Otkriven spomenik u Osamsko, opština Bratunac 8.11.2024. godine
Spomenik podignut za 34 poginula borca VRS u periodu 1992-95. godine sa područja sjevernog dijela uz r.Drinu opštine Bratunac: Osamsko, Slapašnica, Poloma i Dubravice, i za 150 žrtava 1. i 2.svetskog rata u ovom području opštine Bratunac.
Parastos u Skelanima 16.1.2024.
Kod Centralnog spomenika za 305 poginulih srpskih civila i vojnika u Skelanima kod Srebrenice i služen parastos i odata počast ubijenim Srbima iz ovog mjesta i susjednih sela, od kojih je 69 nastradalo na današnji dan prije 31 godinu.
U Kravicama parstos za 158 Srba
5 .1 .2024 . godine u bratunačkom selu Kravica, parastosu za 158 Srba iz ovog mjesta i susjednih zaselaka stradalih u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, od kojih su njih 49 ubile muslimanske snage iz Srebrenice na Božić 1993. godine.
Nakon parastosa prislužene su svijeće i položeno cvijeće uz spomen-krst u Kravici za 3.267 poginulih srpskih civila i boraca iz srednjeg Podrinja i Birča.
Pomen srpskim žrtvama ratnih zločina u Bjelovcu i susjednim selima
U porti Crkve Svetog proroka Ilije u Bjelovcu kod Bratunca 14.12. služen je parastos za 109 Srba iz Bjelovca i susjednih srpskih zaselaka Sikirić i Loznička Rijeka, od kojih je 68 ubijeno na današnji dan 1992. godine u napadu muslimanskih snaga iz Srebrenice i okolnih sela.
Na ratištu Loznica i Kravica u opštini Bratunac učestvovali su ratne jedinice 1. i 3.mtb 27. motorizovane brigade 1. KK VRS . U borbama u rejonu brda Kunjarac u borbama za bazen, dana 16.12.1992. godine, poginuo je vojnik Knežević Željko, iz Smrtića, opština Prnjavor, pripadnik izviđačke jedinice Jude iz 1.mtb, a jedan pripadnik je ranjen. Drugi poginuli borac 1.mtb Marić Stanoje iz Štrbaca, poginuo 22.12.1992. godine u Pobrđe, Zalužje.[1]
Služen parastos ubijenim Srbima iz Ježestice
Sjećanje na Srbe ubijene u Srebrenici i Bratuncu: 31 godina od zločina bez kazne
Odata počast stradalima na Petrovdan u Bratuncu, Biljači i Sasama
Godišnica stradanja Srba u Kravici 5.1.2023.
Na ratištu Loznica i Kravica u opštini Bratunac učestvovali su ratne jedinice 1. i 3.mtb 27. motorizovane brigade 1. KK VRS . U borbama u rejonu brda Kunjarac u borbama za bazen, dana 16.12.1992. godine, poginuo je vojnik Knežević Željko, iz Smrtića, opština Prnjavor, pripadnik izviđačke jedinice Jude iz 1.mtb, a jedan pripadnik je ranjen. Drugi poginuli borac 1.mtb Marić Stanoje iz Štrbaca, poginuo 22.12.1992. godine u Pobrđe, Zalužje.[1]
23.1.2022.
У Кравици почело снимање документарног филма „Свједок“ (ФОТО)
– Хвала становницима Подриња за велики одзив данашњем снимању јер је поворку сјећања чинило је око 1.000 мушкараца, жена и дјеце – нагласио је Бојић.
Он је истакао да се, осим снимања сцена за филм, на овај начин одаје почаст свим невиним српским жртвама са овог подручја и цијеле Републике Српске.
Осим Кравице, снимаће се на још четири локације гдје су почињени масовни злочини над Србима, и то 6. фебруара у Мркоњић Граду, а затим у Броду, Шековићима и Зворнику.
– Осим документима, свједочењима и архивском грађом и масовношћу поворки сјећања, показаћемо шта се све дешавало, колико је људи и на какав начин страдало, али и да смо и даље живи и да остајемо на овом простору – поручио је Бојић.
Радојка Филиповић, учесник поворке, каже да овакве ствари остају генерацијама које долазе.
– То ће бити најбољи начин како ћемо учити генерације које долазе – нагласила је Филиповићева.
