Foto: Srna| Obilježen Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločinaDONjA GRADINA – Jasenovačke žrtve ne smiju biti zaboravljene, poručeno je danas iz Donje Gradine gdje je obilježen dan sjećanja na srpske, jevrejske i romske žrtve ustaškog logora Jasenovac.Donja Gradina danas je dolina tišine, ogromne tuge prema onome šta se ovdje desilo, rekao je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik u Spomen-području „Donja Gradina“ na obilježavanju Dana sjećanja na jasenovačke žrtve.Dodik je poručio da će ovdje dolaziti dok je živ, napomenuvši da je o stravičnim zločinima u ustaškom logoru Jasenovac slušao kao dijete, a među njima je i priča kako su ustaše u džak, gdje su stavljali djecu gurali i mačke, zavezali i bacali u Savu.- Zar je moguće da to postoji. Naravno, nastavićemo da se toga sjećamo – rekao je Dodik.On je istakao da se srpski narod odvaja od drugih jer nikada nije htio da izgubi slobodu, a nje nema bez države.- Zato je nastala Republika Srpska, i drago nam je da vidimo sve moćniju i snažniju Srbiju, koja je centar bezbjednosti, mira, razvoja – istakao je Dodik.Istakao da ima gađenje prema pokušajima da se rehabilitiju ustaški pozdravi, te da ima neodoljivu želju da stane i kaže šta misli o njima.
– Pobili ste nas samo zato što smo bili Srbi, pobili ste nas jer smo bili bolji ljudi od vas – naglasio je Dodik i dodao je „saučesnik bila Titova komunistička vlast“
13.6.2021.
Obilježavanje 78 godina od Bitke na Sutjesci
Na Tjentištu je obilježeno je 78 godina od Bitke na Sutjesci, koja je uvrštena u istorijske događaje od republičkog značaja.
REPUBLIKA SRPSKA 13.06.2021. | 11:54
Nakon polaganja vijenaca i cvijeća brojnih delegacija kod Spomen-kosturnice očekuje se obraćanje zvaničnika.
Obilježavanju Bitke na Sutjesci prisustvuju izaslanik srpskog člana i predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Boško Tomić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović, koji je i predsjednik Odbora za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srpske, ministar energetike i rudarstva Petar Đokić i delegacija Narodne skupštine koju čine Maksim Skoko i Savo Vulić.
Prosutni su i srpski predstavnici u institucijama BiH, opštine Foča i susjednih opština, ambasade Ruske Federacije u BiH, delegacije Trećeg pješadijskog /Republika Srpska/ puka i nevladinih organizacija i udruženja od javnog interesa proisteklih iz odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske, SUBNOR-a Srpske i SUBNOR-a Srbije, te SOBNOR-a Crne Gore.
Ovaj skup održava se uz poštivanje epidemioloških mjera i ograničen broj učesnika.
Bitka na Sutjesci, poznatija kao njemačka operacija `Švarc` ili peta neprijateljska ofanziva, počela je 15. maja i trajala je do 15. juna 1943. godine.
Cilj neprijateljskih vojnika, kojih je bilo 127.000, bio je uništenje partizana kojih je na Sutjesci bilo 22.000, uključujući centralnu bolnicu sa 3.000 ranjenika i 1.000 boraca oboljelih od tifusa.
Narodno-oslobodilačka vojska je tokom Bitke na Sutjesci u Drugom svjetskom ratu uspjela da se izvuče iz obruča šest puta brojnijeg njemačkog okupatora u kojem je poginulo 7.543 boraca. (Srna)
Obilježavanje 78 godina od Bitke na Sutjesci, u Nacionalnom parku Sutjeska na Tjentištu, uvrštena je i u istorijske događaje od opštinskog značaja.
U Kozarskoj Dubici i Donjoj Gradini obilježavanje Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocidaKOZARSKA DUBICA – Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) u koncentracionom logoru Jasenovac danas će biti obilježen u Kozarskoj Dubici i Donjoj Gradini.
Obilježavanje počinje u Kozarskoj Dubici u devet časova služenjem Svete liturgije u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla.
Program se nastavlja u 11 časova u Donjoj Gradini, gdje je bilo najveće stratište koncentracionog logora Jasenovac, vjerskim obredom na grobnom polju Topole, u 11.20 časova polaganjem vijenaca i cvijeća, dok je u 11.40 časova predviđeno obraćanje zvaničnika.
-Ustanak je dignut zbog genocida nad Srbima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a podigao ga je srpski narod, prvo u istočnoj Hercegovini početkom juna 1941. godine, a zatim se Srbi na prostoru Bosanske Krajine dižu u odbranu golih života počev od 27. jula kod Drvara i narednim danima širom Bosanske Krajine. U NDH bili su ugroženi isključivo Srbi, Jevreji i Romi zbog njihovog nacionalnog porijekla, dok ostali narodi nisu morali da strahuju zato što su pripadnici hrvatskog, muslimanskog, češkog, slovenačkog i drugih naroda. Takođe, početak ustanka nije imao ideološku podlogu, tako da je netačno pripisivati sve zasluge komunistima – ocjenjuje Radaković.
