Arhive oznaka: 18.9.1995.

Prnjavorska brigada odbranila Novi Grad

26 година од одбране Новог Града

ПРЊАВОРСКА БРИГАДА ОДБРАНИЛА  НОВИ ГРАД

18.9.2021. године је 26 година од успјешне одбране Новог Града, што је прилика да се сјетимо на одлућујући допринос бораца Прњаворске бригаде у одбрани овог дијела Републике Српске и стварање Републике Српске.

Ратна 1995. година

1995-1996.

Прва прњаворска лака пјешадијска бригада стварана је у ратном вихору и стасала у најжешћим борбеним окршајима са непријатељем у пробоју коридора, ослобођењу Дервенте и Брода, битке на Озрену и одбрани Новог Града. Формирана је 26. маја 1992. године по наређењу генерала Момира Талића, команданта Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске од бораца територијалне одбране попуњених резервним саставом са простора Прњавора. У свом саставу Бригада је имала три пјешадијска лака батаљона, одред Вукова са Вучијака, извиђачки вод, вод војне полиције и подршку коју су чинили вод минобацача 82 мм, вод минобацача 120 мм и мјешовита ПОБ.  Бригадом је, од формирања до краја рата, командовао пуковник Владо Живковић. У бригаду је било распоређено 2.916 бораца, а кроз бригаду је прошло још 1430 припадника 4.лпб-сеоске страже, 547 бораца, припадника ратне јединице “Вукова са Вучијака“, 542 борца радничког батаљона и 59 припадника почасног вода. 229 је  погинуло, 5 је умрло током рата, а 16 се и данас воде као нестали. Учествовала је у борбама на 42  ратишта, а највеће губитке претрпила је на озренском ратишту.

ПРЊАВОРСКА БРИГАДА У ОДБРАНИ НОВОГ ГРАДА

Новоградско ратиште налази се на сјеверозападу Републике Српске непосредно наслоњено на ријеку Уну и ријеку Саву и обронке планине Козара директно суочено са Хрватском војском, која је након пада Републике Српске Крајине контролисала простор лијеве обале ријеке Уне и представљала опасност за напад која су била планирана на разбијању српских снага.

Суочен са нападом Хрватске војске на Републику Српску преко ријека Уне и ријеке Саве[1] командант 1. крајишког корпуса генерал Момир Талић одлучује да се на новоградско ратиште упути Прњаворска лака пјешадијска бригада. Након краткотрајних припрема Бригада је, без другог батаљона, дошла 06.09.1995. године на простор Новог Града. Борци су били добро примљени од стране мјештана и смјештени су по кућама, организујући војнички живот у складу са развојем борбене ситуације.[2]

О непријатељској Хрватској војсци на овом фронту веома мало се знало.[3]На лијевој обали Уне свакодневно је уочавано слободно кретање војника и цивила и одвијање саобраћаја на комуникацији Двор – Хрватска Костајница који је текао сасвим нормално, баш као и у зони одговорности бригаде. Све је изгледало сасвим нормално, а тако ипак није било. Сви су били обавијештени да се не отвара ватра и не провоцира непријатељска страна, односно да се поштује примирје. Зона одговорности Бригаде била је велика од Новог Града до Костајнице, а као ојачање придодат јој је раднички батаљон 43. мтбригаде којим је командовао мајор Ђенадија.[4]

ТУЊИЦЕ МЈЕСТО ФОРСИРАЊА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ

Tunjice mjesto forsiranja HV

Око 07.00 часова 18.09.1995. године замјеник команданта 3. батаљона јавља у Команду бригаде „у рејон Туњица упала је диверзантска група, имамо погинулих и рањених.” Тамна ноћ и изузетно јака магла омогућила је непријатељу да изненади српске снаге, преплови ријеку Уну и упадне у прве ровове, гдје су почеле борбе.[5] Трећи батаљон се добро организује и прихвата први удар на себе, а из 2. батаљона креће резерва као појачање у рејон Туњица.

Око 9.30 сати почиње жесток артиљеријски напад Хрватске војске на Нови Град и Туњице, све до „Лигнoшпера“, преносећи ватру и по дубини зоне одбране. Непријатељ туче ВБР-ом, а о бројним артиљеријским гранатама да се и не говори. Захваљујући бројности артиљеријског оружја хрватске снаге користе испробану технику „Спржена земља“ пребацујуће дејства по дубини по комуникацијама батеријском ватром. Истовремено, из базе УНПРОФОРА-а у Двору туку се српски положаји врло жестоко артиљериским оруђима великог калибра, и они помажу Хрватима. Са добро припремљених положаја минибацача узвраћа се по непријатељским положајима. Настављају се интензивна артиљеријска дејства непријатеља топовима Т-12 из базе УНПРОФОР-а као и минобацачима 120 мм. Рачуна се да је Хрватска војска на Нови Град и снаге одбране испалила 2000 граната.

И наша артиљерија почиње интензивна дејства из хаубица 122 мм, 105 мм, 60 мм, ПРАГ-а, Т-12, троцијеваца по изабрабним циљевима и узвраћа на ватру. Двор гори. Овакав артиљеријски двобој био је невиђен током рата а непријатељ наставља да гранатира масовним испаљивањем пројектла убитачном запрежном батеријском ватром Нови Град, Туњице, Кулу, али и по дубини тражећи положаје наше ариљерије и прилазне комуникације граду.

Зона борбених дејстава на новоградском фронту у рејону Туњица

У Туњицама непријатељ је успоставио мостобран на ријеци Уни и отвара жестоку ватру, по линији одбране бригаде, тежиште у рејону одбране 3. батаљона. Борци Прњаворске бригаде стисли су их и они не могу даље пјешадијски нападати. Рјечицом Жировница из Двора, спуштају се чамцима према ријеци Уни. Магла се разишла па се виде њихови покрети према ријеци. Наши везисти су им упали у везе и слушају њихове разговоре и наређења. На радио везама видљиво је њихово навођење на одређене циљеве. Истовремено, јављају о великом броју погинулих и рањених бораца које је тешко збринути због тешких прилаза. Међутим, било је видљиво да непријатељ не одустаје од почетног успјеха и постављених циљева. Непријатељ настоји обезбједити мостобран и увести нове снаге преко ријеке. Из ОГ-10 долази потпуковник Бошко Пеулић и мајор Брдар да би се информисали о стању и и помогли у рјешавању проблема. У Бригади истичу да им ништа не треба изузев артиљеријске муниције коју је потребно хитно доставити, охрабрује их да су борци сигурни у своје могућности.

Из Прњавора брзо довозе гранате за минобацаче. Од претпостављених команди стижу подаци да је нападнута широка линија одбране од Санског Моста до Козарске Дубице, посебно жестоки покушаји успостављања већег мостобрана код Дубице јачим снагама[6].

Борци Прњаворске бригаде боре се цијели дан. Воде се врло жестоке борбе. Поред изненађења и почетног успјеха непријатељ није у стању да још пробије одбрану ни корака и настави напад. На брду изнад Туњица, кључни објекат Мешиновац[7] у рејону тт 242,  припадници 3. пб са помоћником команданта за ОБП 3. пб воде блиску борбу уз подршку минобацача, када је рањен и командир 2. пјешадијске чете 2. пб. У току ноћи 18/19. – 09.1995. године у борбу се уводе извиђачи и још једна чету 2. батаљона, ту је и командант 2. батаљона[8] и замјеник команданта 3. батаљона и начелник безбједности, гдје у борбама гине помоћник команданта 2. пб за ОБП, а на ушћу ријеке Сане у ријеку Уну гдје, у рејону жељезничке станице према Кули, интервентни вод са замјеником команданта из 1. батаљона, чиме се непријатељ нашао у полуокружењу. Током цијеле ноћи непријатељ чамцима низ ријеку Жировницу настоји увести нове снаге и убацује већи број војника у борбу. Српски борци отварају прецизну ватру од које непријатељ трпи губитке. У отвореном разговору преко радио уређаја жале се због губитака и траже хитно повлачење. Током ноћи није било много пјешадијске борбе, али је артиљерија непрекидно радила и страховито тукла Кулу, те коту 242 и Гаврино Брдо кота 262. Борба уопште не јењава а на наш захтјев надлијеће наша авијација и жестоко туче Двор и Матијевиће. На мосту у Двору чека колона тенкова, која постаје циљ српске авијације.  Настала је паника у редовима непријатеља. Резултати бомбардовања наше авијације кратко су се показали успјешни па је накратко престала и артиљеријска ватра.

По наређењу команданта бригаде пуковника Живковића начелник штаба Томић одлази у команду ОГ – 10 Приједор по помоћ у људству и техници. Генерал Момир Зец шаље два тенка Т- 55 и авијацију као подршку на мјесто прелаза Хрватске војске која дејствује из правца ријечице Жировице и мјеста форсирања и пробоја линије у Туњицама. Хрвати су успјели погодити један наш авион (супер галеб 4). Пилот се успио катапултирати и за кратко вријеме мајор Томић, у повратку из ОГ, га проналази поред пута у шуми и пилота доводи у команду. Борба непрекидно траје већ сатима, има рањених који се успјешно збрињавају. Команда хрватске војске из Двора стално тражи да се пјешадијски напад настави према Кули. Очигледно да Хрвати нису у посљедње вријеме навикли на неуспјех и не могу да схвате да су наишли на тако жесток отпор који их спречава у намјери[9]. По непријатељским снагама прецизно туче наша артиљерија, а пјешадија се не повлачи, већ напротив стеже обруч.

НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ ДОЖИВИО ПОРАЗ И ПОВУКАО СЕ ПРЕКО УНЕ

Убрзо,изненађење. Око 18.10 часова стиже наређење хрватским војницима: „Почните са повлачењем, акција је пропала.“ Највећи злочин починили су припадници бригаде „Тигрови“ који су првог дана операције у насељу Туњице код Новог Града, на путу Нови Град-Српска Костајница убили 24лица српске националности (22 цивила и 2 војника). Пуцајући непосредно у чело лица која су превезена у бригадну санитетску станицу у Сводну.

Око 23.00 часова све се утишало, Борци Бригаде поново запосједају ровове уз обалу Уне. Крвава борба, жестоко се водила два дана и ноћ. Заустављена је офанзива непријатеља и тиме је одбрањен Нови Град. Становништво је остало на својим огњиштима, а у овим борбама је погинуло 6 бораца Бригаде (чија су имена уклесана на спомен плочу споменика у Туњицама), међу њима и помоћник команданта 2. пб за ОБП, а 8 тешко и 20 лакше рањено, док је 15 бораца претрпило повреде од детонација. Подаци нису прецизни али су власти утврдиле 23 погинулих цивила. Ово је крвави биланс.

Непријатељ остаје непријатељ, али му се понекад мора одати признање на добром планирању акцију коју су добро започели, али нису имали заштиту веза и обавјештајне податке о моралу, снази и распореду Прњаворске лаке пјешадијске бригаде која је овај задатак врло успјешно извршила. Према подацима противоклопњаци Прњаворске бригаде уништили су током борби око 5 оклопних борбених средстава Хрватске војске на лијевој обали р.Уне.

Сутрадан, као да се ништа није десило. Био је 20.09.1995. године миран дан, ни један испаљени метак. Сумирају се посљедице. Са свих страна стижу честитке Бригади, писмена од команданта ОГ-10 генерала Зеца, захвалност народа. Многи сматрају да је успјешно одбрањен Нови Град, јер да је пао Нови Град био би угрожен Приједор и обронци Козаре.

Борци Бригаде били су свјесни значаја одбране положаја и Новог Града па су храбро добили још једну битку, а мјесно становништво било је увјерено да ће бити заштићени што се и доказало. Требало је брзо санирати посљедице, а батаљони су на линији одбране, наставили са уређивањем резервних положаја.

Командант лаке прњаворске бригаде о борбама за одбрану Новог Града, 20.7.2019.г. између осталог каже, да велико борбено искуство, јак морал бораца и добар распоред средстава подршке зауставили су напредовање непријатеља …(14.45)

 

Ушли смо до самог руба Мешиновца.[10] Ту смо наишли на противничке војнике. Тада смо отворили ватру по њима. Ја сам кренуо још даље противник због пуцњаве није чуо моје кораке. Пришао сам противничким војницима на десетак метара да бих видио све њихове положаје. Одједном је пуцњава утихнула само се чуло пуњење шанжера мецима. Тог момента нисам смио направити ни један покрет да ме не би противници примијетили. Молио сам бога само да неко запуца па да се могу повући назад. Секунде су у том моменту биле вјечност. Када је поново почела пуцњава ја сам се извукао назад. Узео сам радио станицу и обавијестио команду о својој позицији да нас не би тукли артиљеријом. Од командира минобацача тражио је да туче унапријед одређени циљ по шифрама. Он ми је рекао да смо ми ту на том циљу. Човјече туци нас је мало а њих је пуно више. Долетјела је минобацачка граната и погодила тачно тамо гдје сам се срео са противничким војницима, а то је двадесетак метара даље од нас. Послије тог поготка кренули смо даље напријед и пресјекли њихову полукружну одбрану.

Приликом окршаја када смо разбили противничку одбрану Један од наших војника је пао погођен метком у главу. Када смо му пришли видио сам да је то онај млади војник који је прокоментарисао „зар задњи дан рата морам погинути“. Давао је знаке живота па смо га брзо транспортовали до санитета. Стигао је до Бањалуке али је брзо подлегао ранама. И данас носим терет на души што га нисам вратио да не иде замном у акцију, тим више што сам га познавао као малог.  Када смо се убацили у противничке редове на позицију из које нас нису могли отјерати док не приђу на двадесетак метара до нас. Официр безбједности наше бригаде ми је реко. „Човјече јеси ти продоран у нападу“. Морамо отјерати  противника са Мешиновца у Хрватску а то не можемо без одлучности. Ту одлучност морамо првенствено показати противнику. Двојица мјештана која су била са мном рекли су ми „ми смо се на овом брду играли као дјеца и знамо сваку стопу а ти се боље сналазиш од нас“. Мени Бог преко анђела чувара говори шта да радим. И овом приликом сам показао да за мене није било да се нешто не може урадити. Све се може урадити само уз Божију помоћ. Због моје храбрости и одлучности да будем на услузи своме народу Бог ми је великодушно помагао. Официр безбједности са два полицајца да би се што прије извукли из настале позиције рекли су да морају да иду на неке друге задатке и одоше. Противник је био тако близу да су чули сваку ријеч мог разговора на радио станици са командом батаљона. На моје тражење појачања они су појачали притисак на нас. Рекао сам борцима да симулирамо долазак појачања. Позвао сам минобацаче да туку плотуном на петнаест метара поред нас по противнику а ја сам повикао ево појачања сада ћемо да их отјерамо одавде. Отворили смо снажну пјешадијску ватру. Тако смо потпуно умирили противника. Након пола сата стигло нам је појачање.

Командир чете другог батаљона који је био родом из Равница општина Нови Град довео је групу војника до нас. Пун амбиција покушао ја да направи снажан притисак на противника. Испалили су тромблонске мине отворили пјешадијску ватру ја сам тражио подршку минобацача. У моменту када је долетјела минобацачка граната командир чете се залетио и бацио бомбу. Један велики гелер га погађа у прса, он је пао уз повик погибо. Не бој се кад можеш да причаш преживјећеш. Гелер га је погодио у прса направио рану тако да су се видјела плућа. Превили смо му рану и двојица војника су га однијели са бојишта. Послије ми је причао да је сво вријеме до Бањалуке препјевао да штовише крви избаци из плућа. Противник је снажном артиљеријском ватром гранатирао Лонџе, Туњице и Пољавнице, а ми смо били у артиљеријском звону.

Противник је по сваку цијену хтио преко Лонџи да заузме Кулу и  жељезничку станицу Нови Град. Гранатама претуче све објекте у Лонџама а онда покрене пјешадију на Лонџе. Ја сам са своје позиције видио сваки њихов покрет, и наводио минобацачку ватру по њима. Том приликом су трпили велике губитке и одустајали од напада. У тим покушајима да крену у напад противник је изгубио неколико официра и велики број војника. Све се ово догађало у интервалима  у размаку сат до два. Послије снажног гранатирања Лонџи покретана је пјешадија коју смо прецизним гранатирањем неутралисали у самом поласку. То се понављало осамнаестог и деветнаестог септембра по дану. Ноћ између ова два дана је била мирна, али је била веома дуга. Послије пола ноћи је захладило.

[8] Сјећање команданта 2. пјешадиског батаљона ппор Ранка Поповића- Поп,  на пријем задатка од команданта прњаворске бригаде и његова одлучност да по сваку цијену одбрани Нови Град: „По позиву команданта да је непријатељ пробио линију у рејону с. Туњице код 3. батаљона и наређењу које је гласило овако „Попе поведи једну чету, поведи двије чете, узми све што имаш од војске  на камионе и дођи до командног мјеста, ту ћеш добити задатак“.

Врло брзо смо били код команде гдје је командант ппук Владо Живковић мени издао наређење које је гласио  дословно овако: “ Попе ту и ту је пробило линију има жртава цивила и наших из 3. батаљона. Непријатељ жели да се домогне Kуле. Затвори то, блокирај и заустави напад како знаш и умијеш, одвје се бране наше куће. Ако то  не успијете боље се поубијате сами него да вас они мрцваре. Попе је ли ти јасно све. Рекао сам да команданте. Рекао ми је војничким ријечником :“На извршење, а ја њему разумијем команданте. Остало је све познато мање више“

Преглед припадника 1. прњаворске лпбр на старјешинским дужностима у борбама за одбрану Новог Града

У непосредном борбеном додиру са снагама ХВ учествују оперативни помоћници команданта батаљона, командири чета и водова:

Презиме Име Рођен Чин Назив дужности јединица
ТУБАК БРАНЕ 1959 ппор командант батаљона 1. лпб
МОДИЋ СИНИША 1971 ппор замјеник к-данта пб 1.лпб
ЊЕЖИЋ АЛЕКСА 1963 ппор пом.к-данта за морал 1.лпб
ЈЕЛИЋ НЕНАД 1956 з1к пом. к-данта за позадину 1.лпб
ПЕТРОВИЋ МИРОСЛАВ 1953 вој пом. к-данта за ОБП 1.лпб
ТОМАШ МЛАДЕН 1962 ств1к зам. к-дира чете 1.лпб
ЧАБРИЋ СЛОБОДАН 1967 ппор командир чете 1.лпб
ДАНОЈЕВИЋ ДРАГО 1972 вој зам. к-дира чете 1.лпб
КАЛАБИЋ ЧЕДОМИР 1972 ппор зам. к-дира чете 1.лпб
ДУКИЋ РОДОЉУБ 1968 заст зам. к-дира чете 1.лпб
БОГИЧЕВИЋ ДРАГИША 1968 вод к-дир интервент. вода 1.лпб
ПОПОВИЋ РАНКО 1970 ппор командант батаљона 2.лпб
СУБИЋ ТОМИСЛАВ 1965 ппор замјеник к-данта пб 2.лпб
ПЕТКОВИЋ ПРЕДРАГ 1966 вод пом. к-данта за  ОБП 2.лпб
ПРЕРАДОВИЋ ЖЕЉКО 1967 ствод пом. к-данта  за ОНП 2.лпб
РАДОШЕВИЋ ОБРАД 1956 вод пом. к-данта  за морал 2.лпб
КРАЈИШНИК ПЕТАР 1958 ппор пом. к-данта позадину 2.лпб
ПЕЈИЧИЋ Недељко 1954 вод рефернт ИнСл 2.лпб
ЦВИЈАНОВИЋ ЉУБИША 1963 ппор референт СнСл 2.лпб
ЧЕРКЕТА ЖЕЉКО 1964 вод командир чете 2.лпб
ВУКОВИЋ МОМИР 1966 ппор командир чете 2.лпб
ПАВКОВИЋ БОЖИДАР 1973 ппор командир чете 2.лпб
ОСТОЈИЋ ДАЛИБОР 1974 вод командир чете 2.лпб
МИЛОШЕВИЋ БРАНЕ 1959 вод зам. к-дира чете 2.лпб
ПРЕРАДОВИЋ МЛАДЕН 1962 заст зам. к-дира чете 2.лпб
КУСИЋ НЕВЕНКО 1964 вој зам. к-дира чете 2.лпб
БЛАГОЈЕВИЋ ВЛАДО 1966 ппор командант батаљона 3.лпб
САНЧАНИН БОГОЉУБ 1971 ппор зам. к-данта пб 3.лпб
СИБИНЧИЋ БУДИМИР 1951 заст пом. к-данта за поз. 3.лпб
ВОЈВОДИЋ МИРОСЛАВ 1958 ствод пом. к-данта за ОБП 3.лпб
ШУШАК АНЂЕЛКО 1950 заст пом. к-данта за морал 3.лпб
СЛИЈЕПЧЕВИЋ ВЛАДО 1950     млв референт АБХО 3.лпб
КАЛАБИЋ ЧЕДОМИР 1972 ппор командир чете 3.лпб
ПАНИЋ НЕВЕНКО 1965 дес командир чете 3.лпб
ЖИВКОВИЋ БРАНИСЛАВ 1953 кап командир чете 3.лпб
ЈАНКОВИЋ ДРАГУТИН 1959 ствод зам. к-дира чете 3.лпб
ВАЈУКИЋ НЕНАД 1970 дес зам. к-дира чете 3.лпб
ЦВИЈАНОВИЋ ЖЕЉКО 1965 ппор командир чете чмб120
МИТРИЋ ЗОРАН 1963 вод зам. к-дира чете МБ чмб120
ЖИВКОВИЋ ВЛАДО 1955 ппук командант бригаде к-дабр
ТОМИЋ СРЂАН 1957 мај НШ к-дабр
КУЗМАНОВИЋ МИЛОРАД 1947 мај референт ОНП к-дабр
МЕРЛОВИЋ НИКОЛА 1942 мај референт ОНП к-дабр
ТОШИЋ ДРАГАН 1972 ппор НВ к-дабр
ПОПАДИЋ БОРИВОЈА 1965 ппор НБ к-дабр
МИТРИЋ БОРЕ 1963 пор пом. к-данта за морал к-дабр
БУКОВИЦА МЛАДЕН 1961 кап начелник АБХО к-дабр
ВУКОВИЋ ЖИВОЈИН 1956 ппор начелник ТхСл к-дабр
ЈЕВЂЕНИЋ БОРО 1954 к1к начелник инжињерије к-дабр
ИВАНОВИЋ ДРАГО 1955 Ппор начелник ИнСл К-дабр
ФИГУРЕК МИХАЈЛО 1953 вој начелник СнСл к-дабр
КРАЈИШНИК МОМИР 1951 пор пом. НШ за попуну к-дабр
ДАВИДОВИЋ БРАНКО 1950 ствод референт ОБП к-дабр
САВКОВИЋ ЉУБИНКО 1949 заст референт за МВП к-дабр
ПОПАДИЋ ВЕСЕЛКО 1949 ств1к референт МВПП к-дабр
ИЛИШКОВИЋ НЕДЕЉКО 1948 пор пом. к-данта за позадину к-дабр
ТРИВИЧЕВИЋ ВОЈИН 1944 мај пом. к-данта за ОБП к-дабр
ПУПОВАЦ ДРАГАН 1957 к1к начелник СбСл к-дабр
ЈОВАНОВИЋ МИЛЕНКО 1967 вој командир чете маб
ПРАТЉАЧИЋ МЛАДЕН 1966 дес зам.к-дира чете маб
СИМИЋ МИЛУТИН 1955 заст командир чете позч
ЛУКИЋ ДРАГАН 1968 ппор замјеник к-данта рјВВ
МИЛИЈАШ ЉУБИША 1970 вод пом. к-данта  за морал рјВВ
ПРОДАНОВИЋ ГОРАН 1969 ппор пом. к-данта за ОБП рјВВ
ЛАЗИЋ ГОРАН 1971 вој командир чете рјВВ
БУДАК ВЛАДО 1964 ппор командир чете рјВВ
ШИКАРАЦ МИРО 1968 ппор командир чете рјВВ

Преглед губитака Бригаде у борбама у рејону Нови Град 18. и 19.9.1995.

Догађај Презиме Име бат Јединица
Повреда

од МЕС

ЦВИЈАНОВИЋ ЗОРАН 2.лпб 1.чете,2.пјешади-јског батаљона
погинуо ПЕТКОВИЋ ПРЕДРАГ 2.лпб команда 2.пјешадиског батаљона
рањен ПЕУЛИЋ СРЂАН 2.лпб противоклопни вод 2.пјешадијског батаљона
погинуо КОВАЧЕВИЋ ЉУПКО 3.лпб 2.чете,3.пјешадијског батаљона
погинуо МИЈАЈЛОВИЋ МИЛОРАД 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
погинуо ПАНИЋ ЖЕЉКО 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
рањен РАДИШИЋ САША 3.лпб 1.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ЂУКИЋ ЖЕЉКО ввп вод војна полиција
рањен КНЕЖЕВИЋ ЖЕЉКО 1.лпб вода мб 1.пјешадиског батаљона
рањен ЛАКИЋ ОБРЕНКО 1.лпб командир вода 2.чете,1.пјешадијског батаљона
рањен БОШЊАК МЛАДЕН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ЧЕРКЕТА ЖЕЉКО 2.лпб командир чете
рањен ЂАЈИЋ ДРАГО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЂЕКИЋ ЂУРАЂ 2.лпб позадинског вода 2.пјешадијског батаљона
повреда ДЕРАЈИЋ МЛАДЕН 2.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ЈАНКОВИЋ ОБРАД 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ЈЕВТИЋ РАДОМИР 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КОСТЕЦКИ МИХАЈЛО 2.лпб 1.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КОВАЧЕВИЋ МЛАДЕН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда КУСТУРИЋ МИЛАН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КУЗМАНОВИЋ АЛЕКСА 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КУЗМАНОВИЋ ЖЕЉКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЛЕБУРИЋ ВЕЛИМИР 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛАШИНОВИЋ НЕЂО 2.лпб пов 2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ БРАНЕ 2.лпб замјеник командира 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ НЕДЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ ПЕТАР 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ РАДЕНКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИТРОВИЋ СТАНИСЛАВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МОРАВАЦ МИЛЕНКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда МОРАВАЦ ВАСИЛИЈА 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПАВКОВИЋ БОЖИДАР 2.лпб командир 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПЕТРОВИЋ ГОРАН 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕТРОВИЋ НЕДЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПЕТРУШИЋ НЕЂЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕУЛИЋ ЈАКОВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕУЛИЋ МИРИСЛАВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
погинуо ПОПОВИЋ ГОЈКО 2.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ПРЕРАДОВИЋ МАНЕ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПРГОЊИЋ МИЋО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда СУБОТИЋ ЗОРАН 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ТОШИЋ БОШКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ВРАЧЕВИЋ РАДИСЛАВ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
погинуо ВУЈАСИНОВИЋ ДОБРИЋ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛИЈЕВИЋ БОРО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЦВИЈАНОВИЋ ДРАГАН 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
рањен ПАНИЋ РАДОМИР 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
самора-њавање ПАВЛОВИЋ НЕНАД 3.лпб позадински вод 3.пјешадијског батаљона
рањен РАДУЛОВИЋ РАДЕНКО 3.лпб пов,2.пјешадијског батаљона
рањен ВОРОТЊАК ВЛАДО 3.лпб 2.чете,3.пјешадијског батаљона

ЗАКЉУЧАК

Операција „Уна“ једина је операција Хрватске војске која је завршена поразом. Одвијала се од 18. до 19. септембра 1995. године. У операцији „Уна“ Хрватска војска се, мимо очекивања, суочила с организированим и врло одлучним отпором Прњаворске бригаде код Новог Града. Према хрватским изворима у Хрватској војсци било је доста губитака међу њима чак 8 виших старјешина који су погинула у рејону Туњица, а уништена су знатна оклопна борбена и неборбена возила која су била спремна за наставак операције.

