Arhive kategorija: Obilježavanje

30 godina od prelaska Odreda TO u ZS

Navršeno 30 godina kako je Odred  TO PRNJAVOR prešao na Zapadno-slavonskom ratištu, 13.10.1991. godine

ODRED TO OPŠTINE ISPUNIO ZADATAK

Osnovna škola u Lamincima, 2021.

Početak ratnog puta počinje kada Prvi prnjavorski  teritorijalni odred pod komandom kapetana prve klase Živojina Kuzmanovića, po naredbi komande 5. korpusa sa 119 boraca i starješina po kišovitom vremenu 13.10.1991. oko 13.00 časova iz rejona prikupljanja s.Laninci kod Gradiške, prelazi r. Savu i uvodi se,  pod dejstvom minobacačke vatre i snajpera, na  liniju odbrane u Donjim  Bogićevcima, u Zapadnu  Slavoniju, RH,  u zoni odgovornosti 329. oklopne brigade JA.[1]

 

mobilizacijsko zborište Odreda TO opštine 30 godine poslije.

Odred je mobilisan 18.9.1991. godine i prvi komandant je bio k1k Milorad Kuzmanović- Kuzmo, postravljen na ovu dužnost još 1978. godine. Zbog određenih problema u izvršenju uloge i zadataka odreda[2] ,po naredbama predpostavljenih komandi, smenjen je sa dužnosti komandanta odreda i na njegovo mjesto postavljen k1k Živoj Kuzmanović 12.10.1991. godine u rejonu prikupljanja  Lamincima, opština Gradiška

Naredbom od 18.10.1991.  godine, komande 5. korpusa, odred je izvučen iz sastava 2. partizanske brigade TO i pretpočinjen  komandi  329. oklopne brigade na novu lokaciju s. Gornja Varoš,  a na položaj u rejonu Dragalić. od 31.10. do 16.6.1992. godina kada se odred izvlači iz sastava 329.okbr JA i odlazi u rejpon Prnjavora.

Prema prikupljenim podacima brojno stanje Odreda  u 1991. godini,  mobilisano po ratnoj formaciji 319 vojnih obveznika: oficira 22, podoficira 56 i vojnika 241, do 13.10.1991. godine. Prelaskom r.Save u sastavu 329. okbr JNA bilo je raspoređeno 540 boraca: vojnika 397, podoficira 116 i 27 oficira.  163 mobilisanih je prešlo r. Savu. Zbog kasnijeg unapređenja, došlo je do povećanja brojnog stanja podoficira i oficira [3]

Stanje u rejonu odbrane teritorijalnog odreda Prnjavor u novembru 1991. godine[4]  i do kraja držanja odbrane je bilo stabilno i čvrsto u sastavu 328.okbr JNA, sa elementima:

Neprijateljske namjere. Snage 122. br ZNG HV vrše su stalne, pa čak i za vrijeme primirja, pripreme za izvođenje napada, jačine oko 500 pripadnika, grupisani na liniji Zgonovi – Poljane – Gorice, a jače snage na liniji Prvča – V. Grede, oko 2000 pripadnika.

Cilj dejstava ustaških snaga je bio da osloncem na naseljena mjesta i zaprečavanjem spreče dalji prodor naših snaga, nanesu gubitke i stvore uslove za izvođenje napadnih dejstava na pravcu: Poljane – Dragalić – Okučani.

Ustaške snage su sve masovnije vrše ubacivanja u šumu Prašnik, na krila i međuprostore naših snaga. Posljednje primirje koriste za dovlačanje novih snaga i pregrupisavanje već postojećih.

  1. okb sa odredom-bTO Prnjavor, 1/inžb (-1) TNM i slavpvo 30/2, organizuje odbranu u rejonu: s. Gorice – s. Dragalić – s. D.Bogićevci. zadatak: Upornom odbranom i aktivnim dejstvima, uz masovno zaprečavanje i u sadejstvu sa susjedima nanijeti ustaškim snagama gubitke i sprečiti im prodor na pravcu s.Gorice – s.Dragalić.

Podržava BrAG 122mm 329.okbr. KM odreda bilo je u rejonu OŠ s.Dragalić.

Desno, u rejonu s.Gorice – Donji Bogićevci odbranu je izvodio 3. okb sa zadatkom da spriječiti prodor ustaša iz pravca s.Gorice – s.Velika Greda. Lijevo odbranu izvodi 2.okb. sa zadatak: Spriječiti prodor neprijatelja na pravcu: Mašići – Medari – Gornji Bogićevci.

Odluka je bila organizovati odbranu u dodijeljenom rejonu sa ciljem: da u  sadejstvu sa susjedima, uz artiljerijsku podršku i zaprečavanje nanijeti ustašama gubitke i ne dozvoliti im prodor preko rejona odbrane ka selu Okučani. Težište odbrane je bilo  na pravcu Poljane – Dragalić.

Borbeni poredak za odbranu odreda-bataljona TO u liniji : pruga – s.Dragalić – nadvožnjak. Gotovost za odbranu: odmah.

1.pč bto je posijedala  i branila rejon odbrane: desno, nadvožnjak autoputa, lijevo put za s.Poljane, 500m po dubini. sa zadatkom: U sadejstvu sa drugom četom, kao i lijevim i desnim susjedom uz art. podršku  i masovno zaprečavanje, nanijeti „plavom“ gubitke i ne dozvoliti im prodor preko rejona odbrane čete.

2.pč bto je posijedala i branila rejon odbrane: desno put za s.Poljane, lijevo 300m preko pruge. sa zadatakom: U sadejstvu sa desnim i lijevim susjedom, 2.okb, organizovati aktivnu odbranu uz aktivnu podršku prateće čete organizovati odbranu na pom pravcu i ne dozvoliti „plavom“ prodor ka s.Okučani i dalje.

Prateća četa sa vodom mb82mm i vodom BsT82mm organizovala  je vatrenu grupu sa zadatkom: da  podržati izvođenje odbrane čete otvaranjem vatre po rejonima: s.Gorice – s.Poljane – ciglane, i  spriječiti napredovanje snaga neprijatelja na pravcu duž autoputa, duž pruge i iz pravca s.Poljane u pravcu s. Dragalić.

Organizovano je neprekidno osmatranje praktično ispred prednjeg kraja vlastite odbrane. Odjeljenja osmatrača obezbijediti radio uređajima radi neprekidnog izvještavanja KM bataljona.(korićženi su noćni nišani za osmatranje i dejstvo).

Težište inžinjerijskog obezbjeđenja imati na utvrđivanje i zaprečavanje.

Borci odreda TO u zimu 1992. godine

zima 92.

Komandant TO opštine Prnjavor na obilježavanju prve godišnjice lpbr-

komandant lpbr major Živković i lijevo kamandant TG3 puk Lisica

13.10.1991. godine, odlazak odreda teritorijalne odbrane Prnjavor u Zapadnu Slavoiju i bez predaha časno izvršavanje zadataka do dolaska snaga UNPROF-ra, Nova Varoš, Gređani, Donji Bogićevci, Gorice i Dragalić. U tom periodu izgubili smo tri druga borca i mnogo zadobijenih rana. Šta reći za sada više – ostalo se sve zna, nego zahvalnost svim borcima i starješinama koji su u to vrijeme smogli snage i ostali ono što su bili vojnici, starješine, ratnici. Treba istali da je kroz odred prošao veliki broj  boraca koji su kasnije svoja ratna iskustva prenosuli na svoje  drugove borce.

U drugom govoru povodom druge godišnjice, komandant lpbr:

Prnjavorski odred TO, i pored mobilizacijskih i kadrovskih problema, u jednom dijelu uspijeva da se konsoliduje i naredbi komandanta 5. Korpusa o formiranju brigade TO u Rakovačkim barama treba da krene u borbena dejstva van područja prnjavorske opštine. Na poziv Alije Izetbegovića, Odred napušta većina muslimana. Ipak, Odred je sa 120 vojnih obveznika, 10.10.1991. godino otišao u Lamince, a narednog dana u Lamince je otišlo je još 140 vojnih obveznika koji su nakon smotre i saopštenja da ide u borbena dejstva preko reke Save odbili naređenje, zbog čega su razoružani vraćeni u Prnjavor.     Prva komanda ratne jedinice Odroda TO: komandant Živojin Kuzmanović, zamjenik Srećko Aulić, operativac Vitomir Đurđević, pomoćnik komandanta za obavještajno-bezbjednosne poslove   Nikola Merlović, pomoćnik komandanta za moralni rad Ivo Rakonjac, pomoćnik za pozadinu Slobodan Šljivić i 114 boraca, 13.10.1991. godine prelazi Savu i uvodi se na liniju odbrane u Donjim Gogićevcima. Od tada pa do odlaska iz Zapadne Slavonije na linijama odbrane u Gornjoj Varoši u sastavu Druge partizanske brigade, a zatim 329. oklopne brigade u Goricama i Dragaliću, uz stalne provokacije i žestoke okršaje, kroz odred je prošlo oko 900 boraca, od kojih su tri -poginula i više ranjeno. Odred je kasnije, kao 1. bataljon bio okosnica formiranja Prnjavorske lake pješadijske brigade.

Borac Ljubo Božić, komandir interventne jedinice u 1.lpb za Glas borca lpbr, kaže:

Za mene je rat počeo još u Zapadnoj Slavoniji, gdje sam se obreo na lični zahtjev, znači dobrovolјno. Razumlјivo je da sam danas lјut irazočaran s obzriom na orgije i ustaška šepurenja po Slavoniji, koju smo nakon 8 mjeseci napustili uvjereni da srpski narod nikada više neće seliti. Bio sam na odmoru kada su obRvili vijest da narod ponovo bježi i da Zapadnu Slavoniju ponovo gubimo. Uz razočarenje,  i ogorčenje, sjetio sam se te prilike naših odlazaka preko Save. Pjevali smo onu „Savo vodo i te tvoje vrbe, nećeš vićše pronositi Srbe“. Bio sam tada ponosan što, i meni zahvalјujući, Savom više neće plutati srpski leševi. da mi je neko tada govorio da će do toga ponovo doći, odgovorio bih mu da je u groznici i da bunca. Na žalost i srpsku sramotu, danas slušam kako leševe Srba viđaju i naši graničari na Savi kod Odžaka. Ja sam samo lјut i razočaran, savjest mi je inače čista i želio bih da zapišete da bih išao da to spriječim samo da su nas zvali. Garantujem vam da od sto možda ne bi išla petorica. Ni danas mi nije jasno zašto nas nisu zvali i ko je odlučio da se ne pomogne hilјadama nedužnih i golorukih. A sada se priča da ih je oko pet hilјada stradalo od ustaškog noža i pod gusjeniiama ustaških tenkova. Nikada neću prihvatiti da niko među nama nije znao šta se sprema i kakav će kraj biti. Ja sam vjerovao u našu borbu za Zapadnu Slavoniju.

major Živojin Kuzmanović, komandant 1.odreda TO i 1.lpb, u listu NIN od 17.maja 1996. godine:

major Živojih Kuzmanović-Žika 1941-2010. komandant 1.odreda TO opštine i 1.lpb lpbr

Živojin Kuzmanović (Donji Vijacani, 1941), ratni komandant, profesor matematike, za vlast nepodoban i kao takav nezaposlen, danas je predsjednik Udruzenja boraca opstine Prnjavor. Ponosan na svoje rate uspjehe, ipak nerado o njima govori: „Za godinu ratovanja bataljon kroz koji je proslo 800 boraca izgubio je 9 i imao 67 ranjenih boraca.“ Svakodnevne susrete sa invalidima i porodicama poginulih i nestalih dozivljava kao razlog vise za ogorcenje: „Strasni su susreti sa rodbinom nestalih boraca. Nista im ne mozete reci. A vecina su poginuli i ostali na planinama. Preko njih je pretutnjala vojska. A kupili smo stare i bolesne po ulici i slali na front…“ Orden Karadjordjeve zvijezde III reda, kojim ga je odlikovao predsjednik Republike juna mjeseca 1994. godine, primio je nedavno iz ruku pomocnika komandanta Prvog krajiskog korpusa: „Kada su mi 1994. godine rekli da sam odlikovan, smatrao sam da je normalno da mi drzava dodijeli priznanje. Kasnije, kad sam vidio kako se vlast odnosi prema meni i ko je sve dobio odlikovanje, odlucio sam da ga odbijem. Prijatelji su me, ipak, ubijedili da ga primim. Nisam nimalo srecan.“ Nekako u isto vrijeme kad je dobio odlikovanje minirana je ordinacija njegove supruge, specijaliste medicine rada, u centru grada: „Iste noci minirano je pet poslovnih prostora. Znam ko je to uradio i po cijem nalogu. Zna i vlast, a zna i narod.“ Slijedi prica o nevidljivoj strani ratovanja paravojskama, dobrovoljcima, pljacki, trgovini sa neprijateljem.                                                                 Pregovori i ubjedjivanje: Poziv za mobilizaciju dobio sam 18.9.1991. godine. U Teritorijalnoj odbrani podijele nam naoruzanje i bojevu municiju i ja vidim da to nece biti vjezba. Odazvalo se nas 309. Bilo je i Muslimana i Hrvata. Sve je bilo u redu dok jednog dana ne dodjose u nas kamp predstavnici stranaka. Nas poslanik Djuric poceo je da psuje oznake JNA i trazi skidanje zastave. Nakon 15 dana dobijem naredjenje Petog korpusa da moja jedinica sa jedinicama iz Gradiske, Srpca i Dervente formira u Lamincima brigadu. Narednih nekoliko dana vode se pregovori sa nekim oficirima: jedni nece da idu sa teritorija svojih opstina, drugi hoce. Traje ubjedjivanje i kad sam vidio na sta to lici i kuda vodi, postrojim vojsku i kazem da onaj ko zeli da ide u Lamince dodje sutra na zborno mjesto. Dosla je polovina ljudi. Dosli i politicari. Predsjednik Izvrsnog odbora obukao i uniformu i kaze meni da ide i on. Pitam ga gdje su mu cinovi, a on kaze: „Ja sam obican vojnik.“ „Kad si obican vojnik i bices obican vojnik“, kazem. Kad je on to ozbiljno shvatio, kaze: „Ja cu doci za 24 sata.“ Nije dosao! Stigli smo u Lamince, a tamo nema ni komande ni komandanta. Cekamo, dolazi neki general Tica. Kaze nam da idemo na front. Niti znamo gdje idemo, niti smo izvidjeli teren, ne znamo nista… Postrojim vojsku i kazem: „Ja vam necu lagati. Mi odavde idemo u rat. Ko zeli da ide neka krene, ko nece neka ostane.“ Tako je nakon tri dana „priprema“ krenulo u rat nas 178 od 309 koji su se odazvali mobilizaciji.                                                                          Karta i flomasteri: U Donje Bogicevce dovede me neki kapetan i kaze: „Vidis ovo selo. Njega branis odavde dovde.“ I ode. Pitam neke ljude gdje je komanda i oni me odvedu do komandanta. Ulazim i vidim – na kaucu lezi ogroman covjek, pokriven cebetom. Pitam jednog mladog kapetana gdje je komandant i on mi pokazuje tog pod cebetom. Pitam ga je li ziv, a on odgovara: „Jeste, ali sad ga zdrmala mina.“ Trazim da mi se da polozaj neprijatelja i borbeni zadatak, a on vadi cistu kartu i tuce flomastera i kaze: „Evo ti, crtaj sebi!“ Ja mu kazem da ja ne znam gdje je neprijatelj, a on kaze: „Ne znam ni ja.“ Vidim da tu nemam sta da trazim i vratim se da rasporedim vojsku i formiram odbranu. Saznao sam u kom pravcu je mjesto Prasnik i tamo okrenem odbranu, ocekujuci napad iz tog pravca. Medjutim, neprijatelj je bio lijevo od nas na brdu Gorica i mogao nas je sve pobiti. Srecom, jedna mina prvog dana ubi zdrijebe na njivi u nasoj blizini pa se vojska uozbilji i udje u zaklone. Odatle smo se morali povuci.                 Dolazimo u selo Gredjane i bivamo prepotcinjeni oklopnoj brigadi. Jedne veceri okupi nas komandant i cita naredjenje: ponovo zauzeti Donje Bogicevce i Goricu. Govori covjek, a znoj ga obliva. Pitam ga postoje li minska polja, gdje je neprijateljska artiljerija, ko nas podrzava… Kaze: „Ja sam vam procitao naredjenje koje sam primio.“ Krenem iz komande i sretnem jednog komandanta bataljona. Covjek sav izgubljen, kaze: „Mi smo gotovi.“ Vidim, njegova vojska bjezi. Obidju moji ljudi liniju i vide da su svi pobjegli osim mog bataljona. Eto, vidite! Naredjenje je dobila brigada koja treba da ima 3 000 ljudi a ostalo je nas 150 da izvrsi zadatak. Napisem tada pismo komandantu korpusa da mi vise ne postojimo, pa smo ponovo prepotcinjeni novoj brigadi.                                                                                                                                                      Dobrovoljci: Jednog dana zove me komandant i naredjuje mi da povedem svu vojsku i da spasavam selo Goricu, gdje su u napadu razbijeni dobrovoljci. Na Gorici bilo je 1 000 tih cetnika (tako smo zvali Seseljeve dobrovoljce iz Srbije). Devedeset mojih boraca zaustavilo je napad neprijatelja, a njih hiljadu bjezi. Kada su ih Hrvati napali u rejonu Masicke Sagovine listom su bjezali i ostavili najmodernije naoruzanje i opremu. Oni nisu bili nikakva vojska. Njihovo ratovanje svodilo se na pljacku. Bilo je casnih dobrovoljaca, pojedinaca koji su dosli da se dokazu i bili su hrabri borci. Kada je dosao general Vukovic zaveo je red u vojsci RSK i naredio da dobrovoljci napuste Slavoniju. Narucio je za njih 20 autobusa i naredio im da naoruzanje ostave kod mosta u Gradiski. Oni su pet dana lezali po travi a nisu htjeli da predaju oruzje. Onda je na most doveo protivavionske mitraljeze, okrenuo prema njima i zaprijetio da ce ih sve pobiti. Tako ih je sve istjerao.                                                                                                                                       Akcija paravojske: U Gornjoj Varosi dobijem naredjenje da se javim u Staru Gradisku. Dodjem tamo, kazu, moras u kasarnu „Kozara“ u Banjaluci. Sretne me kolega i kaze: „Sta radis ovdje, u Gornjoj Varosi ti je darmar.“ Vracam se u Gradisku i srecem svog zamjenika, sav se trese: „Komandante, tamo je pokolj. Hoce sve da pobiju.“ Sjedam u auto i u Gornjoj Varosi zaticem stanovnistvo postrojeno uza zid a ispred BOV sa mitraljezom. Izlazim i pitam: „Ko ovdje komanduje?“ Kazu: „Svabo“. Sreca pa sam tog Svabu upoznao ranije. Zovnem ga i pitam sta hoce sa ovim ljudima. Kaze on: „Sve pod zemlju.“ Naredim mu da za deset minuta napusti moju zonu odgovornosti. Narodu kazem da ide svojim kucama, a oni svi stoje kao ukopani. Uhvatim jednog za ruku i povedem i ostali krenu za nama niz ulicu. Nailazimo pored seoske crkvice koju su ovi srusili PAM-om. Ostao samo jedan dio tornja i na njemu visi Isusovo raspece. Zene padose na zemlju i pocese mi ljubiti noge. Kazu: „Ti si nas Isus.“ Pisem komandi izvjestaj o tome sta se dogodilo sa tacnim podacima gdje je i sta ukradeno. To me je moglo kostati glave jer sam kasno shvatio da je to tako trebalo biti. A sta je bilo? Mene je trebalo izvuci da bi u selo upala paravojska i obavila svoj posao. Kad sam ja otisao oni su dosli mom zamjeniku i rekli da treba da izvrse pretres, a da on izvuce svoju vojsku iz sela i vrsi obezbjedjenje. Sve zivo su u selu opljackali.

