Arhive kategorija: Godišnjice NOR-a

Godišnjice iz Oslobodilačkih ratova

12.6.2022.

Obilježavanje 79 godina od Bitke na Sutjesci

Na Tjentištu je obilježena godišnjica od Bitke na Sutjesci, koja je uvrštena u istorijske događaje od republičkog značaja.

 

 

 

9.5.2022.

Obilježen Dana pobjede na fašizmom u II Svjetskom ratu u Prnjavoru

Banjaluka: Obilježen Dan pobjede nad fašizmom

Rusija obilježila Dan pobjede nad fašizmom

 

1.5.2022.

Donja Gradina – dolina tišine i tuge: Obilježen Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina

Srna
Obilježen Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina
Foto: Srna| Obilježen Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina
DONjA GRADINA – Jasenovačke žrtve ne smiju biti zaboravljene, poručeno je danas iz Donje Gradine gdje je obilježen dan sjećanja na srpske, jevrejske i romske žrtve ustaškog logora Jasenovac.
Donja Gradina danas je dolina tišine, ogromne tuge prema onome šta se ovdje desilo, rekao je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik u Spomen-području „Donja Gradina“ na obilježavanju Dana sjećanja na jasenovačke žrtve.Dodik je poručio da će ovdje dolaziti dok je živ, napomenuvši da je o stravičnim zločinima u ustaškom logoru Jasenovac slušao kao dijete, a među njima je i priča kako su ustaše u džak, gdje su stavljali djecu gurali i mačke, zavezali i bacali u Savu.- Zar je moguće da to postoji. Naravno, nastavićemo da se toga sjećamo – rekao je Dodik.On je istakao da se srpski narod odvaja od drugih jer nikada nije htio da izgubi slobodu, a nje nema bez države.- Zato je nastala Republika Srpska, i drago nam je da vidimo sve moćniju i snažniju Srbiju, koja je centar bezbjednosti, mira, razvoja – istakao je Dodik.Istakao da ima gađenje prema pokušajima da se rehabilitiju ustaški pozdravi, te da ima neodoljivu želju da stane i kaže šta misli o njima.
– Pobili ste nas samo zato što smo bili Srbi, pobili ste nas jer smo bili bolji ljudi od vas – naglasio je Dodik i dodao je „saučesnik bila Titova komunistička vlast“

13.6.2021.

Obilježavanje 78 godina od Bitke na Sutjesci

Na Tjentištu je obilježeno je 78 godina od Bitke na Sutjesci, koja je uvrštena u istorijske događaje od republičkog značaja.

REPUBLIKA SRPSKA 13.06.2021.  | 11:54

Obilježavanje 78 godina od Bitke na Sutjesci

Nakon polaganja vijenaca i cvijeća brojnih delegacija kod Spomen-kosturnice očekuje se obraćanje zvaničnika.

Obilježavanju Bitke na Sutjesci prisustvuju izaslanik srpskog člana i predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Boško Tomić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović, koji je i predsjednik Odbora za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srpske, ministar energetike i rudarstva Petar Đokić i delegacija Narodne skupštine koju čine Maksim Skoko i Savo Vulić.

Prosutni su i srpski predstavnici u institucijama BiH, opštine Foča i susjednih opština, ambasade Ruske Federacije u BiH, delegacije Trećeg pješadijskog /Republika Srpska/ puka i nevladinih organizacija i udruženja od javnog interesa proisteklih iz odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske, SUBNOR-a Srpske i SUBNOR-a Srbije, te SOBNOR-a Crne Gore.

Ovaj skup održava se uz poštivanje epidemioloških mjera i ograničen broj učesnika.

Bitka na Sutjesci, poznatija kao njemačka operacija `Švarc` ili peta neprijateljska ofanziva, počela je 15. maja i trajala je do 15. juna 1943. godine.

Cilj neprijateljskih vojnika, kojih je bilo 127.000, bio je uništenje partizana kojih je na Sutjesci bilo 22.000, uključujući centralnu bolnicu sa 3.000 ranjenika i 1.000 boraca oboljelih od tifusa.

Narodno-oslobodilačka vojska je tokom Bitke na Sutjesci u Drugom svjetskom ratu uspjela da se izvuče iz obruča šest puta brojnijeg njemačkog okupatora u kojem je poginulo 7.543 boraca. (Srna)

Obilježavanje 78 godina od Bitke na Sutjesci, u Nacionalnom parku Sutjeska na Tjentištu,  uvrštena  je i u istorijske događaje od opštinskog  značaja.

9.5.2021.

Obilježavanje Dana pobjede na fašizmom u II Svjetskom ratu u Prnjavoru

posjeta spomeniku

8.5.2021.

U Kozarskoj Dubici i Donjoj Gradini obilježavanje Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida

U Kozarskoj Dubici i Donjoj Gradini obilježavanje Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida
KOZARSKA DUBICA – Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) u koncentracionom logoru Jasenovac danas će biti obilježen u Kozarskoj Dubici i Donjoj Gradini.

Program se nastavlja u 11  časova u Donjoj Gradini, gdje je bilo najveće stratište koncentracionog logora Jasenovac, vjerskim obredom na grobnom polju Topole, u 11.20 časova polaganjem vijenaca i cvijeća, dok je u 11.40 časova predviđeno obraćanje zvaničnika.

27.7.2021.