По хрватским изворима у операцији „Уна-95” на новоградском фронту било је ангажовано 1.500 хрватских војника из састава гардијских бригада и домобранских пуковнија. Не знајући да се српска војска консолидовала и да их је спремно чека Прњаворска бригада, у Хрватској је донијета прије свега политичка а не војна одлука о нападу на западнокрајишке општине у РС. Због великих жртава операција се сматра једном од најтрагичнијих акција Хрватске војске, а хрватска јавност уопште не зна потпуну истину о томе због чега је, према службеним подацима у тој операцији страдало 49 припадника ХВ, а према неслужбеним између 60 и 80.

Изјава команданта прњавоске бригаде поводом обиљежавања годишњице напада ХВ на Нови Град, септембра 1995. године. “ да су се водиле  тешке борбе…“Дневник СРТВ

 

 

NEPROBOJNI SRPSKI BEDEM Kako je propala HRVATSKA OPERACIJA operacija UNA 95! Desant se pretvorio u pakao! 70 mrtvih i 250 ranjenih

 

 

 

[1]Напад је био саставни дио офанзиве ХВ ради дефинитивне окупације, разбијања и уништења РС, а базиран је на основу сплитског састанка и договора Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана средином године у Сплиту. Прије овога напада покушан је напад на Градишку, извођењем операције „Бирбир“# у којој су учествовали муслимани избјегли из БиХ у Хрватску, као и сви други прикупљени по Европи и шире. Еквивалент ових снага је био 1-2 бригаде ортодоксних Муслимана, са циљем да енергичном акцијом на правцу Градишка – Топила – Лакташи – Бања Лука, расјекла територију РС на два  дијела, почине масован покољ и присиле становништво на егзодус. Акција је у потпуности осујећена снагама лпбр Градишка, осталих дијелова 1. KK и становништва бригада. Операција „Бирбир“ разбијена и снаге одбачене преко р. Саве назад у Хрватску уз велике губитке, остале на територији РС. #“Бибир“ је латински назив за Градишку. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[2] У самом граду Нови Град и око њега су б/д изводиле снаге 1.лпбр Нови Град, док је већи дио снага бригаде био ангажован на противнападу на правцу: Вјешала – Kрупа на Уни, са циљем да са дијеловима 16.кмтбр изврши противнапад и одбаци дијелове 5.K тзв. АБиХ преко Уне и врати привремено заузете дијелове и град Kрупа на Уни. Због низа слабости у РиK, моралу и др. ова акција није успјела, а дијелови снага новиградске бригаде који су посједали положаје на десној обали р. Уна су оставили наоружање и побјегли, што је енергично отклоњено ангажовањем мањих снага из лпбр Прњавор и Нови Град је спашен од заузимања. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[3] На фронту напада с.Матијевићи – Двор на Уни – Kостајница Врховна команда Хрватске је имала за циљ крајње радикалне намјере: заузети Нови Град и Kостајницу, заузимањем жељезничког чворишта у Новом Граду ослободити несметани жељезнички  саобраћај пругом Суња – Добрљин – Нови Град , Kрупа на Уни – Перковићи – Kнин, у вези са тим су на правцу Двор на Уни – Нови Град ангажовали „елитну“ гардијску бригаду „Тигрови“, а на правцу Сисак Kостајница – Дубица, другу „елитну“ гардијску бригаду „Пуме“, са циљем да се енергичним дејством на поменутим правцима заузме жељезничко чвориште Нови Град, обухватним маневрима  доведу у окружење дијелови снага ВРС уништи и протера становништво, избије на Kозару и поврати духовни сан из 2.свјестског рата са Kозаре. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[4] Батаљон је имао назив Борбена група „Баљ“по објекту Баљ изнад Kостајнице а бранио и затварао је правац Kостајница – Kнежица – Приједор.

[5] Снаге 1.гардујске бригаде „Тигрови“ су користећи матицу ријеке која са територије Хрватске тече поред Двора на Уни, десантним и другим пловним средствима, без паљења мотора, носећи снагом матице ријеке Жировице успјели пријећи лијеву обалу р. Уне, до пјешчане аде на средини Уне, а затим  вјероватно газом прешли десни крак Уне и домогли се обале и ивице пута Нови Град – Kостајница, формирали једнострану засједу и у свитање отпочели са дејством на све што се кретало комуникацијом, при чему су нанијели знатне губитке прије свега цивилном становништву од око 80-100 жртава при чему је погинуо и изузетно способан официр мајор Слијепчевић Миленко из команде 11.дубичке лаке бригаде

Дејство убачене гупе је било подржано снажном ватром авијације и тенковима Т-55 из рејона Двора на Уни и с.Матијевићи. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[6] Напад на Kозарску Дубицу су веома жестоко извеле снаге 2.гардијске бригаде „Пуме“ по сличном методу и начину као и на Нови Град, заузеле део Дубице, али су енергичним дејством 11. дубичке лпбр и питомаца СВШ „Рајко Балаћ“ уз веома велике губитке, одбачене преко р.Уне на Хрватску територију.

Ове двије акције  су биле веома синхронизоване,  али жестоком борбом, моралом и одлучношћу Kрајишници су показали свој прави борбени квалитет. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

Радне карте са сајта lpbr-prnjavor.info
[7] Борбе на Мешиновцу записао је св1к Мирослав Војводић, помоћник команданта 3. пб у дијелу рукописа, Мемоарима, Прњавор 2020. године.
[8] Сјећање команданта 2. пјешадиског батаљона ппор Ранка Поповића- Поп,  на пријем задатка од команданта прњаворске бригаде и његова одлучност да по сваку цијену одбрани Нови Град.
[9] Праћење њихових веза: Не можемо дање. Имамо много мртвака. А, заповјед поглавника ? Добро, идемо даље. ( запажање мајора В.Тривичевића, пом НШ за обавјештајне послове команде лпбр Прњавор.)
[10] Борбе на Мешиновцу записао је св1к Мирослав Војводић, помоћник команданта 3. пб у својим Мемоарима, рукопис, Прњавор 2020. године.

Чланак је писан на основу ратног девника прњаворске бригаде преточен у материјал Борбени пут Прве прњаворске лаке пјешадијске бригаде 1991-1995. године, Прњавор,1997. године

Veza

Prnjavorska brigada u odbrani Novog Grada

Ratna  1995. godina bila je za Prnjavorsku brigadu veoma tragična, posebno borbe na Ozrenskom ratištu,  gdje je 27. 5.1995. godine u kodnoj oružanoj akciji „Proljeće“ do 21. 7.1995. godine  vodila najteže borbe na Ozrenu, i doživjela strahovite gubitke u rejonu Podsjelova. Bile su to teške i krvave borbe sa muhadžedinskim snagama  i jedinicama Armije BiH .

U septembru mjesecu Prnjavorska brigada, po naredbi komande 1. KK VRS odlazi na Novogradsko ratište u zonu rejona  Tunjica-Vodičevo, gdje sa ostalim jedinicama Vojske Republike Srpske i Policije organizuje odbranu Novоg  Grada. U dobro primpremljenoj hrvatskoj operaciji Una 95 tokom 18. i 19. septembra učestvuje u žestokim borbama na zaustavljanju operacije, i sprečavanje prodora HV na prostor Novog Grada i dalje prema Prijedoru, te kasnije u kontranapadu nanosi teške gubitke Hrvatskoj vojsci. Trajala je samo dva dana. Cilj HV je bio da razbiju naše snage na granici r.Une. Nisu uspjeli, a brigada je, zbog svega  što su njeni pripadnici učinili tokom odbrane Novog Grada, odlikovana medaljom Petra Mrkonjića, a komandat brigade Ordenom  Miloša Obilića.[8]

Na novogradsko ratište glavnina brigade je došla 12.08.1995. godine bez drugog bataljona. Borci su smješteni po kućama i veoma dobro su primljeni od strane mještana.

Zadatak nam je jasan, najkraće organizovati odbranu na ogledalu rijeke Une.[9]

Prvi i 3. pješadijski bataljon posjedaju liniju odbrane na rijeci Uni od ušća Sane u Unu do Vodičeva.

Drugi pješadijski bataljon sa pridodatim jedinica za podršku i dalje je ostao na Ozrenu u rejonu Nikolinog Brda i to samo do preuzimanja ovih položaja od strane  vučijačke brigade 6.9.1995. godine.

zona odbrane lpbr Prnjavor

Linija odbrane ranije nije bila organizovana, sada je rijeka Una granica između RS  i Hrvatske. Odmah smo pristupili uređenju položaja, kako na samoj obali rijeke Une, tako i po dubini, gdje su nam raspoređena sredstva podrške. Komanda Brigade smještena je u selu Vodičevo na desnom krilu odbrane Brigade. Nikada do sada nismo bili organizovani na tolikoj širini i dubini zona odgovornosti Brigade. Najviše problema u ovom momentu ima načelnik veze poručnik Tošić Dragan , kako uvezati sve jedinice u sistem veze, da možemo kontrolisati rad i komandovanje sa jedinicama.

