13.3.1993.
Godišnjica oslobađenja prostora oko Srebrenice i Bratunca 1993.godine 1.gmtbr GŠ VRS – operacija Cerska [1]
5.7.2025.
Dodik: Sarajevo štiti zločince koji su ovdje pobili nevine ljude, da bi ostvarili ideju o unitarnoj BiH koju neće nikada dobiti (VIDEO)
Sarajevo danas štiti zločince koji su ovdje pobili nevine ljude, da bi ostvarili ideju o unitarnoj BiH koju neće nikada dobiti, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, na obilježavanju 33 godine od zločina nad 3.267 Srba iz srednjeg Podrinja i Birča, počinjenog tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata od strane pripadnka tzv. Armije BiH.
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=606151
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=606101
https://www.glassrpske.com/cir/novosti/politika/zvjerski-ubijani-i-poslije-smrti/586634
4.7.2025.
6.7.2024.
Sjećanje na stradanje Srba srednjeg Podrinja; Srpska žrtva je ogromna
BRATUNAC – U Bratuncu je obilježena 31 godina od stradanja 3.267 Srba u srednjem Podrinju i Birču.
Prošli vijek je vijek gdje smo izgubili pola našeg naroda i srpska žrtva je ogromna, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik u Bratuncu na obilježavanju 31 godine od srpskog stradanja u Srednjem Podrinju i Birču….[1]
16.1.2023.
Neka je na čast onima koji ćute: 30 godina od nekažnjenog zločina u Skelanima
u Skelanima kod Srebrenice gdje je je obilježeno 30 godina od ubistva 69 mještana ovog naselja koje su pobile muslimanske jedinice iz Srebrenice 16. januara 1993. godine.
Na ratištu u opštini Bratunac učestvovali su ratne jedinice 27. motorizovane brigade 1. KK VRS . U rejonu brda Kunjarac, lijeva obala r.Drine i s.Grabovice u Ljuboviji, u borbama za bazen, opština Bratunac dana 16.12.1992. godine, poginuo je vojnik Knežević Željko, iz Smrtića, opština Prnjavor, pripadnik izviđačke jedinice Jude iz 1.mtb, a jedan pripadnik je ranjen. Drugi pripadnik 1.mtb Marić Stanoje iz Štrbaca, poginuo 22.12.1992. godine, u rejonu Pobrđe,Zalužje, 10 kilometara uz r.Drinu od Bratunca.
Скелани: Злочине над Србима окарактерисати као геноцид
19. годишњице од страдања 69 српских војника и цивила из Скелана и оближњих села
У Скеланима су почињени тешки ратни злочини који се могу окарактерисати као геноцид, јер је циљ био тотално уништавање српског народа и његове имовине, изјавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.
На обиљежавању 19. годишњице од страдања 69 српских војника и цивила из Скелана и оближњих села на данашњи дан 1993. године министар Ђокић је рекао да Бошњацима нико не суди за те злочине и поручио да институције Републике Српске неће одустати од захтјева да се дође до истине и правде и да за масовни злочин у Скеланима починиоци одговарају.
„Никада нећемо прихватити и подржати рад Суда и Тужилаштва БиХ који за иста дјела различито примјењују закон када је ријеч о суђењу Србима и другима на штету Срба“, истакао је Ђокић.
Према ријечима министра, снаге Насера Орића и његови ментори на овом мјесту су показали намјеру да униште овај крај и српско становништво.
„Они који су чинили злочине мораће за то одговарати. Не можемо вратити животе настрадалима, али ћемо истрајати да правда буде задовољена и да злочинци одговарају. То би била барем дјелимична утјеха породицама настрадалих“, истакао је Ђокић.
Посебно је нагласио да одзив великог броја грађана обиљежавању годишњице великог српског страдања у Скеланима показује неизмјерно поштовање према жртвама које су убијане и мучене на свиреп начин.