Pogledi, Kragujevac 2013.
U knjizi Veroljuba Maletića „Motajička trilogija“ strana 22. Prva borba vođena je 3.11.1941. godine u rejonu Vujanovića potoku, Lepenica, Srbac, od strane četničkih jedinica Nikole Forkape protiv ustaša.
Polaganjem cvijeća na biste narodnih heroja Narodnooslobodilačkog rata i na spomenik junacima grada u OOR RS u Prnjavoru obilježen 10. juli, dan kada je 1943. godine oslobođena ova opština u Drugom svjetskom ratu.
Delegacija boračke organizacije.
U knjizi Veroljuba Maletića „Motajička trilogija“ strana 117. Prnjavor je oslobođen 31.januara 1943. godine
Maletić gradi priču u prvom redu na osnovu arhivske građe, koju prate izjave svedoka događaja, kao i izvodi iz objavljene literature. Koliko se udubio u materiju, najbolje pokazuje podatak da je u registru popisano skoro 900 imena pomenutih u knjizi jednom ili više puta – a obično više puta. To znači da se autor bavio sudbinama konkretnih ljudi, koje u zbiru daju celovitu sliku događaja, a ne apstrakcijama, kojih na žalost ima mnogo u našoj istoriografiji.
U Donjoj Gradini obilježava Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u koncentracionom logoru Јasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.
9.5.2019.
Opštinska organizacija SUBNOR-a Prnjavor sa predstavnica opštine i boračkih udruženja položili su vijence povodom obilježavanja Dana pobjede nad fašizmom.
Vijenci su položeni kod bista četiri narodna heroja sa područja opštine Prnjavor – Vida Njažića, Rade Vranješević, Novaka Pivaševića i Stanka Vukašinovića.
Vijenci su položeni i u gradskom parku kod spomen obilježja palim borcima NOR-a i žrtvama fašističkog terora,
i kod spomenika junacima grada posvećenog 71 poginulom i umrlom borcu, učesniku rata od 1991. do 1996. godine.
Prema podacima SUBNOR-a u jedinicama partizanskog odreda, 14. I 18. Srednjobosanske brigade i drugim jedinicama u borbama od 1941. do 1945. godine učestvovalo je 4.500 partizana iz Prnjavora, od čega je 700 poginulo, a 1.200 ranjeno.
U nedjelju obilježen Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina u Donjoj Gradini
U Spomen-području Donja Gradina kod Kozarske Dubice u nedjelju, 5. maja, održana je centralna manifestacija povodom obilježavanja Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u koncentracionom logoru Јasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.
I ove godine kod spomen-obilježja na Radlovcu, Prnjavor, služen je parastos za 22 Srbina iz sela Mlinci, Paramije, Čorle, Donji Galjipovci i Srpovci koje su ustaše zaklale na današnji dan 1941. godine.
2020.
OVO JE 10 GODIŠNJICA KAKO SE ZA 4. DECEMBRA ODRŽAVAJU PARASTOSI, POLAŽU VIJENCI I SPOMINјU NјIHOVA IMENA SA NAMJEROM DA SE NIKADA NE ZABORAVE.
Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу.
Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима.
Средоје Васић о овом догађају свједочи:
„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао ићи, тукли кундацима по леђима. Старац је падао, подизао се и поновно под ударцима падао.
Кад смо изашли на зараван брда, зауставили су нас и постројили. Настало је претресање. Имао сам нож у унутрашњем џепу капута, али га срећом нису нашли. Никола Чорни је ту нешто разговарао са официрима. Након извјесног времена повратили су нас у његово двориште и опет постројили. Тројица официра су се издвојили, Чорни је са њима нешто жустро расправљао. Ми смо стајали убијеђени да ће нас отјерати у Прњавор и тамо поубијати. Док је Чорни са њима расправљао појави се један усташа са пиштољем „гасером“ у руци. Преко друге руке носио је ципеле повезане пертлама. Наишавши крај нас рече: ‘Убио сам једног бандита!Скинуо сам му пиштољ и ципеле.’ Била је то лаж, јер партизана ту уопште није било. Одједном један официр повика: ‘Сви они који су дошли да праве уље нека изнесу своје ствари и стану у строј!’ […] Кад се постројисмо официр повика: ‘Ви с врећама марш кући! Остали правац Прњавор!’ […] Сви из Чорли и Парамија су отјерани у Прњавор и поубијани исте ноћи. Било их је 27, различитог узраста и година.“
Никола Чорни свједочи да је у тренутку док је ишао ка Симића брду сусрео дванаест Пољака и Украјинаца које су усташе пустили. У разговору са усташким официрима успио је издејствовати да се пусте неки Срби који су то јутро код њега дошли у радњу да циједе уље. Из дворишта су по сјећању Чорнија одведени: Бранко Миладиновић, Марко Миладиновић, Димитрије Микић, Душан Чолић, Ненад Самац, Богомир Васић, Марко Тубоњић, Ђуро Кнежевић и Рајко Васић. Они су заједно са још деветнаест сељака из Чорли, Млинаца и Парамија отјерани у Прњавор.