 

 

Sasvim novi uslovi života i rada u odnosu na ozrensko ratište, treba nam samo malo vremena da se organizujemo i sigurno će sve funkcionisati.

O neprijatelju veoma malo znamo. [10] Na lijevoj obali Une uočavamo slobodno kretanje vojnika i civila , saobraćaj se odvija sasvim normalno, baš sve kao i na našoj strani. Sve izgleda kao da je u najboljem redu, a tako ipak nije. Rečeno nam je da ne otvaramo vatru i ne provociramo, poštujemo primirje. Naša zona odgovornosti je velika od Novog Grada do Kostajnice, pridodat nam je i radnički bataljon 43. mt brigade, komandanta majora Đenadije.[11]

Postepeno se utvrđujemo, ali kao da se nikome ne žuri. Ovaj i ovakav mir nismo doživjeli, pa su se borci opustili.

Treći bataljon bolje i brže se utvrđuje od prvog bataljona. Jedinice podrške solidno su se utvrdile, ali veza još ne zadovoljava. Kontrolišemo rad neprijatelja na lijevoj obali, najčešće koncentracija ljudstva i tehnike u rejonu Dvora, tu se i utvrđuju, ali i na putu Dvor – Kostajnica izgrađuju utvrđenja. Neprijatelj ohrabren uspjesima u RSK očigledno ima povećane apetite, a na to upozoravaju i obavještajni podaci koje dobijamo od OG-10. Za relativno kratko vrijeme uspostavljena je solidna linija odbrane, urađeni su bunkeri, tranšeje i osmatračnice i dalje radimo na uređenju rezervnih položaja.

Konačno, sa ozrenskog ratišta 11.09.1995. godine i dijelovi 2.bataljona dolaze u sastav brigade na novigradsko ratište. Sada je brigada kompletna, linija odbrane zaposjednuta, imamo rezervne snage, “Vukovi”, izviđače i vojnu policiju. Bataljoni takođe imaju vlastitu rezervu najmanje u jačini jednog voda.

U večernjim satima 12.09.1995. godine oko 23.00 časova dobijamo naređenje OG-10 da se u rejon Jajca uputi 150 do 200 boraca radi intervencije. Načelnik brigade major Srđan Tomić, sa komandantom 1.pb i „Vukova“,  vodi “Vukove”, 27 boraca 1. bataljona i sanitet.

BG sa NŠ od 13. do 17.9. u rejonu grada Jajca kao ojačanje gdje učestvuje u borbenim aktivnostima u rejonima HE Jajce I i II, z. Zdanjevac, s. Vlasinje sa IKM u s. Bjelajci. Zadatak praćenje izvlačenje stanovništva i preostalih snaga VRS i obezbjeđenje linije odbrane Crna Rijeka- Bjelajci- Mrkonjić Grad.

Postavlja se ekslpoziv na most iza HE Jajce,

kada se usporava nadiranje neprijatelja. Povlačimo se i nakon toga Vukovi se upućuju u rejon Manjače u z. Stričići, gdje ih obilazi NŠ, uspostavljanje linije odbrane i sprečavanje prodora neprijatelja prema kasarni  na Manjači i dalje prema  Banja Luci, a potom produžuju dejstva prema Ključu, Petrovac i Sanski Most. Odbrana pravca i protivnapad prema Sitnici u sadejstvu sa Orlovima Grmeča, u borbama gine jedan pripadnik Vukova.

Razočaranje, iz Jajca dobijamo vijesti da su Hrvati uzeli Jajce i Šipovo, nismo mogli pomoći.

Obaveštajni podaci za ne povjerovati. Gubimo teritoriju, padaju gradovi, izgubljen je Drvar, Mrkonjić Grad, Jajce, Šipovo…, a čuli smo da je pao i Ozren. Nevjerovatno šta se dešava sa nama. Naša brigada stabilna, moral zadovoljavajući, sigurno smo spremni da prihvatimo borbu i da se žestoko tučemo, nećemo bježati, svi su odlučni. Kod nas borbenih dejstava nema, ali naši borci doživljavaju teške trenutke. Muslimani i Hrvati uz podršku NATO avijacije bilježe uspjehe na svim ratištima a to nas pogađa. Neprijatelj sigurno nije toliko jak koliko smo mi slabo organizovani, izgleda da nema odgovornosti za neodgovornost.

Kolone izbjeglica kreću se prema Banjaluci i dalje.

Ponovo naredba OG-10, 16.09.95. godine uputiti jednu jedinicu jačine čete u rejon Sanskog Mosta, sa njim je i komandant Vlado, razočarenje, nigdje organizovane odbrane, i Sanski Most je ugrožen.

Sutradan četa se vratila jer su položaje oko Banskog Mosta zaposjeli borci Sanske brigade, Novo naređenje OG-10 da se uputi pojačanje u rejon Krupe na Uni. Jedna četa (3.pč) 2. bataljona koju vodi zamjenik komandanta 2. pb ppor Subić i izviđači brigade odlaze u rejon Krupe, s. Orasi, Donji Petrovići preko Budimlić Japre. Jedinica  “Vukovi” i 27 boraca 1. bataljona još uvijek su u rejonu Jajca.

Tunjice mjesto forsiranja HV

Tunjice mjesto forsiranja Hrvatske Vojske

Oko 07.00 časova 18.09.1995. godine zamjenik  komandanta 3. bataljona javlja “ U rejon Tunjica upala diverzantska grupa, imamo poginulih i ranjenih .” Tamna noć i izuzetno jaka magla omogućila je neprijatelju da preroni rijeku Unu i upadne u prve rovove, borba je počela. [12] Treći bataljon se dobro organizuje, a iz 2. bataljona odmah upućujemo rezervu kao pojačanje u rejon Tunjica.

Oko 9.30 sati [3]  počinje artiljerijski napad na Novi Grad i Tunjice, sve do “Lignešpera”, tuku i po dubini. Neprijatelj tuče VBR-om, a o artiljerijskim granatama da i ne govorimo, tu kao da nema broja, koriste isprobanu tehniku “Spržena zemlja” . Iz baze UNPROFORA-a  u Dvoru tuku nas žestoko, i oni pomažu Hrvatima. Uzvraćamo iz raspoloživih oruđa. T-12 tuče bazu UNPROFOR-a kao i minobacači 120mm, tučemo iz haubica 122mm,105mm,  PRAG-a, trocijevaca, uzvraćamo vatrom, Dvor gori. Ovakav artiljerijski dvoboj neviđen je, i dalje neprijatelj tuče Novi Grad, Tunjice, Kulu, ali i po dubini traži ciljeve.

U Tunjicama neprijatelj je uspostavio mostobran, stisli smo ih, ne mogu pješadijski dalje. Rječicom Žirovnica iz Dvora, spuštaju se čamcima, sada ih kontrolišemo, upali smo im u vezu , slušamo njihove razgovore, oni nas navode na ciljeve, imaju veliki broj poginulih i ranjenih boraca koje teško zbrinjavaju, ali od početnog uspjeha ne odustaju. Nastoje obezbjediti mostobran. Iz OG-10 dolazi potpukovnik Peulić i major Brdar, ništa nam ne treba samo tražimo artiljerijsku municiju da nam se hitno dostavi, sigurni smo u svoje mogućnosti.

Iz Prnjavora nam dovoze granate za minobacače. Dobijamo obavještajne podatke iz kojih saznajemo da je napadnuta linija odbrane od Sanskog Mosta do Dubice.[13]

Borbe u rejonu Tunjica 18. i 19.9.

Borba se vodi cijeli dan. Izuzetno žestoka borba. Na brdu iznad Tunjica, na ključnom objektu za odbranu grada Mešinovac, [4]   u rejonu tt. 242,  neposredne bliske borbe 3.pb sa pomoćnikom komandanta za OBP uz minobacačku podršku, uz ranjavanje komandira 2. pješadijske čete 2.pb.Neprijatelj nije u stanju da nas pomjeri ni koraka nazad, u toku noći 18/19. – 09.95. uvodimo i izviđače i još jednu četu 2. bataljona, tu je i komandant 2. bataljona [5], zamjenik komandanta 3. bataljona, načelnik bezbjednosti,  gdje u borbama gine pomoćnik komandanta 2.pb za OBP, a na ušću r.Sane u Unu, položaj željezničke stanice, je i interventni vod sa zamjenikom komandanta iz 1. bataljona, praktično neprijatelj je u poluokruženju priklješten. Cijelu noć neprijatelj čamcima niz rijeku Žirovnicu nastoji uvesti što veći broj vojnika u borbu, precizno ih tučemo, trpe gubitke, u otvorenom razgovoru preko radio uređaja žale se i traže povlačenje. Tokom noći nema mnogo pješadijske borbe, ali artiljerija radi neprekidno i strahovito tuče Kulu, te kotu 242 i Gavrino Brdo kota 262. Borba ne jenjava a na naš zahtjev nadlijeće naša avijacija i tuče Dvor i Matijeviće. Osjeti se panika u redovima neprijatelja. Rezultati bombardovanja kratko su se pokazali uspješni, nakratko je prestala i artiljerijska vatra.

