Arhive autora: Tomić Srđan

O Tomić Srđan

Živi u Prnjavoru. Radio u Prnjavoru i Sarajevu.

Prnjavor-ŽUT

11 godina od održavanja prvog parastosa,

2021.

I ove godine kod spomen-obilježja na Radlovcu, Prnjavor, služen je parastos za 22 Srbina iz sela Mlinci, Paramije, Čorle, Donji Galjipovci i Srpovci koje su ustaše zaklale na današnji dan 1941. godine.

2020.

NA OVOM SPOMEN OBILjEŽJU UPISANI SU:

  1. ČOLIĆ DUŠAN
  2. GAJIĆ NEDO
  3. KNEŽEVIĆ LjUBO
  4. JANјIĆ NEDO
  5. MIKIĆ DIMITRIJA
  6. SAMČEVIĆ NENAD
  7. STOJAKOVIĆ TRIVUN
  8. STOJAKOVIĆ JOVAN
  9. REPIĆ NOVO
  10. VASIĆ DRAGUTIN
  11. VASIĆ RAJKO
  12. VASIĆ MILAN
  13. VASIĆ JELISIJA
  14. VASIĆ STOJAN
  15. VASIĆ BOGOMIR
  16. MILADINOVIĆ BRANKO
  17. MILADINOVIĆ MARKO
  18. SIMIĆ NOVAK
  19. MARIĆ JELISIJA
  20. VUČIĆ ĐORĐO
  21. RAKIĆ MIRKO
  22. KNEŽEVIĆ MARKO

OVO JE 11 GODIŠNJICA KAKO SE ZA  4. DECEMBRA ODRŽAVAJU PARASTOSI, POLAŽU VIJENCI I SPOMINјU NјIHOVA IMENA SA NAMJEROM DA SE NIKADA NE ZABORAVE.

   Obilježavanje stratišta Spomen-obilježja na Radlovcu, Prnjavor,

Масовна гробница и стратиште “Радуловац”

2020.

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу.

Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима.

Средоје Васић о овом догађају свједочи:

„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао ићи, тукли кундацима по леђима. Старац је падао, подизао се и поновно под ударцима падао.

Кад смо изашли на зараван брда, зауставили су нас и постројили. Настало је претресање. Имао сам нож у унутрашњем џепу капута, али га срећом нису нашли. Никола Чорни је ту нешто разговарао са официрима. Након извјесног времена повратили су нас у његово двориште и опет постројили. Тројица официра су се издвојили, Чорни је са њима нешто жустро расправљао. Ми смо стајали убијеђени да ће нас отјерати у Прњавор и тамо поубијати. Док је Чорни са њима расправљао појави се један усташа са пиштољем „гасером“ у руци. Преко друге руке носио је ципеле повезане пертлама. Наишавши крај нас рече: ‘Убио сам једног бандита!Скинуо сам му пиштољ и ципеле.’ Била је то лаж, јер партизана ту уопште није било. Одједном један официр повика: ‘Сви они који су дошли да праве уље нека изнесу своје ствари и стану у строј!’ […] Кад се постројисмо официр повика: ‘Ви с врећама марш кући! Остали правац Прњавор!’ […] Сви из Чорли и Парамија су отјерани у Прњавор и поубијани исте ноћи. Било их је 27, различитог узраста и година.“

Никола Чорни свједочи да је у тренутку док је ишао ка Симића брду сусрео дванаест Пољака и Украјинаца које су усташе пустили. У разговору са усташким официрима успио је издејствовати да се пусте неки Срби који су то јутро код њега дошли у радњу да циједе уље. Из дворишта су по сјећању Чорнија одведени: Бранко Миладиновић, Марко Миладиновић, Димитрије Микић, Душан Чолић, Ненад Самац, Богомир Васић, Марко Тубоњић, Ђуро Кнежевић и Рајко Васић. Они су заједно са још деветнаест сељака из Чорли, Млинаца и Парамија отјерани у Прњавор.

