Годишњица одбране Новог Града. ПРЊАВОРСКА БРИГАДА ОДБРАНИЛА НОВИ ГРАД
18.9.2025. године је 30 година од успјешне одбране Новог Града, што је прилика да се сјетимо на одлучујући допринос бораца Прњаворске бригаде у одбрани овог дијела Републике Српске и стварање Републике Српске.
Ратна 1995. година
Прва прњаворска лака пјешадијска бригада стварана је у ратном вихору и стасала у најжешћим борбеним окршајима са непријатељем у пробоју коридора, ослобођењу Дервенте и Брода, битке на Озрену и одбрани Новог Града. Формирана је 29. маја 1992. године по наређењу генерала Момира Талића, команданта Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске од бораца територијалне одбране попуњених резервним саставом са простора Прњавора. У свом саставу Бригада је имала три пјешадијска лака батаљона, одред Вукова са Вучијака, извиђачки вод, вод војне полиције и подршку коју су чинили вод минобацача 82 мм, вод минобацача 120 мм и мјешовита ПОБ. Бригадом је, од формирања до краја рата, командовао пуковник Владо Живковић. У бригаду је било распоређено 2.916 бораца, а кроз бригаду је прошло још 1430 припадника 4.лпб-сеоске страже, 547 бораца, припадника ратне јединице “Вукова са Вучијака“, 542 борца радничког батаљона и 59 припадника почасног вода. 229 је погинуло, 5 је умрло током рата, а 16 се и данас воде као нестали. Учествовала је у борбама на 42 ратишта, а највеће губитке претрпила је на Озренском ратишту.
Komanda 1.lpbr Prnjavor sa Boračkom organizacijom grada položila vijenac
Na godišnjicu mobilizacije 18.9.1991. godine, jedinica teritorijalne odbrane grada Prnjavor okupila se grupa staješina komande nekadašnjeg štaba TO opštine, a kasnije komande 1.prnjavorske lpbr i sa Boračkom organizacijom grada položili vijenac kod Spomenika Odbrambeno-otadžbinskog rata RS u Prnjavoru.
Prema brojnom stanju komande brigade, po formaciji 25 lica (19 oficira, 3 podoficira i 3 vojnika), mobilisano je 25 članova komande, a raspoređeno u toku rata još 24 pripadnika. Ukupno raspoređeno, prošli kroz komandu, 49 boraca. Od toga 1 nastradao u saobraćajnom udesu, 1 poređen i bolest 3 pripadnika. Poslije rata umrlo je 15 članova komande brigade. Obilježavanje 18.9. ima veliki značaj za 1.lpbr i grad Prnjavor , jer je toga dana izvršena mobilizacija preko 3100 pripadnika teritorijalne odbrane opštine Prnjavor radi odbrane bivše Jugoslavije i kasnije u zaštitti srpskog naroda u Zapadnoj Slavoniji. Kasnije su vršene prve popune jedinica TO oko 300 novih pripadnika, tako da je u ratne jedinice TO opštine bilo raspoređeno preko 3700 pripadnika operativnih jedinica i prostornih jedinica TO po mjesnima zajednicama, čija je formacija bila preko 2000 boraca. Poginulo 10, ranjeno 53, samoranjavanje 2,povrede 23 i bolest 132 pripadnika TO opštine. Značajno je istaći da je u isto vrijeme izvršena i mobilizacija šest ratnih jedinica JNA koja je popunjavala naša opština. Mobilisano je bilo oko 1400 boraca, dok je formacija plana popune bila preko 1000. pripadnika, najviše u 327.mtbr Derventa, 329.okbr 5.K Banja Luka, inžinjerijski puk, pontonjerijski bataljon, jedinice pozadinske baze 5.K i dr. Poginulo je bilo 22 borca, jedan nestao, ranjeno 45, povređeno 7 i zarobljeno 2 pripadnika JNA. Domobilizacijom u maju i junu mjesecu 1992. godine, formirana je 1.lpbr Prnjavor 1.KK VRS sa formacojom 1700 pripadnika, dok je mobilizacija izvršena sa preko 3700 boraca i sa prvom popunom od 900 novih boraca, što je doprinelo da se održi nivo borbene spremnoisti i saniranje gubitaka od poginulih i nestalih boraca i boraca koji su teže ranjeni i koji se neće vratiti u jedinice. Brojno stanje je iznosilo preko 4800 raspoređenih boraca, pojedinačno. Na rasporedu u jedinicama birigade bilo je preko 6300 boraca. Poginulo 223, nestalo 16 boraca brigade, umrlo 12 u toku rata. Ostali RVI 512, preko 100 ranjeno a nejaju status RVI. Poslije rata umrlo je , prema prikupljenim podacima, 533 borca 1.lpbr Prnjavor [1]Prema kazivanju pomoćnika komandanta OpTO Prnjavor za popunu i PP mobilizaciju jedinica TO opštine otpočela je 19.9.1991. godine
Godišnjica formiranja 1.prnjavorske lp brigade
Pismo komandanta 1.lpbr povodom Četvrte godišnjice formiranja 1.prnjavorske lake pješadijske brigade, 18.9.1995. godine
U Kostajnici u organizaciji Odbora za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite RS organizovan je pomen za poginule srpske boirce i civile, polaganje vijenaca i cvijeća na Centralni spomenik i svečana akademija.