Два дана доцније, када нису стизале никакве вијести о одведеним комшијама, једна група Пољака и Украјинаца је отишла у Прњавор, тачније 6. децембра, да моли котарског предстојника да се комшије Срби пусте кућама. Предстојник их је том приликом истјерао вани уз псовке и тада су сазнали да су комшије Срби побијени исту вече када су и дотјерани у Прњавор. Док су ови људи стајали поред цркве видјели су заробљену групу Срба из села Гаљиповци које су усташе проводиле кроз Прњавор вичући наоколо како су похватали четнике.
Чорни се присјећа:
„Међу усташама који их гоне спазих Јозу Козјака из села Парамија. Приђох му и рекох: ‘Јозо шта то радите, јесте ли полудјели? Куда гоните те недужне људе, па то су сељаци!’ Јозо скиде пушку и дрекну на мене: ‘Још једну проговори па ћу те убити!’ Остадох скамењен: шта је том Козјаку? До јучер смо били добри познаници, а сада хоће да ме убије! Пошао свијет у понор из којега га нико неће извући, помислих. Управо тада ми приђе Прњаворчанин Јошко Молнар, обучен у домобранску униформу, и упита ме шта баш данас тражим у Прњавору. Казах зашто смо дошли. Он ме погледа и рече: Никола, они су сви прошле ноћи побијени!“
Сви Срби ухваћени у тој рацији су дотјерани у Прњавор и затворени у затвор. Истјерани су ноћу 4/5. децембра 1941. године, одведени на њиву испод градског гробља и ту звјерски побијени. Након покоља су затрпани у масовну гробницу.
Жртве никад нису биле опојане, а Општински одбор СУБНОР-а је тек 1973. године подигао спомен-плочу са неколицином имена пострадалих. Преко тридесет година ова гробница је била запуштена. Активностима Светосавске омладинске заједнице 2010. године, ова масовна гробница је очишћена, плоча је обновљена, a постављена је и саобраћајно-туристичка сигнализација која упућује пролазнике на ово стратиште. У јавност је пласирана и наново објављена прича о овом догађају, што је пробудило потомке жртава те су заједничком иницијативом подигли бетонски спомен-крст и обновили ову гробницу.
Ово стратиште је именовано као „Радуловац 1941“, а тај назив је усвојен и на саобраћајно-туристичким сигнализацијама. У непосредној близини се налази и друга масовна гробница са непознатим бројем жртава именована као „Манастир 1941“, која је уједно и највеће прњаворско стратиште.
Да ли је на стратишту „Радуловац 1941“ побијено још људи, не зна се са сигурношћу, али постоји сумња да је број страдалих на овом локалитету и нешто већи. Не зна се да ли је ту ноћ у затвору било и других заробљеника који су изведени на ово стратиште. Иако не можемо говорити о тачном броју страдалих Срба у овој масовној гробници, поуздано се зна да су ту пострадали сљедећи: Чолић Душан, Гајић Недо, Кнежевић Ђуро, Кнежевић Марко, Јањић Недо, Микић Димитрија, Самчевић Ненад, Стојаковић Тривун, Стојаковић Јован, Репић Ново, Васић Драгутин, Васић Рајко, Васић Милан, Васић Јелисија, Васић Стојан, Васић Богомир, Миладиновић Марко, Миладиновић Бранко, Симић Новак, Марић Јелисија, Вучић Ђорђо, Ракић Мирко,Тубоњић Марко.
Iz protokola obilјežavanja godišnjice stradanja žrtava fašističkog terora 4.12.1941 godina, datum obilјežavanja
NA OVOM SPOMEN OBILjEŽJU UPISANI SU:
ČOLIĆ DUŠAN
GAJIĆNEDO
KNEŽEVIĆLjUBO
JANјIĆNEDO
MIKIĆDIMITRIJA
SAMČEVIĆNENAD
STOJAKOVIĆTRIVUN
STOJAKOVIĆJOVAN
REPIĆNOVO
VASIĆDRAGUTIN
VASIĆRAJKO
VASIĆMILAN
VASIĆJELISIJA
VASIĆSTOJAN
VASIĆBOGOMIR
MILADINOVIĆBRANKO
MILADINOVIĆMARKO
SIMIĆNOVAK
MARIĆJELISIJA
VUČIĆĐORĐO
RAKIĆMIRKO
KNEŽEVIĆMARKO
U TIŠINI I MIRU MINUTOM ĆUTANјA ISKAŽENO POŠTOVANјE SVIM NEVINO POGINULIM ŽRTVAMA I SRBIMA KOJI SU 4.12.1941. GODINE NA OVOM MJESTU UBIJENIM OD STRANE USTAŠA NDH.
PRIJE 80 GODINA – 4. DECEMBRA 1941. GODINE NA OVO MJESTO, USTAŠE TADA NDH (NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA) DOVELI SU ZAROBLjENA 22 NEVINA SRPSKA CIVILA IZ SELA SA PODRUČJA OPŠTINE PRNјAVOR: ČORLI, SRPOVACA, MLINACA I DONјIH GALjIPOVACA.
