаш преживјећеш. Гелер га је погодио у прса направио рану тако да су се видјела плућа. Превили смо му рану и двојица војника су га однијели са бојишта. Послије ми је причао да је сво вријеме до Бањалуке препјевао да штовише крви избаци из плућа. Противник је снажном артиљеријском ватром гранатирао Лонџе, Туњице и Пољавнице, а ми смо били у артиљеријском звону.

Противник је по сваку цијену хтио преко Лонџи да заузме Кулу и  жељезничку станицу Нови Град. Гранатама претуче све објекте у Лонџама а онда покрене пјешадију на Лонџе. Ја сам са своје позиције видио сваки њихов покрет, и наводио минобацачку ватру по њима. Том приликом су трпили велике губитке и одустајали од напада. У тим покушајима да крену у напад противник је изгубио неколико официра и велики број војника. Све се ово догађало у интервалима  у размаку сат до два. Послије снажног гранатирања Лонџи покретана је пјешадија коју смо прецизним гранатирањем неутралисали у самом поласку. То се понављало осамнаестог и деветнаестог септембра по дану. Ноћ између ова два дана је била мирна, али је била веома дуга. Послије пола ноћи је захладило.

[8] Сјећање команданта 2. пјешадиског батаљона ппор Ранка Поповића- Поп,  на пријем задатка од команданта прњаворске бригаде и његова одлучност да по сваку цијену одбрани Нови Град: „По позиву команданта да је непријатељ пробио линију у рејону с. Туњице код 3. батаљона и наређењу које је гласило овако „Попе поведи једну чету, поведи двије чете, узми све што имаш од војске  на камионе и дођи до командног мјеста, ту ћеш добити задатак“.

Врло брзо смо били код команде гдје је командант ппук Владо Живковић мени издао наређење које је гласио  дословно овако: “ Попе ту и ту је пробило линију има жртава цивила и наших из 3. батаљона. Непријатељ жели да се домогне Kуле. Затвори то, блокирај и заустави напад како знаш и умијеш, одвје се бране наше куће. Ако то  не успијете боље се поубијате сами него да вас они мрцваре. Попе је ли ти јасно све. Рекао сам да команданте. Рекао ми је војничким ријечником :“На извршење, а ја њему разумијем команданте. Остало је све познато мање више“

Преглед припадника 1. прњаворске лпбр на старјешинским дужностима у борбама за одбрану Новог Града

У непосредном борбеном додиру са снагама ХВ учествују оперативни помоћници команданта батаљона, командири чета и водова:

Презиме Име Рођен Чин Назив дужности јединица
ТУБАК БРАНЕ 1959 ппор командант батаљона 1. лпб
МОДИЋ СИНИША 1971 ппор замјеник к-данта пб 1.лпб
ЊЕЖИЋ АЛЕКСА 1963 ппор пом.к-данта за морал 1.лпб
ЈЕЛИЋ НЕНАД 1956 з1к пом. к-данта за позадину 1.лпб
ПЕТРОВИЋ МИРОСЛАВ 1953 вој пом. к-данта за ОБП 1.лпб
ТОМАШ МЛАДЕН 1962 ств1к зам. к-дира чете 1.лпб
ЧАБРИЋ СЛОБОДАН 1967 ппор командир чете 1.лпб
ДАНОЈЕВИЋ ДРАГО 1972 вој зам. к-дира чете 1.лпб
КАЛАБИЋ ЧЕДОМИР 1972 ппор зам. к-дира чете 1.лпб
ДУКИЋ РОДОЉУБ 1968 заст зам. к-дира чете 1.лпб
БОГИЧЕВИЋ ДРАГИША 1968 вод к-дир интервент. вода 1.лпб
ПОПОВИЋ РАНКО 1970 ппор командант батаљона 2.лпб
СУБИЋ ТОМИСЛАВ 1965 ппор замјеник к-данта пб 2.лпб
ПЕТКОВИЋ ПРЕДРАГ 1966 вод пом. к-данта за  ОБП 2.лпб
ПРЕРАДОВИЋ ЖЕЉКО 1967 ствод пом. к-данта  за ОНП 2.лпб
РАДОШЕВИЋ ОБРАД 1956 вод пом. к-данта  за морал 2.лпб
КРАЈИШНИК ПЕТАР 1958 ппор пом. к-данта позадину 2.лпб
ПЕЈИЧИЋ Недељко 1954 вод рефернт ИнСл 2.лпб
ЦВИЈАНОВИЋ ЉУБИША 1963 ппор референт СнСл 2.лпб
ЧЕРКЕТА ЖЕЉКО 1964 вод командир чете 2.лпб
ВУКОВИЋ МОМИР 1966 ппор командир чете 2.лпб
ПАВКОВИЋ БОЖИДАР 1973 ппор командир чете 2.лпб
ОСТОЈИЋ ДАЛИБОР 1974 вод командир чете 2.лпб
МИЛОШЕВИЋ БРАНЕ 1959 вод зам. к-дира чете 2.лпб
ПРЕРАДОВИЋ МЛАДЕН 1962 заст зам. к-дира чете 2.лпб
КУСИЋ НЕВЕНКО 1964 вој зам. к-дира чете 2.лпб
БЛАГОЈЕВИЋ ВЛАДО 1966 ппор командант батаљона 3.лпб
САНЧАНИН БОГОЉУБ 1971 ппор зам. к-данта пб 3.лпб
СИБИНЧИЋ БУДИМИР 1951 заст пом. к-данта за поз. 3.лпб
ВОЈВОДИЋ МИРОСЛАВ 1958 ствод пом. к-данта за ОБП 3.лпб
ШУШАК АНЂЕЛКО 1950 заст пом. к-данта за морал 3.лпб
СЛИЈЕПЧЕВИЋ ВЛАДО 1950     млв референт АБХО 3.лпб
КАЛАБИЋ ЧЕДОМИР 1972 ппор командир чете 3.лпб
ПАНИЋ НЕВЕНКО 1965 дес командир чете 3.лпб
ЖИВКОВИЋ БРАНИСЛАВ 1953 кап командир чете 3.лпб
ЈАНКОВИЋ ДРАГУТИН 1959 ствод зам. к-дира чете 3.лпб
ВАЈУКИЋ НЕНАД 1970 дес зам. к-дира чете 3.лпб
ЦВИЈАНОВИЋ ЖЕЉКО 1965 ппор командир чете чмб120
МИТРИЋ ЗОРАН 1963 вод зам. к-дира чете МБ чмб120
ЖИВКОВИЋ ВЛАДО 1955 ппук командант бригаде к-дабр
ТОМИЋ СРЂАН 1957 мај НШ к-дабр
КУЗМАНОВИЋ МИЛОРАД 1947 мај референт ОНП к-дабр
МЕРЛОВИЋ НИКОЛА 1942 мај референт ОНП к-дабр
ТОШИЋ ДРАГАН 1972 ппор НВ к-дабр
ПОПАДИЋ БОРИВОЈА 1965 ппор НБ к-дабр
МИТРИЋ БОРЕ 1963 пор пом. к-данта за морал к-дабр
БУКОВИЦА МЛАДЕН 1961 кап начелник АБХО к-дабр
ВУКОВИЋ ЖИВОЈИН 1956 ппор начелник ТхСл к-дабр
ЈЕВЂЕНИЋ БОРО 1954 к1к начелник инжињерије к-дабр
ИВАНОВИЋ ДРАГО 1955 Ппор начелник ИнСл К-дабр
ФИГУРЕК МИХАЈЛО 1953 вој начелник СнСл к-дабр
КРАЈИШНИК МОМИР 1951 пор пом. НШ за попуну к-дабр
ДАВИДОВИЋ БРАНКО 1950 ствод референт ОБП к-дабр
САВКОВИЋ ЉУБИНКО 1949 заст референт за МВП к-дабр
ПОПАДИЋ ВЕСЕЛКО 1949 ств1к референт МВПП к-дабр
ИЛИШКОВИЋ НЕДЕЉКО 1948 пор пом. к-данта за позадину к-дабр
ТРИВИЧЕВИЋ ВОЈИН 1944 мај пом. к-данта за ОБП к-дабр
ПУПОВАЦ ДРАГАН 1957 к1к начелник СбСл к-дабр
ЈОВАНОВИЋ МИЛЕНКО 1967 вој командир чете маб
ПРАТЉАЧИЋ МЛАДЕН 1966 дес зам.к-дира чете маб
СИМИЋ МИЛУТИН 1955 заст командир чете позч
ЛУКИЋ ДРАГАН 1968 ппор замјеник к-данта рјВВ
МИЛИЈАШ ЉУБИША 1970 вод пом. к-данта  за морал рјВВ
ПРОДАНОВИЋ ГОРАН 1969 ппор пом. к-данта за ОБП рјВВ
ЛАЗИЋ ГОРАН 1971 вој командир чете рјВВ
БУДАК ВЛАДО 1964 ппор командир чете рјВВ
ШИКАРАЦ МИРО 1968 ппор командир чете рјВВ