Министар Ђокић сматра срамотним и неприхватљивим недавно помиловање Насера Орића, а што је учинио предсједник Федерације БиХ Живко Будимир и тиме још једном показао омалавожавајући однос Сарајева према српским жртвама.
Срамотно је да за овај злочин још нико процесуиран и да је Насер Орић у Хагу ослобођен одговорности за Скелане, додао је Ђокић.
У Скеланима је код централног споменика за 305 погинулих Срба служен парастос и обиљежено 19 година од страдања 69 српских војника и цивила из овог и неколико оближњих села које су убиле муслиманске снаге из Сребренице 16. јануара 1993. године.
Неколико стотина грађана са обје стране Дине, упркос хладноћи и снијегу, прислужило је свијеће за покој душа свих 305 погинулих у протеклом рату, међу којима је било чак 58 жена.
- јануара 1993. године у Скеланима и околним српским селима муслиманске снаге Насера Орића убиле су 69 Срба, 165 их је рањено, а 30 заробљено, од којих половина није жива, а четворо се још воде као нестали. Међу погинулима већина су били цивили, а најмлађи Александар Димитријевић имао је свега пет година, док је његов брат Радослав живот изгубио у дванаестој години.
Парастосу у Скеланима претходило је полагање цвијећа и прислуживање свијећа за покој душа настрадалим Србима код спомен обиљежја у селима Ћосићи и Калиманићи.
14.12.2022.
Pokolj u Bjelovcu 14.12.1992.
Pokolј u Bjelovcu 1992. se desio pred zoru 14. decembra 1992. godine u selu Bjelovac, opština Bratunac, u gornjem Podrinju. Na području Bjelovca zajedno sa okolnim srbskim selima Sikirić i Loznička Rijeka, muslimanske snage su ubile najmanje 109 Srba i tom prilikom spalile 350 srbskih kuća. Sva pokretna imovina, stoka, hrana i lјetina je pokradena. Cijelokupno stanovništvo je prisilјeno da bježi preko Drine u Republiku Srbiju.
Selo je nekoliko narednih mjeseci ostalo pod kontrolom muslimanske tkz. Armije BiH i potpuno pusto od lokalnog stanovništva dok Vojska Republike Srbske nije oslobodila ova sela. Muslimanske snage BiH su tokom 1992-1995 na područiju Srebrenice i Bratunca etnički očistili i uništili oko 100 srbskih sela.
Jedinice 1. i 3.mtb 27.mtbr Derventa 1.KK intervenisali su na ovom prodručiju i 2-3 dana izvlačili su i iznosili tijela žrtava muslimanske vojske na desnu obalu r. Drine prema Ljuboviji, a potom transportovali u školu u Bratunac.
Za te zločine niko nije kažnjen. Sudsko vijeće Haškog Tribunala je 2008. godine oslobodilo krvnika Nasera Orića, komadanta 28. divizije muslimanske tkz. Armije BiH. Simbol stradanja pokolјa u Bjelovcu je Brano Vučetić, kome su tog dana ubijeni otac i stariji brat, a majka tri meseca ranije majka. On sam je proveo u muslimanskom logoru za Srbe skoro dva mjeseca.
Slavica Nastić bolničarka 1.mtb priča o strahotama rata na Bratunačkom ratištu 1992. godine
Brojni su pakleni i krvavi ratni dani, neprospavane noći. Poruke vojnika, plač civilnog stanovništva, koje nevino strada i stravične slike, koje nikada iz oka i mašte neće otići. Ponijela ih je i sa ratišta u Bratuncu kada je decembra 1992. godine vidjela masakriranih 109 srpskih duša, djece, djevojaka, žena i staraca kojima su na zverski način živote ugasili Alijini bojovnici. Kada ie trebalo krenuti u cičoj zimi na najteže ratište u Bratunac, i nije oklijevala. Tu je bila dobrovoiljac, jer nisam htjela da napustim svoju jedinicu, u kojoj je i moj brat, Desimir. Bilo mi je teško bez Zijade, jer je ona morala da ostane u našem sanitetu u Posavini. Tu cuču zimu, a još teže, paklene borbe, koje smo vodili se neprijateljskim snagama u području Bratunca i Srebrenice. Nikada neću zaboraviti koliko zlo može da proizvede ljudski rod nikada nisam mogla naslućivati, ali sem se na grozotama uvjerila.