Dan ustanka protiv fašizma obilježen u Prosjeku

U Glasu Srpske od 31.7. i 1.8.2021. :

Zablude i istine o 27. julu 1941. na području BiH: Ustanak nisu digli ni svi narodi, ni komunisti, već Srbi

-Ustanak je dignut zbog genocida nad Srbima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a podigao ga je srpski narod, prvo u istočnoj Hercegovini početkom juna 1941. godine, a zatim se Srbi na prostoru Bosanske Krajine dižu u odbranu golih života počev od 27. jula kod Drvara i narednim danima širom Bosanske Krajine. U NDH bili su ugroženi isključivo Srbi, Jevreji i Romi zbog njihovog nacionalnog porijekla, dok ostali narodi nisu morali da strahuju zato što su pripadnici hrvatskog, muslimanskog, češkog, slovenačkog i drugih naroda. Takođe, početak ustanka nije imao ideološku podlogu, tako da je netačno pripisivati sve zasluge komunistima – ocjenjuje Radaković.

Pogledi, Kragujevac 2013.

U knjizi Veroljuba Maletića „Motajička trilogija“ strana 22. Prva borba vođena je 3.11.1941. godine u rejonu Vujanovića potoku, Lepenica, Srbac,  od strane četničkih jedinica Nikole Forkape protiv ustaša.

 

10.7.2021.

Obilježeno 78 godina od oslobođenja Prnjavora u II Svjetskom ratu

10.7.2020.

Obilježeno 77 godina od oslobođenja Prnjavora u II Svjetskom ratu

Polaganjem cvijeća na biste narodnih heroja Narodnooslobodilačkog rata i na spomenik junacima grada u OOR RS  u Prnjavoru obilježen 10. juli, dan kada je 1943. godine oslobođena ova opština u Drugom svjetskom ratu.

Delegacija boračke organizacije.

U knjizi Veroljuba Maletića „Motajička trilogija“ strana 117. Prnjavor je oslobođen 31.januara 1943. godine

Maletić gradi priču u prvom redu na osnovu arhivske građe, koju prate izjave svedoka događaja, kao i izvodi iz objavljene literature. Koliko se udubio u materiju, najbolje pokazuje podatak da je u registru popisano skoro 900 imena pomenutih u knjizi jednom ili više puta – a obično više puta. To znači da se autor bavio sudbinama konkretnih ljudi, koje u zbiru daju celovitu sliku događaja, a ne apstrakcijama, kojih na žalost ima mnogo u našoj istoriografiji.

4.7.2020.

Obilježen Dana borca NOR  u Prnjavoru

Novosti 5.juli 2020 “ Nemci prvi poraz doživeli u Loznici“

Partizani i četnici oslobodili su zajedno cijelu Zapadnu Srbiju.

9.5.2020.

Obilježen Dana pobjede nad fašizmom u Prnjavoru

Istoričar Čedomir Antić u interviju Glasu Srpske 2020.V.9 kaže: Ovaj 9. maj dočekujemo sa više posimizma nego ranije.

26.4.2020.

Obilježavanje Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina

U Donjoj Gradini obilježava Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u koncentracionom logoru Јasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.

9.5.2019.

Opštinska organizacija SUBNOR-a Prnjavor sa predstavnica opštine i boračkih udruženja položili su vijence povodom obilježavanja Dana pobjede nad fašizmom.

Vijenci su položeni kod bista četiri narodna heroja sa područja opštine Prnjavor – Vida Njažića, Rade Vranješević, Novaka Pivaševića i Stanka Vukašinovića.

 

Vijenci su položeni i u gradskom parku kod spomen obilježja palim borcima NOR-a i žrtvama fašističkog terora,

 

i kod spomenika junacima grada posvećenog 71 poginulom i umrlom borcu, učesniku rata od 1991. do 1996. godine.

 

 

Prema podacima SUBNOR-a u jedinicama partizanskog odreda, 14. I 18. Srednjobosanske brigade i drugim jedinicama u borbama od 1941. do 1945. godine učestvovalo je 4.500 partizana iz Prnjavora, od čega je 700 poginulo, a 1.200 ranjeno.

Odata počast poginulim učesnicima NOR-a

5.5.2019.

U nedjelju obilježen Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina u Donjoj Gradini

U Spomen-području Donja Gradina kod Kozarske Dubice u nedjelju, 5. maja, održana je centralna manifestacija povodom obilježavanja Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u koncentracionom logoru Јasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.

Nastavite sa čitanjem

Prnjavor-ŽUT

10 godina od održavanja prvog parastosa,

  

2021.

I ove godine kod spomen-obilježja na Radlovcu, Prnjavor, služen je parastos za 22 Srbina iz sela Mlinci, Paramije, Čorle, Donji Galjipovci i Srpovci koje su ustaše zaklale na današnji dan 1941. godine.

2020.

OVO JE 10 GODIŠNJICA KAKO SE ZA  4. DECEMBRA ODRŽAVAJU PARASTOSI, POLAŽU VIJENCI I SPOMINјU NјIHOVA IMENA SA NAMJEROM DA SE NIKADA NE ZABORAVE.

Масовна гробница и стратиште “Радуловац”

2020.

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу.

Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима.

Средоје Васић о овом догађају свједочи:

„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао ићи, тукли кундацима по леђима. Старац је падао, подизао се и поновно под ударцима падао.