MUČKI IH NI KRIVE NI DUŽNE POBIŠE, ALI SAMO ZATO ŠTO SU BILI SRPSKE NACIONALNOSTI, NE VODEĆI RAČUNA DA JE NAJMLAĐI IMAO SAMO 17 GODINA, A NAJSTARIJI 49 GODINA.
NAKON ZAVRŠETKA DRUGOG SVJETSKOG RATA, ZBOG SVEOPŠTE SITUACIJE TREBALO JE DOSTA VREMENA DA SE POČNE SA OBILjEŽAVANјEM OVIH I SLIČNIH ZNAČAJNIH ISTORIJSKIH DOGAĐAJA.
GODINE 1973. OPŠTINSKI ODBOR SAVEZA UDRUŽENјA BORACA NARODNO OSLOBODILAČKOG RATA PO PRVI PUT JE OBILjŽIO OVAJ ZLOČIN I NA OVOM MJESTU POSTAVIO SPOMEN PLOČU SA ISPISANE DVADESET I DVIJE NEVINE SRPSKE ŽRTVE.
NAKON 38. GODINA, ODNOSNO 2011. GODINE, POSLIJE POSTAVLjENE SPOMEN PLOČE, OBNOVLjENO JE OVO SPOMEN OBILjEŽJE I OD TADA SE SVAKE GODINE 4. DECEMBRA ODRŽAVAJU PARASTOSI, POLAŽU VIJENCI I SPOMINјU NјIHOVA IMENA SA NAMJEROM DA SE NIKADA NE ZABORAVE.
ZAJEDNIČKI SE OBAVEŽIMO DA ĆEMO I U BUDUĆNOSTI OBILjEŽVATI I NIKADA NEĆEMO ZABORAVTI OVAKVE I SLIČNE ZLOČINE KOJE SU POČINILE USTAŠE NDH U TOKU DRUGOG SVJETSKOG RATA.
KADA JE 2011. GODINE OBNOVLjENO OVO SPOMEN OBILjEŽJE (SREDSTVIMA OPŠTINE) PROGRAMOM JE BILO PREDVIĐENO DA NOSILAC AKTIVNOSTI OBILjEŽAVANјA GODIŠNјICE OVDJE UBIJENIH NEVINIH ŽRTAVA BUDE SUBNOR, OPŠTINSKI ODBOR PRNјAVOR.
A ČINјENICA JE DA SU ČLANOVI OPŠTINSKOG ODBORA SUBNOR-a PRNјAVOR U POODMAKLIM GODINAMA, TE JE ZBOG TOGA U NAREDNOM PERIODU USAGLAŠENO DA ĆE BORAČKA ORGANIZACIJA OPŠTINE PRNјAVOR NOSITI I U SARADNјI SA OO SUBNOR PRNјAVOR NA OVOM MJESTU OVDJE UPISANIM NEVINIM ŽRTVAMA ORGANIZOVATI GODIŠNјICU STRADANјA I PARASTOSA (PRVI PUT), POSEBNO UZEVŠI U OBZIR DA BORAČKA ORGANIZACIJA ORGANIZUJE ISTE I SLIČNE DOGAĐAJE NA PODRUČJU ČITAVE NAŠE OPŠTINE,
OPŠTINSKI ODBOR SUBNOR-a PRNјAVOR I BORAČKA ORGANIZACIJA OPŠTINE PRNјAVOR UPUĆUJU ZAHVALNOST PRISUTNIM ŠTO STE ODVOJILI SVOJE VRIJEME DA ZAJEDNIČKI OBILjEŽIMO I OSUDIMO OVAJ ZLOČIN POČINјEN PRIJE 78. GODINA.
1918.
Grobnica, Radlovac
Radlovac ZFT2018
Radlovac ZFT-2018
Grobnica ŽUT
Grobnica ŽFT
2020. radulovac
Nedaleko, u blizini Gimanzije nalazi se još jedna grobnica žrtava ustaškog terora iz 3.1.1992. godine.
Na spomen ploči je napisano:
Zajednička grobnica ŽUT
2018.
2020. manastir
2020. manastir
2020.manastir
Vidi više, Mladen Jotanović, rukopis Spomenici i spomen- obilježja NOR-a, Prnjavor 2017.godine grobnica ZFT2grobnica ZFT1
PARASTOS I POMEN POGINULIM PRIPADNICIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE IZ MJESNE ZAJEDNICE GORNJA MRAVICA
2021.
2018.
Kod saniranog spomenika pored mjesne kancelarije u Gornjoj Mravici u 14.00 časova , organizovan je pomen, parastos i obilježavanje 23 godišnjice od otkrivanja spomenika poginulim pripadnicima Vojske Republike Srpske iz mjesne zajednice Kokori, koji svoje živote položiše za Republiku Srpsku, za slobodu svojih porodica, za našu slobodu i slobodu ovih prostora.
Otkrivanje spomenika izvršeno je 25.8.1998. godine.
