Bratunac 1992.

12.7.2022.

Prođe 30 Petrovdana, a nema kazne za zločine nad Srbima u Zalazju

Srna
 Prođe 30 Petrovdana, a nema kazne za zločine nad Srbima u Zalazju
BANjALUKA – Na Zalazju kod Srebrenice danas je služen parastos kod Spomen-kosturnice ubijenim i poginulim u dva posljednja rata, prislužene su svijeće za pokoj duša 69 poginulih i 22 zarobljena pa ubijena Srbina na Petrovdan 1992. godine i položeno cvijeće na spomen-obilježje povodom obilježavanja 30 godina od ovog velikog srpskog stradanja.Članovi porodica poginulih i nestalih ogorčeni na pravosuđe kažu da prođe 30 Petrovdana, a pravde za ubijene Srbe nema, ali i da vjeruju da zločince neće zaobići Božija pravda.Dragica Lazarević, koja je ostala bez dva brata i još nekoliko srodnika na Petrovdan 1992. godine, kaže da boli nepravda koju pravosuđe čini, ali još više je zaboljelo uklanjanje fotografija ubijenih Srba postavljenih pored puta u Bratuncu.- Kome to smeta i ko je i zašto naredio da se te slike uklone – pita Lazarevićeva.Ona kaže da poštuje sve žrtve, ali da treba da i drugi poštuju srpske žrtve ukoliko ima želje za zajedničkim životom u BiH.

– Bez procesuiranja zločinaca nema povjerenja i pomirenja jer nisu se Srbi sami pobili. Zna se ko je to uradio – ističe Lazarevićeva.

Staka Cvjetinović je takođe, ogorčena na rad haškog i pravosuđa BiH.

– Muž Ivan nestao je ovdje na Zalazju prije 30 godina, nađeni su posmrtni ostaci i sahranjeni nakon 20 godina. Za njega i ostale koji su živi zarobljeni pa ubijeni u Srebrenici još niko nije odgovarao, iako postoje svjedočenja i očevici su davali izjave, ali oni koji odlučuju to omalovažavaju – kaže Cvjetinovićeva.

Ona ističe da su joj bivše komšije Bošnjaci pričali da su njenog muža unakaženog doveli u Srebrenicu i “vodali ulicama da pokažu kako izgleda ćetnik”.

– Ubijen je u logoru, a niko odgovarao nije. Nema pravde za Srbe i mladima treba prenositi šta se dešavalo, da znaju da im se to ne ponovi – rekla je Cvjetinovićeva.

Veljko Vasić teško je ranjen na današnji dan prije 30 godina na Zalazju i ostao je invalid.

– Na nas 40 napalo je više od 1.000 vojnika oko 9.00 časova. Nastao je haos. Ranjen sam i ostao u potkrovlju jedne kuće. Niko za to nije odgovarao, a moj ostatak života kao invalida izgubio je smisao – priča Veljko pokazujući na fotografije ubijenih poznanika i poginulih saboraca postavljenih pored prilaza spomen-obilježjima na Zalazju i pitajući hoće li iko za to odgovarati, kao i da li je pravda dostižna za Srbe.

Tog tragičnog Petrovdana jake muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom ratnog komandanta u Srebrenici Nasera Orića nastavile su sistematsko i plansko etničko čišćenje Srba u ovoj i susjednoj bratunačkoj opštini započeto u aprilu 1992. godine, kada su upale u više srpskih sela ubijajući, pljačkajući i paleći sve što su stigle.

Osim 69 poginulih na Petrovdan 1992. godine, nestala su i zarobljena još 22 Srbina od kojih se 10 i dalje vodi kao nestalo, a veliki broj je ranjen.

Nakon mučenja i zlostavljanja u srebreničkim logorima svi su ubijeni, a posmrtne ostatke njih 10 slučajno je pronašao tim za traženje nestalih iz Tuzle 10. juna 2011. godine u Zalazju, prilikom traženja muslimanskih žrtava.

Poslije više od godinu dana ti posmrtni ostaci su identifikovani i sahranjeni 2012. godine na Petrovdan, dva su pronađena i sahranjena ranije, a za još 10 Srba nestalih tog dana i dalje se traga.

Dodik: Za zločine u selima Srebrenice i Bratunca niko nije odgovarao na žalost i sramotu svih

9.7.2022.

9.7.2022.

Članovi porodica poginulih boraca VRS i civilnih žrtava rata juče su uz regionalni put Bratunac – Potočari postavili fotografije 3.267 srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja ubijenih i poginulih u proteklom ratu s ciljem da se međunarodnim zvaničnicima ukaže da su na ovom području stradali i Srbi i da su nad njima počinjeni mnogi zločini za koje niko nije odgovarao.

2.7.2022.