Преглед губитака Бригаде у борбама у рејону Нови Град 18. и 19.9.1995.

Догађај Презиме Име бат Јединица
Повреда

од МЕС

ЦВИЈАНОВИЋ ЗОРАН 2.лпб 1.чете,2.пјешади-јског батаљона
погинуо ПЕТКОВИЋ ПРЕДРАГ 2.лпб команда 2.пјешадиског батаљона
рањен ПЕУЛИЋ СРЂАН 2.лпб противоклопни вод 2.пјешадијског батаљона
погинуо КОВАЧЕВИЋ ЉУПКО 3.лпб 2.чете,3.пјешадијског батаљона
погинуо МИЈАЈЛОВИЋ МИЛОРАД 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
погинуо ПАНИЋ ЖЕЉКО 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
рањен РАДИШИЋ САША 3.лпб 1.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ЂУКИЋ ЖЕЉКО ввп вод војна полиција
рањен КНЕЖЕВИЋ ЖЕЉКО 1.лпб вода мб 1.пјешадиског батаљона
рањен ЛАКИЋ ОБРЕНКО 1.лпб командир вода 2.чете,1.пјешадијског батаљона
рањен БОШЊАК МЛАДЕН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ЧЕРКЕТА ЖЕЉКО 2.лпб командир чете
рањен ЂАЈИЋ ДРАГО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЂЕКИЋ ЂУРАЂ 2.лпб позадинског вода 2.пјешадијског батаљона
повреда ДЕРАЈИЋ МЛАДЕН 2.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ЈАНКОВИЋ ОБРАД 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ЈЕВТИЋ РАДОМИР 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КОСТЕЦКИ МИХАЈЛО 2.лпб 1.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КОВАЧЕВИЋ МЛАДЕН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда КУСТУРИЋ МИЛАН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КУЗМАНОВИЋ АЛЕКСА 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КУЗМАНОВИЋ ЖЕЉКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЛЕБУРИЋ ВЕЛИМИР 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛАШИНОВИЋ НЕЂО 2.лпб пов 2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ БРАНЕ 2.лпб замјеник командира 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ НЕДЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ ПЕТАР 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ РАДЕНКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИТРОВИЋ СТАНИСЛАВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МОРАВАЦ МИЛЕНКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда МОРАВАЦ ВАСИЛИЈА 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПАВКОВИЋ БОЖИДАР 2.лпб командир 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПЕТРОВИЋ ГОРАН 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕТРОВИЋ НЕДЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПЕТРУШИЋ НЕЂЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕУЛИЋ ЈАКОВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕУЛИЋ МИРИСЛАВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
погинуо ПОПОВИЋ ГОЈКО 2.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ПРЕРАДОВИЋ МАНЕ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПРГОЊИЋ МИЋО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда СУБОТИЋ ЗОРАН 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ТОШИЋ БОШКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ВРАЧЕВИЋ РАДИСЛАВ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
погинуо ВУЈАСИНОВИЋ ДОБРИЋ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛИЈЕВИЋ БОРО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЦВИЈАНОВИЋ ДРАГАН 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
рањен ПАНИЋ РАДОМИР 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
самора-њавање ПАВЛОВИЋ НЕНАД 3.лпб позадински вод 3.пјешадијског батаљона
рањен РАДУЛОВИЋ РАДЕНКО 3.лпб пов,2.пјешадијског батаљона
рањен ВОРОТЊАК ВЛАДО 3.лпб 2.чете,3.пјешадијског батаљона