Izgrađena tri spomen-obilјežja (gledano sa prednje strane spomen-obilјežja):
Spomenik u Gornja Mravica 2018
Spomenik u Gornja Mravica 2018
Lijevo: pali borci NOR-a i žrtve fašističkog terora
Sredina: poginuli pripadnici RJ Vojske Republike Srpske – odbrambeno-otadžbinski rat 1991.-1996. godina
Desno: poginuli pripadnici ravnogorskog pokreta – Vojska u otadžbini i poginule žrtve
Upisani na spomen-obilјežja:
17 likova poginulih ili zaroblјenih boraca Vojske Republike Srpske
(15 poginulih i 2 zaroblјena borca VRS)
Godine 1998. godine – prilikom otkrivanja spomen-obilјežja upisano 15 likova poginulih – zaroblјenih boraca VRS. Godine 2003. upisana su još 2 poginula borca: Marinković Darko i Lepir Mladen – sahranjeni u groblјu Lišnja
35 palih boraca NOR-a
19 žrtava fašističkog terora
35 poginulih pripadnika ravnogorskog pokreta – Vojska u otadžbini
poginule žrtve
Poginuli, zaroblјeni, umrli pripadnici ratnih jedinica Vojske Republike Srpske:
VP 7519 Prnjavor 9 boraca
VP 7127 Derventa 4 borca
VP 7007 Banja Luka 1 borca
VP 8840 Banja Luka 1 borac
VP 7362 Prijedor 1 borac
VP 8164 Maribor, 195. TG bivše JNA 1 borac
Poginuli, zaroblјeni, umrli:
Zona borbenih dejstava, zaroblјeni 2 borca
Zona borbenih dejstava, poginuli 13 boraca
Van zone b/d, umrli kod kuće, na dan dolaska iz jedinice 1 borac
Van zone borbenih dejstava, umrli 1 borac
Način i okolnosti stradanja i mjesto sahrane:
Zona borbenih dejstava, zaroblјeni 2 borca
Zona borbenih dejstava, poginuli 6 boraca. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
Zona borbenih dejstava, teško ranjeni, od rana umrli u bolnici 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
Zona borbenih dejstava, zaroblјeni, razmijenjeni, identifikovani 2 borca. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
Zona borbenih dejstava, poginuli – saobraćaj, povratak u jedinicu 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
Van zone borbenih dejstava, umrli kod kuće, na dan dolaska iz jedinice 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Gornja Mravica
Zona borbenih dejstava, poginuli 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Brezik
Zona borbenih dejstava, zaroblјeni, razmijenjeni, identifikovani 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Brezik
Zona borbenih dejstava, poginuli, vršeći vojni zadatak, utopili se 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Lišnja
Van zone borbenih dejstava, obolјeli na odmoru, umrli kod kuće 1 borac. Sahranjeni: opština Prnjavor, groblјe Lišnja
Sahranjeni – grobna mjesta:
Opština Prnjavor 15 boraca
Gornja Mravica 11 boraca. Zona b/d 10 boraca. Van zone b/d 1 borac
Brezik 2 borca. Zona b/d 2 borca
Lišnja 2 borca. Zona b/d 1 borac. Van zone b/d 1 borac
Zaroblјeni 2 borca
Zaroblјeni – sudbina i okolnosti nepoznato 2 borca
Protokol vodi predsjednik Mjesne Boračke organizacije
POŠTOVANEPORODICE POGINULIH BORACA, RATNI VOJNI INVALIDI, BORCI VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE, ČASNI OČE SRPSKE PRAVOSLAVNECRKVE, DRAGI GOSTI, DAME I GOSPODO,BRAĆO I SESTRE.
PROŠLOST NAS OBAVEZUJE DA CIJENIMO SLOBODU KOJU PODARIŠE NAJBOLjI SINOVI NAŠIH NARODA, DA ČUVAMO I OČUVAMO NAŠU ZEMLjU KOJA SE KRVLjU STVARALA, ALI KRVLjU I BRANILA, ZEMLjU U KOJOJ SE NA VJEČNOM POČINKU NALAZE GROBOVI NAŠIH MUČENIKA.
ŠESTOTINA DVADESET ŠEST JUNAKA NARODA IZ OPŠTINE PRNјAVOR U ODBRAMBENO – OTADžBINSKOM RATU PRAVO NA ŽIVOT, ŽIVOTIMA SU BRANILI, A VRAĆENI SU SA RUKAMA NA GRUDIMA I IZA SEBE ZA VJEČNOST OSTAVILI NAŠU I NјIHOVU REPUBLIKU SRPSKU
U ZNAK SJEĆANјA, ZAHVALIMO SE ZA UČINјENO, ODAJMO DUŽNU POČAST POGINULIM, NAŠOJ BRAĆI, RODBINI, KUMOVIMA, PRIJATELjIMA, KOMŠIJAMA, NAŠIM SABORCIMA.