U Novom Gradu, u naselju Tunjice obilježena je godišnjica odbrane zapadnih granica Republike Srpske od hrvatske agresije, u kojoj je sa područja Kozarske Dubice, Novog Grada i Kostajnice ubijeno 138 lica, a materijalna šteta u naseljenim mjestima se procjenjuje na oko 180 miliona KM.
I ove godine sjećamo se dana 18.9.1991. godine, kada je izvršena mobilizacija jedinica teritorijalne odbrane opštine Prnjavor, 13.10.1991.godine, prva borbena dejstva i formiranje 1.prnjavorske lake pješadijske brigade, 28.5.1992.godine.
Opet, je trebalo ponovo braniti slobodu srpskog naroda, ali i stvaranje Republike Srpske.
Obilježen Dan 16. Krajiške motorizovane brigade u Mašićima
Foto: U Mašićima obilježen Dan 16. Krajiške motorizovane brigade
GRADIŠKA – U Mašićima kod Gradiške danas je obilježen Dan 16. Krajiške motorizovane brigade, odajući počast borcima koji su se nesebično borili za slobodu Republike Srpske.
Godišnjica: Drugoj krajiškoj brigadi odbrana otadžbine bila na prvom mjestuBANjALUKA – Polaganjem vijenaca i služenjem parastosa za 231 poginulog borca sutra će u Memorijalnom centru Druge krajiške brigade Vojske Republike Srpske (VRS) u banjalučkom naselju Rakovačke bare biti obilježene 33 godine od njenog formiranja.
Prema podacima opštinskog organa evidentirano je 41 lice sa učešćem u 2.krajiškoj pješadijskoj brigadi VRS
Druga Krajiška brigada, jedna od slavnih jedinica VRS, formirana je 18. septembra 1991. godine.
Na ratnom putu dugom 3.500 kilometara od Zapadne Slavonije, Koridora života, gradačačkog, oraškog, dobojskog, sarajevskog, vlašićkog, glamočkog i bihaćkog ratišta, pa sve do Manjače, kroz brigadu je prošlo više od 23.000 boraca.
Druga krajiška brigada imala je 1.600 ranjenih boraca, od kojih 750 ratnih vojnih invalida od prve do četvrte kategorije, dok se šest boraca ove brigade vode kao nestali.
Prema istraživanju šest ranjenih pripadnika vojne pošte 7322 Banja Luka, 2.krajiška pješadijska brigada 1.KK VRS sa područja opštine.
Služenjem parastosa za poginule i preminule saborce i svečanom akademijom u kasarni „Kozara“, bivši pripadnici i starješine Prvog bataljona vojne policije 1. krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske, obilježili su godišnjicu osnivanja ovog bataljona.
Sa područja grada Prnjavora bilo je mobilisamo u ovu jedinicu 1.KK VRS 57 pripadnika, a raspoređeno oko 100 boraca. Poginulo 7, dva ranjena i 1 zarobljavanje.
Postrojavanjem boraca, odavanjem počasti poginulim saborcima i svečanom akademijom 11.9.2018. godine u Banjaluci obilježeno 25 godina od formiranja Prvog bataljona vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS).
