Dan brigade 1995.

Sjećanje na 26 godina od formiranja brigade

Pismo komandanta lpbr povodom Četvrte godišnjice formiranja 1.prnjavorske lake pješadijske brigade, 18.9.1995. godine

OBILJEŽENA I ČETVRTA GODIŠNJICA FORMIRANJA

Glas borca lpbr broj 5. str 3

Pune četri godine od formiranja i ratovanja  Prva  prnjavorska  laka  pješadijska  brigada  obilježila  je  tiše  l  skromnije  nego  ikada. Ovim  povodom  borci  i  komandant  brigade potpukovnik  Vlado  Živković,  držali  su  položaje  kod  Novog  Grada.

U  crkvi u  Prnjavoru svim  poginulih borcima  slu žen  parastos, a u  hotelu  „Nacional“  upriličen  kraći  susret  dijela  komande  brigade  sa  rodbinom  poginulih  boraca. Rodbini  šestorice  poginulihu  ime  komandanta  brigade Medalje  majora  Milana  Tepića uručio  Boro  Mitrić, pomoćnik  komandanta  brigade  za  moral. pravne  poslove  i  vjerska  pitanja.

I četvrtu  godišnjicu  komanda  i  borci  Prve  prnjavorske  lake  lješadijske  brigade. obilježili  su  na  borbenoj  liniji, i  dalje  od  Prnjavora. Bilo  je  razmišljanja  da  18.9.1991. godine,  kao  dan  formiranja brigade,  među  borcima  buda  ozvaničen  skromnijim  i „neuniformisani”   ručkom. ali  je  i  ova  „kombinacija“  zaobiđena. Jer  su  tako  diktirali  bezbjednosni  uslovi. Na  zajedničkom  parastosu,  služenom  za  duše  svih  poginulih  boraca  Prve  prnjavorske  lake  pješadijske  brigade, pojavili  su  se  komandanti  bataljona  i  jedan  broj  starješina, članova  Štaba  brigade. Uz  njihovo, i  prisustvo  rodbine  poginulih, i  vjernike  prnjavorske  parohije u   crkvi  Svetog  velikomučenika  Georgija  u  Prnjavoru, parastos  je  služio  protojerej  Rade  Savičić.

Po završetku  parastosa. a  kako  je  i  predviđeno  zvaničnim  protokolom  obilježavanja  četvrte  godišnjice  formiranja  brigade,  prisutna  rodbina  poginulih  i  na  Ozrenu  nestalih  boraca, zajedno  sa  predstavnicima  Prve  prnjavorske  i  predstavnicima  opštinske  vlasti. preselila  se  u  hotel  „Nacional“. gdje  je  ovim  povodom  organizovana  solidna  trpeza  i  neobavezan  razgovor.

Sporečen zbivanjima  u  neposrednoj  blizini  ratne  zone  odgovornosti  Prve  prnjavorske , njen komandant, potpukovnik  Vlado Živković, se porodicama obratio pismom koje je pročitao Boro Mitrić, njegov  pomoćnik  za moral, pravne poslove i vjerska  pitanja:

Poštovane porodice,  poštovani  gosti!

komandant brigade

Kao komandant  Prve  prnjavorske  lake  pješadijske  brigade, u ime svoje  i u  ime  starješina  i  boraca. osjećam  potrebu  da  vas  pozdravim  i  da  vam  uputim  nekoliko  ljudskih  riječi.

Sutra će  četiri  godine  kako  smo  odlukom  pretpostavljene  vojne  komande  i  uz  podršku  organa  vlasti  formirali  našu  ratnu  jedinicu. Bila  je  to  naša  i  muška  i  patriotska  obaveza. Bilo  je  to  u  vrijeme  na  koje  mislim  da  nije  potrebno  da  vas  podsjećai.

