Arhive oznaka: lpbr

16.kmtbr

19.9.2021.

Obilježen dan 16.kmtbr u s. Mašići, Gradiška

Sa područja opštine Prnjavor u ovu ratnu jedinicu, po evidenciji jedinice,  mobilisano je 1.158 pripadnika VRS.

Naši podaci da je evidentirano u nadležnom opštinskom organu 100 lica, onih koji su regulisali učešće u ratu.

Obilježen dan osnivanja 16. Krajiške motorizovane motorizovane brigade 1.KK VRS

15.9.2019.

U Mašićima, kod Gradiške, 15.9.2019. godine obilježeno 28 godina od osnivanja 16. krajiške motorizovane brigade Vojske Republike Srpske.

Pripadnici 16. krajiške motorizovane brigade krenuli su 16. septembra 1991. godine iz Mašića na svoj ratni put dug 1.727 dana. Brigada se borila na ukupno 20 ratišta, u zapadnoj Slavoniji, Posavini, na koridoru, Grmeču, Ozrenu, Trebavi i na Manjači.

Kroz 16. krajišku motorizovanu brigadu prošlo je 12.261 boraca, 437 boraca dalo je živote za Republiku Srpsku, a oko 2.000 je ranjeno.

Sa područja opštine Prnjavor u ovu ratnu jedinicu, po evidenciji jedinice,  mobilisano je 1.158 pripadnika VRS. Naši podaci da je evidentirano u nadležnom opštinskom organu 100 lica, onih koji su regulisali učešće u ratu.

Za sve učinjeno u odbrambeno-otadžbinskom ratu brigada je dobila Orden Nemanjića, najviše odlikovanje za ratne zasluge u Republici Srpskoj.

Prema istraživanju 4 ranjena, 1 povrijeđen, 3 bolesna, 1 umro i 9 poginulo pripadnika vojne pošte 7322 Banja luka, 16.krajiška motorizovana brigada 1.KK VRS sa područja opštine.

spisak poginulih pripadnika 16.kmtbr iz prnjavora

Barukčić (Ilija) Goran iz Drenova, rođ. 1973. vojnik četa vojna policija, poginuo 31.3.1993, Gorice, Brčko. stupio u jedinicu 16.8.1992.godine. Sahranjen u opštini.Drenova
Gvozden (Slavko) Mihajlo iz , rođ. 1953. vojnik 1.čete, 1.bataljona,, poginuo 13.4.1995, Gojkovac, Doboj. stupio u jedinicu 6.12.1994.godine. Sahranjen u drugoj opštini.Gradiška.
JADIĆ (Matija) ANTON iz Prnjavor, rođ. 1966. vojnik 1.čete, 1.bataljona, poginuo 19.7.1992, Ledenice, Gradačac. stupio u jedinicu 20.5.1992.godine. Sahranjen u opštini.Prnjavor, gradsko groblje.
Jocić (Boško) Branislav iz Babanovci, rođ. 1959. vojnik 1.čete, 2.bataljona,, poginuo 10.5.1995, Miljevac, Teslić. stupio u jedinicu 20.5.1992.godine. Teže ranjen u b/d. Preminuo u bolnici KBC Banja Luka.Sahranjen u drugoj opštini.Banja Luka.
JOSIPOVIĆ (Mitar) RANKO iz Prnjavor, rođ. 1958. vojnik 1.čete, 1.bataljona,, ranjen 28.7.1993, Đukići, Brčko. stupio u jedinicu 9.6.1993.godine. Preminuo na VMA Beograd 16.08.1995. godine.Sahranjen u opštini. Gradsko groblje.
JOSIPOVIĆ (Mitar) RANKO iz Prnjavor, rođ. 1958. vojnik 1.čete, 1.bataljona,, poginuo 25.7.1995, Hodžići, Doboj. stupio u jedinicu 9.6.1993.godine. Preminuo na VMA Beograd 16.08.1995. godine.Sahranjen u opštini. Gradsko groblje.
JUGOVIĆ (Jevto) SVETISLAV iz Prnjavor, rođ. 1940. razvodnik 1.čete, 1.bataljona,, poginuo 17.11.1991, Autoput Novska, Novska. stupio u jedinicu 15.11.1991.godine. Sahranjen u opštini, Šarinci.
RADIVOJAC (Čedomir) MIROSLAV iz Kremna, rođ. 1971. vojnik izviđačka četa, poginuo 14.3.1992, Donji Čaglić, Pakrac. stupio u jedinicu 17.11.1991.godine. Sahranjen u opštini.Kremna.
Zoran (Milorad) Dragomir iz Doboj, rođ. 1958. vojnik 1.čete, 1.bataljona, poginuo 31.5.1995, Berakova, Doboj. stupio u jedinicu 8.3.1994.godine. Sahranjen u opštini Prnjavor, gradsko grobljer.

