Naredbom komandanta 27,mtbr derventa formirana je 27.mtbr iz sastava predhodne 327.mtbr uz uzimanje određenih VES-ti, iz sastava Osinjske, Vučijačke i brodske lpbr, kao i od neraspoređenog ljudstva sa teritorije opštine Derventa, Brod i Prnjavor. Popunu izvršiti po ličnoj i materijalnoj formaciji sledujućeg i nedostajuća VES i MTS. Formacija je iznosila 5.132 lica. [1]
Sastav brigade je činilo oko 2.000 boraca, a kroz brigadu je prošlo više od 5.000 vojnika; poginulo je 438 boraca, a 13 se vode kao nestali.[1]
Istorija
Jedinica je osnovana 13. maja1992. godine u Derventi preformisana iz 327. brigade JNA, u 27. mtbr VRS.. Borci su uglavnom bili iz Dervente, Broda i Prnjavora.[1] Prvi komandant jedinice bio je Ljubo Obradović. Na početku rata u BiH, ova brigada se zvala 327. derventska motorizovana brigada.
Od 20.5.1992. godine 327/27.mtbr je pod komandom Vojske Republike Srpske u sastavu 1.KK
Borci iz Prnjavora bili su okosnica brigade, što govore i početni podaci. Brojno stanje pripadnika VRS sa područja opštine Prnjavor u 327.mtb od prvih velikih pozivanja 5.10.1991. godine do 19.05.1992. godine iznosilo je 1.030 boraca [3]
Mobilisano je 854 vojnika, 131 podoficira i 45 oficira. Kroz starješinske dužnosti od komamdira voda do komandanta brigade prošlo je 78 starješina. 8 je poginulo, što čiti 1% poginulih boraca brigade do 19.maja 1992.godine. Ranjeno je 21 borac, povrijeđenih 4 i bolesnih 1. Boraca na kraju rata njih 210 imaju statrus RVI, 4 nestalih boraca, 5 umrlih boraca, i 51 umrla borca poslije rata.Prosjek starosti 30 godina.
Od 20.05.1992. godine stvaranjem VRS u 27.mtbr 1.KK bilo je raspoređeno je 2.777 boraca . Mobilisano je 2.423 vojnika, 257 podoficira i 93 oficira. Poginulo je 124, ranjeno 493 i povređeno 130 boraca (podaci BO Derventa).
Prema do sada prikupljenim podacima sa opštine Prnjavor u 27.mtbr mobilisano je tokom rata 2.458 boraca , još kroz popunu 286 borac, ukupno raspoređeno 2.744 boraca. U ratne jedinice brigade raspoređeno 3.624 boraca. vojnika 3.131, podoficira 361 i 132 oficira. Kroz jedinicu prekomandama ukupno prošlo 4.114 borca. (3.514 vojnika, 436 podoficira i 164 oficira). Prosjek starosti 33 godine života.
Nјihove godine rođenja, nedvosmisleno ukazuju da je život prekinut u njihovoj najbolјoj snazi. Godina i datum smrti, ukazuju da neprijatelјa nikakva primirja ne obavezuju. Tako je i u toku ovog, a tako je bilo i u toku svih, do sada potpisanih. Brigada ih nosi u sjećanju kao skromne, poštene i dostojne pamćenja i poštovanja.
Neka im je Bogom prosto i od naroda nezaboravlјeno. Borci i komanda 1. LPBrPrnjavor (Glas borca 1.lpbr Prnjavor broj 3, aprila 1995.godina)
Sve me rane moga roda bole, rekao je jednom jedan pjesnik, a misao ponavlјa svaka generacija srpskog roda. Istorija govori da ni jednu rat nije mimoišao i poštedio žrtava, nakon kojih ostaju samo tužna sjećanja i nebrojeno puta ponovlјena nadanja da su očevi izginuli kako bi sinovi živjeli.
Prnjavor
Sa istom nadom, živote položiše na srpskom Ozrenu i ovi mladi i čestiti lјudi. Sa istom nadom i želјom, sudbinski predodređeni za žlvot koji ne trpi jaram, Ozren i srpsku zemlјu, uspješno brane i smrti ponosno prkose istinski Srbi. Sveštenik bi rekao neka im je Bog od pomoći i od milosti. Običnom smrtniku ne ostaje drugo do da se uči na ovakvim primjerima čojstva i junaštva. Za lošeg sina kažu da je od loša oca. Venama ovih junaka, tekla je krv dobrih roditelјa. Dobra i plemenita krv, sigurno teče i venama njihovih srodnika i potomaka.