ZAKLJUČAK

Ratni put odreda TO opštine Prnjavor  trajao 245 ratnih dana ili 8 mjeseci i 2 dana, od 13.10. do 22.5.1992. godine, a vojne knjižice zaključene 15.6.1992. godine u vojnoj pošti 8840 Banja Luka. Kroz odred , prema prikupljenim podacima, raspoređeno je bilo 540 borca:  27 oficira, 116 podoficira i 397 vojnika. Kroz jedinice odreda je prošlo 572 boraca.  Tri borca su poginula, a 159 je ranjeno, povrijeđeno ili bolesno. Prosjek godina života 28,9 najmlađi 18, a najstariji 58 godinu. Ukupno provedeno 1808 mjeseci rata kod boraca. Poslije rata umrlo je 49 boraca.[5]

Komandant TO opštine na ratištu Zapadne Slavonije, 1991.godine sa borcima odreda.

Ratni put Brigade je dug i mukotrpan. ali pobjednički. Počeo je na ratištima Zapadne Slavonije, a samo nešto kasnije na granicama prnjavorske opštine, na derventskom ratištu. Dakle prije zvaničnog formiranja Brigade. Tadašnji Odred teritorijalne odbrane, nakon skloplјenog primirja na slavonskom ratištu. ušao je u sastav Brigade kao 1 . batalјon (komandant lpbr u prvom Glasu borca lpbr)

[1] Iz ratnog dnevnika odreda, brigade- borbeni put lpbr 1991-1995. godine, materijal iz 1997. godine

[2] bilo je i obavještenja za javnost, jedno od 8.10.1991.godine  komande odreda TO građanima opštine Prnjavor:

major Milorad Kuzmanović 1947. – 2003.

Odred teritorijalne odbrane opštine Prnjavor kao dio oružanih snaga Jugoslavije ima prevashodni zadatak da brani sve građane i cjelkovitost opštine Prnjavor, a u čijem sastavu se nalaze pripadnici svih naroda i narodnosti opštine Prnjavor. Odred TO je mobilisan 18.9.1991. godine i lociran je u rejonu sela Lužani, gdje se vrši vojno-stručna obuka njegovih obveznika u cilju jačanja borbene gotovosti svog sastava za dejstva na području opštine Prnjavor u slučaju agresije kao i u cilju odvraćanja eventuvalnih međunacionalnih sukoba. Naša opština je oduvijek krasila skladne međunacionalne odnose a što je naše najveće bogastvo i čije očuvanje predstavlja i život svih nas. Samim svojim formiranjem i dejstvom odred je već do sada odigrao značajnu ulogu na smirivanju stanja i sprečavanju mogućih međunacionalnih tenzija.                                                                                                                                         S obzirom na veliko interesovanje roditelja, supruga, djece, braće, sestara, prijatelja i djevojaka naših vojnih obveznika da li odred odlazi sa područja naše opštine Prnjavor. Komanda odreda TO opštine Prnjavor ih obavještava da Odred ostaje na području opštine Prnjavor kako bi mogao efikasno da izvršava sve zadatke u cilju odbrane stanovništva i materijalnih dobara naše opštine.

[3] Prema ratnoj formaciji odred je brojčano iznosio 343 pripadnika i spadao je u jače manevarske jedinice TO opštine za izvršavanje zadataka i izvan teritorije opštine. Odred je po formaciji brojao 18 oficira, 28 podoficira i 297 vojnika. Motornih vozila 5, a stoke 61.

[4] Zapovijest komandanta odreda-bataljona TO KIK Živojina Kuzmanovića u   s. Dragalić, za odbranu komandirima 1.2. i prateće čete odreda od 26.11.1991. godine, vidi zapovijest-26.11.1991.

[5] Nije bilo obilježavanja i okupljanja pripadnika odreda TO opštine povodom godišnjice formiranja i odlaska odreda na svoj prvi ratni zadatak na ratište Zapadne Slavonije.

29 godina od oslobođenja Broda

Ovoga mjeseca  je 29 godišnjica obilježavanja oslobođenja Broda, 7.10.1992. godine.

PRNJAVORSKA BRIGADA OMOGUĆILA UVOĐENJE JEDINICA VRS U OSLOBAĐANJU BRODA

Borbe za oslobođenje Broda otpočele su iznenadnim upadom boraca osinjske lpbr na zauzimanju dva rova na obodnom kanalu na magistralnom mostu r. Ukrine kod Žeravca, što je prnjavorska brigada u naletu iskoristila za zauzimanje daljih rovova i izbijanje na s. Zborište i omogućila uvođenje ostalih pješadijskih i oklopnih jedinicaTG-3 kroz njen raspored i naprijed prema Brodu.

Počelo je od  3. marta 1992. do 7. oktobra iste godine kada su okupirale regularne hrvatske snage i paravojne jedinice sastavljene od Hrvata i Muslimana tog dijela Posavine. Ujedno, hrvatska država postavila je u Bosanski Brod i svoju političku vlast koja je trajala sedam mjeseci, sve dok pripadnici VRS nisu Brod oslobodili.

Okupacione snage ubile su 244 i ranile 570 vojnika i srpskih civila, i u 10 logora utamničili dvije hiljade Srba. Oslobodioci svjedoče da je na Brod uslijedila žestoka akcija srpske vojske.

Poslije uspješno završene 2 faze proboja Koridora 1992. godine, oslobađanjem tog dijela Posavine i izbijanje na obalu r. Save u rejonu sela Prud.

Prema prikupljenim podacima brojno stanje lpbr u 1992. godini po mobilizaciji je raspoređeno  1461 boraca: oficira 60, podoficira 195 i vojnika 1206, a sa pripadnicima „Vukova sa Vučijaka“ i 4.lpb  2836 pripadnika. Do 7.10.1992. godine mobilisano je 1320 boraca  [1]

Pregled po osnovnim jedinicama brigade:

  1. 1. laki pješadijski bataljan        308 boraca 
  2. 2. laki pješadijski bataljon        552  
  3. 3. laki pješadijski bataljon        324 
  4. pozadinska četa                           54 
  5. komanda brigade                        30 
  6. komanda stana                            34
  7. izviđački vod                                 45
  8. vod vojne policije                        56
  9. lar vod pvo                                   29
  10. protivoklopni vod                          9
  11. vod veze                                        20

Brigada je bila popunjena od pripadnika teritorijalne odbrane opštine i mobilizacijom  vojnih obveznika prema formaciji pješadijskih brigada lakog tipa. Brigadi je pridodat jedan tekovski vod T55. a popuna je izvršena tenkistima iz brigade.

Stanje u ljeto 1992.godine  na brodskom ratištu izuzetno je složeno. Po naredbi 1. KK prnjavorska lpbr pridodaje se TG-3 pukovnika Slavka Lisice. Brigada (2. i 3. bataljon) 25.7.1992. godine krenula je u Grk i preuzima liniju odbrane Bos.Lužani – Unka na obodnom kanalu, od dubičke brigade, koja je zbog velikih gubitaka morala biti zamijenjena. Nakon pet dana 30.7.1992. godine u Grk stiže i 1. bataljon, brigada je kompletna.

Borbe na obodnom kanalu

Lužani položaji 2.lpb

Neprijatelj sa raspoloživim sredstvima, koristeći i višecijevne bacače raketa, pokušavajući proboj kroz liniju odbrane brigade. Dobro smo ukopani, utvrdili smo položaje i svi pokušaju neprijatelja da probije kroz liniju odbrane brigade bili su bezuspješni. Komandant TG-3 izdaje naređenje: „Zadržati dostignute položaje i organizovati odbranu uz maksimalno zaprečavanje.“ Trpimo svakodnevne gubitke, imamo veći broj ranjenih i poginulih boraca. Na liniji odbrane brigada ima oko 700 boraca.

Grk, KM brigade i položaji 1.lpb i 3.lpb

Komanda brigade smještena je u selu Grk. Lijevo od nas do rijeke Ukrine je osinjska lp brigada a naš desni susjed je krnjinska lp brigada. Na obodnom kanalu neprijatelj je branio Brod, zato se tako uporno brani i žestoko napada. Prema zapovijedi TG-3 za napad morali smo naprijed a krajnji naš cilj bio je Brod.

 

 

Zapovjest za napad komandanta brigade, broj 28/92 od 17.8.1992. godine, cilj je uzimanje obodnog kanala i sela Zborišta, izbijanje na kotu 93 i stvaranje uslova za daljnja ofanzivna dejstva do krajnjeg cilja. U toku 17.8.1992. godine, izvršene su sve pripreme, izvršena su komandantska i komandirska izviđanja, jedinice za podršku dobile su konkretne zadatke, svi učesnici ove akcije dobili su precizne zadatke. Gotovost za napad 18.8.1992. godine u 05.00 časova.

Pravac napada 1.pb u koloni s. Lovrići – obodni kanal – k.93 (raskrsnica)  i jedna pješadijska četa 3. bataljona prelazi obodni kanal na k. 94 i raspoređuje se lijevo od 1.pb u rejonu kuća na obodnom kanalu. Nešto kasnije uvodi se i jedan naš tenk T-55 u rejon 1.pb radi podrške. U predveče u prve kuće prema koti 93 upućuje se 3.pb.

 

Drugi bataljon napada pravcem obodni kanal – kota 94 – s.Zborište. Jaka artiljerijska priprema počela je u 06,00 časova,

1. bataljon napada sa dvije čete a u ulozi komandira 1. pješadijske čete je komandant bataljona major Živojin Kuzmanović, u 1.pč nalazi se i PNŠ za OP,  u ulozi komandira 2. pješadijske čete zamjenik komandanta bataljona k1k Nikola Merlović. Takođe u ulozi komandira pješadijske čete 3. bataljona komandant k1k Ratko Desić.

Poslije artiljerijske pripreme 1. i 3. bataljon kreću u napad, u streljački razvijenom stroju i borci se prebacuju od obodnog kanala uz borbu – žestoka borba prsa u prsa, bacaju se bombe u rovove, jedan broj neprijateljskih vojnika uspeo je pobjeći, a na liniji odbrane obodnog kanala ostala su 32 tijela neprijateljskih vojnika.

Dokumentarni film na RTRS

1:36:08 prešli smo ododni kanal i uzeli 5 rovova..

 

Borba je trajala oko 15 minuta, neprijatelj je bio razbijen, ali je i dalje pružao žestok otpor. Na osnovu dokumenata nađenih kod poginulih vojnika, obodni kanal na pravcu napada branili su pripadnici HV iz Bjelovara.

 

Dokumentarni film na RTRS

1:35:18 lijevo od nas je bila Osinjska brigada …

Po prelasku obodnog kanala 1. i 3. bataljon nisu mogli dalje, tražena je pomoć da se iskoristi početni uspjeh i krene prema koti 94 i s.Zborište.

U 12,00 časova na obodnom kanalu postavljen je lansirni most. Od komandanta knjinske lake pješadijske brigade major Mike Škorića tražili smo pomoć da se uvedu tenkovi, odbio je pomoć, a tada 1. i 3. bataljon organizuju odbranu na dostignutoj liniji. Naš Drugi bataljon koji je trebao prema naređenju krenuti u napad, nije uopšte krenuo.

U večernjim časovima – oko 21.00 čas, neprijatelj uvodi tenkove, tuče dostignuti položaj 1. pješadijski bataljona i teško ranjava sedam boraca. Jak neprijateljski napad nismo mogli izdržati i u toku noći morali smo se povući, a stvoreni mostobran na obodnom kanalu ostaje da štiti vojna policija i 1. pješadijska četa k1k Nedeljka Davidovića iz 2. bataljona. Nakon dva dana, zbog jakog pritiska neprijateljskih snaga, morale su se povući snage 2. pb na liniju odbrane u S.Žeravac- s.Unka.

Dokumentarni film na RTRS

1:36:25 za kratko vrijeme uspjeli smo doći 150m do komunikacije Zborište – Kolibe

Izvanredno organizovana, početni uspjeh za divljenje, šta sve to vrijedi kada koordinacija među jedinicama nije dobra, san da se neprijatelj  pokrene sa obodnog kanala, stvori osnova za dalja dejstva i uzimanje Broda, odlaže se za neku novu priliku.

 

Borbe za oslobađanje sela Zborišta

Na obodnom kanalu nema mira, svakodnevne žestoke borbe. Naš lijevokrilni – osinjska brigada, 30.9.1992. godine uspijeva probiti neprijateljsku odbranu i postavlja lansirni most na kota 98 [1], na glavnoj komunikaciji Derventa-Brod, time su stvoreni uslovi da i naša brigada krene u ofanzivna dejstva. Preko postavljenog mosta prelazi naš

Drugi bataljon, ojačan vodom vojne policije, brigadnim izviđačima i pridodanom tenkovskom četom. Vojna policija i izviđači čiste lijevu obalu obodnog kanala prema selu Matići i kotu 94 u s.Zborište.

Zborište, spomenik kod crkve

 

prema koti 94. ododnog kanala od Zorišta,mesto zasjede 2.lpb

Naše snage izbijaju u s.Zborište na 150 metara do komunikacije Zborište-Kolibe. Pojačanje ustaša, koje je išlo prema obodnom kanalu, upada u zasjedu, tu je likvidirano 34 neprijateljska vojnika i zarobljena tehnika.

 

 

 

Glas Srpske od 6.oktobra, komandant prnjavoske brigade pokazuje neprijateljske bunkere na obodnom kanalu.

U s.Martići, obodni kanal probija 1. bataljon, brigada je kompletirana na lijevoj obali obodnog kanala, a pred samim s.Zborište. Narednog dana, 1.10.1992. godine, 2. bataljon ulazi u s.Zborište – raskršće. Od kapele u s.Zborište 1. bataljon čisti teren prema koti 93.

 

 

 

 

 

k1k Ratko Desić- Roda, 1947.komandant 3,lpb, nakon ranjavanja 1992. godine

Treći lpb vatrom podržava dejstva 2.lpb dejstvujuću preko obodnog kanala u pravcu s.Zboriušta, dok je dio jedinice u neposrednom borbenom doboru sa neprijateljem. I 1.10. i 3.lpb prelazi u s.Zborište i zauzima položaje za napad sa lijeve strane puta Zboriše – Kolibe. U narednim danima bataljoni vode borbe i teško se napreduje, jer neprijatelj izvodi i protivnapade, gdje  u tim borbama gube i jedan tenk, a i borbena situacija nije bila jasna zbog pravac napada  bataljona brigade prema Novom Selu i dalje prema Sijekovcu.

 

 

kota 93. na obodnom kanalu

U s.Martići lansiran je pontonski most, stvoreni su uslovi da krnjinska brigada sa protivoklopnom jedinicom pređe na lijevu obalu obodnog kanala i kroz redove naše brigade, a preko kote 93 krene na Gornje Kolibe. (2000-II Srpski borac, članak Tenkisti đenerala Lisice), Ipak je Prnjavorska brigada prava izbila prema k.93 i omogućila uvođenje tenkova 2.okbr i ostalih jedinica.

BORCI LPBR GOVORE

major Kuzmanović Milorad – Kuzmo 1947. – 2003.

Komandant 2.lpb k1k Milorad Kuzmanović o borbama na obodnom kanulu u Glasu borca 1.Plpbr:  U taktičkom smislu, najteže mi je bilo na brodskom ratištu, prilikom prelaska Obodnog kanala. U jednom danu sam imao trojicu poginulih i devet ranjenih. Da bude još gore, sa našeg lijevog krila, položaj je napustio jedan batalјon, ne sjećam se više kojoj brigadi je pripadao. Bili smo uklinjeni u neprijatelјsku odbranu, a i noć se spuštala. Znali smo da su desno od nas neperijatelјske formacije, ali ne i da je naše lijevo krilo ostalo potpuno nezaštićeno. Komandant brigade Vlado Živković je znao za ovu činjenicu, ali je ipak donio izuzetno rizičnu odluku. Ostali smo na dostignutoj liniji, mada je postojala realna opasnost od odsijecanja i okruženja, kako Drugog, tako i tenkovskog batalјona, koji nam je pridodat. Na sreću, to se nije desilo. da smo se povukli, pitanje je kada bi i uz kakvu cijenu Brod vidio konačnu slobodu.

.Pripadnik 1.pješadijske čete 3.lpb, borac Zenjo Procak, kaže u Glasu borca 1.Plpbr: Na Obodnom kanalu, u 1 rejonu Zborišta, umalo da naletimo na ustašku interventnu grupu iz Sijekovca. I da smo naišli samo koji minut ranije, bili bismo njihove žrtve. Desilo se obrnuto. Veći broj ustaša ostao je zauvijek da leži. Nas je htjela sreća. Imali smo samo dvojicu lakše ranjenih. Kasnije nam Srbi, koji su bili u ustaškom logoru u’Sijekovcu, ispričaše da su ustaše tada imale 17 mrtvih i veći broj ranjenih. Prijetili su osvetom do danas im to nije pošlo za rukom.