Gledela sam izmasakrirana tijela djece, djevojaka, starica i staraca. Užas je to što im je uređeno. a urađen o je samo što su Srbi. Meni doktoru Borisu Božiću iz Banje Luke i drugima u bijelim mantilima stala je duša. Samo smo se nemo gledali. (Naš zavičaj Prnjavor, juni 1993. str 10 i Ženske duše, Nedeljko Sančanin, Banja Luka 2001. str 47-48)
13-16.3.1993.godine
Oslobađanje prostora oko Srebrenice i Bratunca 1993.godine 1.gmtbr GŠ VRS – operacija Cerska [1]
Tokom 1992. godine, na prostoru opština Bratunac i Srebrenice, nedovoljna organizovanost, nedostatak borbene sposobnosti i iskustva pojedinaca i jedinica pa i operativnih komandi u vođenju oružane borbe, rezultirali su velikim brojem žrtava pripadnika srpske vojske, a naročito civilnog stanovništva svih uzrasta i oba pola u selima i naseljima sa srpskim stanovništvom uz rejone koje su posjednuti od strane muslimanskih snaga. U situacijama kada ne mogu pobjeći, na poljskim radovima i slično. Takvih događaja desila se krajem 1992. i početkom 1993. godine na ovim prostorima.
U januaru mjesecu 1993. godine muslimanske snage su izvodile aktivna ofanzivna dejstva na prostoru južnih padina Glogove planine, sela Kravica, Skelani, Glogova, pri čemu su nastojali da produže svoja dejstva ka Bratuncu, a potom da spoje svoje snage na širem prostoru Srebrenice, Cerske i Kamenice, te nakon toga da usmjere svoja dejstva prema Kalesiji i Tuzli. Prilikom izvođenja svojih dejstava muslimanske snage su na jedan bezobziran i divljački način potpuno uništile i spalile mnoga srpska sela, pri čemu su izvršili neviđen zločin nad srpskim stanovništvom, posebno nad djecom, ženama i starcima. Osnovni cilj ovih muslimanskih akcija je bio da se nanesu što veći gubici Vojsci Republike Srpske i srpskom narodu, da se prisili srpsko stanovništvo da napusti svoje teritorije i pređe na druge prostore, zatim spajanje prostora Goražda, Žepe, Srebrenice i Cerske, a u konačnici da se presječe srpski koridor Zvornik – Crni Vrh – Caparde – Šekovići i prostor Cerske spoji sa prostorom Kalesije i Tuzle.
Drinski korpus Vojske Republike Srpske, da bi se zaustavilo dalje divljanje muslimanskih hordi zla, je dobio zadatak da od sopstvenih slobodnih snaga i snaga ojačanja izvrši presjecanje teritorije koju kontrolišu muslimanske snage na pravcu Milići – Konjević Polje- Drinjača.
U skladu sa dobijenom zadatkom donesena je odluka da Drinski korpus pregrupiše svoje snage i uz pridodata ojačanja, glavnim snagama sa postojećih borbenih položaja odsutno brani i spriječi prodor neprijatelja iz pravca Olova, Kladnja, Kalesije i Goražda i da na taj način održi bezbjedan koridor Zvornik – Caparde – Šekovići – Vlasenica – Han Pijesak – Sokolac – Rogatica – Višegrad, a da pomoćnim snagama izvrši protivudar i razbije muslimanske snage na pravcu Milići – Nova Kasaba -Konjević Polje – s. Drinjača.