Pomen i parastos  na Vojničkom groblju u Bratuncu za sve srpske žrtve

Spomen krst na groblju

Pomen se daje svih 3.267  srpskih žrtva iz srednjeg Podrinja i Birča u proteklom ratu od 1992. do 1995. godine, a organizuje se povodom 30 godina od velikog stradanja Srba na Petrovdan 1992. godine u selima oko Srebrenice i Bratunca, kada je ubijeno 69 i zarobljeno 22 vojnika i civila, od kojih niko nije preživio.

Na ratištu u opštini Bratunac  učestvovali su ratne jedinice  27. motorizovane brigade 1. KK VRS . U borbama u rejonu brda Kunjarac u borbama za bazen, opština Bratunac dana 16.12.1992. godine, poginuo je vojnik Knežević Željko, iz Smrtića, opština Prnjavor,  pripadnik izviđačke jedinice Jude iz 1.mtb, a jedan pripadnik je ranjen.

Kunjarac

Slavica Nastić bolničarka 1.mtb priča o strahotama rata na Bratunačkom ratištu 1992. godine

Скелани: Злочине над Србима окарактерисати као геноцид

У Скеланима су почињени тешки ратни злочини који се могу окарактерисати као геноцид, јер је циљ био тотално уништавање српског народа и његове имовине, изјавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.

На обиљежавању 19. годишњице од страдања 69 српских војника и цивила из Скелана и оближњих села на данашњи дан 1993. године министар Ђокић је рекао да Бошњацима нико не суди за те злочине и поручио да институције Републике Српске неће одустати од захтјева да се дође до истине и правде и да за масовни злочин у Скеланима починиоци одговарају.

“Никада нећемо прихватити и подржати рад Суда и Тужилаштва БиХ који за иста дјела различито примјењују закон када је ријеч о суђењу Србима и другима на штету Срба”, истакао је Ђокић.

Према ријечима министра, снаге Насера Орића и његови ментори на овом мјесту су показали намјеру да униште овај крај и српско становништво.

“Они који су чинили злочине мораће за то одговарати. Не можемо вратити животе настрадалима, али ћемо истрајати да правда буде задовољена и да злочинци одговарају. То би била барем дјелимична утјеха породицама настрадалих”, истакао је Ђокић.

Посебно је нагласио да одзив великог броја грађана обиљежавању годишњице великог српског страдања у Скеланима показује неизмјерно поштовање према жртвама које су убијане и мучене на свиреп начин.

Министар Ђокић сматра срамотним и неприхватљивим недавно помиловање Насера Орића, а што је учинио предсједник Федерације БиХ Живко Будимир и тиме још једном показао омалавожавајући однос Сарајева према српским жртвама.

Срамотно је да за овај злочин још нико процесуиран и да је Насер Орић у Хагу ослобођен одговорности за Скелане, додао је Ђокић.

У Скеланима је код централног споменика за 305 погинулих Срба служен парастос и обиљежено 19 година од страдања 69 српских војника и цивила из овог и неколико оближњих села које су убиле муслиманске снаге из Сребренице 16. јануара 1993. године.

Неколико стотина грађана са обје стране Дине, упркос хладноћи и снијегу, прислужило је свијеће за покој душа свих 305 погинулих у протеклом рату, међу којима је било чак 58 жена.

  1. јануара 1993. године у Скеланима и околним српским селима муслиманске снаге Насера Орића убиле су 69 Срба, 165 их је рањено, а 30 заробљено, од којих половина није жива, а четворо се још воде као нестали. Међу погинулима већина су били цивили, а најмлађи Александар Димитријевић имао је свега пет година, док је његов брат Радослав живот изгубио у дванаестој години.

Парастосу у Скеланима претходило је полагање цвијећа и прислуживање свијећа за покој душа настрадалим Србима код спомен обиљежја у селима Ћосићи и Калиманићи.

Pokolj u Bjelovcu 14.12.1992.

Pokolј u Bjelovcu 1992. se desio pred zoru 14. decembra 1992. godine u selu Bjelovac, opština Bratunac, u gornjem Podrinju. Na području Bjelovca zajedno sa okolnim srbskim selima Sikirić i Loznička Rijeka, muslimanske snage su ubile najmanje 109 Srba i tom prilikom spalile 350 srbskih kuća. Sva pokretna imovina, stoka, hrana i lјetina je pokradena. Cijelokupno stanovništvo je prisilјeno da bježi preko Drine u Republiku Srbiju.

Selo je nekoliko narednih mjeseci ostalo pod kontrolom muslimanske tkz. Armije BiH i potpuno pusto od lokalnog stanovništva dok Vojska Republike Srbske nije oslobodila ova sela. Muslimanske snage BiH su tokom 1992-1995 na područiju Srebrenice i Bratunca etnički očistili i uništili oko 100 srbskih sela.