Komandir voda vojne policije , vodnik Golub Španić u Glasu borca lpbr:

Oslobođenju Broda prethodile su žestoke i krvave borbe duž Obodnog kanala. Vojna policija i borci iz sastava protivdiverzantskog voda dobili su zadatak da stvore uslove za uvođenje brigade u borbu, za osvajanje kote 93 (prema Zborištu) i Zborišta. Po prelasku kanala policija je napredovanje nastavila lijevim, borci sa iskustvom za protivdiderzantska dejstva, desnim krilom. Prilikom napredovanja dio snaga policije nastavlјa prema Zborištu, dio se pridružuje PDV-ejcima. Samo nakon sto metara druga grupa biva zasuta mecima od koji smrtno stradaju Slavko Kuzmanović i Mirolјub – ČIČA Savić, obojica iz sastava PDV-ea. Jedan momak iz ovog sastava i Goran Popadić iz vojne policije izvlače smrtno ranjenog Slavka, policajci Mošo Jotanović i Želјko Vrhovac, već izdahnulog i sa desetak metaka izrešetanog, Čiču. Dok je u stojećem stavu pokušao da ga zarobi živog, pokosio ga rafal šiptara Muratija iz Ohrida. Ime su mu pročitali iz dokumenata, do kojih su došli pretresajući tijelo ustaše – Albaneza. Teren uz Obodni kanal je očišćen, osvojena je i kota 93. Brigadi je omogućeno napredovanje prema Sijekovcu i dalјe u dubinu brodskog ratišta, ali bez Slavka i dvojice. Neustrašivosti se i danas priča sa nesmanjenim divlјenjem i neizbrisivom sjetom.

major Živojin Kuzmanović, Žika, komandant 1.lpb u listu NIN od 7. maja 1996. kaže:

major Živojih Kuzmanović-Žika 1941-2010. komandant 1.odreda TO opštine i 1.lpb lpbr

Najteze je bilo na zauzimanju Broda. Imali smo zadatak da probijemo neprijateljsku odbranu na Obodnom kanalu iz pravca Grk. Nasi polozaji bili su po porusenim kucama na samo 200 metara od neprijateljske linije. Nismo znali cime neprijatelj raspolaze. Dobijemo informaciju da u Novom Selu, na pola puta do Broda, ima 20 tenkova tipa „leopard“. Možete misliti kako je bilo ići u napad kad vjeruješ da je neprijatelj tako utvrdjen. Kada smo probili liniju i ušli u Novo Selo, nigdje tenkova. Ispostavilo se da je njihova odbrana bila samo na Obodnom kanalu. U Novom Selu mi jave da se neko primjecuje kod jedne kuce. Naredim da se kuca pretrese. Pronadjemo u kuci babu koja nam se silno obradova: „Fala Bogu sto ste dosli. Jeste li vi oni sa Plehana?“ Kazu moji borci: „Nismo, baba, mi smo oni sto nas zovu ‘cetnici’.“ Kada to cu, baba poce moliti: „Imam nepokretnog covjeka, nemojte ga odmah klati, samo da mu upalim svijecu…“ Pronadjemo i jednu profesoricu. Posalje ona meni u komandu kolace. Kazu mi vojnici da ih je pitala kad ce doci cetnici.

kapetan 1 klase Nikola Merlović, zamjenik komandanta 1.lpb u Glasu borca lpbr broj 2.:

Krvava linija odbrane Unka-Obodni kanal na kojoj nas neprijatelј    svakodnevno žestoko tuče. Imamo veliki broj ranjenih i poginulih drugova. Pod najžešćom vatrom Čule, Jebra, Pošo, Pega i Peca izvlače ranjene borce. Hrabrost i požrtvovanje naših boraca u najtežim trenucima dolazi do izražaja. Bilo je neizdrživo na liniji odbrane na Unci, morali smo naprijed, a 18. avgusta major Žika sa hrabrima kreće na Obodni kanal. Ni jedan borac Batalјona nije izostao. U izvršavanju zadatka pomažu nam i minobacačlije. Dolazimo na Obodni kanal, upadamo u rovove neprijatelјa, borba prsa u prsa. Treba spomenuti najhrabrije: Čonta, Čule,Jebra, Remija, Kalabić,Major-nije bilo hrabrijih, svi su bili hrabri i borbeni.Probijen je Obodni kanal, otvoren je put za ulazak u Brod.Poslije oslobađanja Broda, zbog hrabrosti, ugleda među borcima i poštovanja od strane starješina, Čule je postavlјen na dužnost komandira voda.

vodnik 1 klase Nevenko Živković, četni starješina u 2.lpb u Glasu borca lpbr, broj 4.:

Imao bih šta da vam pričam o ovom ratu, a stupio sam još 10. juna – 92. godine. Svaki dan, od Mišinaca i probijanja koridora pa preko forsiranja Bosne i Obodnog kanala do teslićkog, brčanskog i sjeverno-dalmatinskog ratišta i evo 7-8 mjeseci kako smo na Ozrenu, svaki ovaj dan je poseban i priča za sebe. Paklenih 72 dana Obodnog kanala su ipak ostali u najdublјem sjećanju, ne samo kod mene. Pamti svaki borac da je zemlјa drhtala i “propinjala“ se od straha i bola gotovo danonoćno. Ja pamtim da sam svakog dana četu snabdijevao sa deset sanduka “sitne” municije, sa četiri sanduka 7,9 mm za M53 i obaveznim sandukom tromblonskih mina.

vodnik Dragan Tošić, komandir voda veze lpbr, kasnije načelnik veze u lpbr u Glasu borca lpbr:

kada je bilo najteže? Svakako prilikom operacije „Koridor“ i na Obodnom kanalu odnosno u završnim operacijama za oslobođenje Broda. Vrlo brzo se naprodovalo. Nije bilo struje manjkalo je i nafte i benzina agregati za napajanje naših uređaja su bili podložni čestim kvarovima. Radio veza ‘nam nije bila zaštićena, neprijatelј nas je lako i ometao i prisluškivao. Bilo je krajnje teško. ali smo i to nekako prebrodili. 

poručnik Brane Tubak komandir voda mb82mm, kasnije komandant 1.lpb u Glasu borca lpbr:

prikupljanje za BenkovacBilo je ratišta i dana kada je naše dejstvovanje zahtjevalo danonoćno. Ja pamtim da je tako bilo u Dragaliću, na Obodnom kanalu i prilikom borbe za  spajanje jedine komunikacije sa Srbijom. Govorim to zbog minobacačlija na brodskom ratištu, dali smo sve od sebe. Našu podršku, ubrzo zatim, tražili su prilikom oslobođenja Jajca. I to smo odradili perfektno. Znali smo koliko vrijedimo, viša komanda je bila prezadovoljna. Pokazali smo da smo i bolji nego što su mogli očekivati.

Oslobađanje Broda

Glas Srpske 8.10.1992.

Neprijatelj je u panici, opšti napad, ne žurimo mnogo, naređeno je da se omogući stanovništvu da se izvuče preko r. Save. Brigada oslobađa Parašlike, Hrastovaču, Lucin Trn, Novo Selo, Močila, izbili smo na granicu Republike Srpske, 6.10.1992. godine na r.Savu u rejonu Sijekovca.. Brigada posjeda liniju odbrane od ušća r. Ukrine, zaključno sa Sijekovcem koji smo čistili do kapije rafinerije nafte. Brigada je ispunila zadatak, posjeli smo liniju odbrane do rafinerije, Brod je slobodan, a neprijatelj je protjeran preko r.Save.

z/o brigade u Sjekovcu preuzima 327. mtbr , potpukovnika  Peulić Boška.

x Unka , avgust 1992. godine referent saniteta 1.lpb, PNŠ za ONP i vojni policajac obilaze položaje 1.lpb

SPISAK POGINULIH BORACA LPBR 

Prezime

Otac

Ime

Rođen

Datum

Mjesto

Opština

Jedinica

GRUMIĆ

Anđelko

JADRANKO

1965

11.7.1992.

Unka

Brod

1.čete,1.pješadijskog bataljona

PETROVIĆ

Đurađ

NEDELJKO

1959

15.7.1992.

Cvek

Odžak

1.čete,1.pješadijskog bataljona

RADONJIĆ

Slavko

DRAGAN

1973

31.7.1992.

Žeravac

Derventa

izviđač brigadni

BOJIĆ

Pero

VESELKO

1964

1.8.1992.

Žeravac

Derventa

1.čete,2.pješadijskog bataljona

KITIĆ

Simo

ZDRAVKO

1954

10.8.1992.

Grk

Brod

pozadinskog voda 1.pješadijskog bataljona-kuvar

KUSIĆ

Milenko

MIRKO

1969

14.8.1992.

Prebrice

Gradačac

1.čete,1.pješadijskog bataljonaVV

STEVANOVIĆ

Slobodan

ZORAN

1961

16.8.1992.

Unka

Brod

1.čete,1.pješadijskog bataljona

VINČIĆ

Tomo

PETKO

1951

16.8.1992.

Babovac

Prnjavor

komandir voda 4.lpb

LEBURIĆ

Ljubomir

GORAN

1972

18.8.1992.

Grk

Brod

2.čete,1.pješadijskog bataljona

STOKANOVIĆ

Petar

VOJISLAV

1956

28.8.1992.

Unka

Brod

2.čete,3.pješadijskog bataljona

POPOVIĆ

Dragoljub

NEDELJKO

1951

29.8.1992.

Bosanski Lužani

Derventa

2.čete,2.pješadijskog bataljona

ĐURĐEVIĆ

Milan

STANKO

1948

1.9.1992.

Kostreš

Derventa

kv3.čete,2.pješadijskog bataljona

BANOVIĆ

Živko

NENAD

1976

4.9.1992.

Banja luka

BanjaLuka

1.čete,1.pješadijskog bataljonaVV

VASIĆ

Petar

JADRANKO

1953

10.9.1992.

Bosanski Lužani

Derventa

tenkovski vod

DOCIĆ

Anđelko

DRAGAN

1968

12.9.1992.

Unka

Brod

izviđač brigadni

DUKIĆ

Stanko

GORAN

1959

14.9.1992.

Bosanski Lužani

Derventa

PO voda 2.pješadiskog bataljona

CVIJANOVIĆ

Spasoje

NIKO

1965

20.9.1992.

Unka

Brod

1.čete,1.pješadijskog bataljona

PETKOVIĆ

Dragoljub

NEDELJKO

1958

27.9.1992.

Grk

Brod

1.čete,2.pješadijskog bataljona

MILIJEVIĆ

Pejo

VASO

1947

30.9.1992.

Zborište

Brod

2.čete,2.pješadijskog bataljona

SAVIĆ

Milan

MIROLJUB

1968

30.9.1992.

Zborište

Brod

komandir brigadnih izviđač

RADONJIĆ

Petar

VLADO

1962

30.9.1992.

Zborište

Brod

izviđač,2.pješadijskog bataljona

KUZMANOVIĆ

Sveto

SLAVKO

1971

30.9.1992.

Zborište

Brod

bataljonski izviđač

SUBOTIĆ

Đurađ

LAZAR

1959

2.10.1992.

Zborište

Brod

protivoklopni vod 2.pješadijskog bataljona

PETRUŠIĆ

Andrija

ĐORĐE

1959

2.10.1992.

Zborište

brod

vod PVO brigade

STANIŠIĆ

Gojko

MILAN

1970

7.10.1992.

Novo selo

Brod

1.čete,2.pješadijskog bataljona

MITRIĆ

Vladimir

SRETKO

1952

8.10.1992.

Zborište

Brod

pozadinskog voda 3.pješadijskog bataljona-sanitet


[1]  Prema planu popune 1.Plpbr od 19. maja 1992. godine, brigada se popunjava sa  1276 vojnika, 134 podoficira i 89 oficira, što ukupno iznosi 1499 pripadnika.

[2]  Na KM lpbr u s. Grk dolazi načelnik štaba TG-3, puk Čavič, gdje sa PNŠ za OP lpbr sa tenkom-lansirnim mostom, koji se nalazio pored komande lpbr, odlaze sa tenkom na mjesto lansiranja mosta na r. Ukrini magistralni put Žeravac-Brod.

Sanitetski gubici brigade na brodskom ratištu: 214 lakše ranjeno, 35 teže ranjeno i 26 poginulih pripadnika brigade.Isto str.12-16.[2]

U 1.30 sati 7.10. inžinjerci 1.KK minirali su most na r. Save u dijelu Slav. Broda. Bio sam prisudan na miniranju mosta. sa druge strane, povići „Dižite ga više nam nije potreban“

[3] general Slavko lisica, komandant Taktičke grupe 3. Prvog krajiškog korpusa VRS, bio u VRS do 3.5.1994. g. Umro je 29.6.2013. godine na VMA.

 

 

2000. godine Banja Luka

Koji i u svojoj knjizi nije bio korektan prema prnjavorskoj brigadi i opštinskoj vlasti ,nije rejalno vrednovao doprinos prnjavorskih boraca u oslobođenju Broda.

 

 

zaključak

Na današnji dan 1992. godine jedinice Vojske Republike Srpske, pod komandom generala Slavka Lisice, oslobodile su Brod. U znak sjećanja na ratna dešavanja 90-tih godina, opština Brod svake godine 7. oktobra slavi Dan oslobođenja.

Brigada je na brodskom ratištu provela 74 ratnih dana, imala je na rasporedu 1317 boraca. Sanitetski gubici brigade na brodskom ratištu: 214 lakše ranjeno, 35 teže ranjeno i 22 poginulih pripadnika brigade.

Na brodskom ratištu učestvuju sledeće jedinice TG3 1.KK VRS: [3] isto st.126

  • 27.mtbr
  • 1/lpbr Gradiška
  • 1/lpbr Banja luka
  • 3/16.kmtbr
  • BG milicije
  • 11.pbr
  • Osinjska lp brigada
  • Prnjavorska lp brigada
  • Knjinska lp brigada
  • Brigada Vučijak

Neprijateljske jedinice  u sastavu 153. TG ustaša i zelenih beretki sa verovatnim rasporedom, isto st.116 [3]

  • dijelovi 153. posavske brigade HV u rejonu Potočani – Gložik – s.Koraće, ispred 27.mtbr
  • dijelovi 140. brigada HV Valpovo u rejonu Lovrići – Bijelaš – Parašlika (ispred prnjavorske lpbr)….
  • pri proboju na pravcu s.Zborište početkom oktobra položaje odbrane drži 105. bjelovarske brigade HV na liniji: rijeka Sava – most na komunikaciji Bos. Kobaš – Bos. Dubočac – Vakuf – Sedlići – Kalačka – tt 181 – Brnadići – Obodni kanal – tt 94 – tt 90 – duž potoka Čađavica – Struga – rijeka Sava.

 

komandant lpbr major Živković i lijevo kamandant TG3 puk Lisica

Brigada se 13.10.1992. godine okupila u Prnjavoru povodom obilježavanja dana prelaska prnjavorskog odreda (1. bataljon lpbr) preko r.Save u Bos.Gradišci. Tom prilikom borci lpbr Prnjavor položili su svečanu zakletvu.

zakletva 13-10-1992_govor

GOVOR-02.10.1993.Na svečanosti povodom druge godišnjice formiranja lpbr, komandant major  Vlado Živković kaže: Ključa za ovladavanjem Obodnim kanalom načinila je Osinjska brigada koja je, postavljanjem pontonskog mosta na glavnoj komunikaciji Derventa – Brod, omogućila uvođenje naše brigade u borbu. Sistemom bočnog napada neprijatelju su 30.9.1992.  godine naneseni veliki gubici u živoj sili i MTS. I ovdje su svoj veliki doprinos dali vojna policija i PDV. Ovim je omogućeno uvođenje u borbu Krnjinske i Vučijačke brigade, a naša brigada je nastavila  dejstva i oslkobodila Zborište i Novo Selo i po drugi put izbila na r. Savu. Neprijatelj je proteran preko r.Save, oislobođen je Brod. U ovim borbama bilo je više poginulih i ranjenih naših boraca. uspostavljena je linija odbrane na r.Savi od ušća r. Ukrine do Sijekovca.

Sa smotre brigade na stadijonu FK Ljubić:

U prvom broju Glasa borca lpbr komandant brigade, kaže:

Stanje na brodskom ratištu veoma je složeno. Po naredbi komande 1. krajiškog korpusa. Brigada odlazi na, po ratnim dejstvima poznati, Obodni kanal. Ovo je. sigurno, najteže ratište u odbrani. Neprijatelј je dejstvovao svim raspoloživim sredstvima. Ipak. našim protivnapadom oslobođeno je Zborište. Neprijatelј je u paničnom bijegu. Brigada je stigla u Sijekovac. oslobođen je Brod i po drugi put je na Savi.

 Pri pisanju članaka korišćen je ratni dnevnik brigade-materijal borbeni put Plpbr iz 1997. godine,  i objavljene građe, što je prilika da se sjetimo na ovaj ratni događaj i učesnike ove borbe.

Tomić Srđan/lpbr-prnjavor.info


Notice: Undefined index: code in /var/www/vhosts/lpbr-prnjavor.info/httpdocs/wp-content/plugins/php-everywhere/block/front/block.php on line 17

16.kmtbr

19.9.2021.

Obilježen dan 16.kmtbr u s. Mašići, Gradiška

Sa područja opštine Prnjavor u ovu ratnu jedinicu, po evidenciji jedinice,  mobilisano je 1.158 pripadnika VRS.

Naši podaci da je evidentirano u nadležnom opštinskom organu 100 lica, onih koji su regulisali učešće u ratu.

Obilježen dan osnivanja 16. Krajiške motorizovane motorizovane brigade 1.KK VRS

15.9.2019.

U Mašićima, kod Gradiške, 15.9.2019. godine obilježeno 28 godina od osnivanja 16. krajiške motorizovane brigade Vojske Republike Srpske.

Pripadnici 16. krajiške motorizovane brigade krenuli su 16. septembra 1991. godine iz Mašića na svoj ratni put dug 1.727 dana. Brigada se borila na ukupno 20 ratišta, u zapadnoj Slavoniji, Posavini, na koridoru, Grmeču, Ozrenu, Trebavi i na Manjači.

Kroz 16. krajišku motorizovanu brigadu prošlo je 12.261 boraca, 437 boraca dalo je živote za Republiku Srpsku, a oko 2.000 je ranjeno.

Sa područja opštine Prnjavor u ovu ratnu jedinicu, po evidenciji jedinice,  mobilisano je 1.158 pripadnika VRS. Naši podaci da je evidentirano u nadležnom opštinskom organu 100 lica, onih koji su regulisali učešće u ratu.