Zacrtano je nekoliko glavnih ciljeva ovih planiranih dejstava i to:
- » rasjeći koncentracijsku prostoriju muslimanskih snaga,
- » odvojiti prostor Cerske od prostora Srebrenice i
- » osloboditi komunikaciju Milići- Konjević Polje – Zvornik.
Takođe , cilj je bio da se neprijatelju, postepenim razbijanjem, nanesu što veći gubici i spriječi spajanje prostora Cerske sa prostorom Tuzle. Istovremeno , raspoloživim snagama, odsudnom odbranom, spriječio bi se prodor muslimanskih snaga u Bratunac i iseljavanje srpskog stanovništva preko rijeke Drine. Planirano je da se aktivnim borbenim dejstvima potpuno razbiju muslimanske snage na pravcu Bratunac – Kravica – Konjević Polje, te da se na taj način povrate privremeno okupirana srpska sela na tom prostoru.
Po okončanju prve faze operacije, u kojoj je oslobođen prostor Cerske, 10.03.1993. godine otpočela je druga faza. Nakon izvršenih priprema: popune, izviđanja terena, koordinacije i organizacije sadejstva, otpočela su dejstva u kojoj su učestvovali i dijelovi gardijske brigade. Cilj druge faze operacije je bio da se oslobodi prostor oko Konjević Polja i konačno oslobodi put Bratunac – Konjević Polje — Zvornik. U sadejstvu sa 1.6irčanskom pješadijskom brigadom i 1. romanijskom pješadijskom brigadom, u periodu od 13.03. do 16.03.1993. godine, dijelovi jedinica gardijske brigade, na glavnom pravcu napada su izvodili napadna dejstva sa sjeverozapada, pravcem k.9Z9 – Sejmanovići – Konjević Polje – Urkovići. Nakon samo nekoliko dana, uspješno je ovladano Konjević Poljem i odbrana jedinica muslimanskih snaga južno od puta Bratunac – Konjević Polje je potpuno slomljena.
Po završetku ovih dejstava, jedinice gardijske brigade su se vratile u svoje rejone razmještaja radi odmora ljudstva, popune i priprema za naredna dejstva. Inače, u ovom momentu brojno stanje brigade je bilo 1.028 boraca od čega 884 vojnika, 104 podoficira i 40 oficira. Plan je bio da se izvrši pregrupisavanje snaga kako bi se nastavila dejstva i u trećoj fazi izvršio konačni, odlučujući udarac na muslimanske horde zla u Srebrenici.
Kada je dobio zadatak, komandant je izdao pripremno naređenje, nakon čega i naređenje za marš. Brigada je izvršila marš iz svojih rejona razmještaja i dana 07.04.1993. godine izašla u očekujući rejon u selo Fakovići koje se nalazi na teritoriji opštine Bratunac. Očekujući rejon je prvo posjela borbena grupa j ačine jednog motorizovanog bataljona od 453 borca gardista. Nakon toga, ovoj borbenoj grupi se priključila i jedna privremeno formirana motorizovana četa jačine od 153 borca. Ova četa je formirana od ljudstva iz sastava mehanizovanog bataljona i lakog artiljerijskog diviziona PVO. Dakle , očekujući rejon gardijska brigada je posjela sa ukupno 606 boraca (oficira, podoficira i vojnika) i raspoloživim borbenim sredstvima: minobacačima, protivavionskim topovima, bestrzajnim topovima i motornim vozilima Tokom sljedećeg dana vršene su sve neophodne pripreme brigade za uvođenje u borbena dejstva, kao i izviđanje terena i pravaca napada. Tokom 09.04.1993.godine brigada je uvedena u borbu, a borbena dejstva su otpočela 10.04.1993. godine u ranim jutarnjim časovima. Tokom prvog dana borbi brigada je, i pored veoma žilavog neprijatelja, uspjela ovladati rejonom Gradac i selom Močevići, koji su važili za veoma jaka utvrđenja.U ovim borbama brigada je imala i gubitaka jer je u rejonu sela Močevići smrtno pogođen jedan borac i nekoliko nestalih boraca i starješina.
