Arhive kategorije: 1995.ratna

Novi Grad 1995.

Prnjavorska brigada u odbrani Novog Grada, 27 godina kasnije

Ratna  1995. godina bila je za Prnjavorsku brigadu veoma tragična, posebno borbe na Ozrenskom ratištu,  gdje je 27.5.1995. godine u kodnoj oružanoj akciji „Proljeće“ do 21.7.1995. godine  vodila najteže borbe na Ozrenu, i doživjela strahovite gubitke u rejonu Podsjelova. Bile su to teške i krvave borbe sa muhadžedinskim snagama  i jedinicama Armije BiH .

U septembru mjesecu Prnjavorska brigada, po naredbi komande 1. KK VRS odlazi na Novogradsko ratište u zonu rejona  Tunjica-Vodičevo, gdje sa ostalim jedinicama Vojske Republike Srpske i Policije MUP RS organizuje odbranu Novоg  Grada. U dobro primpremljenoj hrvatskoj operaciji Una 95 tokom 18. i 19. septembra učestvuje u žestokim borbama na zaustavljanju operacije, i sprečavanje prodora HV na prostor Novog Grada i dalje prema Prijedoru, te kasnije u kontranapadu nanosi teške gubitke Hrvatskoj vojsci. Trajala je samo dva dana. Cilj HV je bio da razbiju naše snage na granici r.Une. Nisu uspjeli, a brigada je, zbog svega  što su njeni pripadnici učinili tokom odbrane Novog Grada, odlikovana medaljom Petra Mrkonjića, a komandat brigade Ordenom  Miloša Obilića.[8]

Novi Grad

Na novogradsko ratište glavnina brigade je došla 12.8.1995. godine bez drugog bataljona. Borci su smješteni po kućama i veoma dobro su primljeni od strane mještana.

Zadatak nam je jasan, najkraće organizovati odbranu na ogledalu rijeke Une. Zadatak izvršen, brigada odbranila Novi Grad od agresije HV 18. i 19.9.1995. godine[9]

Prvi i 3. pješadijski bataljon posjedaju liniju odbrane na rijeci Uni od ušća Sane u Unu do Vodičeva.

Drugi pješadijski bataljon sa pridodatim jedinica za podršku i dalje je ostao na Ozrenu u rejonu Nikolinog Brda i to samo do preuzimanja ovih položaja od strane  Vučijačke brigade 6.9.1995. godine.

Prednji kraj z/o lpbr na r.Uni

1.lpbr Prnjavor u sastavu OG 10 Prijedor sa prednjim krajem na r. Uni od Sane u Unu do s. D.Vodičevo (uključno), lijevo Odred MUP-a RS sa prednjim krajem na r.Uni od s.Rudice do ušća Sane u Unu, i desno Borbena grupa „Balj“ sastava 1.i 2.pb iz sastava 143.mtbr i 1.pbr Novi Grad, sa divizionom za podršku iz 1.mpoabr sa prednjim krajem na liniji s. Vodičevo – s. Babinac

Linija odbrane ranije nije bila organizovana, sada je rijeka Una granica između RS  i Hrvatske. Odmah smo pristupili uređenju položaja, kako na samoj obali rijeke Une, tako i po dubini, gdje su nam raspoređena sredstva podrške. Komanda Brigade smještena je u selu Vodičevo na desnom krilu odbrane Brigade. Nikada do sada nismo bili organizovani na tolikoj širini i dubini zona odgovornosti Brigade. Najviše problema u ovom momentu ima načelnik veze poručnik Tošić Dragan , kako uvezati sve jedinice u sistem veze, da možemo kontrolisati rad i komandovanje sa jedinicama. Nastavi čitati

Vozuća 1995. pad

Hrabri borci 1.srbačke lake pješadijske brigade u odbrani Vozuće

Branili Vozuću do kraja

Stanje jedinica VRS u Vozućoj

Jedinice 1.prnjavorske lake pješadijske brigade, prvi put odlaze na Ozren, odnosno Vozuću krajem 1992. godine, zbog izuzetno teške situacije na ozrenskom ratištu,kako bi pomogli u stabilizaciji linije i spriječili masovno iseljavanje stanovništva sa Ozrena i Vozuće.

Naređenjem pretpostavljene k-de OG Doboj, 70 dobrovoljaca iz 1. i 3. bataljona i vojna policija s komandantom Vladom Živkovićem odlaze na Ozren, vozućko ratište, 19.12.1992. godine.

Po naređenju komandanta brigade, komandant 3.lpb sa (drugom) 2.pč 3.lpb upućuje se u južni dio  Vozuće, opština Zavidovići na uspostavljanju linije odbrane na pravcu Kamenićka premet (Ljeskovac (1017m) – Gradac i jedna pješadijska četa 1.lpb sa komandantom brigade i zamjenikom komandanta 1.lpb  vodnikom  Tubak, zauzima položaje na vijencu Stolići – Gradac preko r. Krivaje zapadno od  Vozuće.

Do 5.1.1993. godine izvlači se 2.pč  sa Ljeskovca i ulazi u sastav 3.lpb u rejonu odbrane s. Gojakovac, kod Doboja.

Stolići

Dana 18.3.1993. izvlači se 3.lpb iz zone odbrane lpbr u Brčkom i upućuje na smjenu dijelova 1.lpb u rejon s. Stog u Vozuću, opština Zavidovići, gdje  organizuje odbranu na liniji Visić- Stolići – Gradac prema s. Mahoje-Zuber. Privremeno kao podrška  3. bataljonu na Ozrenu ostaje dio voda MB 82 mm 1. bataljona. po naređenju komandanta brigade .[1] 

3.lpb ostaje osam mjeseci u odbrani dodijeljenog rejona odbrane, a dijelom snaga 2.pješadijske čete 3.lpb učestvuje sa 2. ozrenskom lakom pješadijskom brigadom u napadu i zauzimanju objekta Krš istočno od Vozuće, prema Ribnici i 26.10.1993. po naređenju komande TG Ozren 3.lpb se izvlači iz rejona Vozuće[2] i ulazi u sastav brigade u Prnjavoru.

Prnjavorski 3.lpb zamjenjuje Knjinska pješadijska četa u rejonu Visić- Stolići – Gradac- s.Stog,

U 1994. godini dolazi do zamjene sa 1.mtb 27.mtb 1.KK Derventa (Pepin bataljon), jedan mtb iz 43.mtbr Prijedor, a u junu 1994. godine položaje prezuma 2.pb 1.srbačke lpb, koja će kasnije kompletno preuzeti odbrane zapadnih dijelova Vozuće do pada Vozuće 1995. godine. Nastavi čitati

Ozren juli 1995.

21.7. VELIKI NAPAD ABiH NA LPBR NA OZRENSKOM RATIŠTU 1995. GODINE

Stanje u zoni odgovornosti brigade

Svinjašnica

Na Podsjelovu svakodnevne borbe, muslimani tuku liniju odbrane brigade artiljerijom, a sa manjim grupama pokušavaju prodor kroz našu odbranu. Brigada je dobro opterećena. Jedan broj naših boraca nalazi se na na odmor sa Ozrena.

podsijelovo

p/k odbrane lpbr

l/o Nikolino brdo – s.Čevaljuša posjeda 2.lpb , 1. lpb posjeda od s.Čevaljuše – tt685. IKM, Gorjani- Gaj – k. 551 (isklj.), a 3. lpb zauzima položaje na k.551 – Vis – i 6 rovova na Malovanu bPJP MUP  CJB Doboj Nastavi čitati

Ozren 1995-Proljeće-95

21.7.1995. godine, počinje operacija 35. divizije (Treći korpus ABiH) nazvana „Proljeće 95-jedan“,

29.4.2022.

Višković: Presuda Mahmuljinu neobjašnjiva

Detalji presude Mahmuljinu: Znao da mudžahedini planiraju zločine, ali ništa nije učinio da ih spriječi

Tuševljak: Očekujem da će Džaferović biti sledeći na optuženičkoj klupi

Borbe na Podsijelovu

str. 149

Operacija Trećeg kurpusa, odnosno 35. divizije pod tajnim nazivom„Proljeće-95“, sa ciljem osvajanja grede Podsjelova („kapija Ozrena“) i odsijecanja Vozuće, među inostranim mudžahedinima šifrovanog naziva «Fethul-mubin» – «jasna pobjeda» počela je u zoru  27. 5.1995. godine, na Spasovdan, i trajala do 30. maja. U njoj je učešće uzelo 1. 500 muslimanskih vojnika.
Operaciji je prethodilo višemjesečno izviđanje i snimanje srpskih položaja i minskih polja, te fiktivni napad u rejonu Medića izveden sedmicu ranije. Nastavi čitati

Ozren maj 1995.

27 godina od Ozrenskog ratišta

Stanje u zoni odgovornosti brigade

Svinjašnica, Ozren

Na Podsijelovu svakodnevne borbe, muslimani tuku liniju odbrane brigade artiljerijom, a sa manjim grupama pokušavaju prodor kroz našu odbranu. Brigada je dobro opterećena. Jedan broj naših boraca nalazi se na Oraškom ratištu, zbog toga ne puštamo borce na odmor sa Ozrena. Po naredbi komandanta brigade ppuk Vlade, bataljoni su dužni da izdvoje jedan broj boraca najmanje jačine voda u rezervu. Na Podsijelovu ima samo 20 policajaca u brigadnoj rezervi. Rezervne jedinice su formirale 1. i 3. bataljon, a 2. bataljon nije formirao bataljonsku rezervu, iako je dobio naređenje da je obavezan formirati bataljonsku rezervu. Nastavi čitati

Brojno stanje lpbr

17.11.1995.