Za sve učinjeno u odbrambeno-otadžbinskom ratu brigada je dobila Orden Nemanjića, najviše odlikovanje za ratne zasluge u Republici Srpskoj.

Prema istraživanju 4 ranjena, 1 povrijeđen, 3 bolesna, 1 umro i 9 poginulo pripadnika vojne pošte 7322 Banja luka, 16.krajiška motorizovana brigada 1.KK VRS sa područja opštine.

spisak poginulih pripadnika 16.kmtbr iz prnjavora
Barukčić (Ilija) Goran iz Drenova, rođ. 1973. vojnik četa vojna policija, poginuo 31.3.1993, Gorice, Brčko. stupio u jedinicu 16.8.1992.godine. Sahranjen u opštini.Drenova
Gvozden (Slavko) Mihajlo iz , rođ. 1953. vojnik 1.čete, 1.bataljona,, poginuo 13.4.1995, Gojkovac, Doboj. stupio u jedinicu 6.12.1994.godine. Sahranjen u drugoj opštini.Gradiška.
JADIĆ (Matija) ANTON iz Prnjavor, rođ. 1966. vojnik 1.čete, 1.bataljona, poginuo 19.7.1992, Ledenice, Gradačac. stupio u jedinicu 20.5.1992.godine. Sahranjen u opštini.Prnjavor, gradsko groblje.
Jocić (Boško) Branislav iz Babanovci, rođ. 1959. vojnik 1.čete, 2.bataljona,, poginuo 10.5.1995, Miljevac, Teslić. stupio u jedinicu 20.5.1992.godine. Teže ranjen u b/d. Preminuo u bolnici KBC Banja Luka.Sahranjen u drugoj opštini.Banja Luka.
JOSIPOVIĆ (Mitar) RANKO iz Prnjavor, rođ. 1958. vojnik 1.čete, 1.bataljona,, ranjen 28.7.1993, Đukići, Brčko. stupio u jedinicu 9.6.1993.godine. Preminuo na VMA Beograd 16.08.1995. godine.Sahranjen u opštini. Gradsko groblje.
JOSIPOVIĆ (Mitar) RANKO iz Prnjavor, rođ. 1958. vojnik 1.čete, 1.bataljona,, poginuo 25.7.1995, Hodžići, Doboj. stupio u jedinicu 9.6.1993.godine. Preminuo na VMA Beograd 16.08.1995. godine.Sahranjen u opštini. Gradsko groblje.
JUGOVIĆ (Jevto) SVETISLAV iz Prnjavor, rođ. 1940. razvodnik 1.čete, 1.bataljona,, poginuo 17.11.1991, Autoput Novska, Novska. stupio u jedinicu 15.11.1991.godine. Sahranjen u opštini, Šarinci.
RADIVOJAC (Čedomir) MIROSLAV iz Kremna, rođ. 1971. vojnik izviđačka četa, poginuo 14.3.1992, Donji Čaglić, Pakrac. stupio u jedinicu 17.11.1991.godine. Sahranjen u opštini.Kremna.
Zoran (Milorad) Dragomir iz Doboj, rođ. 1958. vojnik 1.čete, 1.bataljona, poginuo 31.5.1995, Berakova, Doboj. stupio u jedinicu 8.3.1994.godine. Sahranjen u opštini Prnjavor, gradsko grobljer.

Delegacija opštine Prnjavor (načelnik OBICZ i predsjednik Boračke organizacije opštine Prnjavor) položila je vijenac na spomenik poginulim borcima VRS u Mašićima.

 

 

Sa obilježavanja Dana 16.kmtbr prošle godine.

Spome soba u Domu u Mašića.

16.kmtbr u Krajiški  vojnik od 6.6.1996. str.18-25

Priznanja ČASNO NOSE „NEMANJIĆA“

Prnjavorska brigada odbranila Novi Grad

26 година од одбране Новог Града

ПРЊАВОРСКА БРИГАДА ОДБРАНИЛА  НОВИ ГРАД

18.9.2021. године је 26 година од успјешне одбране Новог Града, што је прилика да се сјетимо на одлућујући допринос бораца Прњаворске бригаде у одбрани овог дијела Републике Српске и стварање Републике Српске.

Ратна 1995. година

1995-1996.

Прва прњаворска лака пјешадијска бригада стварана је у ратном вихору и стасала у најжешћим борбеним окршајима са непријатељем у пробоју коридора, ослобођењу Дервенте и Брода, битке на Озрену и одбрани Новог Града. Формирана је 26. маја 1992. године по наређењу генерала Момира Талића, команданта Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске од бораца територијалне одбране попуњених резервним саставом са простора Прњавора. У свом саставу Бригада је имала три пјешадијска лака батаљона, одред Вукова са Вучијака, извиђачки вод, вод војне полиције и подршку коју су чинили вод минобацача 82 мм, вод минобацача 120 мм и мјешовита ПОБ.  Бригадом је, од формирања до краја рата, командовао пуковник Владо Живковић. У бригаду је било распоређено 2.916 бораца, а кроз бригаду је прошло још 1430 припадника 4.лпб-сеоске страже, 547 бораца, припадника ратне јединице “Вукова са Вучијака“, 542 борца радничког батаљона и 59 припадника почасног вода. 229 је  погинуло, 5 је умрло током рата, а 16 се и данас воде као нестали. Учествовала је у борбама на 42  ратишта, а највеће губитке претрпила је на озренском ратишту.

ПРЊАВОРСКА БРИГАДА У ОДБРАНИ НОВОГ ГРАДА

Новоградско ратиште налази се на сјеверозападу Републике Српске непосредно наслоњено на ријеку Уну и ријеку Саву и обронке планине Козара директно суочено са Хрватском војском, која је након пада Републике Српске Крајине контролисала простор лијеве обале ријеке Уне и представљала опасност за напад која су била планирана на разбијању српских снага.

Суочен са нападом Хрватске војске на Републику Српску преко ријека Уне и ријеке Саве[1] командант 1. крајишког корпуса генерал Момир Талић одлучује да се на новоградско ратиште упути Прњаворска лака пјешадијска бригада. Након краткотрајних припрема Бригада је, без другог батаљона, дошла 06.09.1995. године на простор Новог Града. Борци су били добро примљени од стране мјештана и смјештени су по кућама, организујући војнички живот у складу са развојем борбене ситуације.[2]

О непријатељској Хрватској војсци на овом фронту веома мало се знало.[3]На лијевој обали Уне свакодневно је уочавано слободно кретање војника и цивила и одвијање саобраћаја на комуникацији Двор – Хрватска Костајница који је текао сасвим нормално, баш као и у зони одговорности бригаде. Све је изгледало сасвим нормално, а тако ипак није било. Сви су били обавијештени да се не отвара ватра и не провоцира непријатељска страна, односно да се поштује примирје. Зона одговорности Бригаде била је велика од Новог Града до Костајнице, а као ојачање придодат јој је раднички батаљон 43. мтбригаде којим је командовао мајор Ђенадија.[4]

ТУЊИЦЕ МЈЕСТО ФОРСИРАЊА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ

Tunjice mjesto forsiranja HV

Око 07.00 часова 18.09.1995. године замјеник команданта 3. батаљона јавља у Команду бригаде „у рејон Туњица упала је диверзантска група, имамо погинулих и рањених.” Тамна ноћ и изузетно јака магла омогућила је непријатељу да изненади српске снаге, преплови ријеку Уну и упадне у прве ровове, гдје су почеле борбе.[5] Трећи батаљон се добро организује и прихвата први удар на себе, а из 2. батаљона креће резерва као појачање у рејон Туњица.

Око 9.30 сати почиње жесток артиљеријски напад Хрватске војске на Нови Град и Туњице, све до „Лигнoшпера“, преносећи ватру и по дубини зоне одбране. Непријатељ туче ВБР-ом, а о бројним артиљеријским гранатама да се и не говори. Захваљујући бројности артиљеријског оружја хрватске снаге користе испробану технику „Спржена земља“ пребацујуће дејства по дубини по комуникацијама батеријском ватром. Истовремено, из базе УНПРОФОРА-а у Двору туку се српски положаји врло жестоко артиљериским оруђима великог калибра, и они помажу Хрватима. Са добро припремљених положаја минибацача узвраћа се по непријатељским положајима. Настављају се интензивна артиљеријска дејства непријатеља топовима Т-12 из базе УНПРОФОР-а као и минобацачима 120 мм. Рачуна се да је Хрватска војска на Нови Град и снаге одбране испалила 2000 граната.

И наша артиљерија почиње интензивна дејства из хаубица 122 мм, 105 мм, 60 мм, ПРАГ-а, Т-12, троцијеваца по изабрабним циљевима и узвраћа на ватру. Двор гори. Овакав артиљеријски двобој био је невиђен током рата а непријатељ наставља да гранатира масовним испаљивањем пројектла убитачном запрежном батеријском ватром Нови Град, Туњице, Кулу, али и по дубини тражећи положаје наше ариљерије и прилазне комуникације граду.

Зона борбених дејстава на новоградском фронту у рејону Туњица

У Туњицама непријатељ је успоставио мостобран на ријеци Уни и отвара жестоку ватру, по линији одбране бригаде, тежиште у рејону одбране 3. батаљона. Борци Прњаворске бригаде стисли су их и они не могу даље пјешадијски нападати. Рјечицом Жировница из Двора, спуштају се чамцима према ријеци Уни. Магла се разишла па се виде њихови покрети према ријеци. Наши везисти су им упали у везе и слушају њихове разговоре и наређења. На радио везама видљиво је њихово навођење на одређене циљеве. Истовремено, јављају о великом броју погинулих и рањених бораца које је тешко збринути због тешких прилаза. Међутим, било је видљиво да непријатељ не одустаје од почетног успјеха и постављених циљева. Непријатељ настоји обезбједити мостобран и увести нове снаге преко ријеке. Из ОГ-10 долази потпуковник Бошко Пеулић и мајор Брдар да би се информисали о стању и и помогли у рјешавању проблема. У Бригади истичу да им ништа не треба изузев артиљеријске муниције коју је потребно хитно доставити, охрабрује их да су борци сигурни у своје могућности.

Из Прњавора брзо довозе гранате за минобацаче. Од претпостављених команди стижу подаци да је нападнута широка линија одбране од Санског Моста до Козарске Дубице, посебно жестоки покушаји успостављања већег мостобрана код Дубице јачим снагама[6].

Борци Прњаворске бригаде боре се цијели дан. Воде се врло жестоке борбе. Поред изненађења и почетног успјеха непријатељ није у стању да још пробије одбрану ни корака и настави напад. На брду изнад Туњица, кључни објекат Мешиновац[7] у рејону тт 242,  припадници 3. пб са помоћником команданта за ОБП 3. пб воде блиску борбу уз подршку минобацача, када је рањен и командир 2. пјешадијске чете 2. пб. У току ноћи 18/19. – 09.1995. године у борбу се уводе извиђачи и још једна чету 2. батаљона, ту је и командант 2. батаљона[8] и замјеник команданта 3. батаљона и начелник безбједности, гдје у борбама гине помоћник команданта 2. пб за ОБП, а на ушћу ријеке Сане у ријеку Уну гдје, у рејону жељезничке станице према Кули, интервентни вод са замјеником команданта из 1. батаљона, чиме се непријатељ нашао у полуокружењу. Током цијеле ноћи непријатељ чамцима низ ријеку Жировницу настоји увести нове снаге и убацује већи број војника у борбу. Српски борци отварају прецизну ватру од које непријатељ трпи губитке. У отвореном разговору преко радио уређаја жале се због губитака и траже хитно повлачење. Током ноћи није било много пјешадијске борбе, али је артиљерија непрекидно радила и страховито тукла Кулу, те коту 242 и Гаврино Брдо кота 262. Борба уопште не јењава а на наш захтјев надлијеће наша авијација и жестоко туче Двор и Матијевиће. На мосту у Двору чека колона тенкова, која постаје циљ српске авијације.  Настала је паника у редовима непријатеља. Резултати бомбардовања наше авијације кратко су се показали успјешни па је накратко престала и артиљеријска ватра.

По наређењу команданта бригаде пуковника Живковића начелник штаба Томић одлази у команду ОГ – 10 Приједор по помоћ у људству и техници. Генерал Момир Зец шаље два тенка Т- 55 и авијацију као подршку на мјесто прелаза Хрватске војске која дејствује из правца ријечице Жировице и мјеста форсирања и пробоја линије у Туњицама. Хрвати су успјели погодити један наш авион (супер галеб 4). Пилот се успио катапултирати и за кратко вријеме мајор Томић, у повратку из ОГ, га проналази поред пута у шуми и пилота доводи у команду. Борба непрекидно траје већ сатима, има рањених који се успјешно збрињавају. Команда хрватске војске из Двора стално тражи да се пјешадијски напад настави према Кули. Очигледно да Хрвати нису у посљедње вријеме навикли на неуспјех и не могу да схвате да су наишли на тако жесток отпор који их спречава у намјери[9]. По непријатељским снагама прецизно туче наша артиљерија, а пјешадија се не повлачи, већ напротив стеже обруч.

НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ ДОЖИВИО ПОРАЗ И ПОВУКАО СЕ ПРЕКО УНЕ

Убрзо,изненађење. Око 18.10 часова стиже наређење хрватским војницима: „Почните са повлачењем, акција је пропала.“ Највећи злочин починили су припадници бригаде „Тигрови“ који су првог дана операције у насељу Туњице код Новог Града, на путу Нови Град-Српска Костајница убили 24лица српске националности (22 цивила и 2 војника). Пуцајући непосредно у чело лица која су превезена у бригадну санитетску станицу у Сводну.

Око 23.00 часова све се утишало, Борци Бригаде поново запосједају ровове уз обалу Уне. Крвава борба, жестоко се водила два дана и ноћ. Заустављена је офанзива непријатеља и тиме је одбрањен Нови Град. Становништво је остало на својим огњиштима, а у овим борбама је погинуло 6 бораца Бригаде (чија су имена уклесана на спомен плочу споменика у Туњицама), међу њима и помоћник команданта 2. пб за ОБП, а 8 тешко и 20 лакше рањено, док је 15 бораца претрпило повреде од детонација. Подаци нису прецизни али су власти утврдиле 23 погинулих цивила. Ово је крвави биланс.

Непријатељ остаје непријатељ, али му се понекад мора одати признање на добром планирању акцију коју су добро започели, али нису имали заштиту веза и обавјештајне податке о моралу, снази и распореду Прњаворске лаке пјешадијске бригаде која је овај задатак врло успјешно извршила. Према подацима противоклопњаци Прњаворске бригаде уништили су током борби око 5 оклопних борбених средстава Хрватске војске на лијевој обали р.Уне.

Сутрадан, као да се ништа није десило. Био је 20.09.1995. године миран дан, ни један испаљени метак. Сумирају се посљедице. Са свих страна стижу честитке Бригади, писмена од команданта ОГ-10 генерала Зеца, захвалност народа. Многи сматрају да је успјешно одбрањен Нови Град, јер да је пао Нови Град био би угрожен Приједор и обронци Козаре.

Борци Бригаде били су свјесни значаја одбране положаја и Новог Града па су храбро добили још једну битку, а мјесно становништво било је увјерено да ће бити заштићени што се и доказало. Требало је брзо санирати посљедице, а батаљони су на линији одбране, наставили са уређивањем резервних положаја.

Командант лаке прњаворске бригаде о борбама за одбрану Новог Града, 20.7.2019.г. између осталог каже, да велико борбено искуство, јак морал бораца и добар распоред средстава подршке зауставили су напредовање непријатеља …(14.45)

 

Ушли смо до самог руба Мешиновца.[10] Ту смо наишли на противничке војнике. Тада смо отворили ватру по њима. Ја сам кренуо још даље противник због пуцњаве није чуо моје кораке. Пришао сам противничким војницима на десетак метара да бих видио све њихове положаје. Одједном је пуцњава утихнула само се чуло пуњење шанжера мецима. Тог момента нисам смио направити ни један покрет да ме не би противници примијетили. Молио сам бога само да неко запуца па да се могу повући назад. Секунде су у том моменту биле вјечност. Када је поново почела пуцњава ја сам се извукао назад. Узео сам радио станицу и обавијестио команду о својој позицији да нас не би тукли артиљеријом. Од командира минобацача тражио је да туче унапријед одређени циљ по шифрама. Он ми је рекао да смо ми ту на том циљу. Човјече туци нас је мало а њих је пуно више. Долетјела је минобацачка граната и погодила тачно тамо гдје сам се срео са противничким војницима, а то је двадесетак метара даље од нас. Послије тог поготка кренули смо даље напријед и пресјекли њихову полукружну одбрану.

Приликом окршаја када смо разбили противничку одбрану Један од наших војника је пао погођен метком у главу. Када смо му пришли видио сам да је то онај млади војник који је прокоментарисао „зар задњи дан рата морам погинути“. Давао је знаке живота па смо га брзо транспортовали до санитета. Стигао је до Бањалуке али је брзо подлегао ранама. И данас носим терет на души што га нисам вратио да не иде замном у акцију, тим више што сам га познавао као малог.  Када смо се убацили у противничке редове на позицију из које нас нису могли отјерати док не приђу на двадесетак метара до нас. Официр безбједности наше бригаде ми је реко. „Човјече јеси ти продоран у нападу“. Морамо отјерати  противника са Мешиновца у Хрватску а то не можемо без одлучности. Ту одлучност морамо првенствено показати противнику. Двојица мјештана која су била са мном рекли су ми „ми смо се на овом брду играли као дјеца и знамо сваку стопу а ти се боље сналазиш од нас“. Мени Бог преко анђела чувара говори шта да радим. И овом приликом сам показао да за мене није било да се нешто не може урадити. Све се може урадити само уз Божију помоћ. Због моје храбрости и одлучности да будем на услузи своме народу Бог ми је великодушно помагао. Официр безбједности са два полицајца да би се што прије извукли из настале позиције рекли су да морају да иду на неке друге задатке и одоше. Противник је био тако близу да су чули сваку ријеч мог разговора на радио станици са командом батаљона. На моје тражење појачања они су појачали притисак на нас. Рекао сам борцима да симулирамо долазак појачања. Позвао сам минобацаче да туку плотуном на петнаест метара поред нас по противнику а ја сам повикао ево појачања сада ћемо да их отјерамо одавде. Отворили смо снажну пјешадијску ватру. Тако смо потпуно умирили противника. Након пола сата стигло нам је појачање.