Za te zločine niko nije kažnjen. Sudsko vijeće Haškog Tribunala je 2008. godine oslobodilo krvnika Nasera Orića, komadanta 28. divizije muslimanske tkz. Armije BiH. Simbol stradanja pokolјa u Bjelovcu je Brano Vučetić, kome su tog dana ubijeni otac i stariji brat, a majka tri meseca ranije majka. On sam je proveo u muslimanskom logoru za Srbe skoro dva mjeseca.

Nastić Slavica, bolničarka 1.mtb, Naš zavičaj Prnjavor

brojni su pakleni i krvavi ratni dani, nerospavane noći. Poruke vojnika, plač civilnog stanovništva, koje nevino strada i stravične slike, koje nikada iz oka i mašte neće otići. Ponijela ih je i sa ratišta u Bratuncu kada je decembra 1992. godine vidjela masakriranih 109 srpskih duša, Djece, djevojaka, žena i staraca kojima su na zverski način živote ugasili Alijini bojovnici. Kada ie trebalo krenuti u cičoj zimi na najteže ratište u Bratunac i  nije  oklijevala. Tu je bila dobrovoiljac, jer  nisam htjela da napustim svoju jedinicu,  u kojoj  je i moj brat. Desimir. Bilo mi je teško  bez  Zijade,  jer  je ona morala da ostane u našem sanitetu u Posavini. Tu cuču zimu, a  još  teže, paklene  borbe, koje  smo vodili se neprijateljskim  snagama  u području Bratunca  i Srebrenice. Nikada  neću zaboraviti koliko zlo može da proizvede ljudski rod nikada nisam mogla naslućivati. ali sem se  na grozotama uvjerila. Gledela sam  izmasakrirana tijela djece,djevojaka,  starica i  staraca. Užas  je to što im je uređeno. a urađen  o  je  samo što  su Srbi. Meni doktoru Borisu Božiću iz Banje Luke i drugima u bijelim mantilima stala  je  duša  Samo  smo  se nemo gledali. (Naš zavičaj Prnjavor, juni 1993. str 10 i Ženske duše, Nedelhjko Sančanin, Banja Luka 2001. str 47-48)

12.7.2011.

БРАТУНАЦ- ПОМЕН ЗА 3.267 УБИЈЕНИХ СРБА

Подриње се данас присјећа свих 3.267 српских жртава које су страдале од 1992. до 1995. године. На Војничком гробљу у Братунцу служен је парастос.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Братунцу, гдје је данас обиљежено страдање 3.267 Срба у Подрињу и Бирчу, да селективна правда и једнострано приказивање рата у БиХ не води толеранцији и повјерењу.

“У нама нема мржње и освете, али је крајње вријеме за процесуирање монструозних злочина почињених над Србима. Не можемо прихватити селективну правду како је било до сада, да је једна – српска страна за све крива, а да за оволике српске жртве нико не одговара”, поручио је Додик.

Он је додао да боли чињеница да за ове злочине над Србима још нико није одговарао и да се злочинци слободно шетају.

“Сви који су починили неоправдани велики злочин над сребреничким Бошњацима треба да одговарају, али захтијевамо да одговарају и починиоци злочина над Србима јер само тако може доћи до задовољења правде и истине и у таквој БиХ можемо живјети у којој ће се и Срби осјећати безбједно и комотно, као и друга два народа”, навео је Додик.

На данашњи дан, 1992. године у српским селима Сасе, Биљача и Залазје муслиманске снаге под командом Насера Орића убиле су 69 мјештана, више од 70 је рањено, а 19 се водило као нестали, донедавно, када је пронађена гробница са 10 српских жртава.

Обиљежавању годишњице страдања Срба Подриња присуствују и највиши званичници РС.

Преживјели чланови породица, пријатељи и саборци погинулих и несталих српских војника и цивила, настрадалих на Петровдан 1992. године, као и већи број делегација из Републике Српске, посјетили су српска стратишта у Биљачи и Сасама, и гробље на Залазју код Сребренице, гдје су положили цвијеће и прислужили свијеће за покој душа 69 убијених и 22-оје несталих Срба. Посмртне остатке 10 несталих Срба које је средином прошле године, трагајући за посмртним остацима Бошњака случајно ексхумирао тим Института за тражење несталих БиХ, за годину дана нису идентификовали у лабораторији у Тузли тако да их ни данас, 19 година након њиховог нестанка, њихове породице нису могле достојно сахранити.

Породице настрадалих већ 19 година чекају на правду, да се казне починиоци ових злочина.

За почињене злочине над Србима нико није одговарао. Хашки трибунал 2006.године осудио је Насера Орића на двије године затвора зато што није спријечио злочине над Србима ,а у жалбеним поступку првостепена пресуда је преиначена, а Орић ослобођен било какве кривице.

Етничко чишћење Срба у сребреничкој општини почело је на Ђурђевдан 1992. године упадом муслиманских снага у српско село Гнионе, настављено током 92 и почетком 1993. године.

Сваке године на Петровдан у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС на војничком гробљу у Братунцу обиљежава се страдање Срба у Подрињу.

С.В.