Извјештај о стању борбене готовости лпбр

Послије успјешно завршених борби око одбране Новог града, бригада је извучена у рејон с. Омарска на мобилизацијско сређивање и у резерву ОГ-1, односно 1. дивизије ВРС 1.КК ВРС.

По наређењу бригада 8.11.1995. године преузима зону одговорности од 16.кмтбр у ОГ-9.

Стање по елементима б/г у зони одговорности бригаде: [1]

1. Непријатељ ,
У протеклом периоду непријатељ / 375.M бр и 111.пХВО  појачао провокативна дејства стрељачком (снајперском/ и пјешадијском /ПАМ/ ватром по објектима Миљеваца, Гаја и с. Гојаковца.
Од дејства снајпера по рејону с. Гојаковца /к.300/ погинула су два припадника бригаде.
Нису примећени већи покрети и прегруписавање непријатеља.
2. По преузимању з/о од 16. кмтбр (08.11.1995.г) бригада је извршила посједање инжињеријског уређеног п/к са три пјешадијска и радничким батаљоном.
Зона бригаде је велика и износи 16км по фронту са 110 ровова /склоништа/ и 10 митраљезских гнијезда у границама десно р. Усора /искљ./ лијево објекат Керића брдо (тт. 303) укљ, По дубини границе нису утврђене.
Бригада брани- неколико важних тактичких објеката и три тенкопроходна правца: долина Усоре, Криж -с.Витковци и с.Гојаковац – Станари, као и путне правце према градовима Теслић, Добој и Прњавор.
Резерва у бригади чета ”Вукова с а Вучијака” , ИДВ и одјељење ВП.

(1) Састав – јединице лпбр

јединица Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато След-ује Има Разл-ика
Команда бригаде 8251/1 Команда 01   25 14 11
Команда стана 8251/2 Команда стана 02   10 16 -6
Извиђачки вод 8251/3 Извиђачки вод 03   34 22 12
Вод везе 8251/4 вод војне полиције 04   34 14 20
Вод војне полиције 8251/5 вод везе 05   31 37 -6
Пјешадијски батаљон 8251/6 1.лпб 06   422 324 98
Пјешадијски батаљон 8251/7 2.лпб 07   422 321 101
Пјешадијски батаљон 8251/8 3.лпб 08   422 291 131
Пјешадијски батаљон 8251/9 5pč i 15 sv 4.лпб 09   770 770 0
Пјешадијски батаљон 8251/10ВВ 5.лпб ВВ 10 100 100 100 0
Пјешадијски батаљон 8251/11 Раднички батаљон 11 218   218  
чета МБ120мм 8251/12 чета мб120 12   66 66 0
МПОБ 8251/13 мпоб 13   34 31 3
хав 105мм 8251/14 хав 105мм 14   12 12 0
ларв ПВО 8251/15 лпав пво 15   27 18 9
Пионирски вод 8251/16 без опреме пионирски вод 16   31 20 11
Позадинска чета 8251/17 позадинска чета 17   71 71 0
Свега       318 2511 2345 384

1.Бројно стање људства, [2]

Наименовање Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато След-ује Има Разл-ика
Бројно стање лпбр на лицу мјеста, 1700 на списку лпбр 051   1700 1267 433
Боловање рањавање, повређени, обољења Команда 069   149 149 0
Боловање лијечење по основу рањавања Команда 070   169 165 4
Одсутни оправдано Команда 072   75 75 0
Одсутни неоправдано Команда 071   30 30 0
Нестали у б/д на Озрену Команда 073   54 54 0
Вод ПРАГ-а 3 ком 1.пПВО 7022 10   10  
оклопни батаљон Т-34 и Т-55 16.кмтбр 7322 258   214  
Пионирски вод 2.пионв ВП 7039 1.инжб 7039 22   12  
хаб122мм 1.хаб ВП 7015 БањаЛука 1.мап 255 22   22  
Свега       312 2117 1998 437

1.1. Бројно стање људства лпбр-оперативно

Јединица Опис Нижа јединица Шифра Прид-одато След-ује Има Разл-ика
Пјешадијски батаљон 8251/6- 1.лпб 06   422 324 98
Пјешадијски батаљон 8251/7- 2.лпб 07   422 321 101
Пјешадијски батаљон 8251/8- 3.лпб 08   422 291 131
Пјешадијски батаљон 8251/10ВВ- 5.лпб ВВ 10 100   138  
Пјешадијски батаљон 8251/11- Раднички батаљон 11 218 210 218 -8
Свега       318 1476 1292 322

1.2. Бројно стање људства – придодате РЈ

јединица Опис Нижа јединица Шифра Придодато Следује Има
хаб122мм 1.хаб ВП 7015 БањаЛука 1.мап 255 22   22
Вод ПРАГ-а 3 ком 1.пПВО 7022 10   10
Пионирски вод 2.пионв ВП 7039 1.инжб 7039 22   12
оклопни батаљон Т-34 и Т-55 16.кмтбр 7322 214   214
        268   258

2. Командна мјеста

назив Опис Нижа јединица Шифра Придо-

дато

Следује Има
КМ лпбр с.Витковци КМбр Команда 8251/1 1   1
КМ рб с.Славуљице 1 Раднички батаљон 8251/11 1   1
КМ 1.лпб с.Горњи Витковци КМ1.б 1.лпб 8251/6 1   1
КМ 2.лпб с.Витковци КМ2.б 2.лпб 8251/7 1   1
КМ 3.лпб с.Буџак КМ3.б 3.лпб 8251/8 1   1
        5   5

3. Ватрени положаји средстава подршке

јединица Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато Следује Има Разлика
одјељење БсТ ВП БсТ с.Гојаковац мпоб 168   10 10 0
одјељење Б-1 ВП Б-1 с.Гојаковац мпоб 252   5 5 0
хав 105мм ВП з.Продановићи хав 105мм 253   12 12 0
чета МБ120мм ВП з.Осоје; 2.ВП з.Продановићи чета мб120 254   66 38 28
одјељење ПОЛК ВП ПОЛК с.Славуљица мпоб 269   6 6 0
одјељење Т-100 ВП Т-100 з.Угљарица мпоб 273   5 5 0
одјељење ЛРЛ ВП ЛРЛ128мм с.Витковци и с.Буџак мпоб 285   5 5 0
одјељење ПАР ВП Стрела 2Мс.Буџак лпав пво 332   2 4 -2
одјељење ПВО ВП ПАТ 20/1 з.Угљарица лпав пво 354   5 5 0
одјељење ПВО ВП ПАТ 20/3 з.Угљарица лпав пво 355   10 10 0
одјељење ПВО ВП ПАТ 20/3 на м/в з.Радићи лпав пво 355   5 5 0
одјељење ПВО ВП ПАТ 23/4 ГШ з.Угљарица лпав пво 363   5 5 0
одјељење ПВО ВП ПАР Стрела 2М с.Буџак лпав пво 363   4 4 0
тенковски вод твТ55 16.кмтбр 402 1 31 31 0
тенковски вод твТ34 као НВТ 16.кмтбр 403 1 31 31 0
Свега       2 202 176 26

3.1.Батаљонска подршка

Наименовање Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато Следује Има
одјељење МБ60мм М-57 ВП с.Буџак 3.лпб 172   3 3
одјељење МБ60мм М-57 ВП с.`Витковци 2.лпб 172   6 6
одјељење МБ60мм М-57 ВП с.Г.Витковци 1.лпб 172   6 6
вод МБ82мм М-69 ВП с.Буџак 3.лпб 173   32 32
вод МБ82мм М-69 ВП с.Витковци 2.лпб 173   32 32
вод МБ82мм М-69 ВП с.Г.Витковци 1.лпб 173   32 32
одјељење ПАМ 12,7мм по лпб мпоб 174   9 9
Свега         120 120