ЗАКЉУЧАК

Операција „Уна“ једина је операција Хрватске војске која је завршена поразом. Одвијала се од 18. до 19. септембра 1995. године. У операцији „Уна“ Хрватска војска се, мимо очекивања, суочила с организированим и врло одлучним отпором Прњаворске бригаде код Новог Града. Према хрватским изворима у Хрватској војсци било је доста губитака међу њима чак 8 виших старјешина који су погинула у рејону Туњица, а уништена су знатна оклопна борбена и неборбена возила која су била спремна за наставак операције.

По хрватским изворима у операцији „Уна-95” на новоградском фронту било је ангажовано 1.500 хрватских војника из састава гардијских бригада и домобранских пуковнија. Не знајући да се српска војска консолидовала и да их је спремно чека Прњаворска бригада, у Хрватској је донијета прије свега политичка а не војна одлука о нападу на западнокрајишке општине у РС. Због великих жртава операција се сматра једном од најтрагичнијих акција Хрватске војске, а хрватска јавност уопште не зна потпуну истину о томе због чега је, према службеним подацима у тој операцији страдало 49 припадника ХВ, а према неслужбеним између 60 и 80.

Изјава команданта прњавоске бригаде поводом обиљежавања годишњице напада ХВ на Нови Град, септембра 1995. године. “ да су се водиле  тешке борбе…“Дневник СРТВ

 

 

NEPROBOJNI SRPSKI BEDEM Kako je propala HRVATSKA OPERACIJA operacija UNA 95! Desant se pretvorio u pakao! 70 mrtvih i 250 ranjenih

 

 

 