Бојић је рекао да је снимање филма уједно и мисија свих учесника у пројекту да се 30 година након догађаја на овакав начин забиљежи свједочанство о српским страдањима у посљедњем рату.
Филм говори о доктору Зорану Станковићу са Војномедицинске академије у Београду, који је током ратова деведесетих година прошлог вијека обавио око 7.500 обдукција и идентификација настрадалих српских цивила и војника од Хрватске, преко БиХ до Косова и Метохије.
– Доктор Станковић је задужио српски народ и ово је помен и захвалност његовом дјелу и имену, као и свим невиним жртвама. Ово је свједочанство које остављамо нашој дјеци да знају шта се догађало и да не уче туђу лажну историју о дешавањима на овим просторима у посљедњем рату – нагласио је Бојић.
Славиша Ерић помагао је 1993. године доктору Станковићу у Кравици који је радио обдукције над убијеним Србима.
– Помагао сам, ту је био и начелник, читав дан је радио, није проговарао, био је обучен у униформу, не знам да ли је и доручковао. То је била величина људска, поносан сам на тог човјека – присјетио се Ерић.
Bojić je zahvalio stanovnicima Podrinja za veliki odziv današnjem snimanju jer je povorku sjećanja činilo oko 1.000 muškaraca, žena i djece.
On je istakao da se, osim snimanja scena za film, na ovaj način odaje počast svim nevinim srpskim žrtvama sa ovog područja i cijele Republike Srpske.
Osim Kravice, snimaće se na još četiri lokacije gdje su počinjeni masovni zločini nad Srbima, i to 6. februara u Mrkonjić Gradu, a zatim u Brodu, Šekovićima i Zvorniku.
“Osim dokumentima, svjedočenjima i arhivskom građom i masovnošću povorki sjećanja, pokazaćemo šta se sve dešavalo, koliko je ljudi i na kakav način stradalo, ali i da smo i dalje živi i da ostajemo na ovom prostoru”, poručio je Bojić.
On je ukazao da je snimanje filma ujedno i misija svih učesnika u projektu da se 30 godina nakon događaja na ovakav način zabilježi svjedočanstvo o srpskim stradanjima u posljednjem ratu.
Bojić je naveo da film govori o pokojnom patologu Zoranu Stankoviću sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, koji je tokom ratova devedesetih godina prošlog vijeka obavio oko 7.500 obdukcija i identifikacija nastradalih srpskih civila i vojnika od Hrvatske, preko BiH do Kosova i Metohije.
“Doktor Stanković je zadužio srpski narod i ovo je pomen i zahvalnost njegovom djelu i imenu, kao i svim nevinim žrtvama. Ovo je svjedočanstvo koje ostavljamo našoj djeci da znaju šta se događalo i da ne uče tuđu lažnu istoriju o dešavanjima na ovim prostorima u posljednjem ratu”, naglasio je Bojić.
Načelnik opštine Bratunac Srđan Rankić rekao je da je opština pružila kompletnu logistiku za snimanje dokumentarnog filma u stradalničkoj Kravici, te da je ovo vid odavanja zahvalnosti i priznanja doktoru Stankoviću i svim stradalim Srbima Kravice i Republike Srpske.
Medicinski tehničar iz Kravice Slaviša Erić, koji je pružao pomoć doktoru Stankoviću prilikom sakupljanja, kompletiranja i prepoznavanja posmrtnih ostataka, naglasio je da je Stanković radio na iskupljanju i pregledu leševa od jutra do večeri bez pauze i ručka, bez komentarisanja i bilo kakvih zahtjeva.
Prvi komandant Kravičkog bataljona, ratni vojni invalid Radenko Milanović rekao je da je dva puta obezbjeđivao lokacije na kojima je Stanković obavljao preglede posmrtnih ostataka nastradalih Srba, te da su ga zanimali položaj i okruženje Kravice, kao i njena iskustva iz prethodnih ratova.
“Bio je blag čovjek, posvećen svom pozivu i veliki patriota koji je taj posao pedantno radio iz patriotskih osjećanja i pobuda”, naveo je Milanović uz napomenu da današnja povorka sjećanja potresno djeluje jer evocira teške i tragične događaje i velika stradanja brojnih prijatelja, komšija i saboraca.