4. Бројно стање МТС

назив мтс Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато Следује Има Разлика
Пиштољ 7,62мм М57 ТТ лпбр 150   59 59 0
Пушка PAP M59/66 7,62мм лпбр 156   308 328 -20
Пушка аутоматска 7,62 mm M70 АБ2 лпбр 157   1316 1316 0
Пушкомитраљез М72 7,62мм лпбр 160   135 144 -9
Пушкомитраљез М53 7,9 мм лпбр 161   19 19 0
Митраљез 7,62mm М-84 лпбр 162   27 27 0
Минобацач МБ-60мм 2.лпб 172   6 2 4
Минобацач МБ-60мм 3.лпб 172   6 1 5
Минобацач МБ-60мм 1.лпб 172   6 2 4
Минобацач 82мм М-69А 2.пб 2.лпб 173   6 6 0
Минобацач 82мм М-69А 3.пб 3.лпб 173   6 4 2
Минобацач 82мм М-69А 1.пб 1.лпб 173   6 7 -1
Минобацач 120mm М-75 чета мб120 175   6 6 0
Митраљез ПАМ 12,7мм лпбр 184   3 3 0
Топ БсТ 82мм М-60А мпоб 221   6 2 4
Топ 76мм М-46 Б1, брдски лпбр 252   1 1 0
Хаубица 105мм М-56 А1 хав 105мм 253   1 1 0
Хаубица 105мм М-2 хав 105мм 253   2 2 0
Хаубица 122мм Д-30Ј 1/1.мап 1.мап 255 4   4  
ПО вођења ракета ПОЛК 9К11 МАЉУТКА мпоб 269   2 2 0
Топ 100мм Т-12 мпоб 273   1 1 0
ПАТ ВП 20/1мм М75 з.Радићи лпав пво 354   4 1 3
ПАТ ВП 20/3мм М55А3 з.Угљарица лпав пво 355   3 1 2
ПАТ 20/3мм М55А3 на м/в лпав пво 355   1 1 0
ПАТ ВП 23/4мм ГШ з.Угљарица лпав пво 355   1 6 -5
Самоходни протиавијонски топ 30/2мм М53/59 ПРАГА 1.пПВО 358 2 0 2 -2
Тенк Т-55 2тв 16.кмтбр 402 6   6  
Тенк Т-34 85мм 16.кмтбр 403 8   4  
Свега       20 1931 1958 -13

4.3.Бројно стање МТС – веза

 
Наименовање Опис Нижа јединица Шифра Придодато Следује Има
РУ ВВФ 1-2w; РУ-2 2/2К лпбр 762   9 9
РУ ВВФ 02-1w; РУ-20 РУ20 лпбр 763   1 1
РУ ВВФ 02-1w; РУ-12 РУ12 лпбр 764   14 14
РУ ВВФ 02-1w; РУ-33 РУ33 лпбр 765   7 7
Телефон пољски ТЦ-10 лпбр 769   30 30
Централа телефонска лпбр 769   6 6
РРС моторола   вод везе 778   10 10
КЗ уређај КЗУ за везу лпбр 779   11 11
ПКТ56 км телефонски кабал лпбр 782   55 55
Свега         143 143

4.4.Бројно стање МТС-муниција

 
назив Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато Следује Има Разлика
Метак 7,62 мм за АП,ПАП и ПМ лпбр 207   40000 40000 0
Метак 12,7 мм Бровинг лпбр 214   7350 2000 5350
Мина 60мм М 73 тренутна лпбр 222   720 146 574
Мина 82 тренутна лпбр 223   485 345 140
Метак 7,62 мм за ПМ 84 лпбр 227   27000 27000 0
Лаки ракетни систем ЛРЛ-128мм М71 мпоб 286   2 2 0
Граната 85мм за Т-34 б/к 45 лпбр 314   354 300 54
Граната 100мм Т-55 б/к 54 16.кмтбр 317 324   324  
Граната Х-105мм ПООР хав 105мм 320   16 16 0
Граната Х-105мм ТФ б/к 50 хав 105мм 320   5 5 0
Мина 120мм, ТФГ б/к 40 чета мб120 321   28 28 0
Мина 120мм, тренутна-ТФГИ чета мб120 321   40 40 0
Граната 122мм Д-30Ј б/к 24 1.мап 323 166   166  
ПАР С-2М лпав пво 852   6 2 4
Свега       490 76006 70374 6122

4.5. Бројно стање МТС – гориво

Inventory Stock Levels
Наименовање Опис Нижа јединица Шифра Придодато Следује Има
МБ86 лит позадинска чета 601   100 100
Д-2 лит позадинска чета 603   500 500
МБ98 лит позадинска чета 609   100 100
Свега         700 700

ЗАХТЈЕВИ

У циљу успјешнијег држања и одбране додијељене з/о бригаде потребно је обезбједити:
– у односу на расположиво борбено људство за п/к потребно је изнаћи могућност за смањење з/о бригаде /узимање 9 ровова 1.Градишкој бригади јер у нашој зони имаду један ЗИС и осматрачницу к-манта,
– да у наш састав распоредите чету милиције из СЈБ Прњавор,
– да се једна прага врати у састав бригаде из з/о ОГ—10 у БГ-Баљ у Костајници,
– обезбједити два ПОТ ЗИС—а, БсТ-а,
– заповјест за одбрану од ОГ—1 ради утврђивања граница з/ о бригаде ,
– у ПоОб: п/г, ИнМС/чизме, пећи, ћебади/,
– питања унапређења и обликовања бораца по приједлогу који је упућен у команду 1.КК
Преглед сатања б/г лпбр рађен је на основу извјештаја о стању б/г бригаде достаљен команди 1.дивизије ВРС, 17.11,1995. године, а рађен према Упутству о оперативној евиденцији борбене готовости и извјештавању у ОС СФРЈ, 1974. године

На крају извјештаја упућен захтјев претпостављеној команди, 4 дана прије потписивања примирја између зараћених страна у БиХ 21.11.1995..

[1]Извјештај о стању б/г лпбр од 17.11.1995. године достављен команди 1.д и 1.КК

[2].Према упутству о оперативној евиденцији борбене готовости и извјештавању у ОССФРЈ, војна штампарија, Београд 1974. године

 

Omarska 1995.

Rejon razmještaja Omarska

Daleko smo od linije fronta  Brigada ima sasvim novu ulogu i nove zadatke. Sa potpukovnikom Boškom Peulićem, operativcem OG-10 odlazimo na izviđanje, kako bi upoznali teren i pravce eventualne upotrebe snaga. Izviđeni su pravci :

Blagaj – Suhača – Budimilić Japra

Prijedor – Ljubija – Stara Rijeka

Prijedor – Oštra Luka –

Prijedor – Tomašica – Sanica

Omarska – Mrakovica – Orahovo

Orahova – Dubica – Bačvani – Knežica

Bačvani – Petrinja – Kostajnice

Poslije komandantskog izviđanja imali smo potpuniju predstavu kakva nam je uloga i koji su nam zadaci.

Borci uglavnom odmaraju, povremeno vršimo doobuku pojedinih specijalnosti, a posebno na oruđima.

U borbenim dejstvima najčešće nismo se opterećivali formacijskom strukturom brigade, bitno nam je bilo da sve funkcioniše u datom momentu. Iz Korpusa insistiraju da se brigada mora ustrojiti prema formaciji, a ovu aktivnost kontroliše pukovnik  Lazić, a najveći dio posla mora uraditi poručnik Momir Krajišnik, personalac u  brigadi. Svakodnevno smotre, ustrojavamo brigadu, ide sve po planu, a onda novo naređenje str.pov.broj: 1-242 od 03.11.95. godine koje ukratko glasi: “16.mtbr Posjeda širi rejon Manjače, a umjesto 16.mtbr. Zonu odgovornosti preuzet će 1. lpbr Prnjavor. Preuzimanje s/o otpočeti 05.11.1995. godine i završiti 08.11.95. godine.

Sve smo mogli očekivati ali ovakav zalogaj baš nikako. Da li je ovo još jedno povjerenje brigadi ostaje nam nejasno. Šta reći  o 16.Mt.br. Sigurno jedna od najautoritativnijih brigada, izvanredno organizovana, sa sjajnim komandnim kadrom na čelu sa komandantom Topićem i načelnikom Vukovićem. Brigada broji oko 1800 boraca, oko 300 kamiona, 30 tenkova, 80 cijevi velikog kalibra. U 1. KK niko se nije mogao porediti sa 16.Mt.br. Vojni uspjesi brojni, brigada za poštovanje. Našli smo se pred gotovo nerješivim problemom. Molili smo generala Talića i generala Kelečevića da promijene naređenje, sve naše molbe ostale su bez rezultata. Pribojavali smo se ovog zadatka, a odgovor smo dobili – dobro ste organizovani i ovaj zadatak kao i sve ranije uspješno će te izvršiti.

GLAS BORCA U POZADINSKOJ ČETI

 

Prnjavorska brigada odbranila Novi Grad

26 година од одбране Новог Града

ПРЊАВОРСКА БРИГАДА ОДБРАНИЛА  НОВИ ГРАД

18.9.2021. године је 26 година од успјешне одбране Новог Града, што је прилика да се сјетимо на одлућујући допринос бораца Прњаворске бригаде у одбрани овог дијела Републике Српске и стварање Републике Српске.

Ратна 1995. година

1995-1996.

Прва прњаворска лака пјешадијска бригада стварана је у ратном вихору и стасала у најжешћим борбеним окршајима са непријатељем у пробоју коридора, ослобођењу Дервенте и Брода, битке на Озрену и одбрани Новог Града. Формирана је 29. маја 1992. године по наређењу генерала Момира Талића, команданта Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске од бораца територијалне одбране попуњених резервним саставом са простора Прњавора. У свом саставу Бригада је имала три пјешадијска лака батаљона, одред Вукова са Вучијака, извиђачки вод, вод војне полиције и подршку коју су чинили вод минобацача 82 мм, вод минобацача 120 мм и мјешовита ПОБ.  Бригадом је, од формирања до краја рата, командовао пуковник Владо Живковић. У бригаду је било распоређено 2.916 бораца, а кроз бригаду је прошло још 1430 припадника 4.лпб-сеоске страже, 547 бораца, припадника ратне јединице “Вукова са Вучијака“, 542 борца радничког батаљона и 59 припадника почасног вода. 229 је  погинуло, 5 је умрло током рата, а 16 се и данас воде као нестали. Учествовала је у борбама на 42  ратишта, а највеће губитке претрпила је на озренском ратишту.