Tokom 11.04.1993. godine, zbog velikog otpora koji je pružao neprijatelj na pravcu dejstva brigade, izvršeno je konsolidovanje jedinica brigade ali i spajanje sa dijelovima 2. bratunačke lake pješadijske brigade Drinskog korpusa. Opet je bilo gubitaka tokom tog dana. U rejonu s. Osmača kod Srebrenice poginuo jedan vojnik gardista.
Tokom 12.04.1993. godine nastavljena su borbena dejstva i gardijska brigada je u naredna tri dana vodeći aktivne borbe, ovladala cijelim prostorom od sela Močevići do objekta Kvarc koji se nalazio na oko 2 km zapadno od Srebrenice.
Cijeli sastav se posebno istakao prilikom oslobađanja objekta Kvarc koji je predstavljao izuzetno važan objekat za nastavak daljih borbenih dejstava i u konačnici oslobađanje same Srebrenice.
Nakon jednog dana sređivanja jedinica, popune i priprema za dalja dejstva i uvezivanje sa susjednim jedinicama, brigada je dana 17.04.1993. godine otpočela završnu borbu za oslobađanje Srebrenice. Ovdje treba istaći da su koordinaciju daljih dejstava i uvezivanje sa susjedima vršili organi iz Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i iz komande Drinskog korpusa.
Međutim , neprijatelj je preduhitrio plan napada brigade i oko dva časa prije otpočinjanja dejstava otpočeo je jak napad na jedinice gardijske brigade, koje su se nalazile na prostoru oko Srebrenice a s ciljem zauzimanja objekta Kvarc. Koristeći međuprostor i uvale, neprijatelj se uspio ukliniti na lijevom krilu snaga brigade. Uspješnim komandovanjem i dejstvima neprijateljski napad je zaustavljen i neprijateljske snage su potisnute. Nakon ovog uspjeha donesena je odluka da se nastavi sa napadom na dodijeljenom pravcu, pri čemu su dijelovi brigade potiskujući neprijatelja, izbili na liniju vrh Kvarca – Banja Guber, za nekih 500 metara sjeveroistočno od banje. Kada su jedinice izbile na liniju Kvarc – Banja Guber, došle su pod jak udar neprijateljske vatre i preprtile veoma velike gubitke.
I pored velikih pretrpljenih gubitaka, garda nije odstupila od namjere za produžetak napada ka Banji Guber. Neprijatelj je ispoljio jaku vatru ka samom vrhu objekta Kvarc gdje je borbu vodila 1. četa 1. motorizovanog bataljona, kao i na položaje desnog susjeda brigade.
Tokom vođenja teških borbi 17.04.1993. godine na objektu Kvarc kod Srebrenice smrtno je poginuo podoficir, vodnik komandir voda i dvojica gardista. O kakvoj žestokoj borbi se radilo govori i činjenica da su u tim borbama teže ranjeni komandanti 2. motorizovanog bataljona i mehanizovanog bataljona i još 23 gardista.
Međutim , i pored teških borbi i pretrpljenih gubitaka moral boraca je bio na visokom nivou. U večernjim časovima, poslije cjelodnevnih borbi, borci brigade na cijeloj liniji prednjeg kraja su zapjevali što je psihološki negativno djelovalo na neprijatelja. Skoro cijele noći 17/18.04. neprijatelj je provokacijama uznemiravao jedinice na položaju, sve do naređenja za prekid vatre u jutarnjim časovima dana 18.04.1993. godine.
Nakon svega, jedinica je zadržala objekat i dostignute linije i bila je spremna za izvršenje sljedećeg zadatka. Borci su i pored naređenog prekida vatre zahtijevali da nastave dalja dejstva i konačno oslobađanje Srebrenice. U ovoj briljantnoj pobjedi gardijske brigade, poseban doprinos održavanju ovakvog visokog borbenog morala dalo je medicinsko osoblje tokom izvođenja borbenih dejstava.