Snimanje materijala za ovaj dokumentarni film nastaviće se narednih nekoliko dana na području Bratunca i Srebrenice, a potom će se snimati u Mrkonjić Gradu.
Most Bratoljub od danas u funkciji (FOTO)
Svečano je pušten i granični prelaz između Srbije i BiH, koji je sagrađen na kompleksu ukupne površine 30 hiljada metara kvadratnih i ima integrisan sistem prelaska granica.
Izgradnja Bratoljuba, čija je dužina 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i koštala je 13 miliona evra.
Mještani ovih sredina, kao i predstavnici lokalnih vlasti očekuju s radošću ovaj događaj jer smatraju da će to dovesti do većeg prometa robe, kao i privrednog oživljavanja i razvoja ovog kraja.
Završetak gradnje mosta „Bratoljub“, koju je prethodni saziv Savjeta ministara blokrao, bila je jedna od prvih odluka predsjedavajućeg sadašnjeg saziva Savjeta ministara Zorana Tegeltije.
Kod mosta preko Drine početkom aprila prošle godine počela je izgradnja graničnog prelaza čiji je investitor Uprava za indirektno oporezivanje BiH.
Ti radovi, čija je vrijednost 14,5 miliona KM, završeni su prije skoro dva mjeseca, obavljen je tehnički prijem i pribavljene su sve dozvole i potpisani sporazumi za početak rada graničnog prelaza.
Novi granični prelaz biće zajednička lokacija carinskih i policijskih organa BiH i Srbije. Biće to međunarodni granični prelaz prvog reda na kojem će biti dozvoljen i promet robe koja podliježe inspekcijskom nadzoru.
Prelaz će imati tri ulazne i tri izlazne trake, te traku za bicikliste.
25.8.2020.
Bratoljub” će biti spreman do maja
– Do sada su izvedeni zemljani radovi i plato nasut do projektovane kote. Takođe, završeni su betonski radovi na izradi AB temelja na 12 objekata, kao i montaža čelične konstrukcije na četiri objekta – rekao je načelnik Odjeljenja za komunikacije u Upravi za indirektno oporezivanje (UIO) Ratko Kovačević i dodao da je završena i vanjska kišna i kanalizacija.
Kada je riječ o preostalom dijelu posla, radnici zvorničkog preduzeća u idućim mjesecima baviće se limarskim radovima i montažom panela, ali i keramičarskim i molersko-farbarskim radovima u prostorijama novoizgrađenog graničnog prelaza.
– Predstoje nam i elektroradovi na samim objektima, ali i elektroinstalacija i montaža opreme. Svakako slijede i radovi na mašinskim instalacijama, ali i grijanju i hlađenju – naveo je Kovačević.
Istakao je da epidemija virusa korona, koja hara od marta, nije usporila, niti uticala na gradnju graničnog prelaza.
– Treba naglasiti i da su se svi učesnici u građenju strogo pridržavali svih naloženih mjera u borbi protiv epidemije virusa korona – naveo je Kovačević.
Prema planovima, gradnja graničnog prelaza kod mosta “Bratoljub” trebalo bi da bude završena 31. marta iduće godine.
– Nakon tog datuma investitor je u obavezi da obezbijedi upotrebnu dozvolu i napravi niz aktivnosti kako bi granični prelaz “Bratoljub” bio pušten u rad. Planirana dinamika puštanja u rad graničnog prelaza “Bratoljub” je maj 2021. godine – naveo je Kovačević.
Izgradnja mosta “Bratoljub”, u dužini od 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i koštala je oko 13 miliona evra, ali zbog nepostojanja prelaza još nije u funkciji. Srbija je, prema dogovoru, završila izgradnju mosta i pristupne puteve sa svoje strane, a Republika Srpska izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunca, dok plato za carinski terminal i granični prelaz sa nadstrešnicom površine 2.000 kvadratnih metara treba da izgradi BiH. Na završetak posla pozivali su često i zvaničnici Srbije, ukazujući na značaj ovakvih projekata, prije svega za stanovništvo i privredu.
Značaj
Čelnici opštine Bratunac godinama ističu da su granični prelaz i most od ogromnog značaja za tu opštinu, ali i za širu regiju. Transportni pravci će, prema njihovim riječima, biti znatno skraćeni i to će mnogo značiti za privredu ovog područja i za stanovništvo s obje strane Drine.