Treba li veći dokaz da srpski narod ima pravo na život u budućnosti?! Nije li izdajstvo i zločin makar i na momenat dovoditi u sumnju budućnost jednog takvog naroda? (Glas borca 1.lpbr, broj 4,1995.godina).
Na osnovu prikupljenih fotografija poginulih boraca 1.lpbr daje se pregled poginulih boraca 1.lpbr:
Prema prikupljenim podacima došlo se do preko 3.900 povrijeđenih pripadnika vojske i policije i oružanih snaga SFRJ sa područja grada Prnjavor u jugoslovenskom ratu 1991-1995. godine , odnosno nepovratnih i povratnih gubitaka mobilisanih i raspoređenih preko 10 hiljada boraca Grada u 129 vojne pošte.[1]
PV
Ukupno
%
1
2
3
4
7
10
11
12
13
14
1
104
2,62%
55
7
1
13
4
22
1
1
2
236
6,01%
54
22
2
148
10
3
15
0,38%
1
2
2
9
1
4
16
0,41%
5
10
1
5
74
1,88%
49
6
7
9
2
1
6
3.482
88,52%
1.689
429
72
622
44
548
28
34
16
1
8
7
0,18%
5
1
1
uk
3.934
100%
1.858
465
75
792
50
608
31
35
18
3
Ukupno gubitaka povrijeđenih, neki više puta, kod raspoređenih u (1) JNA je 3%, u (2) TO opštine 6%, (3) TO BiH 0,4%, (4) TO Hrvatske 4,1%, (5) MUP RS 2%, (6) VRS 89% i (8) radna obaveza 0,18% ili 39% od mobilisanih i raspoređenih lica sa područja grada, odnosno 9% stanovnika opštine 1991. godine.(1) ranjeni, (2) povrijeđeni, (3) samoranjavanje, (4) bolest, (7) zarobljeni, (10) poginuli, (11) nestali, (12) umrli , (13) samoubistvo, (14) umro u VRS poslije rata.
Pregled povratnih gubitaka pripadnika VRS i MUP-aRS
Dogadjaj
Ukupno
%
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
bolest
7
0,24%
1
1
3
1
1
bolest
622
21,32%
82
92
140
254
54
povreda
6
0,21%
1
5
povreda
431
14,74%
140
47
65
173
5
rana
50
1,68%
19
1
9
21
rana
1691
57,83%
753
226
256
455
3
samopovreda
2
0,03%
1
1
samoranjavanje
71
2,43%
18
13
11
29
zarobljavanje
44
1,51%
4
1
9
30
Ukupno
2.924
100%
1.018
381
494
968
63
U pregledu gubitaka procenat na ranjavanje boraca VRS 58% i MUP-a je 1,7%, povreda 15%, samoranjavanje 2%, bolest 22%. Od preko 10.000 pripadnika VRS i MUP-a RS sa područja grada Prnjavora,najviše ima ranjenih boraca oko 59% i to u drugoj godini rata 1992.
Prema obliku događaja 2.368 je (1) lakši, a 503 je (2) teži oblik, 45 je bilo u (3) zoni borbenih dejstva, a jedan za vrijeme služenja vojnog roka:
Događaj
Ukupno
%
1
2
3
bolest
7
0,24%
6
1
bolest
622
21,32%
516
106
povreda
6
0,21%
6
povreda
431
14,74%
410
20
1
rana
49
1,68%
36
13
rana
1692
57,83%
1337
354
samopovreda
1
0,03%
1
samoranjavanje
72
2,43%
63
9
zarobljavanje
44
1,51%
44
ukupno
2.924
100%
2.375
503
45
Boračka organizacija grada Prnjavor i Grad Prnjavor kod obilježavanja značajnih datuma grada organizuje služenje parastosa i pologanja vijenca za 626 poginulih boraca sa područja grada Prnjavor, kao i sjećanje na sve ranjene, povrijeđene i bolesne borce sa područja grada.
1.aprila 1996. godine 1.lpbr Prnjavor i 1.mtb 27.mtbr zvanično mijenja naziv u novu 107.pbr i to u sklopu reorganizacije VRS.