[1] Garda, Duša Republike Srpske, monografija 1.gmtbr GŠ VRS u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, Banja Luka, 2026. str.21-24;
12.7.2022.
Prođe 30 Petrovdana, a nema kazne za zločine nad Srbima u Zalazju
BANjALUKA – Na Zalazju kod Srebrenice danas je služen parastos kod Spomen-kosturnice ubijenim i poginulim u dva posljednja rata, prislužene su svijeće za pokoj duša 69 poginulih i 22 zarobljena pa ubijena Srbina na Petrovdan 1992. godine i položeno cvijeće na spomen-obilježje povodom obilježavanja 30 godina od ovog velikog srpskog stradanja.Članovi porodica poginulih i nestalih ogorčeni na pravosuđe kažu da prođe 30 Petrovdana, a pravde za ubijene Srbe nema, ali i da vjeruju da zločince neće zaobići Božija pravda.Dragica Lazarević, koja je ostala bez dva brata i još nekoliko srodnika na Petrovdan 1992. godine, kaže da boli nepravda koju pravosuđe čini, ali još više je zaboljelo uklanjanje fotografija ubijenih Srba postavljenih pored puta u Bratuncu.- Kome to smeta i ko je i zašto naredio da se te slike uklone – pita Lazarevićeva.Ona kaže da poštuje sve žrtve, ali da treba da i drugi poštuju srpske žrtve ukoliko ima želje za zajedničkim životom u BiH.- Bez procesuiranja zločinaca nema povjerenja i pomirenja jer nisu se Srbi sami pobili. Zna se ko je to uradio – ističe Lazarevićeva.Staka Cvjetinović je takođe, ogorčena na rad haškog i pravosuđa BiH.- Muž Ivan nestao je ovdje na Zalazju prije 30 godina, nađeni su posmrtni ostaci i sahranjeni nakon 20 godina. Za njega i ostale koji su živi zarobljeni pa ubijeni u Srebrenici još niko nije odgovarao, iako postoje svjedočenja i očevici su davali izjave, ali oni koji odlučuju to omalovažavaju – kaže Cvjetinovićeva.Ona ističe da su joj bivše komšije Bošnjaci pričali da su njenog muža unakaženog doveli u Srebrenicu i „vodali ulicama da pokažu kako izgleda ćetnik“.- Ubijen je u logoru, a niko odgovarao nije. Nema pravde za Srbe i mladima treba prenositi šta se dešavalo, da znaju da im se to ne ponovi – rekla je Cvjetinovićeva.Veljko Vasić teško je ranjen na današnji dan prije 30 godina na Zalazju i ostao je invalid.- Na nas 40 napalo je više od 1.000 vojnika oko 9.00 časova. Nastao je haos. Ranjen sam i ostao u potkrovlju jedne kuće. Niko za to nije odgovarao, a moj ostatak života kao invalida izgubio je smisao – priča Veljko pokazujući na fotografije ubijenih poznanika i poginulih saboraca postavljenih pored prilaza spomen-obilježjima na Zalazju i pitajući hoće li iko za to odgovarati, kao i da li je pravda dostižna za Srbe.Tog tragičnog Petrovdana jake muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom ratnog komandanta u Srebrenici Nasera Orića nastavile su sistematsko i plansko etničko čišćenje Srba u ovoj i susjednoj bratunačkoj opštini započeto u aprilu 1992. godine, kada su upale u više srpskih sela ubijajući, pljačkajući i paleći sve što su stigle.Osim 69 poginulih na Petrovdan 1992. godine, nestala su i zarobljena još 22 Srbina od kojih se 10 i dalje vodi kao nestalo, a veliki broj je ranjen.Nakon mučenja i zlostavljanja u srebreničkim logorima svi su ubijeni, a posmrtne ostatke njih 10 slučajno je pronašao tim za traženje nestalih iz Tuzle 10. juna 2011. godine u Zalazju, prilikom traženja muslimanskih žrtava.Poslije više od godinu dana ti posmrtni ostaci su identifikovani i sahranjeni 2012. godine na Petrovdan, dva su pronađena i sahranjena ranije, a za još 10 Srba nestalih tog dana i dalje se traga.