Командир чете другог батаљона који је био родом из Равница општина Нови Град довео је групу војника до нас. Пун амбиција покушао ја да направи снажан притисак на противника. Испалили су тромблонске мине отворили пјешадијску ватру ја сам тражио подршку минобацача. У моменту када је долетјела минобацачка граната командир чете се залетио и бацио бомбу. Један велики гелер га погађа у прса, он је пао уз повик погибо. Не бој се кад можеш да причаш преживјећеш. Гелер га је погодио у прса направио рану тако да су се видјела плућа. Превили смо му рану и двојица војника су га однијели са бојишта. Послије ми је причао да је сво вријеме до Бањалуке препјевао да штовише крви избаци из плућа. Противник је снажном артиљеријском ватром гранатирао Лонџе, Туњице и Пољавнице, а ми смо били у артиљеријском звону.

Противник је по сваку цијену хтио преко Лонџи да заузме Кулу и  жељезничку станицу Нови Град. Гранатама претуче све објекте у Лонџама а онда покрене пјешадију на Лонџе. Ја сам са своје позиције видио сваки њихов покрет, и наводио минобацачку ватру по њима. Том приликом су трпили велике губитке и одустајали од напада. У тим покушајима да крену у напад противник је изгубио неколико официра и велики број војника. Све се ово догађало у интервалима  у размаку сат до два. Послије снажног гранатирања Лонџи покретана је пјешадија коју смо прецизним гранатирањем неутралисали у самом поласку. То се понављало осамнаестог и деветнаестог септембра по дану. Ноћ између ова два дана је била мирна, али је била веома дуга. Послије пола ноћи је захладило.

[8] Сјећање команданта 2. пјешадиског батаљона ппор Ранка Поповића- Поп,  на пријем задатка од команданта прњаворске бригаде и његова одлучност да по сваку цијену одбрани Нови Град: „По позиву команданта да је непријатељ пробио линију у рејону с. Туњице код 3. батаљона и наређењу које је гласило овако „Попе поведи једну чету, поведи двије чете, узми све што имаш од војске  на камионе и дођи до командног мјеста, ту ћеш добити задатак“.

Врло брзо смо били код команде гдје је командант ппук Владо Живковић мени издао наређење које је гласио  дословно овако: “ Попе ту и ту је пробило линију има жртава цивила и наших из 3. батаљона. Непријатељ жели да се домогне Kуле. Затвори то, блокирај и заустави напад како знаш и умијеш, одвје се бране наше куће. Ако то  не успијете боље се поубијате сами него да вас они мрцваре. Попе је ли ти јасно све. Рекао сам да команданте. Рекао ми је војничким ријечником :“На извршење, а ја њему разумијем команданте. Остало је све познато мање више“

Преглед припадника 1. прњаворске лпбр на старјешинским дужностима у борбама за одбрану Новог Града

У непосредном борбеном додиру са снагама ХВ учествују оперативни помоћници команданта батаљона, командири чета и водова:

Презиме Име Рођен Чин Назив дужности јединица
ТУБАК БРАНЕ 1959 ппор командант батаљона 1. лпб
МОДИЋ СИНИША 1971 ппор замјеник к-данта пб 1.лпб
ЊЕЖИЋ АЛЕКСА 1963 ппор пом.к-данта за морал 1.лпб
ЈЕЛИЋ НЕНАД 1956 з1к пом. к-данта за позадину 1.лпб
ПЕТРОВИЋ МИРОСЛАВ 1953 вој пом. к-данта за ОБП 1.лпб
ТОМАШ МЛАДЕН 1962 ств1к зам. к-дира чете 1.лпб
ЧАБРИЋ СЛОБОДАН 1967 ппор командир чете 1.лпб
ДАНОЈЕВИЋ ДРАГО 1972 вој зам. к-дира чете 1.лпб
КАЛАБИЋ ЧЕДОМИР 1972 ппор зам. к-дира чете 1.лпб
ДУКИЋ РОДОЉУБ 1968 заст зам. к-дира чете 1.лпб
БОГИЧЕВИЋ ДРАГИША 1968 вод к-дир интервент. вода 1.лпб
ПОПОВИЋ РАНКО 1970 ппор командант батаљона 2.лпб
СУБИЋ ТОМИСЛАВ 1965 ппор замјеник к-данта пб 2.лпб
ПЕТКОВИЋ ПРЕДРАГ 1966 вод пом. к-данта за  ОБП 2.лпб
ПРЕРАДОВИЋ ЖЕЉКО 1967 ствод пом. к-данта  за ОНП 2.лпб
РАДОШЕВИЋ ОБРАД 1956 вод пом. к-данта  за морал 2.лпб
КРАЈИШНИК ПЕТАР 1958 ппор пом. к-данта позадину 2.лпб
ПЕЈИЧИЋ Недељко 1954 вод рефернт ИнСл 2.лпб
ЦВИЈАНОВИЋ ЉУБИША 1963 ппор референт СнСл 2.лпб
ЧЕРКЕТА ЖЕЉКО 1964 вод командир чете 2.лпб
ВУКОВИЋ МОМИР 1966 ппор командир чете 2.лпб
ПАВКОВИЋ БОЖИДАР 1973 ппор командир чете 2.лпб
ОСТОЈИЋ ДАЛИБОР 1974 вод командир чете 2.лпб
МИЛОШЕВИЋ БРАНЕ 1959 вод зам. к-дира чете 2.лпб
ПРЕРАДОВИЋ МЛАДЕН 1962 заст зам. к-дира чете 2.лпб
КУСИЋ НЕВЕНКО 1964 вој зам. к-дира чете 2.лпб
БЛАГОЈЕВИЋ ВЛАДО 1966 ппор командант батаљона 3.лпб
САНЧАНИН БОГОЉУБ 1971 ппор зам. к-данта пб 3.лпб
СИБИНЧИЋ БУДИМИР 1951 заст пом. к-данта за поз. 3.лпб
ВОЈВОДИЋ МИРОСЛАВ 1958 ствод пом. к-данта за ОБП 3.лпб
ШУШАК АНЂЕЛКО 1950 заст пом. к-данта за морал 3.лпб
СЛИЈЕПЧЕВИЋ ВЛАДО 1950     млв референт АБХО 3.лпб
КАЛАБИЋ ЧЕДОМИР 1972 ппор командир чете 3.лпб
ПАНИЋ НЕВЕНКО 1965 дес командир чете 3.лпб
ЖИВКОВИЋ БРАНИСЛАВ 1953 кап командир чете 3.лпб
ЈАНКОВИЋ ДРАГУТИН 1959 ствод зам. к-дира чете 3.лпб
ВАЈУКИЋ НЕНАД 1970 дес зам. к-дира чете 3.лпб
ЦВИЈАНОВИЋ ЖЕЉКО 1965 ппор командир чете чмб120
МИТРИЋ ЗОРАН 1963 вод зам. к-дира чете МБ чмб120
ЖИВКОВИЋ ВЛАДО 1955 ппук командант бригаде к-дабр
ТОМИЋ СРЂАН 1957 мај НШ к-дабр
КУЗМАНОВИЋ МИЛОРАД 1947 мај референт ОНП к-дабр
МЕРЛОВИЋ НИКОЛА 1942 мај референт ОНП к-дабр
ТОШИЋ ДРАГАН 1972 ппор НВ к-дабр
ПОПАДИЋ БОРИВОЈА 1965 ппор НБ к-дабр
МИТРИЋ БОРЕ 1963 пор пом. к-данта за морал к-дабр
БУКОВИЦА МЛАДЕН 1961 кап начелник АБХО к-дабр
ВУКОВИЋ ЖИВОЈИН 1956 ппор начелник ТхСл к-дабр
ЈЕВЂЕНИЋ БОРО 1954 к1к начелник инжињерије к-дабр
ИВАНОВИЋ ДРАГО 1955 Ппор начелник ИнСл К-дабр
ФИГУРЕК МИХАЈЛО 1953 вој начелник СнСл к-дабр
КРАЈИШНИК МОМИР 1951 пор пом. НШ за попуну к-дабр
ДАВИДОВИЋ БРАНКО 1950 ствод референт ОБП к-дабр
САВКОВИЋ ЉУБИНКО 1949 заст референт за МВП к-дабр
ПОПАДИЋ ВЕСЕЛКО 1949 ств1к референт МВПП к-дабр
ИЛИШКОВИЋ НЕДЕЉКО 1948 пор пом. к-данта за позадину к-дабр
ТРИВИЧЕВИЋ ВОЈИН 1944 мај пом. к-данта за ОБП к-дабр
ПУПОВАЦ ДРАГАН 1957 к1к начелник СбСл к-дабр
ЈОВАНОВИЋ МИЛЕНКО 1967 вој командир чете маб
ПРАТЉАЧИЋ МЛАДЕН 1966 дес зам.к-дира чете маб
СИМИЋ МИЛУТИН 1955 заст командир чете позч
ЛУКИЋ ДРАГАН 1968 ппор замјеник к-данта рјВВ
МИЛИЈАШ ЉУБИША 1970 вод пом. к-данта  за морал рјВВ
ПРОДАНОВИЋ ГОРАН 1969 ппор пом. к-данта за ОБП рјВВ
ЛАЗИЋ ГОРАН 1971 вој командир чете рјВВ
БУДАК ВЛАДО 1964 ппор командир чете рјВВ
ШИКАРАЦ МИРО 1968 ппор командир чете рјВВ

Преглед губитака Бригаде у борбама у рејону Нови Град 18. и 19.9.1995.

Догађај Презиме Име бат Јединица
Повреда

од МЕС

 ЦВИЈАНОВИЋ ЗОРАН 2.лпб 1.чете,2.пјешади-јског батаљона
погинуо ПЕТКОВИЋ ПРЕДРАГ 2.лпб команда 2.пјешадиског батаљона
рањен ПЕУЛИЋ СРЂАН 2.лпб противоклопни вод 2.пјешадијског батаљона
погинуо КОВАЧЕВИЋ ЉУПКО 3.лпб 2.чете,3.пјешадијског батаљона
погинуо МИЈАЈЛОВИЋ МИЛОРАД 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
погинуо ПАНИЋ ЖЕЉКО 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
рањен РАДИШИЋ САША 3.лпб 1.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ЂУКИЋ ЖЕЉКО ввп вод војна полиција
рањен КНЕЖЕВИЋ ЖЕЉКО 1.лпб вода мб 1.пјешадиског батаљона
рањен ЛАКИЋ ОБРЕНКО 1.лпб командир вода 2.чете,1.пјешадијског батаљона
рањен БОШЊАК МЛАДЕН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ЧЕРКЕТА ЖЕЉКО 2.лпб командир чете
рањен ЂАЈИЋ ДРАГО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЂЕКИЋ ЂУРАЂ 2.лпб позадинског вода 2.пјешадијског батаљона
повреда ДЕРАЈИЋ МЛАДЕН 2.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ЈАНКОВИЋ ОБРАД 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ЈЕВТИЋ РАДОМИР 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КОСТЕЦКИ МИХАЈЛО 2.лпб 1.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КОВАЧЕВИЋ МЛАДЕН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда КУСТУРИЋ МИЛАН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КУЗМАНОВИЋ АЛЕКСА 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КУЗМАНОВИЋ ЖЕЉКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЛЕБУРИЋ ВЕЛИМИР 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛАШИНОВИЋ НЕЂО 2.лпб пов 2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ БРАНЕ 2.лпб замјеник командира 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ НЕДЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ ПЕТАР 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ РАДЕНКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИТРОВИЋ СТАНИСЛАВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МОРАВАЦ МИЛЕНКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда МОРАВАЦ ВАСИЛИЈА 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПАВКОВИЋ БОЖИДАР 2.лпб командир 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПЕТРОВИЋ ГОРАН 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕТРОВИЋ НЕДЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПЕТРУШИЋ НЕЂЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕУЛИЋ ЈАКОВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕУЛИЋ МИРИСЛАВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
погинуо ПОПОВИЋ ГОЈКО 2.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ПРЕРАДОВИЋ МАНЕ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПРГОЊИЋ МИЋО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда СУБОТИЋ ЗОРАН 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ТОШИЋ БОШКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ВРАЧЕВИЋ РАДИСЛАВ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
погинуо ВУЈАСИНОВИЋ ДОБРИЋ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛИЈЕВИЋ БОРО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЦВИЈАНОВИЋ ДРАГАН 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
рањен ПАНИЋ РАДОМИР 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
самора-њавање ПАВЛОВИЋ НЕНАД 3.лпб позадински вод 3.пјешадијског батаљона
рањен РАДУЛОВИЋ РАДЕНКО 3.лпб пов,2.пјешадијског батаљона
рањен ВОРОТЊАК ВЛАДО 3.лпб 2.чете,3.пјешадијског батаљона

ЗАКЉУЧАК

Операција „Уна“ једина је операција Хрватске војске која је завршена поразом. Одвијала се од 18. до 19. септембра 1995. године. У операцији „Уна“ Хрватска војска се, мимо очекивања, суочила с организированим и врло одлучним отпором Прњаворске бригаде код Новог Града. Према хрватским изворима у Хрватској војсци било је доста губитака међу њима чак 8 виших старјешина који су погинула у рејону Туњица, а уништена су знатна оклопна борбена и неборбена возила која су била спремна за наставак операције.

По хрватским изворима у операцији „Уна-95” на новоградском фронту било је ангажовано 1.500 хрватских војника из састава гардијских бригада и домобранских пуковнија. Не знајући да се српска војска консолидовала и да их је спремно чека Прњаворска бригада, у Хрватској је донијета прије свега политичка а не војна одлука о нападу на западнокрајишке општине у РС. Због великих жртава операција се сматра једном од најтрагичнијих акција Хрватске војске, а хрватска јавност уопште не зна потпуну истину о томе због чега је, према службеним подацима у тој операцији страдало 49 припадника ХВ, а према неслужбеним између 60 и 80.

Изјава команданта прњавоске бригаде поводом обиљежавања годишњице напада ХВ на Нови Град, септембра 1995. године. “ да су се водиле  тешке борбе…“Дневник СРТВ

 

 

NEPROBOJNI SRPSKI BEDEM Kako je propala HRVATSKA OPERACIJA operacija UNA 95! Desant se pretvorio u pakao! 70 mrtvih i 250 ranjenih

 

 

 

[1]Напад је био саставни дио офанзиве ХВ ради дефинитивне окупације, разбијања и уништења РС, а базиран је на основу сплитског састанка и договора Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана средином године у Сплиту. Прије овога напада покушан је напад на Градишку, извођењем операције „Бирбир“# у којој су учествовали муслимани избјегли из БиХ у Хрватску, као и сви други прикупљени по Европи и шире. Еквивалент ових снага је био 1-2 бригаде ортодоксних Муслимана, са циљем да енергичном акцијом на правцу Градишка – Топила – Лакташи – Бања Лука, расјекла територију РС на два  дијела, почине масован покољ и присиле становништво на егзодус. Акција је у потпуности осујећена снагама лпбр Градишка, осталих дијелова 1. KK и становништва бригада. Операција „Бирбир“ разбијена и снаге одбачене преко р. Саве назад у Хрватску уз велике губитке, остале на територији РС. #“Бибир“ је латински назив за Градишку. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[2] У самом граду Нови Град и око њега су б/д изводиле снаге 1.лпбр Нови Град, док је већи дио снага бригаде био ангажован на противнападу на правцу: Вјешала – Kрупа на Уни, са циљем да са дијеловима 16.кмтбр изврши противнапад и одбаци дијелове 5.K тзв. АБиХ преко Уне и врати привремено заузете дијелове и град Kрупа на Уни. Због низа слабости у РиK, моралу и др. ова акција није успјела, а дијелови снага новиградске бригаде који су посједали положаје на десној обали р. Уна су оставили наоружање и побјегли, што је енергично отклоњено ангажовањем мањих снага из лпбр Прњавор и Нови Град је спашен од заузимања. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[3] На фронту напада с.Матијевићи – Двор на Уни – Kостајница Врховна команда Хрватске је имала за циљ крајње радикалне намјере: заузети Нови Град и Kостајницу, заузимањем жељезничког чворишта у Новом Граду ослободити несметани жељезнички  саобраћај пругом Суња – Добрљин – Нови Град , Kрупа на Уни – Перковићи – Kнин, у вези са тим су на правцу Двор на Уни – Нови Град ангажовали „елитну“ гардијску бригаду „Тигрови“, а на правцу Сисак Kостајница – Дубица, другу „елитну“ гардијску бригаду „Пуме“, са циљем да се енергичним дејством на поменутим правцима заузме жељезничко чвориште Нови Град, обухватним маневрима  доведу у окружење дијелови снага ВРС уништи и протера становништво, избије на Kозару и поврати духовни сан из 2.свјестског рата са Kозаре. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[4] Батаљон је имао назив Борбена група „Баљ“по објекту Баљ изнад Kостајнице а бранио и затварао је правац Kостајница – Kнежица – Приједор.

[5] Снаге 1.гардујске бригаде „Тигрови“ су користећи матицу ријеке која са територије Хрватске тече поред Двора на Уни, десантним и другим пловним средствима, без паљења мотора, носећи снагом матице ријеке Жировице успјели пријећи лијеву обалу р. Уне, до пјешчане аде на средини Уне, а затим  вјероватно газом прешли десни крак Уне и домогли се обале и ивице пута Нови Град – Kостајница, формирали једнострану засједу и у свитање отпочели са дејством на све што се кретало комуникацијом, при чему су нанијели знатне губитке прије свега цивилном становништву од око 80-100 жртава при чему је погинуо и изузетно способан официр мајор Слијепчевић Миленко из команде 11.дубичке лаке бригаде

Дејство убачене гупе је било подржано снажном ватром авијације и тенковима Т-55 из рејона Двора на Уни и с.Матијевићи. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[6] Напад на Kозарску Дубицу су веома жестоко извеле снаге 2.гардијске бригаде „Пуме“ по сличном методу и начину као и на Нови Град, заузеле део Дубице, али су енергичним дејством 11. дубичке лпбр и питомаца СВШ „Рајко Балаћ“ уз веома велике губитке, одбачене преко р.Уне на Хрватску територију.