Два дана доцније, када нису стизале никакве вијести о одведеним комшијама, једна група Пољака и Украјинаца је отишла у Прњавор, тачније 6. децембра, да моли котарског предстојника да се комшије Срби пусте кућама. Предстојник их је том приликом истјерао вани уз псовке и тада су сазнали да су комшије Срби побијени исту вече када су и дотјерани у Прњавор. Док су ови људи стајали поред цркве видјели су заробљену групу Срба из села Гаљиповци које су усташе проводиле кроз Прњавор вичући наоколо како су похватали четнике.

Чорни се присјећа:

„Међу усташама који их гоне спазих Јозу Козјака из села Парамија. Приђох му и рекох: ‘Јозо шта то радите, јесте ли полудјели? Куда гоните те недужне људе, па то су сељаци!’ Јозо скиде пушку и дрекну на мене: ‘Још једну проговори па ћу те убити!’ Остадох скамењен: шта је том Козјаку? До јучер смо били добри познаници, а сада хоће да ме убије! Пошао свијет у понор из којега га нико неће извући, помислих. Управо тада ми приђе Прњаворчанин Јошко Молнар, обучен у домобранску униформу, и упита ме шта баш данас тражим у Прњавору. Казах зашто смо дошли. Он ме погледа и рече: Никола, они су сви прошле ноћи побијени!“

Сви Срби ухваћени у тој рацији су дотјерани у Прњавор и затворени у затвор. Истјерани су ноћу 4/5. децембра 1941. године, одведени на њиву испод градског гробља и ту звјерски побијени. Након покоља су затрпани у масовну гробницу.

Жртве никад нису биле опојане, а Општински одбор СУБНОР-а је тек 1973. године подигао спомен-плочу са неколицином имена пострадалих. Преко тридесет година ова гробница је била запуштена. Активностима Светосавске омладинске заједнице 2010. године, ова масовна гробница је очишћена, плоча је обновљена, a постављена је и саобраћајно-туристичка сигнализација која упућује пролазнике на ово стратиште. У јавност је пласирана и наново објављена прича о овом догађају, што је пробудило потомке жртава те су заједничком иницијативом подигли бетонски спомен-крст и обновили ову гробницу.

Ово стратиште је именовано као „Радуловац 1941“, а тај назив је усвојен и на саобраћајно-туристичким сигнализацијама. У непосредној близини се налази и друга масовна гробница са непознатим бројем жртава именована као „Манастир 1941“, која је уједно и највеће прњаворско стратиште.

Да ли је на стратишту „Радуловац 1941“ побијено још људи, не зна се са сигурношћу, али постоји сумња да је број страдалих на овом локалитету и нешто већи. Не зна се да ли је ту ноћ у затвору било и других заробљеника који су изведени на ово стратиште. Иако не можемо говорити о тачном броју страдалих Срба у овој масовној гробници, поуздано се зна да су ту пострадали сљедећи: Чолић Душан, Гајић Недо, Кнежевић Ђуро, Кнежевић Марко, Јањић Недо, Микић Димитрија, Самчевић Ненад, Стојаковић Тривун, Стојаковић Јован, Репић Ново, Васић Драгутин, Васић Рајко, Васић Милан, Васић Јелисија, Васић Стојан, Васић Богомир, Миладиновић Марко, Миладиновић Бранко, Симић Новак, Марић Јелисија, Вучић Ђорђо, Ракић Мирко,Тубоњић Марко.

Бојан Милијашевић istorijaprnjavora

Nastavite sa čitanjem

Međunarodni dan invalida

3.12.2022.

Boračka organizacija Prnjavor obiježava Međunarodni dan invalida

BOI ove godine u organizaciji Odbora RVI pri Boračkoj organizaciji opštine Prnjavor obiježava se Međunarodni dan invalida.