Кад смо изашли на зараван брда, зауставили су нас и постројили. Настало је претресање. Имао сам нож у унутрашњем џепу капута, али га срећом нису нашли. Никола Чорни је ту нешто разговарао са официрима. Након извјесног времена повратили су нас у његово двориште и опет постројили. Тројица официра су се издвојили, Чорни је са њима нешто жустро расправљао. Ми смо стајали убијеђени да ће нас отјерати у Прњавор и тамо поубијати. Док је Чорни са њима расправљао појави се један усташа са пиштољем „гасером“ у руци. Преко друге руке носио је ципеле повезане пертлама. Наишавши крај нас рече: ‘Убио сам једног бандита!Скинуо сам му пиштољ и ципеле.’ Била је то лаж, јер партизана ту уопште није било. Одједном један официр повика: ‘Сви они који су дошли да праве уље нека изнесу своје ствари и стану у строј!’ […] Кад се постројисмо официр повика: ‘Ви с врећама марш кући! Остали правац Прњавор!’ […] Сви из Чорли и Парамија су отјерани у Прњавор и поубијани исте ноћи. Било их је 27, различитог узраста и година.“

Никола Чорни свједочи да је у тренутку док је ишао ка Симића брду сусрео дванаест Пољака и Украјинаца које су усташе пустили. У разговору са усташким официрима успио је издејствовати да се пусте неки Срби који су то јутро код њега дошли у радњу да циједе уље. Из дворишта су по сјећању Чорнија одведени: Бранко Миладиновић, Марко Миладиновић, Димитрије Микић, Душан Чолић, Ненад Самац, Богомир Васић, Марко Тубоњић, Ђуро Кнежевић и Рајко Васић. Они су заједно са још деветнаест сељака из Чорли, Млинаца и Парамија отјерани у Прњавор.

Два дана доцније, када нису стизале никакве вијести о одведеним комшијама, једна група Пољака и Украјинаца је отишла у Прњавор, тачније 6. децембра, да моли котарског предстојника да се комшије Срби пусте кућама. Предстојник их је том приликом истјерао вани уз псовке и тада су сазнали да су комшије Срби побијени исту вече када су и дотјерани у Прњавор. Док су ови људи стајали поред цркве видјели су заробљену групу Срба из села Гаљиповци које су усташе проводиле кроз Прњавор вичући наоколо како су похватали четнике.

Чорни се присјећа:

„Међу усташама који их гоне спазих Јозу Козјака из села Парамија. Приђох му и рекох: ‘Јозо шта то радите, јесте ли полудјели? Куда гоните те недужне људе, па то су сељаци!’ Јозо скиде пушку и дрекну на мене: ‘Још једну проговори па ћу те убити!’ Остадох скамењен: шта је том Козјаку? До јучер смо били добри познаници, а сада хоће да ме убије! Пошао свијет у понор из којега га нико неће извући, помислих. Управо тада ми приђе Прњаворчанин Јошко Молнар, обучен у домобранску униформу, и упита ме шта баш данас тражим у Прњавору. Казах зашто смо дошли. Он ме погледа и рече: Никола, они су сви прошле ноћи побијени!“

Сви Срби ухваћени у тој рацији су дотјерани у Прњавор и затворени у затвор. Истјерани су ноћу 4/5. децембра 1941. године, одведени на њиву испод градског гробља и ту звјерски побијени. Након покоља су затрпани у масовну гробницу.

Жртве никад нису биле опојане, а Општински одбор СУБНОР-а је тек 1973. године подигао спомен-плочу са неколицином имена пострадалих. Преко тридесет година ова гробница је била запуштена. Активностима Светосавске омладинске заједнице 2010. године, ова масовна гробница је очишћена, плоча је обновљена, a постављена је и саобраћајно-туристичка сигнализација која упућује пролазнике на ово стратиште. У јавност је пласирана и наново објављена прича о овом догађају, што је пробудило потомке жртава те су заједничком иницијативом подигли бетонски спомен-крст и обновили ову гробницу.

Ово стратиште је именовано као „Радуловац 1941“, а тај назив је усвојен и на саобраћајно-туристичким сигнализацијама. У непосредној близини се налази и друга масовна гробница са непознатим бројем жртава именована као „Манастир 1941“, која је уједно и највеће прњаворско стратиште.

Да ли је на стратишту „Радуловац 1941“ побијено још људи, не зна се са сигурношћу, али постоји сумња да је број страдалих на овом локалитету и нешто већи. Не зна се да ли је ту ноћ у затвору било и других заробљеника који су изведени на ово стратиште. Иако не можемо говорити о тачном броју страдалих Срба у овој масовној гробници, поуздано се зна да су ту пострадали сљедећи: Чолић Душан, Гајић Недо, Кнежевић Ђуро, Кнежевић Марко, Јањић Недо, Микић Димитрија, Самчевић Ненад, Стојаковић Тривун, Стојаковић Јован, Репић Ново, Васић Драгутин, Васић Рајко, Васић Милан, Васић Јелисија, Васић Стојан, Васић Богомир, Миладиновић Марко, Миладиновић Бранко, Симић Новак, Марић Јелисија, Вучић Ђорђо, Ракић Мирко,Тубоњић Марко.

Бојан Милијашевић istorijaprnjavora

2019.