Međutim,  bilo  je  to  u  vrijeme  kada  nas  je  bilo  više  i  kada  smo  se  nadali  da  be  ratnih  godišnjica  biti  manje, a  naših  boraca  –  vaših  sinova. muževa,  braće  i  očeva,  među  živim  mnogo  više. da  smo  se  danas  u  crkvi  i  na  ovom  mijestu, u  ovakvom  broju  našuli  bilo  kojim  drugim  povodom  –  kao  domaćin,  trebalo  bi  da  vam  kažem  „Hvala  na  odzivu”.Zajedno sa  vama, i  ja  sam  sada  tužan  zato  što  ste  u  ovom  broju,  jer  znam  da  je  svako  od  vas, u  proteklih  četiri  godine  izgubio  nekog  u  koga  je  polagao  najveću  nadu  i  prema  kome  je  osjećao  najveću  ljubav. I  ja  i  borci  iz  sastava  Prve  prnjavorske  brigade,  žalimo zajedno  sa  vama  i  ako  vam  to  nešto  znači,  sutra  nećemo  slaviti  godišnjicu  našeg  formiranja  i  četvorogodišnjicu  borbe  koja  i  dalje  traje  i  odnosi  nove  mlade  živote. 

Oprostite mi  što  se  usuđujei  da  vam  kažem  da  znam  težinu  vašeg  bola  i  veličinu  vaše  žrtve  u  ovom  nesrećnom  vremenu. Svi  mi  imamo  svoje  porodice  i  dobro  znamo  sa  kakvom  strepnjom  nas  ispraćaju  i  radošću  dočekuju. I  upravo  zbog  toga,  znam  i  znamo  u  brigadi,  kako  je  vama  koji  se  više  ne  nadate.         Vi ste  svjedoci  da  i  pored  tolikih  grobova  i  žrtava,  naš  narod  nikako  da  dočeka  mirnu  noć  i  vedriji  dan. Vaši  sinovi,  muževi. braca  i  očeni borili  su  se  i  živote  dali  za mrniji  život  onih  koji  imaju  pravo  na  takav  život. Nepravedno  je,  ali  takvo  pravo  uživati  i  oni  koji  ništa  ne  učiniše  da  se  zaustave  nesreća  i  stradanje. I  zbog  toga  već  sada  žalimo,  ali  o  takvima  neka  sude  nadležni. Za  borbu  koju  vodimo,  mi  nismo  završavali  škole. S  obziro i  na  snagu  onih  protiv  kojih  se  borimo, u  ovom  višegodišnjem  ratu,  sačuvali  smo  čast  i u  odlučnim momentima  pokazali  potrebnu  sposobnost  i  hrabrost.

Često nam  je  bilo  teško,  sada  je  najteže  i  znamo  da  se  strah  i  među  vas  uvukao. Izdržaćemo  i  ovo! Naši  saborci, a  vaši  najdraži  zbog  kojih  i  jesmo  danas  zajedno,  nisu  i  neće  biti  uzaludne  žrtve. Ova  borba  mora  biti  završena  stvaranjem  države  u  kojoj  će  biti  poštovanja  i  prema  poginulim i  prema  njihovim  porodicama. U  to  ime, ispred  boraca  i  starješina  brigade,  hvala  vam  na  razumijevanju  i  živjeli!

Riječi pozdrava, podrške  i  razumijevanja  porodicama  poginuih  i  boraca, ovom prilikom uputio je, i zatim i Nemanja  Vasić, predsjednik  Opštine, odnosno Ratnog predsjedništva  Opštine  Prnjavor. Pri  kraju  ovog  kraćeg  susreta. a  nakon  što  je  Tane  Peulić, pomoćnik  komandanta  za  garnizone  poslove  u  brigadi, pročitao  ukaz  predsjednika  Karadžića, rodbini  šestorice  poginulih  boraca  uručene  su  medalje  za  hrabrost  i  vojničke  vrline.

Medalje majora  Milana  Tepića  uručene  su  rodbini  posmrtno  odlikovanih. To  su: VLADO  Petra  Radonjić,  LJUBO  Slavka  Blagojević,  DUŠKO Milana Šljivić, i DUŠKO  Ljube  Smiljanić. Zlatatnom  medaljom za  hrabrost  odlikovan  je  BORISLAV  Save  Gligorić, a  medaljom  za  vojničke  vrline  PERO  Miloša  Kerezović.  Kako  stoji  u  obrazloženju  za  ova  odlikovanja,  dobili  su  borci  koji  su  se  istakli  junačkim   podvizima  u  oružanoj  borbi, prestavljaju  posoban  primjer  junaštva  i  upravo  su  medalje, kao  odlikovanja, znaci  za  djela  koja  zaslužuju  poštovamanje  i  isticanje.