ПРЊАВОРСКА БРИГАДА У ОДБРАНИ НОВОГ ГРАДА

Новоградско ратиште налази се на сјеверозападу Републике Српске непосредно наслоњено на ријеку Уну и ријеку Саву и обронке планине Козара директно суочено са Хрватском војском, која је након пада Републике Српске Крајине контролисала простор лијеве обале ријеке Уне и представљала опасност за напад која су била планирана на разбијању српских снага.

Суочен са нападом Хрватске војске на Републику Српску преко ријека Уне и ријеке Саве[1] командант 1. крајишког корпуса генерал Момир Талић одлучује да се на новоградско ратиште упути Прњаворска лака пјешадијска бригада. Након краткотрајних припрема Бригада је, без другог батаљона, дошла 06.09.1995. године на простор Новог Града. Борци су били добро примљени од стране мјештана и смјештени су по кућама, организујући војнички живот у складу са развојем борбене ситуације.[2]

О непријатељској Хрватској војсци на овом фронту веома мало се знало.[3]На лијевој обали Уне свакодневно је уочавано слободно кретање војника и цивила и одвијање саобраћаја на комуникацији Двор – Хрватска Костајница који је текао сасвим нормално, баш као и у зони одговорности бригаде. Све је изгледало сасвим нормално, а тако ипак није било. Сви су били обавијештени да се не отвара ватра и не провоцира непријатељска страна, односно да се поштује примирје. Зона одговорности Бригаде била је велика од Новог Града до Костајнице, а као ојачање придодат јој је раднички батаљон 43. мтбригаде којим је командовао мајор Ђенадија.[4]

ТУЊИЦЕ МЈЕСТО ФОРСИРАЊА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ

Tunjice mjesto forsiranja HV

Око 07.00 часова 18.09.1995. године замјеник команданта 3. батаљона јавља у Команду бригаде „у рејон Туњица упала је диверзантска група, имамо погинулих и рањених.” Тамна ноћ и изузетно јака магла омогућила је непријатељу да изненади српске снаге, преплови ријеку Уну и упадне у прве ровове, гдје су почеле борбе.[5] Трећи батаљон се добро организује и прихвата први удар на себе, а из 2. батаљона креће резерва као појачање у рејон Туњица.

Око 9.30 сати почиње жесток артиљеријски напад Хрватске војске на Нови Град и Туњице, све до „Лигнoшпера“, преносећи ватру и по дубини зоне одбране. Непријатељ туче ВБР-ом, а о бројним артиљеријским гранатама да се и не говори. Захваљујући бројности артиљеријског оружја хрватске снаге користе испробану технику „Спржена земља“ пребацујуће дејства по дубини по комуникацијама батеријском ватром. Истовремено, из базе УНПРОФОРА-а у Двору туку се српски положаји врло жестоко артиљериским оруђима великог калибра, и они помажу Хрватима. Са добро припремљених положаја минибацача узвраћа се по непријатељским положајима. Настављају се интензивна артиљеријска дејства непријатеља топовима Т-12 из базе УНПРОФОР-а као и минобацачима 120 мм. Рачуна се да је Хрватска војска на Нови Град и снаге одбране испалила 2000 граната.

И наша артиљерија почиње интензивна дејства из хаубица 122 мм, 105 мм, 60 мм, ПРАГ-а, Т-12, троцијеваца по изабрабним циљевима и узвраћа на ватру. Двор гори. Овакав артиљеријски двобој био је невиђен током рата а непријатељ наставља да гранатира масовним испаљивањем пројектла убитачном запрежном батеријском ватром Нови Град, Туњице, Кулу, али и по дубини тражећи положаје наше ариљерије и прилазне комуникације граду.

Зона борбених дејстава на новоградском фронту у рејону Туњица

У Туњицама непријатељ је успоставио мостобран на ријеци Уни и отвара жестоку ватру, по линији одбране бригаде, тежиште у рејону одбране 3. батаљона. Борци Прњаворске бригаде стисли су их и они не могу даље пјешадијски нападати. Рјечицом Жировница из Двора, спуштају се чамцима према ријеци Уни. Магла се разишла па се виде њихови покрети према ријеци. Наши везисти су им упали у везе и слушају њихове разговоре и наређења. На радио везама видљиво је њихово навођење на одређене циљеве. Истовремено, јављају о великом броју погинулих и рањених бораца које је тешко збринути због тешких прилаза. Међутим, било је видљиво да непријатељ не одустаје од почетног успјеха и постављених циљева. Непријатељ настоји обезбједити мостобран и увести нове снаге преко ријеке. Из ОГ-10 долази потпуковник Бошко Пеулић и мајор Брдар да би се информисали о стању и и помогли у рјешавању проблема. У Бригади истичу да им ништа не треба изузев артиљеријске муниције коју је потребно хитно доставити, охрабрује их да су борци сигурни у своје могућности.

Из Прњавора брзо довозе гранате за минобацаче. Од претпостављених команди стижу подаци да је нападнута широка линија одбране од Санског Моста до Козарске Дубице, посебно жестоки покушаји успостављања већег мостобрана код Дубице јачим снагама[6].

Борци Прњаворске бригаде боре се цијели дан. Воде се врло жестоке борбе. Поред изненађења и почетног успјеха непријатељ није у стању да још пробије одбрану ни корака и настави напад. На брду изнад Туњица, кључни објекат Мешиновац[7] у рејону тт 242,  припадници 3. пб са помоћником команданта за ОБП 3. пб воде блиску борбу уз подршку минобацача, када је рањен и командир 2. пјешадијске чете 2. пб. У току ноћи 18/19. – 09.1995. године у борбу се уводе извиђачи и још једна чету 2. батаљона, ту је и командант 2. батаљона[8] и замјеник команданта 3. батаљона и начелник безбједности, гдје у борбама гине помоћник команданта 2. пб за ОБП, а на ушћу ријеке Сане у ријеку Уну гдје, у рејону жељезничке станице према Кули, интервентни вод са замјеником команданта из 1. батаљона, чиме се непријатељ нашао у полуокружењу. Током цијеле ноћи непријатељ чамцима низ ријеку Жировницу настоји увести нове снаге и убацује већи број војника у борбу. Српски борци отварају прецизну ватру од које непријатељ трпи губитке. У отвореном разговору преко радио уређаја жале се због губитака и траже хитно повлачење. Током ноћи није било много пјешадијске борбе, али је артиљерија непрекидно радила и страховито тукла Кулу, те коту 242 и Гаврино Брдо кота 262. Борба уопште не јењава а на наш захтјев надлијеће наша авијација и жестоко туче Двор и Матијевиће. На мосту у Двору чека колона тенкова, која постаје циљ српске авијације.  Настала је паника у редовима непријатеља. Резултати бомбардовања наше авијације кратко су се показали успјешни па је накратко престала и артиљеријска ватра.

По наређењу команданта бригаде пуковника Живковића начелник штаба Томић одлази у команду ОГ – 10 Приједор по помоћ у људству и техници. Генерал Момир Зец шаље два тенка Т- 55 и авијацију као подршку на мјесто прелаза Хрватске војске која дејствује из правца ријечице Жировице и мјеста форсирања и пробоја линије у Туњицама. Хрвати су успјели погодити један наш авион (супер галеб 4). Пилот се успио катапултирати и за кратко вријеме мајор Томић, у повратку из ОГ, га проналази поред пута у шуми и пилота доводи у команду. Борба непрекидно траје већ сатима, има рањених који се успјешно збрињавају. Команда хрватске војске из Двора стално тражи да се пјешадијски напад настави према Кули. Очигледно да Хрвати нису у посљедње вријеме навикли на неуспјех и не могу да схвате да су наишли на тако жесток отпор који их спречава у намјери[9]. По непријатељским снагама прецизно туче наша артиљерија, а пјешадија се не повлачи, већ напротив стеже обруч.

НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ ДОЖИВИО ПОРАЗ И ПОВУКАО СЕ ПРЕКО УНЕ

Убрзо,изненађење. Око 18.10 часова стиже наређење хрватским војницима: „Почните са повлачењем, акција је пропала.“ Највећи злочин починили су припадници бригаде „Тигрови“ који су првог дана операције у насељу Туњице код Новог Града, на путу Нови Град-Српска Костајница убили 24лица српске националности (22 цивила и 2 војника). Пуцајући непосредно у чело лица која су превезена у бригадну санитетску станицу у Сводну.

Око 23.00 часова све се утишало, Борци Бригаде поново запосједају ровове уз обалу Уне. Крвава борба, жестоко се водила два дана и ноћ. Заустављена је офанзива непријатеља и тиме је одбрањен Нови Град. Становништво је остало на својим огњиштима, а у овим борбама је погинуло 6 бораца Бригаде (чија су имена уклесана на спомен плочу споменика у Туњицама), међу њима и помоћник команданта 2. пб за ОБП, а 8 тешко и 20 лакше рањено, док је 15 бораца претрпило повреде од детонација. Подаци нису прецизни али су власти утврдиле 23 погинулих цивила. Ово је крвави биланс.