Iz protokola obilјežavanja godišnjice stradanja žrtava fašističkog terora 4.12.1941 godina, datum obilјežavanja 

NA OVOM SPOMEN OBILjEŽJU UPISANI SU:

  1. ČOLIĆ DUŠAN
  2. GAJIĆ NEDO
  3. KNEŽEVIĆ LjUBO
  4. JANјIĆ NEDO
  5. MIKIĆ DIMITRIJA
  6. SAMČEVIĆ NENAD
  7. STOJAKOVIĆ TRIVUN
  8. STOJAKOVIĆ JOVAN
  9. REPIĆ NOVO
  10. VASIĆ DRAGUTIN
  11. VASIĆ RAJKO
  12. VASIĆ MILAN
  13. VASIĆ JELISIJA
  14. VASIĆ STOJAN
  15. VASIĆ BOGOMIR
  16. MILADINOVIĆ BRANKO
  17. MILADINOVIĆ MARKO
  18. SIMIĆ NOVAK
  19. MARIĆ JELISIJA
  20. VUČIĆ ĐORĐO
  21. RAKIĆ MIRKO
  22. KNEŽEVIĆ MARKO

U TIŠINI I MIRU MINUTOM ĆUTANјA ISKAŽENO POŠTOVANјE SVIM NEVINO POGINULIM ŽRTVAMA I SRBIMA KOJI SU 4.12.1941. GODINE NA OVOM MJESTU UBIJENIM OD STRANE USTAŠA NDH.

PRIJE 80 GODINA – 4. DECEMBRA 1941. GODINE NA OVO MJESTO, USTAŠE TADA NDH (NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA) DOVELI SU  ZAROBLjENA 22 NEVINA SRPSKA CIVILA IZ SELA SA PODRUČJA OPŠTINE PRNјAVOR: ČORLI, SRPOVACA, MLINACA I DONјIH GALjIPOVACA.

MUČKI IH NI KRIVE NI DUŽNE POBIŠE, ALI SAMO ZATO ŠTO SU BILI SRPSKE NACIONALNOSTI, NE VODEĆI RAČUNA DA JE NAJMLAĐI IMAO SAMO 17 GODINA,  A NAJSTARIJI 49 GODINA.

NAKON ZAVRŠETKA DRUGOG SVJETSKOG RATA, ZBOG SVEOPŠTE SITUACIJE TREBALO JE DOSTA VREMENA DA SE POČNE SA OBILjEŽAVANјEM OVIH I SLIČNIH ZNAČAJNIH ISTORIJSKIH DOGAĐAJA.

GODINE 1973. OPŠTINSKI ODBOR SAVEZA UDRUŽENјA BORACA NARODNO OSLOBODILAČKOG RATA PO PRVI PUT JE OBILjŽIO OVAJ ZLOČIN I NA OVOM MJESTU POSTAVIO SPOMEN PLOČU SA ISPISANE DVADESET I DVIJE NEVINE SRPSKE ŽRTVE.

NAKON 38. GODINA, ODNOSNO 2011. GODINE, POSLIJE POSTAVLjENE SPOMEN PLOČE, OBNOVLjENO JE OVO SPOMEN OBILjEŽJE I OD TADA SE SVAKE GODINE 4. DECEMBRA ODRŽAVAJU PARASTOSI, POLAŽU VIJENCI I SPOMINјU NјIHOVA IMENA SA NAMJEROM DA SE NIKADA NE ZABORAVE.

ZAJEDNIČKI SE OBAVEŽIMO DA ĆEMO I U BUDUĆNOSTI OBILjEŽVATI I NIKADA NEĆEMO ZABORAVTI OVAKVE I SLIČNE ZLOČINE KOJE SU POČINILE USTAŠE NDH U TOKU DRUGOG SVJETSKOG RATA.

KADA JE 2011. GODINE OBNOVLjENO OVO SPOMEN OBILjEŽJE (SREDSTVIMA OPŠTINE) PROGRAMOM JE BILO PREDVIĐENO DA NOSILAC AKTIVNOSTI OBILjEŽAVANјA GODIŠNјICE OVDJE UBIJENIH NEVINIH ŽRTAVA BUDE SUBNOR, OPŠTINSKI ODBOR PRNјAVOR.

A ČINјENICA JE DA SU ČLANOVI OPŠTINSKOG ODBORA SUBNOR-a PRNјAVOR U POODMAKLIM GODINAMA, TE JE ZBOG TOGA U NAREDNOM PERIODU USAGLAŠENO DA ĆE BORAČKA ORGANIZACIJA OPŠTINE PRNјAVOR NOSITI I U SARADNјI SA OO SUBNOR PRNјAVOR NA OVOM MJESTU OVDJE UPISANIM NEVINIM ŽRTVAMA ORGANIZOVATI GODIŠNјICU STRADANјA I PARASTOSA (PRVI PUT), POSEBNO UZEVŠI U OBZIR DA BORAČKA ORGANIZACIJA ORGANIZUJE ISTE I SLIČNE DOGAĐAJE NA PODRUČJU ČITAVE NAŠE OPŠTINE, 

 OPŠTINSKI ODBOR SUBNOR-a PRNјAVOR I BORAČKA ORGANIZACIJA OPŠTINE PRNјAVOR UPUĆUJU ZAHVALNOST PRISUTNIM ŠTO STE ODVOJILI SVOJE VRIJEME DA ZAJEDNIČKI OBILjEŽIMO I OSUDIMO OVAJ ZLOČIN POČINјEN PRIJE 78. GODINA.

1918.

Nedaleko, u blizini Gimanzije nalazi se još jedna grobnica žrtava ustaškog terora iz 3.1.1992. godine.