Krajem marta 1996. godine uslijedila je masovna demobilizacija boraca prnjavorske brigade i jedinica 27.mtbr VRS sa područja opštine Prnjavor, nakon koje komanda Prvog korpusa naređuje spajanje ove dvije brigade u jednu koja sada dobija formacijski naziv 107. pješadijska brigada, sa vojnom poštom broj 2210 Srbac.
Tako je u prvoj polovini marta 1996. godine formirana komanda 107. pješadijske brigade na čijem čelu su bili komandant pukovnik Miodrag Suvajac i načelnik štaba potpukovnik Gojko Starčević.
Brigada fromacijski je brojala 4.113 boraca, 3.692 vojnika, 183 podoficira i 2.389 oficira. Sa područja opštine u brigadu je bilo popunjeno i raspoređeno 2.000 pripadnika ili 49%. u dva pješadijska bataljona i ostale jedinice brigade. Prosjek starosti 32 godine života.
Po novoj formaciji su formirani i komanda stana, vod veze, izviđački vod i četa vojne policije koji su i nadalјe ostali popunjeni lјudstvom u skladu sa formacijom, oficira 36, podoficira 16 i vojnika 667 ukupno 719, sa mobilizacijkim zborištem u s. Velika Ilova, dok su pozadinske i pješadijske jedinice bile popunjene samo potrebnim brojem lјudstva za održavanje i čuvanje naoružanja i materijalno-tehničkih sredstava.
zgrada u kojoj su prostorije Gradske boračke organizacije.
Komanda Brigade sa prištapskim jedinicama se izmiješta na lokaciju u gradu Srbac, a IKM za Prnjavor u staroj zgradi komande 1.lpbr , komandanti major Tomić, major Merlović i kapetan Suvajac, a preostali dio lјudstva i jedinica na lokaciju kasarne u Sitnešima, Srbac i Dobroj vodi kod lovačkog doma i Šibovskoj. Sva skladišta naoružanja, minsko-eksplozivnih sredstava i ostalih materijalno-tehničkih sredstava su bila neprekidno obezbjeđivana naoružanom čuvarskom službom i pod stalnom kontrolom komande Brigade.
Godišnjica od formiranja i ratnog puta 1.mtb 27.mtbr VRS Derventa
ZABILJEŽENO FOTO OBJEKTIVOM
Ratni put 1.motajičkog bataljona 27.mtbr Derventa zabilježen je, manje-više u nekoliko novinskih članaka, knjiga (npr.Hranioci ratnika, Nedeljko Sančanin, Laktaši 2008.), video materijala, kroz bilten 27.mtbr, fejzbuk stranicu 27.mtbr Soko, Naš zavičaj Prnjavor, list Glas borca 1.lpbr, web sajt: lpbr-prnjavor.info i dr.
Komandant bataljona je više puta govorio o ratnom putu bataljona.
Za Dan opštine 20.3.2017. godine organizovana je izložba ratnih fotografija, pored Prnjavorske brigade i Motajički bataljon 27.mtbr Derventa. I danas se mogu vidjeti te ratne fotografije na zidovima u novoj lokaciji Boračke organizacije u Prnjavoru.
linije odbrane koje su povjerene Motajičkom bataljonu su granitno čvrste.
I ovo je prilika da kroz fotografiju prikažemo ratni put bataljona i sjetimo se njenih boraca, da mlađe generacije ne zaborave, a počelo se:
26.3.1992. godine mobilizacijom i izilaskom jedinica odreda TO opštine Prnjavor na Motajicu:
У Прњавору је у Дому културе 20.3.2017. године отворена изложба фотографија посвећених посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату и приказан видео-материјал о ратним дешавањима, поводом обиљежавања 24. марта, Дана општине. Предсједник општинске Борачке организације Владо Живковић рекао је након отварања изложбе да је дошло вријеме да борци из Прњавора стану на мјесто које им припада у самом врху стваралаца Републике Српске. Он је истакао да Прњавор, осим фотографија, има и велико богатство у видео-записима са ратишта.
„До грађе за изложбу било је тешко доћи, али осим фотографија имамо велико богатство од 48 часова записа директно са ратишта. Позвао бих све борце који имају фотографије да их донесу у Борачку организацију јер је у току припрема документације за Спомен-собу прњаворских бораца“, нагласио је Живковић. Он је подсјетио да су борци са подручја ове општине прошли кроз 124 ратне јединице, те учествовали у најзначајнијим борбама за стварање Републике Српске.