ZA SLOBODU, ZA SPAS SVOGA RODA, ZA REPUBLIKU SRPSKU ŽIVOTE SU POLOŽILII OVDJE NA OVOM SPOMEN OBILjEŽJU UPISANI SU:
PRGONјIĆ ZORAN
MILIJEVIĆ MIROSLAV
ČOLIĆ DRAGIŠA
DOCIĆ DRAGAN
MILIJEVIĆ VASO
KRAJIŠNIK SINIŠA
MALEŠEVIĆ MLADEN
PETROVIĆ SINIŠA
MILOŠEVIĆ VELjKO
KRAJIŠNIK GRUJO
MILOŠEVIĆ MILORAD
MORAVAC DANE
LEPIR MLADEN
ĐERMAN ČEDO
MARINKOVIĆ DARKO
HLADUN MIHAJLO i
VASIĆ SLOBODAN
NE ZABORAVIMO I NAŠA POKOLENјIMA IZ NE TAKO DAVNE PROŠLOSTI, ČUVAMO I NјEGUJEMO USPOMENE NA NAŠE DJEDOVE, BRAĆU I SABRAĆU KOJI SU U NEKIM DRUGIM RATOVIMA IZGUBILI SVOJE ŽIVOTE, A UPISANI SU OVDJE NA SPOMEN OBILjEŽJIMA.
PALI BORCI NOR-a OD 1941. DO 1945. GODINE:
DESIĆ VASKRSIJA
RADONIĆ VASKRSIJA
VUKOMANOVIĆ DRAGOMIR
VUKOMANOVIĆ ŽIVKO
MILIJEVIĆ ILIJA
BOŽIĆ VELjKO
KRESOJEVIĆ BRANKO
MARIĆ RADE
ŽIVKOVIĆ MILENKO
PRGONIĆ SAVKO
LUKANOVIĆ STANKO
VIDOVIĆ VELjKO
RADONIĆ DUŠAN
MITROVIĆ MILAN
BOŽIĆ PETAR
SPASOJEVIĆ MARKO
GAJIĆ STANKO
MILIĆ JELISIJA
ĐURIĆ OSTOJA
ĐURIĆ PETAR
PEJČIĆ MILAN
PROLIĆ VELjKO
PROLIĆ LjUBO
VASIĆ KOSTADIN
MILIJEVIĆ STOJAN
VIDOVIĆ MILOŠ
BOCIJ IVAN
RADONјIĆ SLAVKO
SPASOJEVIĆ SLAVKO
SPASOJEVIĆ NEDELjKO
BUKOVICA MARKO
DUJAKOVIĆ DRAGUTIN
PRGONIĆ VLADO
BASIŠČUK VASILj i
JOVIČIĆ JOVICA
ŽRTVE FAŠISTIČKOG TERORA
DEBELjAK JEVTO
MILIČEVIĆ VASKRSIJE
KLjUNIĆ RISTO
MILIJEVIĆ TEŠO
MALIĆ DRAGUTIN
MIŠIĆ MILAN
MALIĆ MIŠO
KRESOJEVIĆ MARKO
BORAS DRAGO
KLjUNIĆ VID
RADONјIĆ MILjA
RADONјIĆ VELINKA
DEBELjAK NEDO
DEBELjAK BOŠKO
TESLA KATARINA
MITROVIĆ OSTOJA
MITROVIĆ STAKA
ĐERMAN OSTOJA
ĐERMAN MIRA
POGINULI PRIPADNICI RAVNOGORSKOG POKRETA
BUKOVICA MIKAJLO
JOKIĆ ĐURAĐ
BLATEŠIĆ BOŠKO
TIHOMIROVIĆ MILAN
LUKANOVIĆ LjUBO
BOŠNјAK VID
BLATEŠIĆ ČEDO
MALEŠEVIĆ JELISIJA
MILIJEVIĆ VELKO
PRGONјIĆ VELKO
DUŠANIĆ STOJAN
ŽIVKOVIĆ MILAN
PETROVIĆ DRAGUTIN
ŽRTVE TERORA:
PROLIĆ STOJAN
BOŠNјAK ĐURAĐ
U TIŠINI I MIRU MINUTOM ĆUTANјA ISKAŽIMO POŠTOVANјE POGINULIM BORCIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE I SVIM POGINULIM PATRIOTAMA U SRPSKIM ODBRAMBENIM RATOVIMA
Vođa protokola poziva za polaganje cvijeća i vijenaca:
PORODICE POGINULIH BORACA
NAČELNIK OPŠTINE, PREDSJEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE PRNјAVOR I PREDSJEDNIKA BORAČKE ORGANIZACIJE OPŠTINE PRNјAVOR
ZAJEDNIČKA DELEGACIJA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE PORODICA POGINULIH I ZAROBLjENIH BORACA I NESTALIH CIVILA I UDRUŽENјA RATNIH VOJNIH INVALIDA OPŠTINE PRNјAVOR I PREDSJEDNIKA OPŠTINSKOG ODBORA SUBNOR PRNјAVOR
NAČELNIK OPŠTINE, PREDSJEDNIKA OPŠTINSKOG ODBORA SUBNOR PRNјAVOR I PREDSJEDNIKA BORAČKE OGRANIZACIJEOPŠTINE PRNјAVOR
NA ZAJEDNIČKO SPOMEN OBILjEŽJE POGINULIM ŽRTVAMA I PRIPADNICIMA RAVNOGORSKOG POKRETA – VOJSKE U OTADžBINI
VOĐA PROTOKOLA:
POZIVAM VAS DA SE ZAJEDNO SA SVEŠTENIKOM SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE POMOLIMO GOSPODU BOGU, ZAPALIMO SVIJEĆE I UZ VJERSKI OBRED POMENEMO IMENA NAŠIH JUNAKA.