Dodik: Za zločine u selima Srebrenice i Bratunca niko nije odgovarao na žalost i sramotu svih
9.7.2022. [1]
Članovi porodica poginulih boraca VRS i civilnih žrtava rata juče su uz regionalni put Bratunac – Potočari postavili fotografije 3.267 srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja ubijenih i poginulih u proteklom ratu s ciljem da se međunarodnim zvaničnicima ukaže da su na ovom području stradali i Srbi i da su nad njima počinjeni mnogi zločini za koje niko nije odgovarao.
2.7.2022.
Pomen i parastos na Vojničkom groblju u Bratuncu za sve srpske žrtve
Pomen se daje svih 3.267 srpskih žrtva iz srednjeg Podrinja i Birča u proteklom ratu od 1992. do 1995. godine, a organizuje se povodom 30 godina od velikog stradanja Srba na Petrovdan 1992. godine u selima oko Srebrenice i Bratunca, kada je ubijeno 69 i zarobljeno 22 vojnika i civila, od kojih niko nije preživio.
Na ratištu u opštini Bratunac učestvovali su ratne jedinice 27. motorizovane brigade 1. KK VRS . U borbama u rejonu brda Kunjarac u borbama za bazen, opština Bratunac dana 16.12.1992. godine, poginuo je vojnik Knežević Željko, iz Smrtića, opština Prnjavor, pripadnik izviđačke jedinice Jude iz 1.mtb, a jedan pripadnik je ranjen. Drugi pripadnik 1.mtb Marić Stanoje iz Štrbaca, poginuo 22.12.1992. godine, u rejonu Pobrđe,Zalužje, 10 kilometara uz r.Drinu od Bratunca.
Скелани: Злочине над Србима окарактерисати као геноцид
19. годишњице од страдања 69 српских војника и цивила из Скелана и оближњих села
У Скеланима су почињени тешки ратни злочини који се могу окарактерисати као геноцид, јер је циљ био тотално уништавање српског народа и његове имовине, изјавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.
На обиљежавању 19. годишњице од страдања 69 српских војника и цивила из Скелана и оближњих села на данашњи дан 1993. године министар Ђокић је рекао да Бошњацима нико не суди за те злочине и поручио да институције Републике Српске неће одустати од захтјева да се дође до истине и правде и да за масовни злочин у Скеланима починиоци одговарају.
„Никада нећемо прихватити и подржати рад Суда и Тужилаштва БиХ који за иста дјела различито примјењују закон када је ријеч о суђењу Србима и другима на штету Срба“, истакао је Ђокић.
Према ријечима министра, снаге Насера Орића и његови ментори на овом мјесту су показали намјеру да униште овај крај и српско становништво.
„Они који су чинили злочине мораће за то одговарати. Не можемо вратити животе настрадалима, али ћемо истрајати да правда буде задовољена и да злочинци одговарају. То би била барем дјелимична утјеха породицама настрадалих“, истакао је Ђокић.
Посебно је нагласио да одзив великог броја грађана обиљежавању годишњице великог српског страдања у Скеланима показује неизмјерно поштовање према жртвама које су убијане и мучене на свиреп начин.
Министар Ђокић сматра срамотним и неприхватљивим недавно помиловање Насера Орића, а што је учинио предсједник Федерације БиХ Живко Будимир и тиме још једном показао омалавожавајући однос Сарајева према српским жртвама.
Срамотно је да за овај злочин још нико процесуиран и да је Насер Орић у Хагу ослобођен одговорности за Скелане, додао је Ђокић.