Obilježavanje Međunarodnog dana invalida nalazi se u programu obilježavanja značajnih datuma u opštini Prnjavor za 2022. godinu. Nastavite sa čitanjem

Veza

2022.

Skupština opštine Prnjavor usvojila program u oblasti BIZ.

Kalendar obilježavanja značajnih datuma organizacija i udruženja građana opštine iz oblasti boračko-invaliske zaštite u 2022. godini:

Realizacija Programa sa 3.12.2022. godine

BOBoračke organizacije i boračkih udruženja u saradnji sa Odjeljenjem za boračko-invalidsku zaštitu Nastavite sa čitanjem

Ratni dobrovoljci 1912-1918

21.11.2022.

Položen vijenac na spomeniku Ratnim dobrovoljcima 1912 -1918. godine u Šibovskoj

Spomenik dobrovoljcima 1912.-18.u Šibovskoj

U  okviru obilježavanja 104 godine od oslobođenja Prnjavora u Prvom svjetskom ratru, na spomen-kompleksu u mjesnoj zajednici Šibovska, pored spomenika borcima iz Velikog rata, položeno je cvijeće ispred Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca Prnjavor.

Po treći put, a sada u crkvi u Prnjavoru vršen je pomen i parastos za 134 poginulim Srpskim dobrovoljcima u Velikom ratu.

Ove godine obilježavanje godišnjice oslobođenja Prnjavora u Velikom ratu nalazi se u programu obilježavanja značajnih datuma u opštini Prnjavor.

POGINULI I UMRLI SRPSKI BORCI OD 1912 DO 1918. GODINE

  1. SARIĆ GAVRO,
  2. MILINČIĆ PETAR,
  3. MILINČIĆ NEDO,
  4. ZORIĆ ILIJA,
  5. LAPIĆ MARKO,
  6. SUVAJAC PETAR,
  7. BOŽUNOVIĆ VASO,
  8. MILADINOVIĆ VID,
  9. USORAC TRIVUN,
  10. KITIĆ TEODOR,
  11. KITIĆ STEVAN i
  12. BJELANOVIĆ MILE

Godišnjica oslobođenja Prnjavora u Prvom svjetskom ratu

Polaganje vijenca kod spomenika u Šibovskoj

 

Vučijak, parastos i pomen 2021.

SVEČANI MARŠ U BANJALUCI Obilježavanje 103 godine od ulaska srpske vojske (FOTO)

Nastavite sa čitanjem

Teslić 1992.

30 godina od Teslićkog ratišta

 Već 3.11.1992. godine, po naređenju komandanta1. KK, brigada se premješta na teslićko ratište. Položaje na Osinjskom (brodskom)  ratištu predali smo Osinjskoj brigadi i 327.mtbr  12.11.1992. godine.

Operativne grupe Doboj

Na teslićko ratište kreće 560 boraca, a 14.11.1992. godine, počele su borbe za Stražu- Hatkine njive – Todićevo. Neprijatelj je bio izuzetno dobro utvrđen, miniran p/k, dobro organizovao odbranu kao otpornu tačku, težak i nepristupačan teren onemogućio je uvođenje tehnike, vođene su žestoke borbe, neprijatelju su nanijeti veliki gubici, ali nismo uspjeli pomjeriti ga.

Hatkinje njive

U napadu na Hatkine njive učestvuje vod vojne policije brigade sa komandantom brigade i pješadijskom četom 3.lpb kapetana Ratka Desića. Izvršen je upad u liniju rovova HVO.

U ovim borbama imali smo gubitaka, među ranjenima bio je i k-dant 3. bataljona KIK Ratko Desić – Roda.Teže ranjeni su Brane Janković i Ilija Golić iz 1.pč, 3.lpb. Nastavite sa čitanjem

Omarska 1995.