Ове двије акције  су биле веома синхронизоване,  али жестоком борбом, моралом и одлучношћу Kрајишници су показали свој прави борбени квалитет. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

Радне карте са сајта lpbr-prnjavor.info
[7] Борбе на Мешиновцу записао је св1к Мирослав Војводић, помоћник команданта 3. пб у дијелу рукописа, Мемоарима, Прњавор 2020. године.
[8] Сјећање команданта 2. пјешадиског батаљона ппор Ранка Поповића- Поп,  на пријем задатка од команданта прњаворске бригаде и његова одлучност да по сваку цијену одбрани Нови Град.
[9] Праћење њихових веза: Не можемо дање. Имамо много мртвака. А, заповјед поглавника ? Добро, идемо даље. ( запажање мајора В.Тривичевића, пом НШ за обавјештајне послове команде лпбр Прњавор.)
[10] Борбе на Мешиновцу записао је св1к Мирослав Војводић, помоћник команданта 3. пб у својим Мемоарима, рукопис, Прњавор 2020. године.

Чланак је писан на основу ратног девника прњаворске бригаде преточен у материјал Борбени пут Прве прњаворске лаке пјешадијске бригаде 1991-1995. године, Прњавор,1997. године

30 godine od mobilizacije u opštini Prnjavor

30 godina od stvarne, ratne mobilizacije u opštini Prnjavor

MOBILISANO PRVIH 1695 PRIPADNIKA TERITORIJALNE ODBRANE OPŠTINE

  1. o.m. biće 30 godina od mobilizacije ratnih jedinica teritorijalne odbrane opštine i JNA koje se popunjavaju sa područja naše opštine. Prilika da se sjetimo svih onih boraca koji su izvršavali svoju obavezu da brane Jugoslaviju.

U mjesecu septembru mobilisano 1695 pripadnika teritorijalne odbrane opštine Prnjavor , a do maja 1992. godine  raspoređeno-prošli kroz  ratne jedinice ukupno 4039 pripadnika teritorijalne odbrane.

Početak raspada SFRJ

Raspadom Jugoslavije, koje je počelo u 1990. i 1991. godini, kroz nasilno otcjepljenje Slovenije i Hrvatske, a kasnije i Bosne i Hercegovine, zbog težnji muslimana i Hrvata istom cilju. Srpski narod u Bosni i Hercegovini našao se u teškoj situaciji, poštujući odluke Predsjedništva SFRJ, a u situaciji formiranja i naoružavanja paravojnih snaga Muslimana i Hrvata. Identična situaciji bila je i na području opštine.

Na području naše opštine, uslijed razvoja poznatih događaja i novonastale situacije i potrebe obezbjeđenja pune borbene gotovosti 18. septembra 1991. godine na osnovu naređenja Okružnog štaba TO Banja Luka, Komande 5. krajiškog korpusa i komande 1. vojne oblasti[1], zbog nastale i potrebe obezbjeđenja pune  borbene gotovosti od 20.00 časova počelo je  izvršenje mobilizacije jedinica  Štaba teritorijalne odbrane opštine Prnjavor. Pored mobilizacije štaba  i prištabskih jedinica TO-zaštitno-štabne čete,  mobiliše se i najjača manevarska jedinica Odred TO Prnjavor, protivdiverzantski vod, pozadinska baza, što je po pregledu popune iznosilo 509 pripadnika: oficira, podoficira i vojnika, bez streljačke nastavne čete i jedinice TO mjesnih zajednica iz kojih će kasnije nastati Prnjavorska laka pješadijska brigada. Samostalne pješadijske čete TO brojale su 96 pripadnika po formaciji (tri streljačka voda) sa 23 i prateći vod sa 16 pripadnika. Samostalni streljački vodovi po mjesnim zajednicama brojali su po 23 pripadnika.

Karta mobilizacijsko zborišta odreda TO Prnjavor, Ergela Vučijak

Mobilizacija ne teče po planu i prvog dana mobilizacije popuna sa pripadnicima jedinice koji su bili na rasporedu , iznosi 50%. I pored problema u odzivu na mobilizaciju[2], počinje naoružavanje i obuka jedinica,  bojevo gađanje i  priprema za izvršavanje borbenih zadataka, dok se u rejonskim štabovima: Donji Vijačani, Potočani i Šibovska nastavljene aktivnosti na popuni nepopunjenih jedinica odreda i jedinica TO po MZ. U toku dana 20. i 21. 9. održana je zajednička sjednica Štaba TO sa predsjednikom SO-e Prnjavor i Savjetom za NO   radi razmjene informacija o stanju popune jedinica, političko-bezbijednosnoj situaciji u opštini i podršci organa opštine i preduzeća mobilizaciji jedinica i njihovoj aktivnosti. Odred TO zadržava nacionalnu zastupljenost.

O mobilizaciji jedinica TO opštine Prnjavor, komandant TO opštine Prnjavor, kaže:

Kratka analiza mobilizacije i popunjenost jedinica daje se kroz sledeće preglede, iz perioda mobilizacije: koje jedinice i koliko je mobilisano-popunjeno, po strukturi, starosti, nacionalnosti

  1. Pregled narastanja mobilizacija i popunjavanja ratnih jedinica TO opštine po mjesecima u cjelini:

RJ svega % sept okt nov dec jan feb mart apr maj
OpŠTO 18 0,45% 6           7 3 2
rjšto 14 0,35% 8     1     1 4  
zšč 73 1,81% 12       1   25 17 18
1.OdTO 319 7,90% 319                
Odred TO 540 13,37%   231 81 130 7 7 60 3 21
pdv 29 0,72% 3 2         12 10 2
rjtomz 948 23,47% 544 40 8 16 11 8 62 161 98
rjtomz 864 21,39% 383 165 25 5 4 21 44 161 56
PbTO 46 1,14%             11 22 13
2.OdTO 675 16,71%             103 407 165
3.OdTO 26 0,64%                 26
hab122 47 1,16%             30 15 2
lpav 75 1,86%             22 38 15
mb120 13 0,32%             2 8 3
pionv 16 0,40%             3 3 10
pov 16 0,40%             4 6 6
rjVV 226 5,60%             10 155 61
vT-12 30 0,74%             2 21 7
vvp 20 0,50%                 20
2.mtb 44 1,09%                 44
ukupno 4039 100,00% 1275 438 114 152 23 36 398 1034 569

  1. Pregled narastanja mobilizacija i popunjavanja ratnih jedinica TO opštine po godinama u cjelini:

RJ svega % 1991 1992
OpŠTO 18 0,45% 6 12
rjšto 14 0,35% 9 5
zšč 73 1,81% 12 61
1.OdTO 319 7,90% 319  
Odred TO 540 13,37% 442 98
pdv 29 0,72% 5 24
rjtomz 948 23,47% 608 340
rjtomz 864 21,39% 578 286
PbTO 46 1,14%   46
2.OdTO 675 16,71%   675
3.OdTO 26 0,64%   26
hab122 47 1,16%   47
lpav 75 1,86%   75
mb120 13 0,32%   13
pionv 16 0,40%   16
pov 16 0,40%   16
rjVV 226 5,60%   226
vT-12 30 0,74%   30
vvp 20 0,50%   20
2.mtb 44 1,09%   44
ukupno 4039 100,00% 1979 2060

Pregled planskog narastanja štabova, jedinica i ustanova TO opštine

U prvim danima mobilizacije prema planovima popune jedinica odazvalo se 1231 vojni obveznik ili 38 % od ukupnog broja mobilisanih-pozvanih. Dok je prosjek učešća u ratnim jedinicama TO opštine 5,89 mjeseci.

Mobilisano i raspoređeno u jedinice TO 4.039 pripadnika TO opštine  od 3215 planiranih.

  1. Prema strukturi popune ratnih jedinica TO

Oznaka ratna jedinica IMA sleduje oficira podoficira vojnika
T-8124/1 OpŠTO 18 24 22 1 1
T-8755/1-1 RjŠTO Prnjavor 4 10 5 1 4
T-8755/1-2 RjŠTO Šibovska 4 10 5 1 4
T-8755/1-3 RjŠTO Potočani 2 10 5 1 4
T-8755/1-4 RjŠTO Donji Vijačani 4 10 5 1 4
T-8124/2 zšč 73 56 3 6 47
T-8450 OdTO 319 343 18 28 297
T-8450 OdTO 540 343 18 28 297
T-8639 pdv 29 35 2 4 29
T-8755/3-1 sp četa TO mjesne zajednice Prnjavor 137 96 3 5 88
T-8755/3-2 sp četa TO mjesne zajednice Štrpci 212 96 3 5 88
T-8755/3-3 sp četa TO mjesne zajednice Velika Ilova 201 96 3 5 88
T-8755/3-4 sp četa TO mjesne zajednice Potočani 134 96 3 5 88
T-8755/3-5 sp četa TO mjesne zajednice Donji Vijačani 161 96 3 5 88
T-8755/3-6 sp četa TO mjesne zajednice Smrtići 103 96 3 5 88
T-8755/4-1 ss vod TO mjesne zajednice Kremna 35 23 1 2 20
T-8755/4-10 ss vod TO mjesne zajednice Gornja Mravica 50 23 1 2 20
T-8755/4-11 ss vod TO mjesne zajednice Drenova 46 23 1 2 20
T-8755/4-12 ss vod TO mjesne zajednice Gornji Vijačani 83 23 1 2 20
T-8755/4-13 ss vod TO mjesne zajednice Kulaši 76 23 1 2 20
T-8755/4-15 ssvod TO mjesne zajednice Kokori 14 23 1 2 20
T-8755/4-16 ssvod TO mjesne zajednice Čorle 21 23 1 2 20
T-8755/4-17 ssvod TO mjesne zajednice Galjipovci 24 23 1 2 20
T-8755/4-18 ssvod TO mjesne zajednice Vršani 34 23 1 2 20
T-8755/4-19 ssvod TO mjesne zajednice Donja Mravica 27 23 1 2 20
T-8755/4-2 ss vod TO mjesne zajednice Šibovska 76 23 1 2 20
T-8755/4-20 ssvod TO mjesne zajednice Okolica 25 23 1 2 20
T-8755/4-3 ss vod TO mjesne zajednice Smrtići 24 23 1 2 20
T-8755/4-4 ss vod TO mjesne zajednice Palačkovci 73 23 1 2 20
T-8755/4-5 ss vod TO mjesne zajednice Pečeneg Ilova 51 23 1 2 20
T-8755/4-6 vod TO mjesne zajednice Hrvaćani 42 23 1 2 20
T-8755/4-7 vod TO mjesne zajednice Lišnja 45 23 1 2 20
T-8755/4-8 vod TO mjesne zajednice Naseobina Lišnja 51 23 1 2 20
T-8755/4-9 vod TO mjesne zajednice Donji Galjipovci 42 23 1 2 20
T-8755/4-21 ssvod TO mjesne zajednice Konjuhovci 25 23 3 2 20
T-9299 PbTO 46 51 3 5 370
T-8460 2.OdTO 675 440 21 34 370
T-8265 3.OdTO 26 343 2 5 16
T-8124/10 hab122 47 23      
T-8124/8 lpav 75 23      
T-8124/6 mb120 13 23      
T-8124/9 pionv 16 23      
T-8124/7 pov 16 23      
T-8124/12 rjVV 226 343      
T-8124/11 vT-12 30 23      
T-8124/5 vod vojne policije 20 23      
T-8124/16 2.mtb/327.mtbr 44        
Ukupno   4039 3215 149 185 2371
  1. Pregled popune ratnih jedinica prema starosnoj strukturi sastava TO
RJ svega % 15-19 godina 20 do 29 godina 30 do 39 godina 40 do 49 godina 50 do 59 godina preko 60 godina
OpŠTO 18 3,31%   1 5 9 3  
rjšto 14 2,58%   2 4 6 2  
zšč 73 13,44% 4 34 28 7    
1.OdTO 319 58,75% 4 170 124 20 1  
Odred TO 540 99,45% 5 321 175 35 4  
pdv 29 5,34% 2 18 8 1    
rjtomz 948 174,59% 15 248 245 266 165 9
rjtomz 864 159,12% 6 277 225 218 119 19
PbTO 46 8,47% 1 14 18 10 3  
2.OdTO 675 124,31% 23 327 227 78 19 1
3.OdTO 26 4,79% 2 16 7 1    
hab122 47 8,66% 2 11 25 9    
lpav 75 13,81% 3 42 24 5 1  
mb120 13 2,39% 1 6 5     1
pionv 16 2,95%   4 10 2    
pov 16 2,95% 1 8 7      
rjVV 226 41,62% 34 135 43 9 4 1
vT-12 30 5,52% 2 18 9 1    
vvp 20 3,68% 4 10 6      
2.mtb 44 8,10% 3 12 21 7 1  
ukupno 4039 743,83% 112 1674 1216 684 322 31

Prosjek starosti u jedinicama TO opštine iznosio je 33,8 godina.

Pregled nacionalne strukture sastava TO opštine u mobilizaciji

 

Narodnost svega % vojnika podoficira oficira
Srbi 3785 105,87% 3198 462 125
Hrvati 39 1,09% 38   1
Muslimani 118 3,30% 107 5 6
Ukrainci 86 2,41% 74 7 5
Poljaci 1 0,03%   1  
Česi 1 0,03% 1    
Crnogorci 4 0,11% 3   1
Italijani 5 0,14% 4   1
ukupno 4039 112,98% 3425 475 139


Nacionalna struktura popune ratnih jedinca TO zadovoljavala je etnički sastav opštine

Izvještaj o mobilizaciji ratnih jedinica TO opštine dostavljen Okružnom štabu TO Banja Luka[3], prikazuje podatke sa stanjem:

  • odred TO opštine u sastavu 329.okbr broji 209 boraca,
  • opštinski štab TO sa zaštitnom četom sa 80 pripadnika
  • rejonska štaba TO 4 sa 40 pripadnika,
  • samostalnih pješadijskih četa u mjesnim zajednicama 7, gdje je raspoređeno 672 v/o,
  • samostalnih streljačkih vodova u mjesnim zajednicama 24 sa raspoređenim 552 v/o.

  1. Pregled podataka na starješinskim dužnostima u TO

Komandne dužnosti svega % vojnika podoficira oficiri
komandant TO 2 0,39%     2
zamjenik komandanta- NŠ 1 0,19%     1
pomoćnik komandanta 8 1,55%     8
komandant odreda-bataljona 8 1,55%     8
zamjenik komandanta bataljona 3 0,58%   1 2
pomoćnik komandanta bataljona 20 3,88% 3 3 14
komandir čete 23 4,46% 1 11 11
zamjenik komandira čete 18 3,49% 5 10 3
komandir voda 144 27,91% 48 72 24
zamjenik komandira voda 46 8,91% 32 12 2
referenti 24 4,65% 5 10 9
četne/baterijske starješine 15 2,91% 6 9 0
komandir samostalnog odjeljenja 11 2,13% 5 5 1
ukupno 323 100,00% 105 133 90

Personalni spisak sa 323 pripadnika TO na starješinskim dužnostima (nepotpuni spisak).

  1. Pregled mobilizacije ratnih jedinica JNA sa 244 boraca 5.korpusa JNA (banjalučkog):

    krajem 1991.

Ratna jedinica svega % sleduje oficira podoficira vojnika 1991 1992
PoB MTS s.Krčmarice 18 7,50% 31 0 3 28 17 1
PoB InMS s.Božići 14 5,83% 239 0 116 123 13 1
PoB s.Trapisti 2 3 1,25% 56 0 6 50 3  
pontb s.Topola 7 2,92% 2 0 2 0 4 2
inžp 3-24 Laktaši 99 41,25% 333 5 19 309 86 13
329.okbr 103 41,25% 30 0 0 30 52 47
Ukupno     244 100,00% 691 5 146 540 180 64

  1. Pregled mobilizacije-pozivanja ratnih jedinica JNA sa 1302 boraca 7.korpusa JNA (tuzlanskog):

Vojna pošta Ratna jedinica Ima % sleduje oficira podoficira vojnika 1991 1992
3164 Derventa 327.mtbr 1297 99,62% 935 26 31 878 389 911
6510 Derventa mtb Derventa 5 0,38% 131 0 9 122 5  
Ukupno 1302 100,00% 1066 26 40 1000 394 911

 

Brojno stanje po mobilizaciji jedinica prikupljeno je na osnovu spiskova Štaba TO o jedinicama TO opštine, uručenih poziva sekretarijata za NO  i izvoda iz Vob-8 nadležnog opštinskog organa-baze podataka o učešću u ratu sa preko 8300 lica. .

ZAKLJUČAK

Opštinski štab teritorijalne odbrane i Opštinski sekretarijat za narodnu odbranu sa uspjehom su izvršili pozivanje i raspored vojnih obveznika u ratne jedinice teritorijalne odbrane opštine i ratne jedinice JNA prema postojećim planovima popune-razreza, u skladu sa naređenjem za mobilizacije komande 5.korpusa JNA i Okružnog štaba teritorijalne odbrane Banja Luka.

Osnovni problem u izvršenju mobilizacije je bio odziv vojnih obveznika iz navedenih razloga-samovoljnog napuštanja jedinice.[2]

U prvim danima mobilizacije , prema pregledu, odziv je bio:

  • operativne jedinice TO opštine (štab, zčš,odred, pdv) mobilisano 342, a planirano 423
  • ratne jedinice teritorijalne odbrane mjesnih zajednica 903 
  • ratne jedinice 5. korpusa JNA mobilisano 244 lica, a planirano 691 
  • ratna jedinica „Vukovi sa Vučijaka“ u sastavu 329.okbr u decembru, sa 23 pripadnika
  • ostale ratne jedince iz ostataka 327.mtbr sa 1378[4] pripadnika
  • ratne jedinice 7. korpusa JNA pozvano 1302, a planirano po razrezu 1066 ili 122%, pozivani na četiri mjeseca tzv. vojne vježbe.

Do formiranja Vojske Republike Srpske, maja 1992. godine, mobilisano je ili raspoređeno u jedinice TO i JNA 4192 vojnih obveznika opštine, što čini 8% stanovnika po popisu iz 1991. godine. Poginulo 25 boraca: 7 iz 329.okbr-odTO,7 iz 327.mtbr, 6 TO Prnjavor i ostali iz jedinica JA na Zapadno-slavonskom ratištu.