Непријатељ остаје непријатељ, али му се понекад мора одати признање на добром планирању акцију коју су добро започели, али нису имали заштиту веза и обавјештајне податке о моралу, снази и распореду Прњаворске лаке пјешадијске бригаде која је овај задатак врло успјешно извршила. Према подацима противоклопњаци Прњаворске бригаде уништили су током борби око 5 оклопних борбених средстава Хрватске војске на лијевој обали р.Уне.

Сутрадан, као да се ништа није десило. Био је 20.09.1995. године миран дан, ни један испаљени метак. Сумирају се посљедице. Са свих страна стижу честитке Бригади, писмена од команданта ОГ-10 генерала Зеца, захвалност народа. Многи сматрају да је успјешно одбрањен Нови Град, јер да је пао Нови Град био би угрожен Приједор и обронци Козаре.

Борци Бригаде били су свјесни значаја одбране положаја и Новог Града па су храбро добили још једну битку, а мјесно становништво било је увјерено да ће бити заштићени што се и доказало. Требало је брзо санирати посљедице, а батаљони су на линији одбране, наставили са уређивањем резервних положаја.

Командант лаке прњаворске бригаде о борбама за одбрану Новог Града, 20.7.2019.г. између осталог каже, да велико борбено искуство, јак морал бораца и добар распоред средстава подршке зауставили су напредовање непријатеља …(14.45)

 

Ушли смо до самог руба Мешиновца.[10] Ту смо наишли на противничке војнике. Тада смо отворили ватру по њима. Ја сам кренуо још даље противник због пуцњаве није чуо моје кораке. Пришао сам противничким војницима на десетак метара да бих видио све њихове положаје. Одједном је пуцњава утихнула само се чуло пуњење шанжера мецима. Тог момента нисам смио направити ни један покрет да ме не би противници примијетили. Молио сам бога само да неко запуца па да се могу повући назад. Секунде су у том моменту биле вјечност. Када је поново почела пуцњава ја сам се извукао назад. Узео сам радио станицу и обавијестио команду о својој позицији да нас не би тукли артиљеријом. Од командира минобацача тражио је да туче унапријед одређени циљ по шифрама. Он ми је рекао да смо ми ту на том циљу. Човјече туци нас је мало а њих је пуно више. Долетјела је минобацачка граната и погодила тачно тамо гдје сам се срео са противничким војницима, а то је двадесетак метара даље од нас. Послије тог поготка кренули смо даље напријед и пресјекли њихову полукружну одбрану.

Приликом окршаја када смо разбили противничку одбрану Један од наших војника је пао погођен метком у главу. Када смо му пришли видио сам да је то онај млади војник који је прокоментарисао „зар задњи дан рата морам погинути“. Давао је знаке живота па смо га брзо транспортовали до санитета. Стигао је до Бањалуке али је брзо подлегао ранама. И данас носим терет на души што га нисам вратио да не иде замном у акцију, тим више што сам га познавао као малог.  Када смо се убацили у противничке редове на позицију из које нас нису могли отјерати док не приђу на двадесетак метара до нас. Официр безбједности наше бригаде ми је реко. „Човјече јеси ти продоран у нападу“. Морамо отјерати  противника са Мешиновца у Хрватску а то не можемо без одлучности. Ту одлучност морамо првенствено показати противнику. Двојица мјештана која су била са мном рекли су ми „ми смо се на овом брду играли као дјеца и знамо сваку стопу а ти се боље сналазиш од нас“. Мени Бог преко анђела чувара говори шта да радим. И овом приликом сам показао да за мене није било да се нешто не може урадити. Све се може урадити само уз Божију помоћ. Због моје храбрости и одлучности да будем на услузи своме народу Бог ми је великодушно помагао. Официр безбједности са два полицајца да би се што прије извукли из настале позиције рекли су да морају да иду на неке друге задатке и одоше. Противник је био тако близу да су чули сваку ријеч мог разговора на радио станици са командом батаљона. На моје тражење појачања они су појачали притисак на нас. Рекао сам борцима да симулирамо долазак појачања. Позвао сам минобацаче да туку плотуном на петнаест метара поред нас по противнику а ја сам повикао ево појачања сада ћемо да их отјерамо одавде. Отворили смо снажну пјешадијску ватру. Тако смо потпуно умирили противника. Након пола сата стигло нам је појачање.

Командир чете другог батаљона који је био родом из Равница општина Нови Град довео је групу војника до нас. Пун амбиција покушао ја да направи снажан притисак на противника. Испалили су тромблонске мине отворили пјешадијску ватру ја сам тражио подршку минобацача. У моменту када је долетјела минобацачка граната командир чете се залетио и бацио бомбу. Један велики гелер га погађа у прса, он је пао уз повик погибо. Не бој се кад можеш да причаш преживјећеш. Гелер га је погодио у прса направио рану тако да су се видјела плућа. Превили смо му рану и двојица војника су га однијели са бојишта. Послије ми је причао да је сво вријеме до Бањалуке препјевао да штовише крви избаци из плућа. Противник је снажном артиљеријском ватром гранатирао Лонџе, Туњице и Пољавнице, а ми смо били у артиљеријском звону.

Противник је по сваку цијену хтио преко Лонџи да заузме Кулу и  жељезничку станицу Нови Град. Гранатама претуче све објекте у Лонџама а онда покрене пјешадију на Лонџе. Ја сам са своје позиције видио сваки њихов покрет, и наводио минобацачку ватру по њима. Том приликом су трпили велике губитке и одустајали од напада. У тим покушајима да крену у напад противник је изгубио неколико официра и велики број војника. Све се ово догађало у интервалима  у размаку сат до два. Послије снажног гранатирања Лонџи покретана је пјешадија коју смо прецизним гранатирањем неутралисали у самом поласку. То се понављало осамнаестог и деветнаестог септембра по дану. Ноћ између ова два дана је била мирна, али је била веома дуга. Послије пола ноћи је захладило.

[8] Сјећање команданта 2. пјешадиског батаљона ппор Ранка Поповића- Поп,  на пријем задатка од команданта прњаворске бригаде и његова одлучност да по сваку цијену одбрани Нови Град: “По позиву команданта да је непријатељ пробио линију у рејону с. Туњице код 3. батаљона и наређењу које је гласило овако “Попе поведи једну чету, поведи двије чете, узми све што имаш од војске  на камионе и дођи до командног мјеста, ту ћеш добити задатак”.

Врло брзо смо били код команде гдје је командант ппук Владо Живковић мени издао наређење које је гласио  дословно овако: ” Попе ту и ту је пробило линију има жртава цивила и наших из 3. батаљона. Непријатељ жели да се домогне Kуле. Затвори то, блокирај и заустави напад како знаш и умијеш, одвје се бране наше куће. Ако то  не успијете боље се поубијате сами него да вас они мрцваре. Попе је ли ти јасно све. Рекао сам да команданте. Рекао ми је војничким ријечником :”На извршење, а ја њему разумијем команданте. Остало је све познато мање више”

Преглед припадника 1. прњаворске лпбр на старјешинским дужностима у борбама за одбрану Новог Града

У непосредном борбеном додиру са снагама ХВ учествују оперативни помоћници команданта батаљона, командири чета и водова:

Презиме Име Рођен Чин Назив дужности јединица
ТУБАК БРАНЕ 1959 ппор командант батаљона 1. лпб
МОДИЋ СИНИША 1971 ппор замјеник к-данта пб 1.лпб
ЊЕЖИЋ АЛЕКСА 1963 ппор пом.к-данта за морал 1.лпб
ЈЕЛИЋ НЕНАД 1956 з1к пом. к-данта за позадину 1.лпб
ПЕТРОВИЋ МИРОСЛАВ 1953 вој пом. к-данта за ОБП 1.лпб
ТОМАШ МЛАДЕН 1962 ств1к зам. к-дира чете 1.лпб
ЧАБРИЋ СЛОБОДАН 1967 ппор командир чете 1.лпб
ДАНОЈЕВИЋ ДРАГО 1972 вој зам. к-дира чете 1.лпб
КАЛАБИЋ ЧЕДОМИР 1972 ппор зам. к-дира чете 1.лпб
ДУКИЋ РОДОЉУБ 1968 заст зам. к-дира чете 1.лпб
БОГИЧЕВИЋ ДРАГИША 1968 вод к-дир интервент. вода 1.лпб
ПОПОВИЋ РАНКО 1970 ппор командант батаљона 2.лпб
СУБИЋ ТОМИСЛАВ 1965 ппор замјеник к-данта пб 2.лпб
ПЕТКОВИЋ ПРЕДРАГ 1966 вод пом. к-данта за  ОБП 2.лпб
ПРЕРАДОВИЋ ЖЕЉКО 1967 ствод пом. к-данта  за ОНП 2.лпб
РАДОШЕВИЋ ОБРАД 1956 вод пом. к-данта  за морал 2.лпб
КРАЈИШНИК ПЕТАР 1958 ппор пом. к-данта позадину 2.лпб
ПЕЈИЧИЋ Недељко 1954 вод рефернт ИнСл 2.лпб
ЦВИЈАНОВИЋ ЉУБИША 1963 ппор референт СнСл 2.лпб
ЧЕРКЕТА ЖЕЉКО 1964 вод командир чете 2.лпб
ВУКОВИЋ МОМИР 1966 ппор командир чете 2.лпб
ПАВКОВИЋ БОЖИДАР 1973 ппор командир чете 2.лпб
ОСТОЈИЋ ДАЛИБОР 1974 вод командир чете 2.лпб
МИЛОШЕВИЋ БРАНЕ 1959 вод зам. к-дира чете 2.лпб
ПРЕРАДОВИЋ МЛАДЕН 1962 заст зам. к-дира чете 2.лпб
КУСИЋ НЕВЕНКО 1964 вој зам. к-дира чете 2.лпб
БЛАГОЈЕВИЋ ВЛАДО 1966 ппор командант батаљона 3.лпб
САНЧАНИН БОГОЉУБ 1971 ппор зам. к-данта пб 3.лпб
СИБИНЧИЋ БУДИМИР 1951 заст пом. к-данта за поз. 3.лпб
ВОЈВОДИЋ МИРОСЛАВ 1958 ствод пом. к-данта за ОБП 3.лпб
ШУШАК АНЂЕЛКО 1950 заст пом. к-данта за морал 3.лпб
СЛИЈЕПЧЕВИЋ ВЛАДО 1950     млв референт АБХО 3.лпб
КАЛАБИЋ ЧЕДОМИР 1972 ппор командир чете 3.лпб
ПАНИЋ НЕВЕНКО 1965 дес командир чете 3.лпб
ЖИВКОВИЋ БРАНИСЛАВ 1953 кап командир чете 3.лпб
ЈАНКОВИЋ ДРАГУТИН 1959 ствод зам. к-дира чете 3.лпб
ВАЈУКИЋ НЕНАД 1970 дес зам. к-дира чете 3.лпб
ЦВИЈАНОВИЋ ЖЕЉКО 1965 ппор командир чете чмб120
МИТРИЋ ЗОРАН 1963 вод зам. к-дира чете МБ чмб120
ЖИВКОВИЋ ВЛАДО 1955 ппук командант бригаде к-дабр
ТОМИЋ СРЂАН 1957 мај НШ к-дабр
КУЗМАНОВИЋ МИЛОРАД 1947 мај референт ОНП к-дабр
МЕРЛОВИЋ НИКОЛА 1942 мај референт ОНП к-дабр
ТОШИЋ ДРАГАН 1972 ппор НВ к-дабр
ПОПАДИЋ БОРИВОЈА 1965 ппор НБ к-дабр
МИТРИЋ БОРЕ 1963 пор пом. к-данта за морал к-дабр
БУКОВИЦА МЛАДЕН 1961 кап начелник АБХО к-дабр
ВУКОВИЋ ЖИВОЈИН 1956 ппор начелник ТхСл к-дабр
ЈЕВЂЕНИЋ БОРО 1954 к1к начелник инжињерије к-дабр
ИВАНОВИЋ ДРАГО 1955 Ппор начелник ИнСл К-дабр
ФИГУРЕК МИХАЈЛО 1953 вој начелник СнСл к-дабр
КРАЈИШНИК МОМИР 1951 пор пом. НШ за попуну к-дабр
ДАВИДОВИЋ БРАНКО 1950 ствод референт ОБП к-дабр
САВКОВИЋ ЉУБИНКО 1949 заст референт за МВП к-дабр
ПОПАДИЋ ВЕСЕЛКО 1949 ств1к референт МВПП к-дабр
ИЛИШКОВИЋ НЕДЕЉКО 1948 пор пом. к-данта за позадину к-дабр
ТРИВИЧЕВИЋ ВОЈИН 1944 мај пом. к-данта за ОБП к-дабр
ПУПОВАЦ ДРАГАН 1957 к1к начелник СбСл к-дабр
ЈОВАНОВИЋ МИЛЕНКО 1967 вој командир чете маб
ПРАТЉАЧИЋ МЛАДЕН 1966 дес зам.к-дира чете маб
СИМИЋ МИЛУТИН 1955 заст командир чете позч
ЛУКИЋ ДРАГАН 1968 ппор замјеник к-данта рјВВ
МИЛИЈАШ ЉУБИША 1970 вод пом. к-данта  за морал рјВВ
ПРОДАНОВИЋ ГОРАН 1969 ппор пом. к-данта за ОБП рјВВ
ЛАЗИЋ ГОРАН 1971 вој командир чете рјВВ
БУДАК ВЛАДО 1964 ппор командир чете рјВВ
ШИКАРАЦ МИРО 1968 ппор командир чете рјВВ

Преглед губитака Бригаде у борбама у рејону Нови Град 18. и 19.9.1995.

Догађај Презиме Име бат Јединица
Повреда

од МЕС

ЦВИЈАНОВИЋ ЗОРАН 2.лпб 1.чете,2.пјешади-јског батаљона
погинуо ПЕТКОВИЋ ПРЕДРАГ 2.лпб команда 2.пјешадиског батаљона
рањен ПЕУЛИЋ СРЂАН 2.лпб противоклопни вод 2.пјешадијског батаљона
погинуо КОВАЧЕВИЋ ЉУПКО 3.лпб 2.чете,3.пјешадијског батаљона
погинуо МИЈАЈЛОВИЋ МИЛОРАД 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
погинуо ПАНИЋ ЖЕЉКО 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
рањен РАДИШИЋ САША 3.лпб 1.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ЂУКИЋ ЖЕЉКО ввп вод војна полиција
рањен КНЕЖЕВИЋ ЖЕЉКО 1.лпб вода мб 1.пјешадиског батаљона
рањен ЛАКИЋ ОБРЕНКО 1.лпб командир вода 2.чете,1.пјешадијског батаљона
рањен БОШЊАК МЛАДЕН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ЧЕРКЕТА ЖЕЉКО 2.лпб командир чете
рањен ЂАЈИЋ ДРАГО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЂЕКИЋ ЂУРАЂ 2.лпб позадинског вода 2.пјешадијског батаљона
повреда ДЕРАЈИЋ МЛАДЕН 2.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ЈАНКОВИЋ ОБРАД 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ЈЕВТИЋ РАДОМИР 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КОСТЕЦКИ МИХАЈЛО 2.лпб 1.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КОВАЧЕВИЋ МЛАДЕН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда КУСТУРИЋ МИЛАН 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КУЗМАНОВИЋ АЛЕКСА 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен КУЗМАНОВИЋ ЖЕЉКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЛЕБУРИЋ ВЕЛИМИР 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛАШИНОВИЋ НЕЂО 2.лпб пов 2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ БРАНЕ 2.лпб замјеник командира 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ НЕДЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ ПЕТАР 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛОШЕВИЋ РАДЕНКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИТРОВИЋ СТАНИСЛАВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МОРАВАЦ МИЛЕНКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда МОРАВАЦ ВАСИЛИЈА 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПАВКОВИЋ БОЖИДАР 2.лпб командир 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПЕТРОВИЋ ГОРАН 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕТРОВИЋ НЕДЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ПЕТРУШИЋ НЕЂЕЉКО 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕУЛИЋ ЈАКОВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПЕУЛИЋ МИРИСЛАВ 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
погинуо ПОПОВИЋ ГОЈКО 2.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
повреда ПРЕРАДОВИЋ МАНЕ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ПРГОЊИЋ МИЋО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда СУБОТИЋ ЗОРАН 2.лпб 3.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ТОШИЋ БОШКО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
повреда ВРАЧЕВИЋ РАДИСЛАВ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
погинуо ВУЈАСИНОВИЋ ДОБРИЋ 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен МИЛИЈЕВИЋ БОРО 2.лпб 2.чете,2.пјешадијског батаљона
рањен ЦВИЈАНОВИЋ ДРАГАН 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
рањен ПАНИЋ РАДОМИР 3.лпб 3.чете,3.пјешадијског батаљона
самора-њавање ПАВЛОВИЋ НЕНАД 3.лпб позадински вод 3.пјешадијског батаљона
рањен РАДУЛОВИЋ РАДЕНКО 3.лпб пов,2.пјешадијског батаљона
рањен ВОРОТЊАК ВЛАДО 3.лпб 2.чете,3.пјешадијског батаљона

ЗАКЉУЧАК

Операција „Уна“ једина је операција Хрватске војске која је завршена поразом. Одвијала се од 18. до 19. септембра 1995. године. У операцији „Уна“ Хрватска војска се, мимо очекивања, суочила с организированим и врло одлучним отпором Прњаворске бригаде код Новог Града. Према хрватским изворима у Хрватској војсци било је доста губитака међу њима чак 8 виших старјешина који су погинула у рејону Туњица, а уништена су знатна оклопна борбена и неборбена возила која су била спремна за наставак операције.

По хрватским изворима у операцији „Уна-95” на новоградском фронту било је ангажовано 1.500 хрватских војника из састава гардијских бригада и домобранских пуковнија. Не знајући да се српска војска консолидовала и да их је спремно чека Прњаворска бригада, у Хрватској је донијета прије свега политичка а не војна одлука о нападу на западнокрајишке општине у РС. Због великих жртава операција се сматра једном од најтрагичнијих акција Хрватске војске, а хрватска јавност уопште не зна потпуну истину о томе због чега је, према службеним подацима у тој операцији страдало 49 припадника ХВ, а према неслужбеним између 60 и 80.