Po naređenju komandanta brigade NŠ [7],odlazi u komandu OG – 10 po pomoć u ljudstvu i tehnici. General Zec  šalje dva tenka T- 55 i avijaciju kao podršku na mjesto prelaza HV koja dejstvuje u pravcu toka riječice  Žirovica i mjesto forsiranja i proboja linije u Tunjicama. Hrvati su uspjeli pogoditi jedan naš avion (super galeb 4), pilot je uspio katapultirati se i za kratko vrijeme, NŠ pronalazi pored puta pilota, i doveli u našu komandu. Borba je neprekidna već satima, imamo ranjenih koji su uspješno zbrinuti. Komanda hrvatske vojske iz Dvora stalno traži da se pješadijski krene prema Kuli. Očigledno Hrvati nisu u posljednje vrijeme navikli na neuspjeh, ne mogu da shvate da su naišli na tako žestok otpor, da ih tako precizno tučemo artiljerijom, a pješadija se ne povlači, već steže obruč.

Cilj HV nije ostvaren

Iznenađenje, u 18.10 časova naređenje sa lijeve obale Une “Počnite sa povlačenjem, akcija je propala.”

Oko 23.00 časova sve je utišalo, naši borci su ponovo zaposjeli rovove na ogledalu Une. Krvava, krvava borba, žestoko smo se borili dva dana i noć, zaustavili smo ofanzivu neprijatelja, odbranjen je Novi Grad. Stanovništvo je ostalo na svojim ognjištima, a u ovim borbama, za dva dana, naših 6 boraca je poginulo, 8 teško i 20 lakše ranjeno, 15 boraca razbila je detonacija[1]. Podaci nisu precizni ali ističe se da je oko 20 civila poginulo. U Tunicama pucali su u civile metak u čelo. Ovo je naš krvavi bilans.

Neprijatelj ostaje neprijatelj, ali mu ponekad moraš odati priznanje, izvanredno su akciju planirali, dobro su počeli, napravili su samo veliku grešku, kao da nisu znali, a dobro su znali da napadaju na 1. Prnjavorsku laku pješadijsku brigadu koja zna da se bori, a ne bježi.

Sutradan, kao da se ništa nije desilo, 20.09.95. godine miran dan, ni jedan ispaljeni metak, sumiramo posljedice. Sa svih strana stižu nam čestitke, pismena od komandanta OG-10 generala Zeca, zahvalnost, svi smatraju da smo odbranili Novi Grad, mnogi smatraju da padom Novog Grada bio bi ugrožen Prijedor i dalje.

Znamo samo da smo učinili sve što smo mogli, dobili smo još jednu bitku, a mjesno stanovništvo vjeruje nam da smo tu da ih zaštitimo, a to smo i dokazali.

Sve je tako mirno, ne možemo da vjerujemo da smo samo prije dva dana tako žestoko ratovali. Uglavnom saniramo posljedice, bataljoni su na liniji odbrane, nastavljaju sa uređenjem rezervnih položaja.

Komandant lake prnjavorske brigade o borbama za odbranu Novog Grada, 21.7.2019.g.:(14.45)

Stanje u zoni odgovornosti brigade

Kod stanovništva odjednom se pojavila uznemirenost, neke porodice se pakuju i napuštaju svoje domove, pokušavamo ih sprječiti , mnoge nismo uspjeli zadržati. Kolone izbjeglica se povećavaju, ništa nam nije jasno. Na ovim prostorima ima dosta jedinica, ali izgleda da ima i dezorganizacije, jer se vide i borci koji su napustili svoje jedinice.

Još veće iznenađenje doživjeli smo 22.09. u 03.05. časova, zove major Sekulić komandant  odbrane grada i kratko saopštava: “Grad je pust. U gradu više nema ni jednog stanovnika, i predjsjedništvo je napustilo grad, radite šta znate.Most je miniran” [6].  Sazvana je komanda načelnik štaba, pomoćnici komandanta, vezisti  donosimo odluku da ojačamo lijevo krilo naše odbrane, izviđače i policiju, koji se spajaju sa policijom Novog Grada na Kuli, a u ranim jutarnjim satima ulaze u Novi Grad “oslobađaju ga”, grad je bio bez i jednog stanovnika. Kasnije pristižu Arkanove jedinice, hapse borce koji bježe sa fronta. Toliko nejasnoća da zdrav razum razum sve to nemože da poveže. Još jednom prnjavorčani spašavaju Novi Grad. Treba zabilježiti da je most preko Sane bio miniran, obezbjeđivao ga je inžinjerski vod naše brigade, komandir Stanoje Radić i samo je trebala još jedna budala da komanduje da se most digne u vazduh i sve ove glubosti bile bi sačinjene.

Ojačana BG izviđača brigade sa PK za moral brigade upućuje se kao ojačanje na pravac s. Sasine – Razboj i po naređenju NŠ po obilasku izvlači grupu u sastav brigade.

Za sve ovo vrijeme “oslobađanja” Novog Grada nismo čuli a ni vidjeli neprijateljskog vojnika, ako je trebalo predati neprijatelju Novi Grad, onda je napravljena greška. Nije trebalo dovoditi Prnjavorsku brigadu na ove prostore. Neka se neko stidi za sve postuke koje je učinio svom narodu.

Dani na novigradskom ratištu prolaze mirno, Hrvati su se smirili, ne ispale ni jedan metak prema desnoj obali Une. Mi obavljamo svakodnevne aktivnosti, još bolje smo se utvrdili. Izradili smo i rezervne položaje, za sada smo još spremniji da dočekamo neprijatelja. Moral boraca što je izuzetno bitno, na visokom je nivou, svjesni smo svjojih mogućnosti.

Politička situacija je totalno nezadovoljavajuća, ništa nam nije jasno, imamo dovoljno snaga, ali nismo najbolje organizovani. Pao je Sanski Most. Jasno nam je da možemo izgubiti rob, može i linija pasti, ali da gradovi se tako gube ništa nam nije jasno.

Naša brigada je kompletna. Mali broj boraca pušteno na odmor, očekujemo potpisivanje primirja, treba rat privoditi kraju, iscrpljeni smo u svakom pogledu, borci su umorni, materijalni rezervi više nema, sve teže obezbjeđujemo normalan rad brigade.

Dobijamo dosta obavještajnih podataka, Muslimani i Hrvati nisu zadovoljni ostvarenim, žele mnogo više, pa se tako i pripremaju. Posjećuje nas general Kelečević 18.10.95. godine. Upoznali smo ga sa stanjem u brigadi kao i na liniji odbrane, zadovoljan je.

Završetak u zoni Novog Grada

Već 21.10.95. godine dobili smo naređenje 1. KK koje glasi: “Brigadu izvući iz dosadašnje zone borbenih dejstava u rejon Lomovita – Omarska – Kozarac. Brigada će biti u ulozi interventne rezerve OG-10 za intervenciju na ugroženim pravcima. Zonu odgovornosti 1. Prnjavorske lake pbr. Posjesti će  bataljon 11. pbr. Kozarska Dubica, koji se izvlači iz rejona Krepšića zaposjedanja položaja 25.10.95. godine

Ovo naređenje nije nas oduševilo. Uradili smo velik dio posla da formiramo čvrstu  i organizovanu odbranu, mjesno stanovništvo nas je prihvatilo, stekli smo povjerenje naroda novigradskog kraja. Najmanje smo željeli da budemo u rezervi, to je sigurno i najteži zadatak. Pribojavamo se mogućnosti razbijanja jedinice, jer na intervenciju sigurno neće ići kompletna brigada već čete ili bataljon.

Komandovanje, snabdijevanje i kontrola jedinica sada je otežana.

Na novogradskom ratištu proveli smo dva i po mjeseca, u borbama smo imali velikih gubitaka. 35 lakše ranjenih, 7 teže ranjenih i 6 poginulih pripadnika brigade.[2]

Naređenje smo ispoštovali i brigada je 27.10.95. godine napustila novogradsko ratište, razmješteni smo u širem rejonu Omarske.

 

GLAS BORCA U 2. BATALJONU

U 3. BATALJONU

[1] Isto str, 62

[2] Borbeni put Prve prnjavorske lake pješadijske brigade 1991-1995. iz 1997. godine, str.57-63

[4] Borbe na objektu Mešinovac, opisao je pomoćnik komandanta 3. pješadijskog bataljona stariji vodnik Miroslav Vojvodić u svojim memoarima iz 2020. godine.

[5] Sjećanje komandanta 2. pješadiskog bataljona ppor Ranka Popovića- Pop,  na prijem zadatka od komandanta prnjavorske brigade i njegova odlučnost da po svaku cijenu odbrani Novi Grad: „Po pozivu komandanta da je neprijatelj probio liniju u rejonu s. Tunjice kod 3. bataljoina i naređenju koje je glasilo ovako „Pope povedi jednu četu, povedi dvije čete, uzmi sve što imaš od vojske  na kamione i dođi do komandnog mjesta, tu ćeš dobiti zadatak“.