DANA 25.08.1998. GODINE, ODNOSNO PRIJE DVADESETGODINA SAGRAĐENO JE I OTKRIVENO OVO SPOMEN – OBILjEŽJE, POSVEĆENO BORCIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE KOJI SVOJE ŽIVOTEPOLOŽIŠE ZA REPUBLIKU SRPSKU, ZA SLOBODU PORODICA, ZA NAŠU SLOBODUISLOBODU OVIH PROSTORA.
UPISANO JE PETNAESTA 2003. GODINE JOŠ DVABORCA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE, ODNOSNO UKUPNO JE NA OVOM SPOMEN OBILjEŽJU UPISANO SEDAMNAESTBORACA OD KOJIH JE TRINAEST POGINULO I DVA ZAROBLjENA U ZONI BORBENIH DEJSTAVA, A DVA VAN ZONE BORBENIH DEJSTAVA.
BORBENE ZADATKE IZVRŠAVALI SU, ODNOSNO BILI SU PRIPADNICI ŠEST RATNIH JEDINICA VOJSKE REPUBLIKE:
LAKA PRNјAVORSKA PJEŠADIJSKA BRIGADA 9 BORACA
TRISTODVADESETSEDMA MOTORIZOVANA BRIGADA DERVENTA 4 BORCA
VP 7007 BANјA LUKA 1 BORAC
VP 8840 BANјA LUKA 1 BORAC
VP 7362 PRIJEDOR 1 BORAC
VP 8164 MARIBOR 1 BORAC
SAHRANјENI SU U GROBLjIMA NA PODRUČJU OPŠTINE PRNјAVOR:
GORNјA MRAVICA 11 BORACA
BREZIK ………………… 2 BORCA
LIŠNјA …………………. 2 BORCA
ZA DVA ZAROBLjENA BORCA SUDBINA NIJE POZNATA
POŠTUJMO NAŠU OBAVEZU I NIKADA NE ZABORAVIMO ONE KOJI SVOJE ŽIVOTE POLOŽIŠE:
ZA KRST ČASNI I SLOBODU ZLATNU
POČIVAJTE U MIRU PONOSNA BRAĆO.
VOĐA PROTOKOLA:
SVIMA VAMA ZAHVALjUJEM SE ŠTO CIJENITE PROŠLOST, ZAHVALjUJEM SE ŠTO ZAJEDNO SA NAMA ZAJEDNO SA PORODICAMA NAŠIH JUNAKA PRISUSTVUJETE OVOM ČINU I NA TAJ NAČIN ODAJETE DUŽNO POŠTOVANјE NAJBOLjIM SINOVIMA REPUBLIKE SRPSKE.
MJESNA BORAČKA ORGANIZACIJA GORNјA MRAVICA, U SARADNјI SA BORAČKOM ORGANIZACIJOM OPŠTINE PRNјAVOR JE ORGANIZATOR I NOSIOC OVOG DOGAĐAJA, KOJI I NA OVAJ NAČIN OD ZABORAVA ČUVAJU DJELA NAŠIH HEROJA.
ZAHVALIMO SE SRPSKOJ CRKVI,NAŠEM SVEŠTENSTVUKOJI NAS VJERNO PRATI I VODI KROZ MOLITVU I POMENOM IMENA NAŠIH JUNAKAČUVA IH OD ZABORAVA.
ZAHVALIMO SE NOSIOCIMA VLASTI OPŠTINE PRNјAVOR KOJI I DANAS KAO I PRETHODNIH GODINA SVOJIM PRISUSTVOM ODAJU POŠTOVANјE I PRIZNANјE JUNACIMA REPUBLIKE SRPSKE I ŠTO SU OBEZBIJEDILI I ŠTO OBEZBJEĐUJU SREDSTVA ZA ODRŽAVANјE OVIH I SLIČNIH AKTIVNOSTI.
DANAŠNјA I SLIČNE AKTIVNOSTI IMAJU ZA CILj DA SE NE ZABORAVI PROŠLOST, DA PRIČAJUĆI O NAŠIM JUNACIMA, UPUTIMO ZAHVALNOST I ODAMO DUŽNO POŠTOVANјEZA DOPRINOSE NA PUTUSTVARANјAREPUBLIKE SRPSKE.
ČUVAJMO ISTORIJU, ČUVAJMO ISTORIJSKE DOGAĐAJE I ZATO NA OVE I SLIČNE AKTIVNOSTI POZIVAJMO NAŠU MLADOST, NAŠE UČENIKE I SVE ONE KOJE DANAS, KAO I PRETHODNIH GODINA NE PRISUSTVUJU OVOM ČINU.