Na spomen ploči je napisano:

Zajednička grobnica ŽUT

Vidi više, Mladen Jotanović, rukopis Spomenici i spomen- obilježja NOR-a, Prnjavor 2017.godine grobnica ZFT2 grobnica ZFT1

Gornja Mravica

1.8.2021.

PARASTOS I POMEN POGINULIM PRIPADNICIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE IZ MJESNE ZAJEDNICE GORNJA MRAVICA

2021.

2018.

Kod  saniranog spomenika pored mjesne kancelarije u Gornjoj Mravici  u 14.00 časova , organizovan je pomen, parastos i obilježavanje 23 godišnjice od otkrivanja spomenika  poginulim pripadnicima Vojske Republike Srpske iz mjesne zajednice Kokori, koji svoje živote položiše za Republiku Srpsku, za slobodu svojih porodica, za našu slobodu i slobodu ovih prostora.

Otkrivanje spomenika izvršeno je 25.8.1998. godine.

Izgrađena tri spomen-obilјežja (gledano sa prednje strane spomen-obilјežja):

  1. Lijevo: pali borci NOR-a i žrtve fašističkog terora
  2. Sredina: poginuli pripadnici RJ Vojske Republike Srpske – odbrambeno-otadžbinski rat 1991.-1996. godina
  3. Desno: poginuli pripadnici ravnogorskog pokreta – Vojska u otadžbini i poginule žrtve

Upisani na spomen-obilјežja:

  • 17 likova poginulih ili zaroblјenih boraca Vojske Republike Srpske

(15 poginulih i 2 zaroblјena borca VRS)

Godine 1998. godine – prilikom otkrivanja spomen-obilјežja upisano 15 likova poginulih – zaroblјenih boraca VRS. Godine 2003. upisana su još 2 poginula borca: Marinković Darko i Lepir Mladen – sahranjeni u groblјu Lišnja

  • 35 palih boraca NOR-a
  • 19 žrtava fašističkog terora
  • 35 poginulih pripadnika ravnogorskog pokreta – Vojska u otadžbini
  • poginule žrtve

Poginuli, zaroblјeni, umrli pripadnici  ratnih jedinica Vojske Republike Srpske:

  1. VP 7519 Prnjavor  9 boraca
  2. VP 7127 Derventa  4    borca
  3. VP 7007 Banja Luka  1 borca
  4. VP 8840 Banja Luka  1 borac
  5. VP 7362 Prijedor  1 borac
  6. VP 8164 Maribor, 195. TG bivše JNA 1 borac

Poginuli, zaroblјeni, umrli:

  • Zona borbenih dejstava, zaroblјeni  2 borca
  • Zona borbenih dejstava, poginuli  13 boraca
  • Van zone b/d, umrli kod kuće, na dan dolaska iz jedinice  1 borac
  • Van zone borbenih dejstava, umrli  1 borac

Način i okolnosti stradanja i mjesto sahrane:

  1. Zona borbenih dejstava, zaroblјeni  2 borca
  2. Zona borbenih dejstava, poginuli  6 boraca. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
  1. Zona borbenih dejstava, teško ranjeni, od rana umrli u bolnici  1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
  1. Zona borbenih dejstava, zaroblјeni, razmijenjeni, identifikovani  2 borca. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
  1. Zona borbenih dejstava, poginuli – saobraćaj, povratak u jedinicu 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
  1. Van zone borbenih dejstava, umrli kod kuće, na dan dolaska iz jedinice 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
  1. Zona borbenih dejstava, poginuli  1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Brezik
  1. Zona borbenih dejstava, zaroblјeni, razmijenjeni, identifikovani  1   borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Brezik
  1. Zona borbenih dejstava, poginuli, vršeći vojni zadatak, utopili se 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Lišnja
  2. Van zone borbenih dejstava, obolјeli na odmoru, umrli kod kuće 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Lišnja

Sahranjeni – grobna mjesta:

  1. Opština Prnjavor  15 boraca

Gornja Mravica  11 boraca. Zona b/d  10 boraca. Van zone b/d  1 borac

Brezik  2   borca. Zona b/d  2 borca

Lišnja  2   borca. Zona b/d  1 borac. Van zone b/d  1 borac

  1. Zaroblјeni  2 borca

Zaroblјeni – sudbina i okolnosti nepoznato  2   borca

Protokol vodi predsjednik Mjesne Boračke organizacije

POŠTOVANE PORODICE POGINULIH BORACA, RATNI VOJNI INVALIDI, BORCI VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE, ČASNI OČE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, DRAGI GOSTI, DAME I GOSPODO, BRAĆO I SESTRE.

PROŠLOST NAS OBAVEZUJE DA CIJENIMO SLOBODU KOJU PODARIŠE NAJBOLjI SINOVI NAŠIH NARODA, DA ČUVAMO I OČUVAMO NAŠU ZEMLjU KOJA SE KRVLjU STVARALA, ALI KRVLjU I BRANILA, ZEMLjU U KOJOJ SE NA VJEČNOM POČINKU NALAZE GROBOVI NAŠIH MUČENIKA.

ŠESTOTINA DVADESET ŠEST JUNAKA NARODA IZ OPŠTINE PRNјAVOR U ODBRAMBENO – OTADžBINSKOM RATU PRAVO NA ŽIVOT, ŽIVOTIMA SU BRANILI, A VRAĆENI SU SA RUKAMA NA GRUDIMA I IZA SEBE ZA VJEČNOST OSTAVILI NAŠU I NјIHOVU REPUBLIKU SRPSKU

U ZNAK SJEĆANјA, ZAHVALIMO SE ZA UČINјENO, ODAJMO DUŽNU POČAST POGINULIM, NAŠOJ BRAĆI, RODBINI, KUMOVIMA, PRIJATELjIMA, KOMŠIJAMA, NAŠIM SABORCIMA.