Изјава команданта прњавоске бригаде поводом обиљежавања годишњице напада ХВ на Нови Град, септембра 1995. године. ” да су се водиле  тешке борбе…”Дневник СРТВ

 

 

NEPROBOJNI SRPSKI BEDEM Kako je propala HRVATSKA OPERACIJA operacija UNA 95! Desant se pretvorio u pakao! 70 mrtvih i 250 ranjenih

 

 

 

[1]Напад је био саставни дио офанзиве ХВ ради дефинитивне окупације, разбијања и уништења РС, а базиран је на основу сплитског састанка и договора Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана средином године у Сплиту. Прије овога напада покушан је напад на Градишку, извођењем операције „Бирбир“# у којој су учествовали муслимани избјегли из БиХ у Хрватску, као и сви други прикупљени по Европи и шире. Еквивалент ових снага је био 1-2 бригаде ортодоксних Муслимана, са циљем да енергичном акцијом на правцу Градишка – Топила – Лакташи – Бања Лука, расјекла територију РС на два  дијела, почине масован покољ и присиле становништво на егзодус. Акција је у потпуности осујећена снагама лпбр Градишка, осталих дијелова 1. KK и становништва бригада. Операција „Бирбир“ разбијена и снаге одбачене преко р. Саве назад у Хрватску уз велике губитке, остале на територији РС. #“Бибир“ је латински назив за Градишку. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[2] У самом граду Нови Град и око њега су б/д изводиле снаге 1.лпбр Нови Град, док је већи дио снага бригаде био ангажован на противнападу на правцу: Вјешала – Kрупа на Уни, са циљем да са дијеловима 16.кмтбр изврши противнапад и одбаци дијелове 5.K тзв. АБиХ преко Уне и врати привремено заузете дијелове и град Kрупа на Уни. Због низа слабости у РиK, моралу и др. ова акција није успјела, а дијелови снага новиградске бригаде који су посједали положаје на десној обали р. Уна су оставили наоружање и побјегли, што је енергично отклоњено ангажовањем мањих снага из лпбр Прњавор и Нови Град је спашен од заузимања. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[3] На фронту напада с.Матијевићи – Двор на Уни – Kостајница Врховна команда Хрватске је имала за циљ крајње радикалне намјере: заузети Нови Град и Kостајницу, заузимањем жељезничког чворишта у Новом Граду ослободити несметани жељезнички  саобраћај пругом Суња – Добрљин – Нови Град , Kрупа на Уни – Перковићи – Kнин, у вези са тим су на правцу Двор на Уни – Нови Град ангажовали „елитну“ гардијску бригаду „Тигрови“, а на правцу Сисак Kостајница – Дубица, другу „елитну“ гардијску бригаду „Пуме“, са циљем да се енергичним дејством на поменутим правцима заузме жељезничко чвориште Нови Град, обухватним маневрима  доведу у окружење дијелови снага ВРС уништи и протера становништво, избије на Kозару и поврати духовни сан из 2.свјестског рата са Kозаре. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[4] Батаљон је имао назив Борбена група „Баљ“по објекту Баљ изнад Kостајнице а бранио и затварао је правац Kостајница – Kнежица – Приједор.

[5] Снаге 1.гардујске бригаде „Тигрови“ су користећи матицу ријеке која са територије Хрватске тече поред Двора на Уни, десантним и другим пловним средствима, без паљења мотора, носећи снагом матице ријеке Жировице успјели пријећи лијеву обалу р. Уне, до пјешчане аде на средини Уне, а затим  вјероватно газом прешли десни крак Уне и домогли се обале и ивице пута Нови Град – Kостајница, формирали једнострану засједу и у свитање отпочели са дејством на све што се кретало комуникацијом, при чему су нанијели знатне губитке прије свега цивилном становништву од око 80-100 жртава при чему је погинуо и изузетно способан официр мајор Слијепчевић Миленко из команде 11.дубичке лаке бригаде

Дејство убачене гупе је било подржано снажном ватром авијације и тенковима Т-55 из рејона Двора на Уни и с.Матијевићи. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

[6] Напад на Kозарску Дубицу су веома жестоко извеле снаге 2.гардијске бригаде „Пуме“ по сличном методу и начину као и на Нови Град, заузеле део Дубице, али су енергичним дејством 11. дубичке лпбр и питомаца СВШ „Рајко Балаћ“ уз веома велике губитке, одбачене преко р.Уне на Хрватску територију.

Ове двије акције  су биле веома синхронизоване,  али жестоком борбом, моралом и одлучношћу Kрајишници су показали свој прави борбени квалитет. (Запажања потпуковника Бошка Пеулића, члана Оперативне групе 10 Приједор, Прњавор,  мај 2021. године).

Радне карте са сајта lpbr-prnjavor.info
[7] Борбе на Мешиновцу записао је св1к Мирослав Војводић, помоћник команданта 3. пб у дијелу рукописа, Мемоарима, Прњавор 2020. године.
[8] Сјећање команданта 2. пјешадиског батаљона ппор Ранка Поповића- Поп,  на пријем задатка од команданта прњаворске бригаде и његова одлучност да по сваку цијену одбрани Нови Град.
[9] Праћење њихових веза: Не можемо дање. Имамо много мртвака. А, заповјед поглавника ? Добро, идемо даље. ( запажање мајора В.Тривичевића, пом НШ за обавјештајне послове команде лпбр Прњавор.)
[10] Борбе на Мешиновцу записао је св1к Мирослав Војводић, помоћник команданта 3. пб у својим Мемоарима, рукопис, Прњавор 2020. године.

Чланак је писан на основу ратног девника прњаворске бригаде преточен у материјал Борбени пут Прве прњаворске лаке пјешадијске бригаде 1991-1995. године, Прњавор,1997. године

Dan brigade 1995.

Sjećanje na 26 godina od formiranja brigade

Pismo komandanta lpbr povodom Četvrte godišnjice formiranja 1.prnjavorske lake pješadijske brigade, 18.9.1995. godine

OBILJEŽENA I ČETVRTA GODIŠNJICA FORMIRANJA

Glas borca lpbr broj 5. str 3

Pune četri godine od formiranja i ratovanja  Prva  prnjavorska  laka  pješadijska  brigada  obilježila  je  tiše  l  skromnije  nego  ikada. Ovim  povodom  borci  i  komandant  brigade potpukovnik  Vlado  Živković,  držali  su  položaje  kod  Novog  Grada.

U  crkvi u  Prnjavoru svim  poginulih borcima  slu žen  parastos, a u  hotelu  „Nacional“  upriličen  kraći  susret  dijela  komande  brigade  sa  rodbinom  poginulih  boraca. Rodbini  šestorice  poginulihu  ime  komandanta  brigade Medalje  majora  Milana  Tepića uručio  Boro  Mitrić, pomoćnik  komandanta  brigade  za  moral. pravne  poslove  i  vjerska  pitanja.

I četvrtu  godišnjicu  komanda  i  borci  Prve  prnjavorske  lake  lješadijske  brigade. obilježili  su  na  borbenoj  liniji, i  dalje  od  Prnjavora. Bilo  je  razmišljanja  da  18.9.1991. godine,  kao  dan  formiranja brigade,  među  borcima  buda  ozvaničen  skromnijim  i „neuniformisani”   ručkom. ali  je  i  ova  „kombinacija“  zaobiđena. Jer  su  tako  diktirali  bezbjednosni  uslovi. Na  zajedničkom  parastosu,  služenom  za  duše  svih  poginulih  boraca  Prve  prnjavorske  lake  pješadijske  brigade, pojavili  su  se  komandanti  bataljona  i  jedan  broj  starješina, članova  Štaba  brigade. Uz  njihovo, i  prisustvo  rodbine  poginulih, i  vjernike  prnjavorske  parohije u   crkvi  Svetog  velikomučenika  Georgija  u  Prnjavoru, parastos  je  služio  protojerej  Rade  Savičić.

Po završetku  parastosa. a  kako  je  i  predviđeno  zvaničnim  protokolom  obilježavanja  četvrte  godišnjice  formiranja  brigade,  prisutna  rodbina  poginulih  i  na  Ozrenu  nestalih  boraca, zajedno  sa  predstavnicima  Prve  prnjavorske  i  predstavnicima  opštinske  vlasti. preselila  se  u  hotel  „Nacional“. gdje  je  ovim  povodom  organizovana  solidna  trpeza  i  neobavezan  razgovor.

Sporečen zbivanjima  u  neposrednoj  blizini  ratne  zone  odgovornosti  Prve  prnjavorske , njen komandant, potpukovnik  Vlado Živković, se porodicama obratio pismom koje je pročitao Boro Mitrić, njegov  pomoćnik  za moral, pravne poslove i vjerska  pitanja:

Poštovane porodice,  poštovani  gosti!

komandant brigade

Kao komandant  Prve  prnjavorske  lake  pješadijske  brigade, u ime svoje  i u  ime  starješina  i  boraca. osjećam  potrebu  da  vas  pozdravim  i  da  vam  uputim  nekoliko  ljudskih  riječi.