Delegacija opštine Prnjavor (načelnik OBICZ i predsjednik Boračke organizacije opštine Prnjavor) položila je vijenac na spomenik poginulim borcima VRS u Mašićima.

 

 

Sa obilježavanja Dana 16.kmtbr prošle godine.

Spome soba u Domu u Mašića.

16.kmtbr u Krajiški  vojnik od 6.6.1996. str.18-25

Priznanja ČASNO NOSE „NEMANJIĆA“

U odbrani Zapadne Slavonije, članak Krajiški vojnik, jun 1994. godine, str. 15

Najbolja jedinica (petog) Prvog krajiškog korpusa VRS

Sa mobilizacijkog zborišta iz reona sela Mašići, Šibića Han, Berek, uputila je već 15. i 16.9.1991. godine svoje prve jedinice jačine bataljona  sastavljene od 1.čete 1.mtb, 1.č 2.mtb, 1.č i k-de 3.mtb i mješovite baterije 120mm, preko rijeke save i Struga u Zapadnu Slavoniju.                         U sastavu 329. oklopne brigade izvode se prva borbena dejstva. Učinivši prve borbene korake, doživjevši prvo vatreno krštenje, prve pobjede, uspješno je izvršila postavljene zadatke. Sadejstvom sa 329.okbr oslobođen je i raščišćen prostor Nove Varoši , naplatna rampa, Prašnik, naselja na pravcu S.Kosovac – Gornji Bogićevci i Nove Varoši – Donji Bogićevci čime su stvoreni uslovi za kompletno uvođenje 16.kmtbr na prostor Zapadne Slavonije. Komandant brigade je ppuk Milan Čeleketić.                                                                                                                                                                Osloboditi prostor Zapadne Slavonije, sačuvati srpsku zemlju u slavonskoj ravnici, omogućiti put spasa mnogobrojnim srpskim izbjeglicama pred najezdom  povampirenog  ustaštva, bio je osnovni moto brigade.                                                                                                                                  Linija koju je tada dostigla brigada u svom pobjedonosnom pohodu i danas je linija razgraničenja u Zapadnoj Slavoniji. Na putu pobjede oslobođena su srpska sela: Gornji Rajić, Roždanik, Jazovica, Voćarica, Paklenica, dio Starog Grabovca, važan objekat Kremenduk, dio autoputa od rajićkog do pakleničkog nadvožnjaka, moteli „Sjever-jug“. pored toga dijelovi bigade pomogli su  drugim jedinicama, prije sbvega  43.mtbr i 2.pbr na Rajićima i Lipiku u sprečavanju neprijateljskog proboja i odbrani dostignutih linija.