I ove godine treba spomenuti i sjetiti se da je u oslobođenju Prnjavora 1943. godine, pored partizanskih jedinica učestvovali i četničke jedinice sa Motajice. Vijeme je da nestane podjela na četnike i partrizane, jer i jedni i drugi su bili antifašisti i boriri se za slobodu srpskog naroda.
Pogledi, 2020.
O tome Veroljub Maletić u knjizi Komunističko-ustaška saradnja u podmotajičkom kraju od Mitrovačkog sporazuma 1937. do danas, NIP Pogledi, 2020. godine str.53-59, piše:
Iz ovih sporazuma se jasno vidi da je akcija na oslobođenju Prnjavora bila zajednička i da su četnici držali položaje sjeverno od grada, kao i putnu komunikaciju prema Derventi. Uostalom, napad na grad je i sproveden po četničkom planu.
Međutim, komunisti u svojoj literaturi, u kojoj obrađuju napad na Prnjavor, preskaču ove sporazume i negiraju četničko učešće.
Na primjeru ove partizanske akcije vidjećemo kako se odvijala saradnja komunista sa hrvatskim jedinicama, kada je u pitanju naoružavanje i borba protiv zajedničkog neprijatelja – Srba.
Prnjavor je prije rata bio središte sreza, koji je prema popisu iz 1930. godine imao 63653 stanovnika, od čega je 6679 otpadalo na narodnosti (Ukrajinci, Nijemci, Česi, Italijani, Slovaci…). Ovaj gradić je imao veliku važnost, jer se nalazio na putnoj komunikaciji Banjaluka – Кlašnice- Derventa – Brod. Sa sjeverne strane grada se pruža planina Motajica a sa južne Ljubić.
Od početka rata ustaše su uspostavile svoju vlast u gradu i okolini su već vrajem 1941. godine od strane narodnih ustanika bili stjerani u sam grad, gdje su od tada držali jake snage koje su čuvale grad i omogućavale transport pomenutom putnom komunikacijom.
Četnici su oslobađanjem Srpca polovinom 1942. godine zaokružili svoju slobodnu teritoriju od ušća Vrbasa u Savu na zapadu do Prnjavora na jugu i Dervente na istoku, Granicu na sjeveru je činila rijeka Sava. I pored nesuglasica sa Borjanskim četničkim odredom Rade Radića, Srpski motajički četnički odred Nikole Forkape je sa svojim snagama odolijevao naletima ustaša i Nijemaca i suvereno držao Motajicu i okolna sela pod svojom kontrolom.
Njihov uspjeh je bio veći, ako se ima u vidu da je to bio jelini četnički odred u srednjoj i zapadnoj Bosni koji nije potpisao pakt o nenapadanju sa ustašama i Nijemcima.
U to vrijeme, krajem 1942. godine, narod župe, kako se naziva ovo područje, je živio dosta normalnim životom, koliko je to moguće u ratnim uslovima. U to vrijeme na području srednje Bosne ne postoje neke značajnije partizanske snage, a srpski narod je 95% bio uz četnike.
Tako nešto nije moglo da prođe neopaženo komunistima koji na teren srednje Bosne šalju svoju elitnu jedinicu – Prvu proletersku brigadu,
Proleteri stižu u srednju Bosnu u decembru 1942. godine. Pod izgovorom da žele da oslobode narod srednje Bosne oni vrše napade na Teslić, Tešalj, Jelah i Prnjavor. Кasnije će se ispostaviti da je njjihov cilj bio osloboditi narod od svega što je imao, srušiti četničku vlast, naoružati se kod domobrana i ustaša i mobilisati što veći broj Srba u svoje redove, kako bi ginuli za njihove sulude ideje. Uz to napadima na njemačke i ustaške garnizone će na narod navući kaznene ekspedicije koje će vrtšitit strahovite odmazde, a oni sami će, kao što su to uvijek i radili da se povuku na suprotni kraj države Nastavite sa čitanjem →
Na Tjentištu je obilježena godišnjica od Bitke na Sutjesci, koja je uvrštena u istorijske događaje od republičkog značaja.
Banjaluka: Obilježen Dan pobjede nad fašizmom
Polaganjem cvijeća na biste narodnih heroja Narodnooslobodilačkog rata i na spomenik junacima grada u OOR RS u Prnjavoru obilježen 10. juli, dan kada je 1943. godine oslobođena ova opština u Drugom svjetskom ratu.
Vijenci su položeni kod bista četiri narodna heroja sa područja opštine Prnjavor – Vida Njažića, Rade Vranješević, Novaka Pivaševića i Stanka Vukašinovića.
i kod spomenika junacima grada posvećenog 71 poginulom i umrlom borcu, učesniku rata od 1991. do 1996. godine.
U Spomen-području Donja Gradina kod Kozarske Dubice u nedjelju, 5. maja, održana je centralna manifestacija povodom obilježavanja Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u koncentracionom logoru Јasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.