Rejon razmještaja lpbr Omarska poslije 27 godina

Daleko smo od linije fronta  Brigada ima sasvim novu ulogu i nove zadatke. Sa potpukovnikom Boškom Peulićem, operativcem OG-10 odlazimo na izviđanje, kako bi upoznali teren i pravce eventualne upotrebe snaga. Izviđeni su pravci :

Blagaj – Suhača – Budimilić Japra

Prijedor – Ljubija – Stara Rijeka

Prijedor – Oštra Luka –

Prijedor – Tomašica – Sanica

Omarska – Mrakovica – Orahovo

Orahova – Dubica – Bačvani – Knežica

Bačvani – Petrinja – Kostajnice

Poslije komandantskog izviđanja imali smo potpuniju predstavu kakva nam je uloga i koji su nam zadaci.

Borci uglavnom odmaraju, povremeno vršimo doobuku pojedinih specijalnosti, a posebno na oruđima.

U borbenim dejstvima najčešće nismo se opterećivali formacijskom strukturom brigade, bitno nam je bilo da sve funkcioniše u datom momentu. Iz Korpusa insistiraju da se brigada mora ustrojiti prema formaciji, a ovu aktivnost kontroliše pukovnik  Lazić, a najveći dio posla mora uraditi poručnik Momir Krajišnik, personalac u  brigadi. Svakodnevno smotre, ustrojavamo brigadu, ide sve po planu, a onda novo naređenje str.pov.broj: 1-242 od 3.11.95. godine koje ukratko glasi: “16.mtbr Posjeda širi rejon Manjače, a umjesto 16.mtbr. Zonu odgovornosti preuzet će 1. lpbr Prnjavor. Preuzimanje z/o otpočeti 5.11.1995. godine i završiti 8.11.1995. godine.

Sve smo mogli očekivati ali ovakav zalogaj baš nikako. Da li je ovo još jedno povjerenje brigadi ostaje nam nejasno. Šta reći  o 16.mtbr.

16.kmtbr 1.KK VRS, sigurno jedna od najautoritativnijih brigada, izvanredno organizovana, sa sjajnim komandnim kadrom na čelu sa komandantom puk Vladom Topićem i načelnikom štaba maj Draganom Vukovićem. Brigada broji oko 1800 boraca, oko 300 kamiona, 30 tenkova, 80 cijevi velikog kalibra. U 1. KK niko se nije mogao porediti sa 16.Mt.br. Vojni uspjesi brojni, brigada za poštovanje. Našli smo se pred gotovo nerješivim problemom. Molili smo generala Talića i generala Kelečevića da promijene naređenje, sve naše molbe ostale su bez rezultata. Pribojavali smo se ovog zadatka, a odgovor smo dobili – dobro ste organizovani i ovaj zadatak kao i sve ranije uspješno će te izvršiti.

GLAS BORCA U POZADINSKOJ ČETI

 

Jajce 1992.

Oslobođeno Jajce, 29.10.

Sa linije odbrane u rejonu Broda i Sjekovca , 25.10.1992. godine, u borbu za oslobođenje Jajca, krenula je borbena grupa brigade. Odabran je 61 borac, a drugu je lično predvodio komandant major Vlado Živković i komandant 3. bataljona k1k Ratko Desić.

 

Po naredbi komandanta TG-3 formirana je borbena grupa od boraca Prnjavorske i Osinjske brigade. Komandant BG je major Boro Bukovica.[1]

ppuk Boro Bukovica

Za četiri dana, koliko su trajale borbe, oslobođeno je Jajce, zavijorila se srpska zastava na Kuli.

Za svoj doprinos grupa je lično pohvaljena od komandanta 1. KK VRS generala Momira Talića. 

