Arhive oznaka: Bratunac

Bratunac

Bratoljub” će biti spreman do maja

Marijana Miljić Bjelovuk
 “Bratoljub” će biti spreman do maja
BANjALUKA – Izgradnja graničnog prelaza “Bratoljub” kod istoimenog mosta na Drini između Bratunca u Srpskoj i Ljubovije u Srbiji u punom je jeku i do sada je završeno oko 40 odsto radova na ovom projektu.

– Do sada su izvedeni zemljani radovi i plato nasut do projektovane kote. Takođe, završeni su betonski radovi na izradi AB temelja na 12 objekata, kao i montaža čelične konstrukcije na četiri objekta – rekao je načelnik Odjeljenja za komunikacije u Upravi za indirektno oporezivanje (UIO) Ratko Kovačević i dodao da je završena i vanjska kišna i kanalizacija.

Kada je riječ o preostalom dijelu posla, radnici zvorničkog preduzeća u idućim mjesecima baviće se limarskim radovima i montažom panela, ali i keramičarskim i molersko-farbarskim radovima u prostorijama novoizgrađenog graničnog prelaza.

– Predstoje nam i elektroradovi na samim objektima, ali i elektroinstalacija i montaža opreme. Svakako slijede i radovi na mašinskim instalacijama, ali i grijanju i hlađenju – naveo je Kovačević.

Istakao je da epidemija virusa korona, koja hara od marta, nije usporila, niti uticala na gradnju graničnog prelaza.

– Treba naglasiti i da su se svi učesnici u građenju strogo pridržavali svih naloženih mjera u borbi protiv epidemije virusa korona – naveo je Kovačević.

Prema planovima, gradnja graničnog prelaza kod mosta “Bratoljub” trebalo bi da bude završena 31. marta iduće godine.

– Nakon tog datuma investitor je u obavezi da obezbijedi upotrebnu dozvolu i napravi niz aktivnosti kako bi granični prelaz “Bratoljub” bio pušten u rad. Planirana dinamika puštanja u rad graničnog prelaza “Bratoljub” je maj 2021. godine – naveo je Kovačević.

Izgradnja mosta “Bratoljub”, u dužini od 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i koštala je oko 13 miliona evra, ali zbog nepostojanja prelaza još nije u funkciji. Srbija je, prema dogovoru, završila izgradnju mosta i pristupne puteve sa svoje strane, a Republika Srpska izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunca, dok plato za carinski terminal i granični prelaz sa nadstrešnicom površine 2.000 kvadratnih metara treba da izgradi BiH. Na završetak posla pozivali su često i zvaničnici Srbije, ukazujući na značaj ovakvih projekata, prije svega za stanovništvo i privredu.

Značaj

Čelnici opštine Bratunac godinama ističu da su granični prelaz i most od ogromnog značaja za tu opštinu, ali i za širu regiju. Transportni pravci će, prema njihovim riječima, biti znatno skraćeni i to će mnogo značiti za privredu ovog područja i za stanovništvo s obje strane Drine.

Pokolj u Bjelovcu 14.12.1992.

Pokolј u Bjelovcu 1992. se desio pred zoru 14. decembra 1992. godine u selu Bjelovac, opština Bratunac, u gornjem Podrinju. Na području Bjelovca zajedno sa okolnim srbskim selima Sikirić i Loznička Rijeka, muslimanske snage su ubile najmanje 109 Srba i tom prilikom spalile 350 srbskih kuća. Sva pokretna imovina, stoka, hrana i lјetina je pokradena. Cijelokupno stanovništvo je prisilјeno da bježi preko Drine u Republiku Srbiju.

Selo je nekoliko narednih mjeseci ostalo pod kontrolom muslimanske tkz. Armije BiH i potpuno pusto od lokalnog stanovništva dok Vojska Republike Srbske nije oslobodila ova sela. Muslimanske snage BiH su tokom 1992-1995 na područiju Srebrenice i Bratunca etnički očistili i uništili oko 100 srbskih sela.

Za te zločine niko nije kažnjen. Sudsko vijeće Haškog Tribunala je 2008. godine oslobodilo krvnika Nasera Orića, komadanta 28. divizije muslimanske tkz. Armije BiH. Simbol stradanja pokolјa u Bjelovcu je Brano Vučetić, kome su tog dana ubijeni otac i stariji brat, a majka tri meseca ranije majka. On sam je proveo u muslimanskom logoru za Srbe skoro dva mjeseca.

Bratunac 1992.

16.1.2012.

Kravica 2019.

Скелани: Злочине над Србима окарактерисати као геноцид

У Скеланима су почињени тешки ратни злочини који се могу окарактерисати као геноцид, јер је циљ био тотално уништавање српског народа и његове имовине, изјавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.

На обиљежавању 19. годишњице од страдања 69 српских војника и цивила из Скелана и оближњих села на данашњи дан 1993. године министар Ђокић је рекао да Бошњацима нико не суди за те злочине и поручио да институције Републике Српске неће одустати од захтјева да се дође до истине и правде и да за масовни злочин у Скеланима починиоци одговарају.

„Никада нећемо прихватити и подржати рад Суда и Тужилаштва БиХ који за иста дјела различито примјењују закон када је ријеч о суђењу Србима и другима на штету Срба“, истакао је Ђокић.

Према ријечима министра, снаге Насера Орића и његови ментори на овом мјесту су показали намјеру да униште овај крај и српско становништво.