[1]Напад је био саставни дио офанзиве ХВ ради дефинитивне окупације, разбијања и уништења РС, а базиран је на основу сплитског састанка и договора Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана средином године у Сплиту. Прије овога напада покушан је напад на Градишку, извођењем операције „Бирбир“# у којој су учествовали муслимани избјегли из БиХ у Хрватску, као и сви други прикупљени по Европи и шире. Еквивалент ових снага је био 1-2 бригаде ортодоксних Муслимана, са циљем да енергичном акцијом на правцу Градишка – Топила – Лакташи – Бања Лука, расјекла територију РС на два  дијела, почине масован покољ и присиле становништво на егзодус. Акција је у потпуности осујећена снагама лпбр Градишка, осталих дијелова 1. KK и становништва бригада. Операција „Бирбир“ разбијена и снаге одбачене преко р. Саве назад у Хрватску уз велике губитке, остале на територији РС. #“Бибир“ је латински назив за Градишку. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[2] У самом граду Нови Град и око њега су б/д изводиле снаге 1.лпбр Нови Град, док је већи дио снага бригаде био ангажован на противнападу на правцу: Вјешала – Kрупа на Уни, са циљем да са дијеловима 16.кмтбр изврши противнапад и одбаци дијелове 5.K тзв. АБиХ преко Уне и врати привремено заузете дијелове и град Kрупа на Уни. Због низа слабости у РиK, моралу и др. ова акција није успјела, а дијелови снага новиградске бригаде који су посједали положаје на десној обали р. Уна су оставили наоружање и побјегли, што је енергично отклоњено ангажовањем мањих снага из лпбр Прњавор и Нови Град је спашен од заузимања. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[3] На фронту напада с.Матијевићи – Двор на Уни – Kостајница Врховна команда Хрватске је имала за циљ крајње радикалне намјере: заузети Нови Град и Kостајницу, заузимањем жељезничког чворишта у Новом Граду ослободити несметани жељезнички  саобраћај пругом Суња – Добрљин – Нови Град , Kрупа на Уни – Перковићи – Kнин, у вези са тим су на правцу Двор на Уни – Нови Град ангажовали „елитну“ гардијску бригаду „Тигрови“, а на правцу Сисак Kостајница – Дубица, другу „елитну“ гардијску бригаду „Пуме“, са циљем да се енергичним дејством на поменутим правцима заузме жељезничко чвориште Нови Град, обухватним маневрима  доведу у окружење дијелови снага ВРС уништи и протера становништво, избије на Kозару и поврати духовни сан из 2.свјестског рата са Kозаре. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[4] Батаљон је имао назив Борбена група „Баљ“по објекту Баљ изнад Kостајнице а бранио и затварао је правац Kостајница – Kнежица – Приједор.

[5] Снаге 1.гардујске бригаде „Тигрови“ су користећи матицу ријеке која са територије Хрватске тече поред Двора на Уни, десантним и другим пловним средствима, без паљења мотора, носећи снагом матице ријеке Жировице успјели пријећи лијеву обалу р. Уне, до пјешчане аде на средини Уне, а затим  вјероватно газом прешли десни крак Уне и домогли се обале и ивице пута Нови Град – Kостајница, формирали једнострану засједу и у свитање отпочели са дејством на све што се кретало комуникацијом, при чему су нанијели знатне губитке прије свега цивилном становништву од око 80-100 жртава при чему је погинуо и изузетно способан официр мајор Слијепчевић Миленко из команде 11.дубичке лаке бригаде

Дејство убачене гупе је било подржано снажном ватром авијације и тенковима Т-55 из рејона Двора на Уни и с.Матијевићи. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[6] Напад на Kозарску Дубицу су веома жестоко извеле снаге 2.гардијске бригаде „Пуме“ по сличном методу и начину као и на Нови Град, заузеле део Дубице, али су енергичним дејством 11. дубичке лпбр и питомаца СВШ „Рајко Балаћ“ уз веома велике губитке, одбачене преко р.Уне на Хрватску територију.

Ове двије акције  су биле веома синхронизоване,  али жестоком борбом, моралом и одлучношћу Kрајишници су показали свој прави борбени квалитет. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

Радне карте са сајта lpbr-prnjavor.info
[7] Борбе на Мешиновцу записао је св1к Мирослав Војводић, помоћник команданта 3. пб у дијелу рукописа, Мемоарима, Прњавор 2020. године.
[8] Сјећање команданта 2. пјешадиског батаљона ппор Ранка Поповића- Поп,  на пријем задатка од команданта прњаворске бригаде и његова одлучност да по сваку цијену одбрани Нови Град.
[9] Праћење њихових веза: Не можемо дање. Имамо много мртвака. А, заповјед поглавника ? Добро, идемо даље. ( запажање мајора В.Тривичевића, пом НШ за обавјештајне послове команде лпбр Прњавор.)
[10] Борбе на Мешиновцу записао је св1к Мирослав Војводић, помоћник команданта 3. пб у својим Мемоарима, рукопис, Прњавор 2020. године.

Чланак је писан на основу ратног девника прњаворске бригаде преточен у материјал Борбени пут Прве прњаворске лаке пјешадијске бригаде 1991-1995. године, Прњавор,1997. године