ZA SLOBODU, ZA SPAS SVOGA RODA, ZA REPUBLIKU SRPSKU ŽIVOTE SU POLOŽILI I OVDJE NA OVOM SPOMEN OBILjEŽJU UPISANI SU:

  1. PRGONјIĆ ZORAN
  2. MILIJEVIĆ MIROSLAV
  3. ČOLIĆ DRAGIŠA
  4. DOCIĆ DRAGAN
  5. MILIJEVIĆ VASO
  6. KRAJIŠNIK SINIŠA
  7. MALEŠEVIĆ MLADEN
  8. PETROVIĆ SINIŠA
  9. MILOŠEVIĆ VELjKO
  10. KRAJIŠNIK GRUJO
  11. MILOŠEVIĆ MILORAD
  12. MORAVAC DANE
  13. LEPIR MLADEN
  14. ĐERMAN ČEDO
  15. MARINKOVIĆ DARKO
  16. HLADUN MIHAJLO i
  17. VASIĆ SLOBODAN

NE ZABORAVIMO I NAŠA POKOLENјIMA IZ NE TAKO DAVNE PROŠLOSTI, ČUVAMO I NјEGUJEMO USPOMENE NA NAŠE DJEDOVE, BRAĆU I SABRAĆU KOJI SU U NEKIM DRUGIM RATOVIMA IZGUBILI SVOJE ŽIVOTE, A UPISANI SU OVDJE NA SPOMEN OBILjEŽJIMA.

PALI BORCI NOR-a OD 1941. DO 1945. GODINE:

  1. DESIĆ VASKRSIJA
  2. RADONIĆ VASKRSIJA
  3. VUKOMANOVIĆ DRAGOMIR
  4. VUKOMANOVIĆ ŽIVKO
  5. MILIJEVIĆ ILIJA
  6. BOŽIĆ VELjKO
  7. KRESOJEVIĆ BRANKO
  8. MARIĆ RADE
  9. ŽIVKOVIĆ MILENKO
  10. PRGONIĆ SAVKO
  11. LUKANOVIĆ STANKO
  12. VIDOVIĆ VELjKO
  13. RADONIĆ DUŠAN
  14. MITROVIĆ MILAN
  15. BOŽIĆ PETAR
  16. SPASOJEVIĆ MARKO
  17. GAJIĆ STANKO
  18. MILIĆ JELISIJA
  19. ĐURIĆ OSTOJA
  20. ĐURIĆ PETAR
  21. PEJČIĆ MILAN
  22. PROLIĆ VELjKO
  23. PROLIĆ LjUBO
  24. VASIĆ KOSTADIN
  25. MILIJEVIĆ STOJAN
  26. VIDOVIĆ MILOŠ
  27. BOCIJ IVAN
  28. RADONјIĆ SLAVKO
  29. SPASOJEVIĆ SLAVKO
  30. SPASOJEVIĆ NEDELjKO
  31. BUKOVICA MARKO
  32. DUJAKOVIĆ DRAGUTIN
  33. PRGONIĆ VLADO
  34. BASIŠČUK VASILj i
  35. JOVIČIĆ JOVICA
  • ŽRTVE FAŠISTIČKOG TERORA
  1. DEBELjAK JEVTO
  2. MILIČEVIĆ VASKRSIJE
  3. KLjUNIĆ RISTO
  4. MILIJEVIĆ TEŠO
  5. MALIĆ DRAGUTIN
  6. MIŠIĆ MILAN
  7. MALIĆ MIŠO
  8. KRESOJEVIĆ MARKO
  9. BORAS DRAGO
  10. KLjUNIĆ VID
  11. RADONјIĆ MILjA
  12. RADONјIĆ VELINKA
  13. DEBELjAK NEDO
  14. DEBELjAK BOŠKO
  15. TESLA KATARINA
  16. MITROVIĆ OSTOJA
  17. MITROVIĆ STAKA
  18. ĐERMAN OSTOJA
  19. ĐERMAN MIRA 

POGINULI PRIPADNICI RAVNOGORSKOG POKRETA

  1. BUKOVICA MIKAJLO
  2. JOKIĆ ĐURAĐ
  3. BLATEŠIĆ BOŠKO
  4. TIHOMIROVIĆ MILAN
  5. LUKANOVIĆ LjUBO
  6. BOŠNјAK VID
  7. BLATEŠIĆ ČEDO
  8. MALEŠEVIĆ JELISIJA
  9. MILIJEVIĆ VELKO
  10. PRGONјIĆ VELKO
  11. DUŠANIĆ STOJAN
  12. ŽIVKOVIĆ MILAN
  13. PETROVIĆ DRAGUTIN 
  • ŽRTVE TERORA:
    1. PROLIĆ STOJAN
    2. BOŠNјAK ĐURAĐ

U TIŠINI I MIRU MINUTOM ĆUTANјA ISKAŽIMO POŠTOVANјE POGINULIM BORCIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE I SVIM POGINULIM PATRIOTAMA U SRPSKIM ODBRAMBENIM RATOVIMA