Vrlo brzo smo bili kod komande gdje je komandant ppuk Vlado Živković meni izdao naređenje koje je glasio  doslovno ovako: “ Pope tu i tu je probilo liniju ima žrtava civila i naših iz 3. bataljona. Neprijatelj želi da se domogne Kule. Zatvori to, blokiraj i zaustavi napad kako znaš i umiješ, odvje se brane naše kuće. Ako to  ne uspijete bolje se poubijate sami nego da vas oni mrcvare. Pope je li ti jasno sve. Rekao sam da komandante. Rekao mi je vojničkim riječnikom :“Na izvršenje, a ja njemu razumijem komandante. Ostalo je sve poznato manje više“

[6] poziv je primio dežurni u komandi, načelnik štaba i vezom naređuje da se na most uputi raspoloživi brigadni izviđači i vojna policija.

[7], Prema zapažanju načelnika štaba koji na novogradsko ratište dolazi 18.9.1995. u prijepodnevnim satima. Nakon odmora, gdje 6.9. 1995. godine, konačno, predaju položaje dijelova 2.pb na Nikolinom brdu na Podsijelovu jedinicama Vučijačke brigade. 10.9.1995. godine počinje velika ofanziva Armije BiH i ti položaji padaju.

Dolaskom u s.Buljuk, blizu Novog Grada, pod udarima zaprečne vatre artiljerije, u brigadnu sanitetsku prihvatnicu, gdje načelnik saniteta obrađuje poginulog borca, i kaže:“ Pogledaj nigde nema ogrebotine“. Bio je to pomoćnik komandanta 2.pb za OBP. Zatim nastavljam put i u rejonu Kule  zatičem zamjenika komandanta 1.pb sa interventnim vodom. Poslije kratke situacije odlazim na KM brigade, gdje nakon upoznavanja situacije, jer nisam bio dugo na KM, komandant mi naređuje da odmah idem u komanadu OG kod generala Zeca i tražim pomoć.

[3] U prvom ešalonu Hrvatske vojske bile Prva gardijska brigada „Tigrovi“, Druga gardijska brigada „Gromovi“, 57. i 17 domobranska pukovnija, u drugom ešalonu Sedma gardijska „Pume“ i Četvrta Gardijska „Pauci“, a u širem području Siska u pripravnosti su bile sve rezervne jedinice.

Iz pravca Bosanske Krupe i Petrovca napad su izvršile 505, 511. i 517. brigada Petog korpusa tzv. Armije BiH.

Diverzantska jedinica regularne Hrvatske vojske je uoči 18. 9.1995. godine prešla preko Une u ovo naselje i potpomognuta artiljerijom s druge strane rijeke i ujutro zaposjela saobraćajnicu. Živote su izgubili civili koji su se tu zatekli, nesvjesni šta se događa. http://www.srna.rs/novosti1/826861/u-septembru-se-una-zavije-u-tugu.htm

Operacija Una jedina je operacija HV-a tijekom 1995. koja nije završila pobjedom hrvatskih snaga. Odvijala se od 18. rujna do 19. rujna 1995., svega 1 dan. U operaciji “Una” se hrvatska vojska suočila s organiziranim i vrlo odlučnim otporom snaga bosanskih Srba, te je zbog objektivnog neuspjeha da se probije neprijateljsku obranu i zbog znatnih hrvatskih žrtava, neki ubrajaju među najtragičnije vojne akcija HV-a: riječ je zapravo o prvom ozbiljnom uspjehu srpskih snaga u borbama protiv HV-a nakon 1992. godine. https://hr.wikipedia.org/wiki/Operacija_Una#Pogre%C5%A1ne_pretpostavke

Veliki gubici u ljudstvu HV, čak 8 viših starješina HV poginula u rejonu tunjica, uništena znatna oklopna borbena i neborbena vozila koja su bila spremna za nastavak operacije.

HV ispalila preko 18000 komada raznih minskoeksplozivnih sredstava u rejonu Novigrada.

Zapažanje pomoćnika NŠ za obavještajne poslove majora. V.Trivičevića na praćenju njihovih veza: “ Ne možemo dalje. Imamo mnogo mrtvaka. A, zapovjed poglavnika ? Dobro, idemo dalje. “

[8]Napad je bio sastavni dio ofanzive HV radi definitivne okupacije, razbijanja i uništenja RS, a baziran je na osnovu splitskog sastanka i dogovora Alije Izetbegovića i Franje Tuđmana sredinom godine u Splitu. Prije ovoga napada pokušan je napad na Gradišku, izvođenjem operacije „Birbir“# u kojoj su učestvovali muslimani izbjegli iz BiH u Hrvatsku, kao i svi drugi prikupljeni po Evropi i šire. Ekvivalent ovih snaga je bio 1-2 brigade ortodoksnih Muslimana, sa ciljem da energičnom akcijom na pravcu Gradiška – Topila – Laktaši – Banja Luka, rasjekla teritoriju RS na dva  dijela, počine masovan pokolj i prisile stanovništvo na egzodus. Akcija je u potpunosti osujećena snagama lpbr Gradiška, ostalih dijelova 1. KK i stanovništva brigada. Operacija „Birbir“ razbijena i snage odbačene preko r. Save nazad u Hrvatsku uz velike gubitke, ostale na teritoriji RS.#“Bibir“ je latinski naziv za Gradišku. (Zapažanja potpukovnika Boška Peulića, člana Operativne grupe 10 Prijedor, Prnjavor,  maj 2021. godine).

[9] U samom gradu Novi Grad i oko njega su b/d izvodile snage 1.lpbr Novi Grad, dok je veći dio snaga brigade bio angažovan na protivnapadu na pravcu: Vješala – Krupa na Uni, sa ciljem da sa dijelovima 16.kmtbr izvrši protivnapad i odbaci dijelove 5.K tzv. ABiH preko Une i vrati privremeno zauzete dijelove i grad Krupa na Uni. Zbog niza slabosti u RiK, moralu i dr. ova akcija nije uspjela, a dijelovi snaga novigradske brigade koji su posjedali položaje na desnoj obali r. Una su ostavili naoružanje i pobjegli, što je energično otklonjeno angažovanjem manjih snaga iz lpbr Prnjavor i Novi Grad je spašen od zauzimanja. (Zapažanja potpukovnika Boška Peulića, člana Operativne grupe 10 Prijedor, Prnjavor,  maj 2021. godine).

[10] Na frontu napada s.Matijevići – Dvor na Uni – Kostajnica Vrhovna komanda Hrvatske je imala za cilj krajnje radikalne namjere: zauzeti Novi Grad i Kostajnicu, zauzimanjem željezničkog čvorišta u Novom Gradu osloboditi nesmetani željeznički  saobraćaj prugom Sunja – Dobrljin – Novi Grad , Krupa na Uni – Perkovići – Knin, u vezi sa tim su na pravcu Dvor na Uni – Novi Grad angažovali „elitnu“ gardijsku brigadu „Tigrovi“, a na pravcu Sisak Kostajnica – Dubica, drugu „elitnu“ gardijsku brigadu „Pume“, sa ciljem da se energičnim dejstvom na pomenutim pravcima zauzme željezničko čvorište Novi Grad, obuhvatnim manevrima  dovedu u okruženje dijelovi snaga VRS uništi i protera stanovništvo, izbije na Kozaru i povrati duhovni san iz 2.svjestskog rata sa Kozare. (Zapažanja potpukovnika Boška Peulića, člana Operativne grupe 10 Prijedor, Prnjavor,  maj 2021. godine).

[11] Bataljon je imao naziv Borbena grupa „Balj“po objektu Balj iznad Kostajnice a branio i zatvarao je pravac Kostajnica – Knežica – Prijedor. (Zapažanja potpukovnika Boška Peulića, člana Operativne grupe 10 Prijedor, Prnjavor,  maj 2021. godine).

[12] Snage 1.gardujske brigade „Tigrovi“ su koristeći maticu rijeke koja sa teritorije Hrvatske teče pored Dvora na Uni, desantnim i drugim plovnim sredstvima, bez paljenja motora, noseći snagom matice rijeke Žirovice uspjeli prijeći lijevu obalu r. Une, do pješčane ade na sredini Une, a zatim  vjerovatno gazom prešli desni krak Une i domogli se obale i ivice puta Novi Grad – Kostajnica, formirali jednostranu zasjedu i u svitanje počeli sa dejstvom na sve što se kretalo komunikacijom, pri čemu su nanijeli znatne gubitke prije svega civilnom stanovništvu od oko 80-100 žrtava pri čemu je poginuo i izuzetno sposoban oficir major Slijepčević Milenko iz komande 11.dubičke lake brigade.

Dejstvo ubačene gupe je bilo podržano snažnom vatrom avijacije i tenkovima T-55 iz rejona Dvora na Uni i s.Matijevići. (Zapažanja potpukovnika Boška Peulića, člana Operativne grupe 10 Prijedor, Prnjavor,  maj 2021. godine).

[13] Napad na Kozarsku Dubicu su veoma žestoko izvele snage 2.gardijske brigade „Pume“ po sličnom metodu i načinu kao i na Novi Grad, zauzele deo Dubice, ali su energičnim dejstvom 11. dubičke lpbr i pitomaca SVŠ „Rajko Balać“ uz veoma velike gubitke, odbačene preko r.Une na Hrvatsku teritoriju.