Отварању изложбе и видео-пројекцији ратних дешавања присуствовао је и начелник општине Прњавор Дарко Томаш који је нагласио да је ова општина поносна на своје борце, јер су својим ратним задацима одговорили часно и поштено. „Са подручја Прњавора 626 бораца дало је живот за стварање Републике Српске, што се никада не смије заборавити. Вечерашњи догађај је добар потез Борачке организације која сакупљајући све фотографије из ратног периода документује један период у развоју наше локалне заједнице, али и свих ових људи који су учествовали у тим догађајима“, рекао је Томаш.
да борци из Прњавора стану на мјесто које им припада у самом врху стваралаца Републике Српске
26 godina ranije-pregled ratnih fotografija
U susret Danu opštine – grada Prnjavor i godišnjice od mobilizacije TO opštine, i odbrana Motajice i Krajine.
ZABILJEŽENO FOTO OBJEKTIVOM
Ratni put Prnjavorske brigade zabilježen je, manje-više u nekoliko novinskih članaka, knjiga (Hranioci ratnika, Nedeljko Sančanin, Laktaši 2008.), video materijala, kroz list Glas borca 1.lpbr Prnjavor, veb sajt: lpbr-prnjavor.info i dr.
Komandant brigade je više puta govorio o ratnom putu brigade.
Za Dan opštine 20.3.2017. godine organizovana je izložba ratnih fotografija Prnjavorske brigade i Motajički bataljon 27.mtbr Derventa. I danas se mogu vidjeti te ratne fotografije na zidovima u novoj lokaciji Boračke organizacije u Prnjavoru.
Ostala je iz rata rečenica generala Talića „RAME UZ RAME, ŠESNAESTA I PRNJAVORSKA“
I ovo je prilika da kroz fotografiju prikažemo ratni put prnjavorske brigade i sjetimo se njenih boraca, da mlađe generacije ne zaborave, a počelo se:
Uz Dan boraca RS, je prilika da se prisjetimo boraca grada Prnjavora i njihovog učešća u odbrani i stvaranju Republike Srpske. Poznato je da je Vojska Republike Srpske formirana 12. maja 1992. godine i da je na kraju rata brojala na području opštine Prnjavor preko 9.200 pripadnika VRS. od 210.000 mobilisanih boraca.
U Otadžbinskom ratu RS od 1992. do 1995. godine poginula su 23.752 vojnika.
Novosadski dokumentacioni centar „Polet pres“ izdao je 2005. godine monografiju pod nazivom „ Za krst časni i slobodu zlatnu“ posvećena poginulim borcima Vojske Republike Srpske, u kojoj se nalaze imena oko 22.477 poginulih, nestalih, umrlih i tragično nastradalih boraca VRS po opštinama u minulom Odbrambeno-otadžbinskom ratu sa preko 585 poginulih, nestalih i umrlih pripadnika Vojske Republike Srpske sa područja opštine Prnjavor i 22 fotografije spomenika po mjesnim zajednicama naše opštine, grada Prnjavor.
Značaj monografije, da imena poginulih heroja zauvijek ostanu u sjećanju, kao svojevrstan spomenik svim borcima koji su svoje živote dali u odbrani Republike Srpske.
Gradska boračka organizacija Prnjavor, izradila je spiskove poginulin, nestalih i umrlih, dok kratak uvodni prikaz ratnih događaja i fotografije svih spomenika je moj skromni doprinos monografiji.
Spiskovi poginulih boraca uklesani su i u Spomen sobu svim poginulim borcima VRS u kasarni „Kozara“ Banja luka.
U izradi monografije učestvolale su 64 opštine, odnosno opštinske boračke organizacije u prikupljanju dokumentacije četri godine. Monografija sadrži 1.550 strana i fotografije spomenika minulog rata širom Republike Srpske.
Monografiju je blagoslovio i predgovor napisao mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj.
Ево једне тешке књиге, драги читаоци, која носи наслов За Крст Часни и слободу златну, али и потврду да грех ником добра не доноси. У њој су исписана само имена и презимена, с врло кратким подацима, али и ти кратки подаци, као целина много говоре. То су имена српских бораца, погинулих у овом нашем недавном заједничком несретлуку који је своју игру играо пуне четири године. Тужно је све ово, па и сама књига, али је она и писани споменик свима који се у њој налазе.