Vođa protokola poziva za polaganje cvijeća i vijenaca:

  1. PORODICE POGINULIH BORACA
  1. NAČELNIK OPŠTINE, PREDSJEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE PRNјAVOR I PREDSJEDNIKA BORAČKE ORGANIZACIJE OPŠTINE PRNјAVOR
  2. ZAJEDNIČKA DELEGACIJA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE PORODICA POGINULIH I ZAROBLjENIH BORACA I NESTALIH CIVILA I UDRUŽENјA RATNIH VOJNIH INVALIDA OPŠTINE PRNјAVOR I PREDSJEDNIKA OPŠTINSKOG ODBORA SUBNOR PRNјAVOR 
  3. NAČELNIK OPŠTINE, PREDSJEDNIKA OPŠTINSKOG ODBORA SUBNOR PRNјAVOR I PREDSJEDNIKA BORAČKE OGRANIZACIJE OPŠTINE PRNјAVOR
  4. NA ZAJEDNIČKO SPOMEN OBILjEŽJE POGINULIM ŽRTVAMA I PRIPADNICIMA RAVNOGORSKOG POKRETA – VOJSKE U OTADžBINI 

VOĐA PROTOKOLA:

 POZIVAM VAS DA SE ZAJEDNO SA SVEŠTENIKOM SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE POMOLIMO GOSPODU BOGU, ZAPALIMO SVIJEĆE I UZ VJERSKI OBRED POMENEMO IMENA NAŠIH JUNAKA.

DANA 25.08.1998. GODINE, ODNOSNO PRIJE DVADESET GODINA SAGRAĐENO JE I OTKRIVENO OVO SPOMEN – OBILjEŽJE, POSVEĆENO  BORCIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE KOJI SVOJE ŽIVOTE POLOŽIŠE ZA REPUBLIKU SRPSKU, ZA SLOBODU PORODICA, ZA NAŠU SLOBODU I SLOBODU OVIH PROSTORA.

UPISANO JE PETNAEST A 2003. GODINE JOŠ DVA BORCA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE, ODNOSNO UKUPNO JE NA OVOM SPOMEN OBILjEŽJU UPISANO SEDAMNAEST BORACA OD KOJIH JE TRINAEST POGINULO I DVA ZAROBLjENA U ZONI BORBENIH DEJSTAVA, A DVA VAN ZONE BORBENIH DEJSTAVA.

BORBENE ZADATKE IZVRŠAVALI SU, ODNOSNO BILI SU PRIPADNICI ŠEST RATNIH JEDINICA VOJSKE REPUBLIKE:

 LAKA PRNјAVORSKA PJEŠADIJSKA BRIGADA  9 BORACA

  1. TRISTODVADESETSEDMA MOTORIZOVANA BRIGADA DERVENTA  4 BORCA
  2. VP 7007 BANјA LUKA  1 BORAC
  3. VP 8840 BANјA LUKA  1 BORAC
  4. VP 7362 PRIJEDOR  1 BORAC
  5. VP 8164 MARIBOR  1 BORAC

SAHRANјENI SU U GROBLjIMA NA PODRUČJU OPŠTINE PRNјAVOR:

  • GORNјA MRAVICA  11 BORACA
  • BREZIK ………………… 2 BORCA
  • LIŠNјA …………………. 2 BORCA

 ZA DVA ZAROBLjENA BORCA SUDBINA NIJE POZNATA 

POŠTUJMO NAŠU OBAVEZU I NIKADA NE ZABORAVIMO ONE KOJI SVOJE ŽIVOTE POLOŽIŠE:

  • ZA KRST ČASNI I SLOBODU ZLATNU
  • POČIVAJTE U MIRU PONOSNA BRAĆO.

VOĐA PROTOKOLA:

SVIMA VAMA ZAHVALjUJEM SE ŠTO CIJENITE PROŠLOST, ZAHVALjUJEM SE ŠTO ZAJEDNO SA NAMA ZAJEDNO SA PORODICAMA NAŠIH JUNAKA PRISUSTVUJETE OVOM ČINU I NA TAJ NAČIN ODAJETE DUŽNO POŠTOVANјE NAJBOLjIM SINOVIMA REPUBLIKE SRPSKE. 

MJESNA BORAČKA ORGANIZACIJA GORNјA MRAVICA, U SARADNјI SA BORAČKOM ORGANIZACIJOM OPŠTINE PRNјAVOR JE ORGANIZATOR I NOSIOC OVOG DOGAĐAJA, KOJI I NA OVAJ NAČIN OD ZABORAVA ČUVAJU DJELA NAŠIH HEROJA.

ZAHVALIMO SE SRPSKOJ CRKVI, NAŠEM SVEŠTENSTVU KOJI NAS VJERNO PRATI I VODI KROZ MOLITVU I POMENOM IMENA NAŠIH JUNAKA ČUVA IH OD ZABORAVA.

ZAHVALIMO SE NOSIOCIMA VLASTI OPŠTINE PRNјAVOR KOJI I DANAS KAO I PRETHODNIH GODINA  SVOJIM PRISUSTVOM ODAJU POŠTOVANјE I PRIZNANјE JUNACIMA REPUBLIKE SRPSKE I ŠTO SU OBEZBIJEDILI I ŠTO OBEZBJEĐUJU SREDSTVA ZA ODRŽAVANјE OVIH I SLIČNIH AKTIVNOSTI.