„Они који су чинили злочине мораће за то одговарати. Не можемо вратити животе настрадалима, али ћемо истрајати да правда буде задовољена и да злочинци одговарају. То би била барем дјелимична утјеха породицама настрадалих“, истакао је Ђокић.

Посебно је нагласио да одзив великог броја грађана обиљежавању годишњице великог српског страдања у Скеланима показује неизмјерно поштовање према жртвама које су убијане и мучене на свиреп начин.

Министар Ђокић сматра срамотним и неприхватљивим недавно помиловање Насера Орића, а што је учинио предсједник Федерације БиХ Живко Будимир и тиме још једном показао омалавожавајући однос Сарајева према српским жртвама.

Срамотно је да за овај злочин још нико процесуиран и да је Насер Орић у Хагу ослобођен одговорности за Скелане, додао је Ђокић.

У Скеланима је код централног споменика за 305 погинулих Срба служен парастос и обиљежено 19 година од страдања 69 српских војника и цивила из овог и неколико оближњих села које су убиле муслиманске снаге из Сребренице 16. јануара 1993. године.

Неколико стотина грађана са обје стране Дине, упркос хладноћи и снијегу, прислужило је свијеће за покој душа свих 305 погинулих у протеклом рату, међу којима је било чак 58 жена.

  1. јануара 1993. године у Скеланима и околним српским селима муслиманске снаге Насера Орића убиле су 69 Срба, 165 их је рањено, а 30 заробљено, од којих половина није жива, а четворо се још воде као нестали. Међу погинулима већина су били цивили, а најмлађи Александар Димитријевић имао је свега пет година, док је његов брат Радослав живот изгубио у дванаестој години.

Nastić Slavica, bolničarka 1.mtb, Naš zavičaj Prnjavor

Парастосу у Скеланима претходило је полагање цвијећа и прислуживање свијећа за покој душа настрадалим Србима код спомен обиљежја у селима Ћосићи и Калиманићи.

12.7.2011.

БРАТУНАЦ- ПОМЕН ЗА 3.267 УБИЈЕНИХ СРБА

Подриње се данас присјећа свих 3.267 српских жртава које су страдале од 1992. до 1995. године. На Војничком гробљу у Братунцу служен је парастос.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Братунцу, гдје је данас обиљежено страдање 3.267 Срба у Подрињу и Бирчу, да селективна правда и једнострано приказивање рата у БиХ не води толеранцији и повјерењу.

„У нама нема мржње и освете, али је крајње вријеме за процесуирање монструозних злочина почињених над Србима. Не можемо прихватити селективну правду како је било до сада, да је једна – српска страна за све крива, а да за оволике српске жртве нико не одговара“, поручио је Додик.

Он је додао да боли чињеница да за ове злочине над Србима још нико није одговарао и да се злочинци слободно шетају.

„Сви који су починили неоправдани велики злочин над сребреничким Бошњацима треба да одговарају, али захтијевамо да одговарају и починиоци злочина над Србима јер само тако може доћи до задовољења правде и истине и у таквој БиХ можемо живјети у којој ће се и Срби осјећати безбједно и комотно, као и друга два народа“, навео је Додик.

На данашњи дан, 1992. године у српским селима Сасе, Биљача и Залазје муслиманске снаге под командом Насера Орића убиле су 69 мјештана, више од 70 је рањено, а 19 се водило као нестали, донедавно, када је пронађена гробница са 10 српских жртава.

Обиљежавању годишњице страдања Срба Подриња присуствују и највиши званичници РС.

Преживјели чланови породица, пријатељи и саборци погинулих и несталих српских војника и цивила, настрадалих на Петровдан 1992. године, као и већи број делегација из Републике Српске, посјетили су српска стратишта у Биљачи и Сасама, и гробље на Залазју код Сребренице, гдје су положили цвијеће и прислужили свијеће за покој душа 69 убијених и 22-оје несталих Срба. Посмртне остатке 10 несталих Срба које је средином прошле године, трагајући за посмртним остацима Бошњака случајно ексхумирао тим Института за тражење несталих БиХ, за годину дана нису идентификовали у лабораторији у Тузли тако да их ни данас, 19 година након њиховог нестанка, њихове породице нису могле достојно сахранити.

Породице настрадалих већ 19 година чекају на правду, да се казне починиоци ових злочина.

За почињене злочине над Србима нико није одговарао. Хашки трибунал 2006.године осудио је Насера Орића на двије године затвора зато што није спријечио злочине над Србима ,а у жалбеним поступку првостепена пресуда је преиначена, а Орић ослобођен било какве кривице.

Етничко чишћење Срба у сребреничкој општини почело је на Ђурђевдан 1992. године упадом муслиманских снага у српско село Гнионе, настављено током 92 и почетком 1993. године.

Сваке године на Петровдан у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС на војничком гробљу у Братунцу обиљежава се страдање Срба у Подрињу.

С.В.

Na ratištu u opštini Bratrunac  učestvovali su ratne jedinice  27. motorizovane brigade 1. KK VRS . U borbama u rejonu brada Kunjarac u borbama za bazen, opština Bratunac dana 16.12.1992. godine, poginuo je pripadnik vojnik KInežević Željko, pripadnik izviđačke jedinice Jude iz 1.mtb, a jedan pripadnik je ranjen.

Slavica Nastić bolničarka 1.mtb priča o strahotama rata ma bratunačkom ratištu 1992. godine