Ratni komandant Prvog bataljona vojne policije general Dragomir Keserović rekao je da je ova jedinica imala veoma uspješne rezultate i da nije izgubila ni najmanji dio teritorije Republike Srpske.
„Bili smo angažovani na borbenim zadacima od najzapadnijeg dijela Srpske do sarajevsko-romanijskog platoa“, istakao je Keserović.
On je naveo da je iz ovog bataljona poginulo 69 boraca, dok ih je više od 400 ranjeno.
U sastavu bataljona vojne policije bila je pridodata i četa „Vukova sa Vučijaka“ Kremna, Prnjavor u periodu od 12.7.1993. do 11.10.1993. godine jačine 19 pripadnika i 16 pripadnika mobilisano iz opštine u bvp.
Prema podacima 2 ranjena, bolest 1, 1 zarobljen,1 umro, 1 samoubistvo i 6 poginulo pripadnika vojne pošte 7007 Banja luka, 1.bataljon vojne policije 1.KK VRS sa područja opštine.
spisak poginulih i umrlih pripadnika 1.bvp 1.kk vrs
BARAN (Josip) IVAN iz Ratkovac, rođ. 1973. vojnik četa vojne policije, poginuo 8.12.1992, Novalići, Gradačac. stupio u jedinicu 7.5.1992.godine. Sahranjen u opštini.Ratkovac
Ćupeljić (Milenko) Miladin iz Gajevi, rođ. 1959. vojnik četa vojne policije, umro 21.7.1994, Bolnica, Banja luka. stupio u jedinicu 3.9.1993.godine. Umro u bolnici.Sahranjen u opštini.Crkvena.
GUNJIĆ (Konstatin) SINIŠA iz Brezik, rođ. 1974. vojnik četa vojne policije, poginuo 21.8.1993, Filipovići, Tešanj. stupio u jedinicu 3.10.1992.godine. Sahranjen u opštini.Brezik.
KRAJIŠNIK (Ranko) SINIŠA iz Gornja Mravica, rođ. 1973. vojnik četa vojne policije, poginuo 9.10.1992, Okanovići, Gradačac. stupio u jedinicu 7.4.1992.godine. Sahranjen u opštini.Gornja Mravica.
KUSIĆ (Čedomir) DUŠKO iz Kremna, rođ. 1963. stariji vodnik 1 klase vodnik čete vojne pol., samoubistvo 23.9.1994, Kremna, Prnjavor. stupio u jedinicu 12.7.1993.godine. Sahranjen u opštini.Kremna
MILANKOVIĆ (Dragutin) RANKO iz Kremna, rođ. 1952. vojnik pozadinski vod, poginuo 28.8.1993, Donja Ilova, Prnjavor. stupio u jedinicu 16.8.1993.godine. Poginuo u saobraćajnoj nesreći. Sahranjen u opštini.Kremna
Preradović (Mirko) Velibor iz Vršani, rođ. 1974. vojnik četa vojne policije, poginuo 12.9.1994, Ripač-Sip, Cazin. stupio u jedinicu 18.1.1993.godine. Sahranjen u opštini.Vršani.
Прва прњаворска лака пјешадијска бригада стварана је у ратном вихору и стасала у најжешћим борбеним окршајима са непријатељем у пробоју коридора, ослобођењу Дервенте и Брода, битке на Озрену и одбрани Новог Града. Формирана је 29. маја 1992. године по наређењу генерала Момира Талића, команданта Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске од бораца територијалне одбране попуњених резервним саставом са простора Прњавора. У свом саставу Бригада је имала три пјешадијска лака батаљона, одред Вукова са Вучијака, извиђачки вод, вод војне полиције и подршку коју су чинили вод минобацача 82 мм, вод минобацача 120 мм и мјешовита ПОБ. Бригадом је, од формирања до краја рата, командовао пуковник Владо Живковић. У бригаду је било распоређено 2.916 бораца, а кроз бригаду је прошло још 1430 припадника 4.лпб-сеоске страже, 547 бораца, припадника ратне јединице “Вукова са Вучијака“, 542 борца радничког батаљона и 59 припадника почасног вода. 229 је погинуло, 5 је умрло током рата, а 16 се и данас воде као нестали. Учествовала је у борбама на 42 ратишта, а највеће губитке претрпила је на Озренском ратишту.