Sutra će  četiri  godine  kako  smo  odlukom  pretpostavljene  vojne  komande  i  uz  podršku  organa  vlasti  formirali  našu  ratnu  jedinicu. Bila  je  to  naša  i  muška  i  patriotska  obaveza. Bilo  je  to  u  vrijeme  na  koje  mislim  da  nije  potrebno  da  vas  podsjećai.

Međutim,  bilo  je  to  u  vrijeme  kada  nas  je  bilo  više  i  kada  smo  se  nadali  da  be  ratnih  godišnjica  biti  manje, a  naših  boraca  –  vaših  sinova. muževa,  braće  i  očeva,  među  živim  mnogo  više. da  smo  se  danas  u  crkvi  i  na  ovom  mijestu, u  ovakvom  broju  našuli  bilo  kojim  drugim  povodom  –  kao  domaćin,  trebalo  bi  da  vam  kažem  „Hvala  na  odzivu”.Zajedno sa  vama, i  ja  sam  sada  tužan  zato  što  ste  u  ovom  broju,  jer  znam  da  je  svako  od  vas, u  proteklih  četiri  godine  izgubio  nekog  u  koga  je  polagao  najveću  nadu  i  prema  kome  je  osjećao  najveću  ljubav. I  ja  i  borci  iz  sastava  Prve  prnjavorske  brigade,  žalimo zajedno  sa  vama  i  ako  vam  to  nešto  znači,  sutra  nećemo  slaviti  godišnjicu  našeg  formiranja  i  četvorogodišnjicu  borbe  koja  i  dalje  traje  i  odnosi  nove  mlade  živote. 

Oprostite mi  što  se  usuđujei  da  vam  kažem  da  znam  težinu  vašeg  bola  i  veličinu  vaše  žrtve  u  ovom  nesrećnom  vremenu. Svi  mi  imamo  svoje  porodice  i  dobro  znamo  sa  kakvom  strepnjom  nas  ispraćaju  i  radošću  dočekuju. I  upravo  zbog  toga,  znam  i  znamo  u  brigadi,  kako  je  vama  koji  se  više  ne  nadate.         Vi ste  svjedoci  da  i  pored  tolikih  grobova  i  žrtava,  naš  narod  nikako  da  dočeka  mirnu  noć  i  vedriji  dan. Vaši  sinovi,  muževi. braca  i  očeni borili  su  se  i  živote  dali  za mrniji  život  onih  koji  imaju  pravo  na  takav  život. Nepravedno  je,  ali  takvo  pravo  uživati  i  oni  koji  ništa  ne  učiniše  da  se  zaustave  nesreća  i  stradanje. I  zbog  toga  već  sada  žalimo,  ali  o  takvima  neka  sude  nadležni. Za  borbu  koju  vodimo,  mi  nismo  završavali  škole. S  obziro i  na  snagu  onih  protiv  kojih  se  borimo, u  ovom  višegodišnjem  ratu,  sačuvali  smo  čast  i u  odlučnim momentima  pokazali  potrebnu  sposobnost  i  hrabrost.

Često nam  je  bilo  teško,  sada  je  najteže  i  znamo  da  se  strah  i  među  vas  uvukao. Izdržaćemo  i  ovo! Naši  saborci, a  vaši  najdraži  zbog  kojih  i  jesmo  danas  zajedno,  nisu  i  neće  biti  uzaludne  žrtve. Ova  borba  mora  biti  završena  stvaranjem  države  u  kojoj  će  biti  poštovanja  i  prema  poginulim i  prema  njihovim  porodicama. U  to  ime, ispred  boraca  i  starješina  brigade,  hvala  vam  na  razumijevanju  i  živjeli!

Riječi pozdrava, podrške  i  razumijevanja  porodicama  poginuih  i  boraca, ovom prilikom uputio je, i zatim i Nemanja  Vasić, predsjednik  Opštine, odnosno Ratnog predsjedništva  Opštine  Prnjavor. Pri  kraju  ovog  kraćeg  susreta. a  nakon  što  je  Tane  Peulić, pomoćnik  komandanta  za  garnizone  poslove  u  brigadi, pročitao  ukaz  predsjednika  Karadžića, rodbini  šestorice  poginulih  boraca  uručene  su  medalje  za  hrabrost  i  vojničke  vrline.

Medalje majora  Milana  Tepića  uručene  su  rodbini  posmrtno  odlikovanih. To  su: VLADO  Petra  Radonjić,  LJUBO  Slavka  Blagojević,  DUŠKO Milana Šljivić, i DUŠKO  Ljube  Smiljanić. Zlatatnom  medaljom za  hrabrost  odlikovan  je  BORISLAV  Save  Gligorić, a  medaljom  za  vojničke  vrline  PERO  Miloša  Kerezović.  Kako  stoji  u  obrazloženju  za  ova  odlikovanja,  dobili  su  borci  koji  su  se  istakli  junačkim   podvizima  u  oružanoj  borbi, prestavljaju  posoban  primjer  junaštva  i  upravo  su  medalje, kao  odlikovanja, znaci  za  djela  koja  zaslužuju  poštovamanje  i  isticanje.

Orašje 1995.

26 godina od Oraškog ratišta

Proboj na Oraškom ratištu

Na Podsjelovu, relativan mir, a 7.5.1995. godine, dobijamo teleks od 1. KK, str.pov.broj 06-302/95 – jedinica „Vukova“ stavlja se na raspolaganje 1. KK i upućuje na oraško ratište. Po prijemu ovog teleksa komandant Vlado donosi odluku da na oraško ratište uputi borbenu grupu ,pored „Vukova“ uputi i izviđače, sanitet, dio jedinice voda MB 120mm, dio POV-a, dio veze, inženjerije i dio k-de brigade- IKM brigade sa NŠ, u sastav 1. okbr 1. KK.

Linija probijena u rejonu Lovačke kuće

Orašje zadatak borbene grupe brigade maj 1995.

Na oraškom ratištu vode se žestoke borbe, naši borci, izviđači i Vukovi,  uspijevaju probiti liniju odbrane neprijatelja, uzimaju oko 30 rovova, neprijatelju nanose velike gubitke, a napad je išao pravcem s. Lepnica – s. Vidovice u rejonu lovačke kuće, uvodi se grupa tenkova i oklopnih transportera sa nosačem mosta. Pogođen je jedan neprijateljski tenk. vode se žestoke borbe. Zatišje.

Uspjeh naših boraca nije iskorišćen, težak teren onemogućio je ulazak tenkova, a  pješadijski bataljon 43. mtbr Prijedor, kao rezerva  1. okbr , komandanta Zeljaje trebala je ući u selo. Ovaj dio posla nije odrađen, neprijatelj se konsolidovao, uveo tenkove, žestoko  napada i granatira. Nismo mogli izdržati ovaj napad, morali smo se povući.

Ostaće zabilježen 14.5.1995. godine kao datum u kome smo dobro poljuljali odbranu neprijatelja, ali je izostala sinhronizacija. Jedinice koje su trebale iskoristiti uspjeh naše brigade, zatajile su u svojim aktivnostima.

U toku ofanzivnih dejstava nismo imali teže ranjenih boraca, ali kada smo se morali povlačiti, u toku povlačenja imali smo jednog poginulog i 23 ranjena borca. Za izvanredno obavljen zadatak general Talić na  referisanju odaje javno priznanje našoj borbenog grupi brigade, ali šta vrijedi kada nismo znali iskoristiti početni uspjeh.

vidi Borbeni put lpbr Prnjavor, strana 39.

Komandant brigade o borbenom zadatku borbene grupe lpbr na Oraškom ratištu u Glasu borca lpbr, broj 5 str.6:

komandant brigade

U međuvremenu. saopštavaju  nam  . da  se  planira  proboj  ustaških  linija  na  Orašju. Za  proboj  su  bili  potrebni   Odlučeno  je  da  se  iz  naše  brigade  pošalju  Vukovi. brigadni  izviđači  i  dijelovi  komande  brigade. Ukupno 124  čovjeka. do  tada  neprobojni  front  probijaju  dijelovi  naše  brigade. Svoj  dio  posla  su  izvršili  maksimalno  pr.ofesionalno. ali  kako  nije  bilo  dogovorenog  sadejstva  i  uvlačenja  u  borbu  drugih  snaga. moralo  je  doći  do  našeg  povlačenja  iz  dubine  neprijateljskih  položaja. U toku  napada  sve  je  išlo  bez  žrtava,  ali  u  toku  povlačenja. odnosno  izvlačenja  iz  sigurnog  neprijateljskog  okruženja,  imamo  velike  gubitke. Zbog  neblagovremenog  uvođenja  u  borbu  naših  drugih  jedinica,  tada  je  propala  najzrelija  prilika  da  se  vojničkim  putem  riješi  i  pitanje  zaostalog  Orašja. Vukovi  na  čelu  sa  Šemsom  i  Prodanovićem  i  izviđači  sa  Đukom  su  i  pored  ukupnog  neuspjeha  zaslužili  sva  vojnička  priznanja, o  čemu  me  je  do  u  detalje  upoznao  i načelnik  brigade.

GLAS BORCA

KARTARKNSOrasje95