DANAŠNјA I SLIČNE AKTIVNOSTI IMAJU ZA CILj DA SE NE ZABORAVI PROŠLOST, DA PRIČAJUĆI O NAŠIM JUNACIMA, UPUTIMO ZAHVALNOST I ODAMO DUŽNO POŠTOVANјE ZA DOPRINOSE NA PUTU STVARANјA REPUBLIKE SRPSKE.

 ČUVAJMO ISTORIJU, ČUVAJMO ISTORIJSKE DOGAĐAJE I ZATO NA OVE I SLIČNE AKTIVNOSTI POZIVAJMO NAŠU MLADOST, NAŠE UČENIKE I SVE ONE KOJE DANAS, KAO I PRETHODNIH GODINA NE PRISUSTVUJU OVOM ČINU.

Oslobođenje Prnjavora u 2.SR

10.7.2021.

Prvo oslobođenje Prnjavora  u januaru 1943. godine

2021.

U subotu 10. jula obilježena je godišnjica oslobođenja Prnjavora u Drugom svjetskom ratu polaganjem vijenaca kod spomen obilježja NOR-a i kod spomenika poginulim pripadnicima VRS u Odbrambeno-otadžbinskom ratu Republike Srpske.

https://www.prnjavor.info/obiljezeno-78-godina-od-oslobodenja-prnjavora/

https://www.prnjavor.info/danas-je-10-juli-dan-oslobodenja-prnjavora/

I ove godine treba spomenuti i sjetiti se da je u oslobođenju Prnjavora 1943. godine, pored partizanskih jedinica učestvovali i četničke jedinice sa Motajice. Vijeme je da nestane podjela na četnike i partrizane, jer i jedni i drugi su bili antifašisti i boriri se za slobodu srpskog naroda.

Pogledi, 2020.

O tome Veroljub Maletić u knjizi Komunističko-ustaška saradnja u podmotajičkom kraju od Mitrovačkog  sporazuma 1937. do danas, NIP Pogledi, 2020. godine str.53-59, piše:

Iz ovih sporazuma se jasno vidi da je akcija na oslobođenju Prnjavora bila zajednička i da su četnici držali položaje sjeverno od grada, kao i putnu komunikaciju prema Derventi. Uostalom, napad na grad je i sproveden po četničkom planu.

Međutim, komunisti u svojoj literaturi, u kojoj obrađuju napad na Prnjavor, preskaču ove sporazume i negiraju četničko učešće.

https://www.youtube.com/watch?v=bmi9j_awuG0

Oslobađanje Prnjavora u januaru 1943. godine

Na primjeru ove partizanske akcije vidjećemo kako se odvijala saradnja komunista sa hrvatskim jedinicama, kada je u pitanju naoružavanje i borba protiv zajedničkog neprijatelja – Srba.
Prnjavor je prije rata bio središte sreza, koji je prema popisu iz 1930. godine imao 63653 stanovnika, od čega je 6679 otpadalo na narodnosti (Ukrajinci, Nijemci, Česi, Italijani, Slovaci…). Ovaj gradić je imao veliku važnost, jer se nalazio na putnoj komunikaciji Banjaluka – Кlašnice- Derventa – Brod. Sa sjeverne strane grada se pruža planina Motajica a sa južne Ljubić.
Od početka rata ustaše su uspostavile svoju vlast u gradu i okolini su već vrajem 1941. godine od strane narodnih ustanika bili stjerani u sam grad, gdje su od tada držali jake snage koje su čuvale grad i omogućavale transport pomenutom putnom komunikacijom.
Četnici su oslobađanjem Srpca polovinom 1942. godine zaokružili svoju slobodnu teritoriju od ušća Vrbasa u Savu na zapadu do Prnjavora na jugu i Dervente na istoku, Granicu na sjeveru je činila rijeka Sava. I pored nesuglasica sa Borjanskim četničkim odredom Rade Radića, Srpski motajički četnički odred Nikole Forkape je sa svojim snagama odolijevao naletima ustaša i Nijemaca i suvereno držao Motajicu i okolna sela pod svojom kontrolom.
Njihov uspjeh je bio veći, ako se ima u vidu da je to bio jelini četnički odred u srednjoj i zapadnoj Bosni koji nije potpisao pakt o nenapadanju sa ustašama i Nijemcima.
U to vrijeme, krajem 1942. godine, narod župe, kako se naziva ovo područje, je živio dosta normalnim životom, koliko je to moguće u ratnim uslovima. U to vrijeme na području srednje Bosne ne postoje neke značajnije partizanske snage, a srpski narod je 95% bio uz četnike.
Tako nešto nije moglo da prođe neopaženo komunistima koji na teren srednje Bosne šalju svoju elitnu jedinicu – Prvu proletersku brigadu,
Proleteri stižu u srednju Bosnu u decembru 1942. godine. Pod izgovorom da žele da oslobode narod srednje Bosne oni vrše napade na Teslić, Tešalj, Jelah i Prnjavor. Кasnije će se ispostaviti da je njjihov cilj bio osloboditi narod od svega što je imao, srušiti četničku vlast, naoružati se kod domobrana i ustaša i mobilisati što veći broj Srba u svoje redove, kako bi ginuli za njihove sulude ideje. Uz to napadima na njemačke i ustaške garnizone će na narod navući kaznene ekspedicije koje će vrtšitit strahovite odmazde, a oni sami će, kao što su to uvijek i radili da se povuku na suprotni kraj države Nastavite sa čitanjem