Kraj rata, 31.12.1995. godine, opština je, u odnosu na 1991.godinu,  imala u evidenciji 11.987 vojnih obveznika[5]  ili 27% u odnosu na broj stanovnika, raspoređeno u VRS 4.382 lica 73%, u jedinice policije 218 lica 4%, dalje, u civilnu zaštitu 521 ili 9%, u službi OiO 7 ili 0,1%, na radnoj obavezi 850 ili 14%) ukupno raspoređenih 5.978 vojnih obveznika ili 50% od broja u evidenciji. Neraspoređenih (na raspolaganju, priv. nesposobni i bolesni, studenti, nepoznat boravak, u inostranstvu, u SRJ, ukupno 6.009 vojnih obveznika. Broj poginulih 361, broj ranjenih 1.214, ukupno izbačenih iz stroja 1.575 boraca, što iznosi 53% na broj raspoređenih u VRS; 3,4% u odnosu na broj stanovnika opštine.

[1] Broj 12/2-72 i str.pov. broj 12-452;

Komandant prnjavorske brigade u govoru na  prvom postrojavanju, 10.10.1992. godine, kaže: 18.9.1991. godine, naređenje komandanta 5.korupsa, danas 1.krajiškog korpusa o mobilizaciji, u to vrijeme mnogi su o naređenjima diskutovali, a mi u teritorijalnoj odbrani opštine Prnjavor, kako to dolikuje vojnicima, izvršavali, dileme nije bilo.Bila je to borba bez metka, granata, jednom riječi diferencijacija u teritorijalnoj odbrani opštine Prnjavor. Jedna smo od rijetkih opština, zahvaljujući svima nama koji smo uspjeli staviti svo naoružanje pod kontrolu i okrenuti ga protiv zajedničkog neprijatelja.

[2] Problem je bio da su se pojedini vojni obveznici prijavljivali u jedinicu, a potom samovoljno napuštali. Karakteristično je da je predsjednik Predsjedništva SRBiH, A.Izedbegović, u toku mobilizacije poziva sve muslimane da se ne odazivaju na mobilizacijski poziv i da neće biti krivično gonjeni, te da su im radna mjesta zagarantovana. Na mobilizacijskom zborištu odreda TO opštine „Ergela“ Vučijak, dolaze starješine JNA koji objašnjavaju ciljeve mobilizacije i odluke Predsjedništva SFRJ, radi smirivanja situacije i spremnosti odreda. Pokušalo se sa organizovanjem obuke u odredu i PDV, ali je bilo nemoguće zbog bježanja velikog broja pripadnika iz jedinica. Jedino je bilo uspješno bojevo gađanje iz pješadijskog naoružanja na strelištu u Donjim Vijačanima (zapažanja k-danta TO opštine).

[3] Od 25.12.1991. godine pod brojem 05/289-1

[4] U toku aprila i maja na platnom spisku i materijalnom obezbjeđenju jedinica Štaba TO opštine Prnjavor bilo je 5703 vojna obveznika (komanda i 1. i 3. četa Trstenci, vod Pjevalovac, vod mb82, TBG, objekat Ljubić,  (zapažanje k-danta TO opštine)

[5]  Prema pregledu stanja vojnih obveznika sekretarijata MO Banja luka koje je pokrivalo 13 opštine Bosanske Krajine (Banja Luka, Gradiška, Kneževo, Koz. Dubica, Kotor Varoš, Laktaši, Novi Grad, Prijedor, Prnjavor, Sanski Most, Srbac, S.Kostajnica, Čelinac). Sa 514.528 stanovnika, sa 132.414 vojnim obveznicima, raspoređeno 63.437 boraca u VRS, ili 79%, u jedinice policije 3.386 ili 4.2%. % u odnosu na broj raspoređenih, 3.386 ili 4.2%, u civilnu zaštitu 1964 ili 2,5%, u službi OiO 151 ili 0,2%, na radnoj obavezi 10.945 ili 14%) ukupno raspoređenih 79883 vojnih obveznika ili 60% od broja u evidenciji. Neraspoređenih (na raspolaganju, priv. nesposobni i bolesni, studenti, nepoznat boravak, u inostranstvu, u SRJ, ukupno 42860 vojnih obveznika Broj poginulih 3.944, broj ranjenih 10,233, ukupno izbačenih iz stroja 14.177 boraca, što iznosi 22,3% na broj raspoređenih u VRS; 2,75% u odnosu na broj stanovnika opština regije. Dok je 2.623 izbjeglo vojnu obavezu.

Namjera pisanja ovoga članka je sjećanje na one pripadnike-borce TO opštine koji su se odazvali na mobilizaciji i borili se u sastavu TO i kasnije u VRS, i koji zaslužuju više poštovanja zbog dijela  koje su ostavili, a to je Republika Srpska. Juče je bila 30-godišnjica 16.kmtbr, 2.kpbr, ali spomenuti i 43.mtbr, 122.lpbr, 1.map, naš 1.odred TO i dr, čiji pripadnici sa područja naše opštine su učestvovali na ratištu Zapadne Slavonije. I sam, sam  bio pripadnik te vojske, a radio sam u institucijama odbrane i boračkoj službi opštine.

Analiza je vršena na osnovu računarske aplikacije, prema strukturi tabela iz  perioda septembar-maj 1992. godine i odnosi se samo na teritorijalnu odbranu i JNA. Tabele nisu komentarisane. Zbog prostora nisam prikazao još podatke za mobilisane iz mjesnih zajednica i dr. Podaci za 1995. godini dati su samo radi odnosa mobilisanih i raspoređenih u 1991. godine i pregleda prema opštinama Krajine.

Nisu dati podaci za prnjavorsku brigadu VRS, koja je formirana u maju 1992. godine, u čiji sastav su ušli i pripadnici TO. Inače, prema raspoloživim podacima u prnjavorskoj brigadi bilo je raspoređeno 2.916 boraca, a kroz brigadu je prošlo još 1430 pripadnika 4. lpb-seoske straže, 547 boraca, pripadnika ratne jedinice „Vukova sa Vučijaka“, 542 borca ​​radničkog bataljona i 59 pripadnika počestog voda brigade. 229 je poginulo, 5 je umrlo tokom rata, a 16 se i danas vode kao nestali. Tomić Srđan, 18.9.2021. godine

 

2.kpbr

19.9.2021.

Obilježavanje 30 godina od formiranja Druge krajiške brigade

Prema podacima opštinskog organa evidentirano je 41 lice sa učešćem u 2.krajiškoj pješadijskoj brigadi VRS

18.9.2020.

Obilježavanje 29 godina od formiranja Druge krajiške brigade

U Memorijalnom centru na Rakovačkim barama kod Banjaluke obilježeno 29 godina od formiranja Druge krajiške brigade, jedne od slavnih jedinica Vojske Republike Srpske.

Druga krajiška brigada - Foto: RTRS

Druga krajiška brigadaFoto: RTRS

Na Memorijalnom centru biće služen parastos poginulim borcima, položeno cvijeće i zapaljene svijeće.

Druga Krajiška brigada je formirana 18.09.1991. godine. Na njenom ratnom putu dugom oko 3.500 kilometara od Zapadne Slavonije, Koridora života, gradačačkog, oraškog, dobojskog, sarajevskog, vlašićkog, glamočkog i bihaćkog ratišta, pa sve do Manjače, kroz brigadu je prošlo više od 23.000 boraca.

Njih 228 je svoje živote utkalo u temelje Republike Srpske, a još šest boraca se vode kao nestali. U brigadi je bilo više od 1.500 ranjenih i povrijeđenih od kojih je više od 750 ratnih vojnih invalida.

Obilježavanje Međunarodnog dana nestalih

30.8.2019.

Na Ozrenu obilježen Dana nestalih i poginulih

Dan nestalih i poginulih u Odbrambeno-otadžbinskom ratu u Republici Srpskoj danas obilježen u porti Manastira Svetog Nikole na Ozrenu.
Ozren, obilježavanja Dana nestalih - Foto: RTRS

Ozren, obilježavanja Dana nestalihFoto: RTRS

 

Služen parastos poginulim i nestalim, a potom je planirano polaganje vijenaca i cvijeća kod spomen-krsta, te obraćanje zvaničnika. Prisustvivala je i delegacija iz Prnjavora  iz organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i bivši naćelnik OBIZ.

Obilježavanju Dana nestalih i poginulih prisustvovao predsjednik Vlade Radovan Višković.

Republika Srpska još potražuje 1.652 nestala lica, od kojih 1.013 civila, 626 pripadnika Vojske Republike Srpske i 13 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srpske.

U temelje Republike Srpske život je ugradilo 23.749 boraca i 6.481 civil, a najveća stradanja bila su tokom 1992. godine kada je bilo oko 13.000 srpskih žrtava.

Od ove godine Dan nestalih se obilježava 30. avgusta, a ne 15. septembra kako je bilo ranije.

OBILJEŽAVANJE MEĐUNARODNOG DANA NESTALIH

U organizaciji Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila na Ozrenu kod Manastira Svetog Nikole obilježen je 30. avgust, Međunarodni dan nestalih.

I ove godine vijence su položili  predsjednici boračkih udruženja porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila i udruženja RVI opštine i predstavnik opštine Prnjavor (načelnik OBICZ).

Republika Srpska potražuje 1.676 boraca i civila u 2015. godini , dok se danas potražuje još 1670 lica, od toga 1024 civila, 633 pripadnika Vojske Republike Srpske i 13 pripadnika MUPRS.

Opština Prnjavor još traži  32 nestalih pripadnika VRS od kojih 18 iz prnjavorske brigade.

Prilog:https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=85618

Godišnjica formiranja ratne jedinice „Vukovi sa Vučijaka“

Obilježavanje 30 godina od osnivanje jedinice “Vukovi s Vučijaka” događaj od opštinskog značaj

Sutra obilježavanje 30 godina od osnivanje jedinice “Vukovi s Vučijaka”

19.6.2021. Obavještenja i najave 0

U Prnjavoru će sutra biti obilježeno 30 godina od formiranja jedinice “Vukovi s Vučjaka”, prve srpske dobrovoljačke jedinice i Prvog udarnog bataljona Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske.

Prema programu obilježavanja, u 11:30 časova u prostorijama Spomen-sobe na Vučijaku biće služeni parastos i pomen poginulim i umrlim borcima, a u 12:00 časova će se obaviti postrojavanje jedinice.

Kroz ovu jedinicu je prošlo oko 1.000 boraca, poginula su 43, a ranjeno oko 200 pripadnika.

Uoči proboja Koridora jedinica je proglašena za Prvi udarni bataljon Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske.

Ratni komandant “Vukova s Vučijaka” Veljko Milanković preminuo je 14. februara 1993. godine od posljedica ranjavanja u borbama u Republici Srpskoj Krajini. Posmrtno je odlikovan Ordenom Miloša Obilića.

Ukazom predsjednika Republike Srpske jedinica “Vukovi s Vučijaka” odlikovana je 1993. godine Ordenom Miloša Obilića i 2018. godine Ordenom Karađorđeve zvijezde Republike Srpske prvog reda.

SRNA

Dokumentarni film “Vukovi sa Vučijaka” (VIDEO)

19.6.2021. Razno, Video 6

U susret 30. godišnjice formiranja ove jedinice donosimo vam dokumentarni film Vukovi sa Vučijaka sastavljen od arhivskih snimaka sa prve borbene linije.

Ima još vukova na Vučijaku

20.6.2021. Društvo 2

Ponosan je čovjek koji drugome spasi život, a “Vukovi sa Vučijaka”, mladići sa tek navršenih dvadesetak godina, bitkom za koridor spasili su mnoge živote, cijeli narod. Svi kao braća, pod komandom Veljka Milankovića, borili su se za slobodu, život i ognjište, bili i ostali ponos i prkos Krajine.

Gdje god je otvaran front bili su vrh koplja Prvog krajiškog korpusa, prvi na braniku otadžbine, jedinica koja je prva oslobodila Jasenovac, najveći srpski podzemni grad koji danas nije u sastavu Srpske i zbog toga je Jasenovac ostao najveći žal “Vukova”, koji će 22. juna obilježiti 30 godina od osnivanja.

Jedan od prvoboraca “Vukova sa Vučijaka” Borko Cvijanović prisjetio se početaka slavne jedinice koja je iz Prnjavora započela ratni put. U to vrijeme već se “kuvalo” u bivšoj Jugoslaviji i njih 23 mladića, tek stasala da pušku uprte na ramena, krenuli su u Kninsku Krajinu, u Golubić, gdje su proveli dvadesetak dana na obuci. Po završetku obuke, vrativši se na Vučijak, izabrali su najstarijeg i najsposobnijeg među njima za vođu. To je bio Veljko Milanković, a s obzirom na naziv mjesta sa kojeg kreću, dileme oko naziva jedinice nije bilo. Ispostavilo se kasnije da su svi do jednog bili pravi vukovi u borbi.

– Veljko je bio jedan od najboljih vođa. Znao je kako treba voditi vojsku, kako osposobiti jedinicu u svim uslovima. Vodio nas je tako što je on uvijek išao naprijed. Njegova komanda uvijek je bila “Za mnom”. Bio je izvanredan borac. Svojim postupcima davao nam je moral da ne pokleknemo – prisjetio se Cvijanović početaka i prvoga među jednakima koji je život dao za slobodu.

Ratni put “Vukova” ispisale su borbe uvijek na prvoj liniji i uvijek tamo gdje je najteže. Bitka za koridor je bila jedna od najtežih. Spomen-soba na Vučijaku u Prnjavoru, iz koje su kretali u najveće bitke, danas čuva uspomenu na pale saborce, na njihove junačke podvige i viteštvo kakvo se rijetko sreće.

– Ovdje se probude sve uspomene i emocije. Sjetimo se drugova, borbi, ranjavanja i lijepih trenutaka iz mladosti – priča Cvijanović, koji je šest puta ranjen.

Rat nikada nikome ništa dobro nije donio, ali između borbi za slobodu i straha za svoj i živote svojih saboraca, priča Cvijanović, ponekad bi se i nasmijali i zaboravili sve muke.

– Pamtim ulazak u Jasenovac. Prelazili smo prugu, minsko polje i tada mi je jedan moj borac rekao: “Pa zar ja prvi da uđem u Jasenovac, a ni vojsku služio nisam.” Bio je maloljetan – prisjetio se Cvijanović.

Hrabrošću se istakao i Vojko Duronjić zvani Janša, koji je bio zamjenik komandanta. Na početku ratnog puta bili su okarakterisani kao paravojna jedinica, preživjeli su hapšenja, a potom kao najhrabriji i najspremniji stali na branik otadžbine. Prisjeća se i ranjavanja komandanta Milankovića, koji se sa gipsom na nozi vratio da vodi svoje saborce. Dok priča o počecima, glas mu drhti, a oči se u sekundi ispuniše suzama. Desetak dana prije našeg razgovora, priznaje, prvi put je kročio u Spomen-sobu na Vučijaku.

– Bitka za koridor bila je bitka našeg života. Jedna od ključnih bitaka bila je ona za Cer, kada smo tu tačku zauzeli, borba za koridor mogla je da počne. Proboj koridora bio je najveličanstveniji dan za sve nas – kazuje Janša.

Najteže mu je da gleda fotografije palih saboraca na zidu Spomen-sobe, a još teže bilo je nositi se sa pogibijom saboraca, biti sabran dovoljno da čuvaš glavu i da nikoga ne ostaviš iza neprijateljske linije.

– Prvi pripadnik jedinice koji je poginuo je bukvalno raznesen u paramparčad. Skupljali smo ga u šatorsko krilo. Imali smo dvadeset i koju godinu. To nas je obilježilo za sav život – prisjetio se Duronjić.

Među “Vukovima” bilo je i maloljetnika, iako se komandant tome protivio, ali želja da budu na braniku otadžbine bila je jača čak i od toga.

– Nakon jednog postrojavanja na Vučijaku, iako je komandant bio izričit da ne idu u borbu, njih trojica maloljetnika sjeli su u kamion pod ceradu. Kada smo se iskrcavali, pitao sam komandira Šikarca otkud mu ta trojica, jer su bili kod njega u četi. On je slegnuo ramenima i kazao da će se pobrinuti za njih. Teško je bilo u ratu da vodiš računa o sebi, a kamoli o nekome drugom, ali ti momci su bili toliko hrabri da su ponekad možda oni čuvali nas, a ne mi njih – rekao je Duronjić.

Goran Prodanović već je bio odslužio vojni rok kada je pristupio “Vukovima”. Na pitanje šta je tjeralo mladiće od dvadesetak godina da dobrovoljno idu u rat, znajući da nikome ništa dobro nije donio, kaže da je borba za slobodu, život i ognjište bila vodilja. Prvi put je ranjen tokom odsluženja vojnog roka, a inače bio je i prvi ranjeni “vuk” sa Vučijaka.

– U jedinici sam bio s bratom, a osim toga, svi smo mi jedni drugima bili braća. Bilo je teško i pomisliti da se neko neće vratiti, a sa druge strane znao sam, brat mi čuva leđa. Najteže sam podnio pogibiju našeg prvog druga u Slavoniji. Raznijela ga je zolja i to je bio šok za sve nas – priča Prodanović.

Mladost i ideal slobode za koji su se borili držali su ih da ne pokleknu. Ni on nije propustio da naglasi, po ko zna koji put, da je ponosan na ratni put “Vukova”, a posebno na slavnu bitku za koridor.

Jedan od najmlađih bio je Dalibor Perišić iz Banjaluke. Bio je maloljetan kada je došao u jedinicu.

– Puno je emocija danas kada gledam fotografije braće koja su dala svoje živote za slobodu – kazuje Perišić.

Sjeća se bitaka koje su obilježile njegovo sazrijevanje, od Gradačca, Bijelog brda do koridora. Najteže mu je bilo na Bijelom brdu, gdje su “Vukovi” pretrpjeli velike gubitke.

– Gledao sam saborce koji su umirali u mukama, izranjavane. I sada mi te slike dolaze pred oči – kaže.

Nakon pogibije prvog, Veljka Milankovića, “Vukove” je u nove bitke vodio Miro Šikarac, koji je odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost.

– Ratni put “Vukova” bio je težak. Bili smo prva srpska jedinica koja je organizovana na ovim prostorima. “Vukovi” su bili i ponos i prkos Krajine – ponosno ističe Šikarac.

Prisjeća se da su Veljko i on imali neku svoju životnu priču. Zajedno su ratovali, zajedno su i ranjeni. Nakon što je nastradao komandant, Šikarac se pobrinuo da jedinica opstane.

– Teško je pričati o tim godinama, u ratu je sve teško, a najteža su stradanja. U ratu sam izgubio najboljeg druga. Taj događaj me je polomio i od tada plačem. I dan-danas teško podnosim ljudske tragedije. Moja četa je na koridoru bila bukvalno izmasakrirana, a onda nam je na Bijelom brdu zadat završni udarac, četvorica su poginula u jednom trenutku – sa suzama u očima priča Šikarac i dodaje da je najponosniji bio kada je na kraju rata vidio da Vukova ipak ima još.