У Скеланима је код централног споменика за 305 погинулих Срба служен парастос и обиљежено 19 година од страдања 69 српских војника и цивила из овог и неколико оближњих села које су убиле муслиманске снаге из Сребренице 16. јануара 1993. године.
Неколико стотина грађана са обје стране Дине, упркос хладноћи и снијегу, прислужило је свијеће за покој душа свих 305 погинулих у протеклом рату, међу којима је било чак 58 жена.
- јануара 1993. године у Скеланима и околним српским селима муслиманске снаге Насера Орића убиле су 69 Срба, 165 их је рањено, а 30 заробљено, од којих половина није жива, а четворо се још воде као нестали. Међу погинулима већина су били цивили, а најмлађи Александар Димитријевић имао је свега пет година, док је његов брат Радослав живот изгубио у дванаестој години.
Парастосу у Скеланима претходило је полагање цвијећа и прислуживање свијећа за покој душа настрадалим Србима код спомен обиљежја у селима Ћосићи и Калиманићи.
12.7.2011.
БРАТУНАЦ- ПОМЕН ЗА 3.267 УБИЈЕНИХ СРБА
Подриње се данас присјећа свих 3.267 српских жртава које су страдале од 1992. до 1995. године. На Војничком гробљу у Братунцу служен је парастос.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Братунцу, гдје је данас обиљежено страдање 3.267 Срба у Подрињу и Бирчу, да селективна правда и једнострано приказивање рата у БиХ не води толеранцији и повјерењу.
„У нама нема мржње и освете, али је крајње вријеме за процесуирање монструозних злочина почињених над Србима. Не можемо прихватити селективну правду како је било до сада, да је једна – српска страна за све крива, а да за оволике српске жртве нико не одговара“, поручио је Додик.
Он је додао да боли чињеница да за ове злочине над Србима још нико није одговарао и да се злочинци слободно шетају.
„Сви који су починили неоправдани велики злочин над сребреничким Бошњацима треба да одговарају, али захтијевамо да одговарају и починиоци злочина над Србима јер само тако може доћи до задовољења правде и истине и у таквој БиХ можемо живјети у којој ће се и Срби осјећати безбједно и комотно, као и друга два народа“, навео је Додик.
На данашњи дан, 1992. године у српским селима Сасе, Биљача и Залазје муслиманске снаге под командом Насера Орића убиле су 69 мјештана, више од 70 је рањено, а 19 се водило као нестали, донедавно, када је пронађена гробница са 10 српских жртава.
Обиљежавању годишњице страдања Срба Подриња присуствују и највиши званичници РС.
Преживјели чланови породица, пријатељи и саборци погинулих и несталих српских војника и цивила, настрадалих на Петровдан 1992. године, као и већи број делегација из Републике Српске, посјетили су српска стратишта у Биљачи и Сасама, и гробље на Залазју код Сребренице, гдје су положили цвијеће и прислужили свијеће за покој душа 69 убијених и 22-оје несталих Срба. Посмртне остатке 10 несталих Срба које је средином прошле године, трагајући за посмртним остацима Бошњака случајно ексхумирао тим Института за тражење несталих БиХ, за годину дана нису идентификовали у лабораторији у Тузли тако да их ни данас, 19 година након њиховог нестанка, њихове породице нису могле достојно сахранити.
Породице настрадалих већ 19 година чекају на правду, да се казне починиоци ових злочина.
За почињене злочине над Србима нико није одговарао. Хашки трибунал 2006.године осудио је Насера Орића на двије године затвора зато што није спријечио злочине над Србима ,а у жалбеним поступку првостепена пресуда је преиначена, а Орић ослобођен било какве кривице.
Етничко чишћење Срба у сребреничкој општини почело је на Ђурђевдан 1992. године упадом муслиманских снага у српско село Гнионе, настављено током 92 и почетком 1993. године.
Сваке године на Петровдан у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС на војничком гробљу у Братунцу обиљежава се страдање Срба у Подрињу.
С.В.