Ove dvije akcije  su bile veoma sinhronizovane,  ali žestokom borbom, moralom i odlučnošću Krajišnici su pokazali svoj pravi borbeni kvalitet. (Zapažanja potpukovnika Boška Peulića, člana Operativne grupe 10 Prijedor, Prnjavor,  maj 2021. godine).

karta RKNS13.8.1995

RKNS13-17.9.95

KAKO JE PROPALA OPERACIJA UNA 95: Neprobojni srpski bedem na Uni i Savi

Operacija Una je bio naziv vojne operacije u kojoj je Hrvatska vojska sa teritorije Republike Hrvatske napala 4 zapadnokrajiške opštine Republike Srpske (Novi Grad, Kostajnica, Kozarska Dubica, Gradiška). Cilj akcije je bio zauzimanje Prijedora i okupacija cele teritorije istočno od puta Gradiška – Prijedor. Operacija je počela 18. septembra 1995. a završila se već idućeg dana (19. septembra) teškim porazom Hrvatske vojske.

Procenjuje se kako je u operaciji „Una-95” bilo angažovano 1.500 hrvatskih vojnika iz sastava gardijskih brigada i još toliko iz tri domobranske pukovnije. Ne znajući da se srpska vojska konsolidovala i da ih je spremno čekala, u Hrvatskoj je doneta pre svega politička a ne vojna odluka o napadu na četiri zapadnokrajiške opštine u RS.

Gotovost za početak napada bila je u 10 časova 18. septembra 1995. godine. Snage predviđene za napad imale su na raspolaganju desetak sati tokom kojih su trebale izraditi sva potrebna borbena dokumenta i pripremiti jedinice za nasilan prelazak reka.

Najveći zločin brigada „Tigrovi“ napravila je prvog dana operacije u naselju Tunjice kod Novog Grada, na putu Novi Grad-Srpska Kostajnica. Tu su ubili 23 civila srpske nacio-
nalnosti.

Veliki problem odbrani VRS činila je artiljerijska vatra HV, samo na područje Kozarske Dubice palo je približno 3000 granata, a na Novi Grad tada je palo oko 2000 granata. Hrvatska artiljerija gađala je i kolonu izbeglica na magistralnom putu Novi Grad-Prijedor kod sela Svodna.

Prelazak hrvatskih jedinica preko Une odvijao se u vrlo nepovoljnim uslovima kad je reč o prirodnoj prepreci kao što je reka. Mostobran preko Une hrvatske jedinice su radile pri brzini reke od 4 m/s što je vrlo rizično, nekoliko čamaca se prevrnulo, ali uprkos tome i 1. i 2. Gardijska brigada uspele su ući u Kozarsku Dubicu i Novi Grad zauzimajući delove naselja. Za prelaz preko Une bili su spremni i hrvatski tenkovi. Međutim, s druge strane Une dočekala ih je dobro ukopana srpska vojska koja je po snagama HV počela dejstvovati iz sveg naoružanja. Mostobran nije bio kvalitetno uspostavljen u takvim uslovima rečnog toka, nije bilo dovoljno snaga da se slomi takav srpski otpor.

Dan posle početka operacije 19. septembra 1995. godine, donesena je naredba o prekidu operacije i to ne zbog američkih pretnji kako se nakon toga pričalo, već zbog promašenih odluka i krivih obaveštajnih procena o stanju u srpskoj vojsci. Posle neuspele operacije, pričalo se, da je jedan deo hrvatskih snaga stradao pri samom povlačenju. Operacija „Una-95“ završava se u kasnim poslepodnevnim satima 19. septembra 1995. godine, porazom hrvatskih snaga. Zbog velikih žrtava ova operacija smatra se jednom od najtragičnijih akcija HV, a hrvatska javnost još ne zna potpunu istinu o tome zbog čega je, prema službenim podacima, stradalo 49 pripadnika HV, a prema neslužbenim između 60 i 80.

Prema podacima protivoklopnjaci prnjavorske brigade uništili su 4-5 oklopnih borbenih sredstava HV na lijevoj obali r. Une.

Borbe oko formiranja mostobrana 1.gardijske brigade HV u Novom Gradu , i  njegovog uništenja. strana 284.

 

 

[4] Borbe na objektu Mešinovac Na novogradskom ratištu

Ušli smo do samog ruba Mešinovca. Tu smo naišli na protivničke vojnike. Tada smo otvorili vatru po njima. Ja sam krenuo još dalјe protivnik zbog pucnjave nije čuo moje korake. Prišao sam protivničkim vojnicima na desetak metara da bih vidio sve njihove položaje. Odjednom je pucnjava utihnula samo se čulo punjenje šanžera mecima. Tog momenta nisam smio napraviti ni jedan pokret da me ne bi protivnici primijetili. Molio sam boga samo da neko zapuca pa da se mogu povući nazad. Sekunde su u tom momentu bile vječnost. Kada je ponovo počela pucnjava ja sam se izvukao nazad. Uzeo sam radio stanicu i obavijestio komandu o svojoj poziciji da nas ne bi tukli artilјerijom. Od komandira minobacača tražio da tuče unaprijed određeni cilј po šiframa. On mi je rekao da smo mi tu na tom cilјu. Čovječe tuci nas je malo a njih je puno više. Doletjela je minobacačka granata i pogodila tačno tamo gdje sam se sreo sa protivničkim vojnicima, a to je dvadesetak metara dalјe od nas. Poslije tog pogotka krenuli smo dalјe naprijed i presjekli njihovu polukružnu odbranu.

Prilikom okršaja kada smo razbili protivničku odbranu Jedan od naših vojnika je pao pogođen metkom u glavu. Kada smo mu prišli vidio sam da je to onaj mladi vojnik koji je prokomentarisao „zar zadnji dan rata moram poginuti“. Davao je znake života pa smo ga brzo transportovali do saniteta. Stigao je do Banjaluke ali je brzo podlegao ranama. I danas nosim teret na duši što ga nisam vratio da ne ide zamnom u akciju, tim više što sam ga poznavao kao malog.  Kada smo se ubacili u protivničke redove na poziciju iz koje nas nisu mogli otjerati dok ne priđu na dvadesetak metara do nas. Oficir bezbjednosti naše brigade mi je reka. „Čovječe jesi ti prodoran u napadu“. Moramo otjerati  protivnika sa Mešinovca u Hrvatsku a to ne možemo bez odlučnosti. Tu odlučnost moramo prvenstveno pokazati protivniku. Dvojica mještana koja su bila sa mnom rekli su mi „mi smo se na ovom brdu igrali kao djeca i znamo svaku stopu a ti se bolјe snalaziš od nas“. Meni Bog preko anđela čuvara govori šta da radim. I ovom prilikom sam pokazao da za mene nije bilo da se nešto ne može uraditi. Sve se može uraditi samo uz Božiju pomoć. Zbog moje hrabrosti i odlučnosti da budem na usluzi svome narodu Bog mi je velikodušno pomagao. Oficir bezbjednosti sa dva policajca da bi se što prije izvukli iz nastale pozicije rekli su da moraju da idu na neke druge zadatke i odoše. Protivnik je bio tako blizu da su čuli svaku riječ mog razgovora na radio stanici sa komandom batalјona. Na moje traženje pojačanja oni su pojačali pritisak na nas. Rekao sam borcima da simuliramo dolazak pojačanja. Pozvao sam minobacače da tuku plotunom na petnaest metara pored nas po protivniku a ja sam povikao evo pojačanja sada ćemo da ih otjeramo odavde. Otvorili smo snažnu pješadijsku vatru. Tako smo umirili protivnika. Nakon pola sata stiglo nam je pojačanje.

Komandir čete drugog batalјona koji je bio rodom iz Ravnica opština Novi Grad doveo je grupu vojnika do nas. Sa pun ambicija pokušao ja da napravi snažan pritisak na protivnika. Ispalili su tromblonske mine otvorili pješadijsku vatru ja sam tražio podršku minobacača. U momentu kada je doletjela minobacačka granata komandir čete se zaletio i bacio bombu. Jedan veliki geler ga pogađa u prsa, on je pao uz povik pogibo. Ne boj se kad možeš da pričaš preživjećeš. Geler ga je pogodio u prsa napravio ranu tako da su se vidjela pluća. Previli smo mu ranu i dvojica vojnika su ga odnijeli sa bojišta. Poslije mi je pričao da je svo vrijeme do Banjaluke prepjevao da štoviše krvi izbaci iz pluća. Protivnik je snažnom artilјerijskom vatrom granatirao Londže, Tunjice i Polјavnice, a mi smo bili u artilјerijskom zvonu.

Protivnik je po svaku cijenu htio preko Londži da zauzme Kulu i  želјezničku stanicu Novi Grad. Granatama pretuče sve objekte u Londžama a onda pokrene pješadiju na Londže. Ja sam sa svoje pozicije vidio svaki njihov pokret, i navodio minobacačku vatru po njima. Tom prilikom su trpili velike gubitke i odustajali od napada. U tim pokušajima da krenu u napad protivnik je izgubio nekoliko oficira i veliki broj vojnika. Sve se ovo događalo u intervalima  u razmaku sat do dva. Poslije snažnog granatiranja Londži pokretana je pješadija koju smo preciznim granatiranjem neutralisali u samom polasku. To se ponavlјalo osamnaestog i devetnaestog septembra po danu. Noć između ova dva dana je bila mirna, ali je bila veoma duga. Poslije pola noći je zahladilo.