Dokumentarac

“Vukove s Vučijaka” u ratu je vodio Veljko Milanković, a danas se njegov sin Slaviša Milanković nalazi na čelu Udruženja “Vukovi sa Vučijaka”, koji vodi računa o tome da vukovi koji su preživjeli ratne strahote, a kojih ima od Prnjavora do Australije, uvijek ostanu zajedno.

– Priča o “Vukovima s Vučijaka” je priča o opstanku i preživljavanju srpskog naroda i oni su u tome odigrali ključnu ulogu. Premijerno ćemo ove godine prikazati dokumentarni film “Ratni put jedinice” – rekao je Milanković.

Jedinicu je predsjednik RS 1993. godine odlikovao Ordenom Miloša Obilića za junačke podvige, a 2018. Ordenom Karađorđeve zvijezde Republike Srpske prvog reda.

Glas Srpske

Prnjavor: Obilježeno 30. godina od osnivanja jedinice ,,Vukovi sa Vučijaka”

20.6.2021. Društvo 0

U Prnjavoru je obilježeno 30 godina od formiranja jedinice “Vukovi s Vučjaka”, prve srpske dobrovoljačke jedinice i Prvog udarnog bataljona Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske. Tom prilikom u prostorijama Spomen-sobe na Vučijaku služen je parastos i pomen poginulim i umrlim borcima a izvršeno je i postrojavanje jedinice.

Ustanička krv hrabrih ljudi iz prnjavorskog kraja probudila se tih junskih dana 1991. godine, kada je u mjestu Vučijak osnovao prva dobrovoljačka jedinica, koja je hrabro gazeći naprijed otišla u odbranu srpskog življa. I danas nakon trideset godina, sjećanja kod mnogih veterana ne blijede. Navode da su to bili teški dani, puni krvi i suza, koje je trebalo pustiti kako bi se odbranio narod i zemlja.

Svoje prisustvo su upriličili I srpski član I presjedavajući predjedništva BiH Milorad Dodik kao I predsjednik Srpske Željka Cvijanović. Poručuju kako je obaveza društva I institucija da poštuju ove ljude. Navode da ovi ljudi dali mnogo u temelje Republike Srpske.

Vijence i cvijeće položile su opštinske delegacije prnjavora na čelu sa prvim čovjekom Prnjavora Darkom Tomašem i zamjenikom načelnika i predsjednikom udruženje ,,Vukova sa Vučijaka” Slavišom Milankovićem. Za veterane i zvanice upriličen je i svečani ručak.

Kroz ovu jedinicu je prošlo oko 1.000 boraca koji su bili u mnogim ratnim žarištima Slavonije, Krajine, Posavine i drugih mjesta. Poginula su 43, a ranjeno oko 200 pripadnika.Uoči proboja Koridora jedinica je proglašena za Prvi udarni bataljon Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske.

Ratni komandant ove jedinice Veljko Milanković preminuo je 14. februara 1993. godine od posljedica ranjavanja u borbama u Republici Srpskoj Krajini. Ukazom predsjednika Republike Srpske ova jedinica odlikovana je 1993. godine Ordenom Miloša Obilića i 2018. godine Ordenom Karađorđeve zvijezde Republike Srpske prvog reda.

TV K3

“Vukovi s Vučjaka” uz svoj narod kad je bilo najpotrebnije FOTO

20.6.2021. Društvo 2
ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Обиљежавање 30 година од формирања јединице „Вукови с Вучјака“, којем присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je jedinica “Vukovi s Vučijaka”, koja danas obilježava 30 godina od formiranja, bila uz svoj narod kada je to bilo najpotrebnije, a da su njeni pripadnici iskazali patriotizam, hrabrost i požrtvovanost.

Ona je istakla da je ovo veliki dan koji podsjeća na slavna vremena formiranja jedinice.

“To su bili ljudi koji se prvi, kao velike patriote, stali na liniju odbrane Republike Srpske. U to ratno vrijeme imala sam priliku da živim u Prnjavoru, da sa građanima dijelim sve što se događalo i svi smo bili ponosni na ono što su radili `Vukovi s Vučijaka`”, rekla je Cvijanovićeva na Vučijaku, gdje je prisustvovala obilježavanju 30 godina od formiranja jedinice “Vukovi s Vučjaka”.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Обиљежавање 30 година од формирања јединице “Вукови с Вучјака”, којем присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Ona je istakla da je nažalost bilo i mnogo teških momenata, ljudskih gubitaka, ranjenih.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.
ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Обиљежавање 30 година од формирања јединице “Вукови с Вучјака”, којем присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Cvijanovićeva kaže da je bilo važno što su postojali ljudi koji su se odlikovali svojim patriotizmom, hrabrošću i požrtvovanošću i koji su kao pojedinci i patriote mnogo dali Republici Srpskoj.

Srpski član i predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik kaže da su borci sa Vučijaka branili srpski narod kada je trebalo stvarati Republiku Srpsku.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Обиљежавање 30 година од формирања јединице “Вукови с Вучјака”, којем присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Danas, 30 godina poslije, sjećamo se tih ljudi, slavnog komandanta Veljka Milankovića, koji zaslužuju sve društvene pohvale i priznanja”, rekao je Dodik na Vučijaku, gdje je prisustvovao obilježavanju 30 godina od formiranja jedinice “Vukovi s Vučjaka”.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић.

On je istakao da su veliki patriotizam koji su imali i imaju vrhunska odlika junaštva.

“Zato smo danas ovdje da odamo priznanje za sve što su učinili i da se prisjetimo njihovih ratnih drugova koji su dali život za Republiku Srpsku”, rekao je Dodik.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић.

Predsjednik Udruženja “Vukovi s Vučijaka” Siniša Milanković kaže da je priča o “Vukovima” priča o opstanku i preživljavanju srpskog naroda u kojoj su oni odigrali ključnu ulogu.

Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović je položila vijenac u Spomen sobi gdje su služeni parastos i pomen poginulim i umrlim borcima, a nakon toga je pozdravila preživjele pripadnike i obavila postrojavanje jedinice.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је јединица “Вукови с Вучијака”, која данас обиљежава 30 година од формирања, била уз свој народ када је то било најпотребније, а да су њени припадници исказали патриотизам, храброст и пожртвованост.

Kroz prvu srpsku dobrovoljačku jedinicu “Vukovi s Vučjaka” prošlo je oko 1.000 boraca, poginula su 43, a ranjeno oko 200 pripadnika.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик каже да су борци са Вучијака бранили српски народ када је требало стварати Републику Српску.

Uoči proboja Koridora jedinica je proglašena za Prvi udarni bataljon Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske.

Predsjednici Republike Srpske odlikovali su jedinicu “Vukovi s Vučijaka” Ordenom Miloša Obilića i Ordenom Karađorđeve zvijezde Republike Srpske prvog reda.

SRNA

Milanković: Priča o “Vukovima” – priča o opstanku srpskog naroda

20.6.2021. Društvo, Video 0

 

Istraživanje sa sajta lpbr-prnjavor.info

Brojno stanje pripadnika koji su prošli jednom kroz jedinicu Vukova po vojnim poštama i godinama rata „Vukovi sa Vučijaka“ VRS

Vojna Posta Ukupno % 1991 1992 1993 1994 1995
3164 Derventa 11 1,74% 11
3193 SJB Prnjavor 1 0,16% 1
7001/45 Prnjavor 203 32,02% 155 29 17 2
7007 Banja Luka 15 2,37% 15
7127 Derventa 60 9,46% 38 22
7519 Prnjavor 261 41,17% 74 60 64 63
8840 Banja Luka 6 0,95% 5 1
T-22206 Prnjavor 63 9,94% 63
TO Okučani 14 2,21% 14
ukupno 634 100,00% 19 343 126 81 65

Najviše bilo raspoređeno u lpbr Prnjavor 464 ili 73% pripadnika

Brojno stanje pripadnika koji su više puta prošli kroz jedinicu Vukova po vojnim poštama

Godina Svega TO Okučani 8840 Banja Luka 3164 Derventa 3193 SJB Prnjavor T-22206 Prnjavor 7001/45 Prnjavor 7519 Prnjavor 7007 Banja Luka 7127 Derventa
1991 55 31 24
1992 968 2 113 5 169 383 167 129
1993 243 3 50 103 34 53
1994 124 29 95
1995 93 3 90
ukupno 1483 31 26 8 169 465 455 34 182

Sigurno je da je brojno stanje Vukova bilo veće, jer su dolazili dobrovoljci koji su isti dan napuštali jedinicu, pripadnici jedinice koji su bili na obuci, ne punoljetni pripadnici, tako da četne starješine i referenti komande Vukova nisu evidentirali i upisivali vojnu poštu u kojoj su bili pridodati.

Bratunac

Bratoljub” će biti spreman do maja

Marijana Miljić Bjelovuk
 “Bratoljub” će biti spreman do maja
BANjALUKA – Izgradnja graničnog prelaza “Bratoljub” kod istoimenog mosta na Drini između Bratunca u Srpskoj i Ljubovije u Srbiji u punom je jeku i do sada je završeno oko 40 odsto radova na ovom projektu.

– Do sada su izvedeni zemljani radovi i plato nasut do projektovane kote. Takođe, završeni su betonski radovi na izradi AB temelja na 12 objekata, kao i montaža čelične konstrukcije na četiri objekta – rekao je načelnik Odjeljenja za komunikacije u Upravi za indirektno oporezivanje (UIO) Ratko Kovačević i dodao da je završena i vanjska kišna i kanalizacija.

Kada je riječ o preostalom dijelu posla, radnici zvorničkog preduzeća u idućim mjesecima baviće se limarskim radovima i montažom panela, ali i keramičarskim i molersko-farbarskim radovima u prostorijama novoizgrađenog graničnog prelaza.

– Predstoje nam i elektroradovi na samim objektima, ali i elektroinstalacija i montaža opreme. Svakako slijede i radovi na mašinskim instalacijama, ali i grijanju i hlađenju – naveo je Kovačević.

Istakao je da epidemija virusa korona, koja hara od marta, nije usporila, niti uticala na gradnju graničnog prelaza.

– Treba naglasiti i da su se svi učesnici u građenju strogo pridržavali svih naloženih mjera u borbi protiv epidemije virusa korona – naveo je Kovačević.

Prema planovima, gradnja graničnog prelaza kod mosta “Bratoljub” trebalo bi da bude završena 31. marta iduće godine.

– Nakon tog datuma investitor je u obavezi da obezbijedi upotrebnu dozvolu i napravi niz aktivnosti kako bi granični prelaz “Bratoljub” bio pušten u rad. Planirana dinamika puštanja u rad graničnog prelaza “Bratoljub” je maj 2021. godine – naveo je Kovačević.

Izgradnja mosta “Bratoljub”, u dužini od 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i koštala je oko 13 miliona evra, ali zbog nepostojanja prelaza još nije u funkciji. Srbija je, prema dogovoru, završila izgradnju mosta i pristupne puteve sa svoje strane, a Republika Srpska izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunca, dok plato za carinski terminal i granični prelaz sa nadstrešnicom površine 2.000 kvadratnih metara treba da izgradi BiH. Na završetak posla pozivali su često i zvaničnici Srbije, ukazujući na značaj ovakvih projekata, prije svega za stanovništvo i privredu.

Značaj

Čelnici opštine Bratunac godinama ističu da su granični prelaz i most od ogromnog značaja za tu opštinu, ali i za širu regiju. Transportni pravci će, prema njihovim riječima, biti znatno skraćeni i to će mnogo značiti za privredu ovog područja i za stanovništvo s obje strane Drine.

Pokolj u Bjelovcu 14.12.1992.

Pokolј u Bjelovcu 1992. se desio pred zoru 14. decembra 1992. godine u selu Bjelovac, opština Bratunac, u gornjem Podrinju. Na području Bjelovca zajedno sa okolnim srbskim selima Sikirić i Loznička Rijeka, muslimanske snage su ubile najmanje 109 Srba i tom prilikom spalile 350 srbskih kuća. Sva pokretna imovina, stoka, hrana i lјetina je pokradena. Cijelokupno stanovništvo je prisilјeno da bježi preko Drine u Republiku Srbiju.

Selo je nekoliko narednih mjeseci ostalo pod kontrolom muslimanske tkz. Armije BiH i potpuno pusto od lokalnog stanovništva dok Vojska Republike Srbske nije oslobodila ova sela. Muslimanske snage BiH su tokom 1992-1995 na područiju Srebrenice i Bratunca etnički očistili i uništili oko 100 srbskih sela.

Za te zločine niko nije kažnjen. Sudsko vijeće Haškog Tribunala je 2008. godine oslobodilo krvnika Nasera Orića, komadanta 28. divizije muslimanske tkz. Armije BiH. Simbol stradanja pokolјa u Bjelovcu je Brano Vučetić, kome su tog dana ubijeni otac i stariji brat, a majka tri meseca ranije majka. On sam je proveo u muslimanskom logoru za Srbe skoro dva mjeseca.

Proboj koridora 1992.

27.6.2021.

Obilježavanje 29 godina od proboja „Koridora života“

Na Dugoj Njivi kod Modriče danas je obilježeno 29 godina od proboja „Koridora života“ čime je prekinuta 42 dana duga blokada zapadnog dijela Republike Srpske i Republike Srpske Krajine sa oko 1,5 miliona stanovnika i omogućena veza sa maticom Srbijom.

Cvijanović: Snaga Srpske u jedinstvu

Srna
 Cvijanović: Snaga Srpske u jedinstvu
MODRIČA – Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je danas u Dugoj Njivi kod Modriče da je snaga Republike Srpske u jedinstvu, što je pokazala za vrijeme odbrambeno-otadžbinskog rata, ali i u mirnodopsko vrijeme.

21.6.2020.

Obilježavanje 28 godina od proboja „Koridora života“

Na Dugoj Njivi kod Modriče danas je obilježeno 28 godina od proboja „Koridora života“ čime je prekinuta 42 dana duga blokada zapadnog dijela Republike Srpske i Republike Srpske Krajine sa oko 1,5 miliona stanovnika i omogućena veza sa maticom Srbijom.

Susret Prvog krajiškog i Istočnobosanskog korpusa u operaciji Koridor 1992, kojim su spojeni istočni i zapadni dijelovi Republike Srpske, dogodio se 26. juna 1992. godine oko 16.00 časova, na liniji Živkovo Polje-Filomena-rječica Tolisa.

Jedinice TG-1 25.06.1992. neprijateljski napad su dočekale spremne i odbile ga u jednosatnoj borbi, bez sopstvenih gubitaka. Komanda TG-1 je zbog pretpljenih gubitaka i pada morala izvukla iz borbe 7/16. Kmtbr i postavila ga na desni bok radi zaštite od eventuvalnog napada iz pravca Gradačca. Umjesto ove jedinice u napad  su uvedeni : 1.bataljon VP (-1) (dvije čete vojne policije) i 1. prnjavorska lpbr, popunjena sa 340 boraca. Odluka za napad nije mijenjana. Nakon odbijenog protivnapada i izvršenih priprema, dio glavnih snaga TG-1 nastavi je sa napadom i oslobodio selo Živkovo Polje, a sa pomoćnim snagamaje potpuno oslobođena Kužnjača i izbilo se na prednji kraj odbrane sela Tartevci i Riječani Donji. Gubici:jedan lakše ranjen. (iz knjige Operacija koridor-92 , general Novica Simić, Boračka organizacija RS Banja luka, mart 2011. godine, str.178)

23.6.2019.

„Koridor života“ najveća uspješna operacija VRS

Objavljeno: 

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović izjavio je da je u akciji „Koridor života“ srpska strana u jednom trentuku angažovala više od 54.000 vojnika i da je to bila najveća uspješna borbena operacija Vojske Republike Srpske /VRS/ u odbrambeno-otadžbinskom ratu.
Milunović je danas na Dugoj Njivi kod Modriče, na obilježavanju 27 godina od probijanja „Koridora života“ u Posavini, napomenuo da je ova akcija tako nazvana, jer je trebalo odblokirati oko milion ljudi koji su bili u okruženju i izgubili vezu sa maticom Srbijom.

„Prijetila nam je humanitarna katastrofa“, rekao je Milunović novinarima.

Prema njegovim riječima, snage VRS i SAO Krajine dobile su bitku protiv hrvatsko-muslimanskih snaga, jer su se borile za svoje najbliže, ognjišta, čast i slobodu.

„Neprijatelj je bio osuđen na neuspjeh. Htjeli su da nam uzmu slobodu i teritorije, a i živote“, rekao je Milunović, koji je bio ranjen u proboju Koridora.

Milunović je rekao da su u akciji deblokade učestvovali VRS i snage SAO Krajine.

„Neprijatelj je imao od 20.000 do 25.000 vojnika, od čega je poginulo njih 1.261, dok su imali 6.250 ranjenih. VRS i snage SAO Krajine su imali 413 poginulih i 1.505 ranjenih“, rekao je Milunović.

Vojna operacija „Koridor 92“ trajala je od 14. do 28. juna na području Posavine i omogućila je spajanje zapadnih dijelova Srpske i RSK sa ostalim djelovima Srpske i Srbijom.

Ovom akcijom, čiji je direktan povod smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika, okončana je 42 dana duga kopneno-vazdušna blokada zapadnog dijela Srpske i RSK.

Akciju „Koridor 1992“ izvele su združene jedinice VRS i RSK protiv vojnih i paravojnih snaga muslimansko-hrvatske koalicije. Ovom bitkom oslobođeni su Modriča, Odžak, Derventa i Brod, a kompletna vojna operacija proboja i obezbjeđivanje „Koridora“ završena je 6. oktobra 1992. godine.

U akciji „Koridor 92“, koja je označena kao sudbonosna, poginula su 273 borca Vojske Republike Srpske, 70 boraca Ministarstva unutrašnjih poslova Srpske i 70 boraca Vojske Republike Srpske Krajine, dok je ranjeno 1.505 boraca.

KOMENTAR

Mjesto na Dugim njivama kod Modriče, gdje je bio IKM 1.KK, na kome je general Talić , 1.7.1992. godine, izdao zadatke starješinama Prnjavorske lake pješadiske brigade za realizaciju druge faze Koridora, za oslobađanje Odžaka i proboj prema r.Savi.

Mišinci 16.6.2019. godine