 

U nadi da će spriječiti novi žestok napad na Jajce, snage HVO i TO RBiH 9. septembra 1992. godine pokreću niz napada na linije VRS kod Donjeg Vakufa i na planini Vlašić. Ipak, napad je bio već 12. septembra potpuno zaustavljen, gotovo bez ikakvog učinka. Uvidjevši da neće biti u stanju zaustaviti novi napad VRS, komanda HVO 9. oktobra otpočinje pregovore sa VRS sa ciljem prestanka borbi, a zauvrat HVO će opskrbljavati Banja Luku i okolna srpska mjesta električnom energijom. Obzirom da je TO RBiH bila izuzeta iz ovog ugovora, pregovori su odbijeni zbog bojazni da bi došlo do srpsko – hrvatske saradnje. Stanje se dodatno pogoršalo 21. oktobra 1992. godine kada dolazi do sukoba Armije Republike Bosne i Hercegovine i HVO u Travniku, Novom Travniku i Bugojnu, što je direktno uticalo na rutu opskrbe koja je išla iz pravca Travnika. Time je, zapravo, došlo do raspada odbrane grada Jajca. Nastojeći iskoristiti ovakvu situaciju 30. divizija VRS 25. oktobra 1992. godine otpočinje konačni napad na linije odbrane iz tri pravca. Do 29. oktobra VRS je ovladala mjestom Vrbica i Čaninim poljem na zapadu, HE Jajce II na sjeveru, čime se probila do tvrđave u centru grada.

Septembar 1995. godine

Banja Luka , 2002. Glas Srpski

14.9.1995. Banja Luka (srna). Poslije herojske borbe na odbrani pravca koji od Šipova vodi prema Jajcu, borci VRS su skratili linije odbrane pa su jedinice Hrvatske vojske, juče u predvečernjim časovima ušle u grad Jajce. Jedinice VRS konsoliduju linije odbrane i spremaju se za preuzimanje inicijative na ovom dijelu ratišta, saopštila je Informativna služba Prvog krajiškog korpusa VRS u Banja Luci [2]  

 

 

[1] Lisica: Komandant bez potrebe, 2000. str.

[2] Hronologija događaja na prostoru prethodne Jugoslavije 1990-1995, Glas Srpski, 2002. Banja Luka, str. 640

Kokori

19.10.2022.

19 godina od izgradnje spomenika

ODRŽAN PARASTOS I POMEN POGINULIM PRIPADNICIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE IZ MJESNE ZAJEDNICE KOKORI

I ove godine Kod  spomenika u blizini osnovne škole u Kokorima  u 14.00 časova , organizovan je pomen, parastos i obilježavanje  godišnjice od otkrivanja spomenika  poginulim pripadnicima Vojske Republike Srpske iz mjesne zajednice Kokori, koji svoje živote položiše za Republiku Srpsku, za slobodu svojih porodica, za našu slobodu i slobodu ovih prostora. Nastavite sa čitanjem

Godišnjice iz Oslobodilačkih ratova

17.10.2022.

SUBNOR-Obilježeni istorijski datumi iz NOR-a od 1941. do 1945. godine na Ljubiću

Spomenik NOR-a na Ceru

 

Na spomeniku na Ceru u Prnjavoru

Cer

 

Spomenik NOR-a na Ljubiću

Na spomeniku na Ljubiću  obilježen je Dan formiranja 14. srednjobosanske narodno – oslobodilačke udarne brigade i formiranje 1. prnjavorske partizanske čete.

Kroz brigadu je prošlo 4.000 boraca, od kojih je 568 poginulo.

Vijence su položili delegacije opštine-načelnik OBIZ, SUBNOR-a Prnjavor i boračkih udruženja sa područja opštine.

2018. godine: Još 11 živih boraca iz drugog svjetskog rata zajedno sa poštovaocima svake godine odaju počast palim žrtvama.

Grob poginulog borca 5.kbr NOVJ

Na padinama Ravnog brda prema z.Kovačevići nalazi se grob Salamić Milana, poginulog pripadnika 5. kozaračke brigade NOVJ. Poginuo je 1943. godine sa 16 godina života.

 

Nastavite sa čitanjem