Oslobađanje,

članak Srpska Vojska, 3.11.1995. godine, str. 21. borbe 16.kmtbr i drugih jedinica VRS u jesen 1995. godine

Put iz Banjaluke prema Manjači vri od srpskih boraca. kreću se prema 505.oj muslimanskoj, bužimskoj brigadi, oštrici Petog muslimanskog korpusa, koja pokušava da izvrši prodor od Ključa prema Manjači. Njeni pripadnici pokušavaju da urade na terenu, među srpskim borcima, ono što muslimanski mediji pokučavaju da naprave među srpskim narodom. Da unesu paniku i povlačenje.                                                                                                                                                                           Po linijama razdvajanja pale sve na šta naiđu, nastojeći tako naterati srpske borce na uzmicanje . Ne uspjevaju, pa se artiljerijski dueli nastavljaju, uz stalno izviđanje neprijateljskih položaja i korekciju vatre. Tako cijeli dan. jednu mi, jednu oni. Stižu nove snage i nove kolićine municije. naši pojačavaju dejstva po okupiranoj srpskoj zemlji i neprijatelju na njoj.                                         Dan se primiče kraju, sada mi bacamo deset a oni dve. Previše su se zaleteli u dubinu srpske teritorije, ostali su bez logistike, teškog naoružanja i dovoljnih količina municije. U sumrak počinje naše pomicanje naprijed, muslimani se povlače prema Ključu. Zviždući granata i haubičkih projektula se usmjeravaju prema ovom nedavno okupiranom srpskom gradu, kreće srpska pješadija. krenulo je i na ovom pravcu.                                                                                                           Na pravcu Novog Grada prema Grmeču i Krupi, dnevno se napreduje po desetak kilometara. idu borci Treće, Šesnaeste, Četrdeset treće … Sve na ovom pravcu podsjeća na prošlogodišnju agresuju 5.muslimanskog korupsa prema Spasovu, kad su muslimanske jedinice, za samo par dana, vraćene do samog Bihaća. Samo sad još brže beže. Starješina Vlado Topić, komandant 16.kmtbr, ne zastaje, napreduje sa svojim borcima prema Krupi, oslobađajući selo za selom.                                                                                                                                                                    Muslimani se u rasulu povlače prema Bihaću. 511-ta muslimanska brigada beži ispred nas , a iza sebe je ostavila pustoš po ovim srpskim selima. Nemoćne, koji su ostajali u svojim kućama, ubijali su, mučeći ih. Većina kuća je popaljena. Stići ćemo, i kazniti zloćince, kaže Topić.                    Izviđači Šesneste, na čelu sa Darkom, ulaze ispred svih, praveči haos u neprijateljskoj pozadini, koja posle toga postaje slobodna srpska zemlja.                                                                                        U Budimlić Japri Milan Škondrić pokazuje izgorelu kuću svoje sestre. Do nje, na pragu lepe višespratnice, nailazimo na telo srpske mučenice, starice koja je ostala u svojoj kući, i koju su zveri u ljudskom obliku umorile udarcima i tupim predmetima.                                                                         Naoružanje pobacano pored puta, a u opštoj bježaniji čak su i bolnićarske torbe predstavljale teret. Posle Darkovih izviđača, u sela ulaze mase boraca raspoređujući se po dostignutim linijama odbrane. Slobodni su i Halilovci, tu će se prenoćiti, a ranom zorom. Darkovi momci će obavestiti borce dokle  treba ići dalje.                                                                                           Pri ulasku u  opuštošena  srpska  sela, umor na licima boraca smenjuje tuga, a vrlo brzo odlučnost. U vrijeme pisanja ovog teksta, ti isti borci su, preko Grmeča stigli do ulaza u Krupu.

Značajne borbene aktivnosti jedinica Prnjavorske brigade u ovom periodu:

Vukovi sa Vučijaka se upućuju u rejon Manjače u z. Stričići, gdje ih obilazi NŠ, uspostavljanje linije odbrane i sprečavanje prodora neprijatelja prema kasarni  na Manjači i dalje prema  Banja Luci, a potom produžuju dejstva prema Ključu, Petrovac i Sanski Most. Odbrana pravca i protivnapad prema Sitnici u sadejstvu sa Orlovima Grmeča, u borbama gine jedan pripadnik Vukova.

Naredba OG-10, 16.9.1995. godine upućuje se  jedna jedinica jačine čete u rejon Sanskog Mosta, sa njom je i komandant Vlado, razočarenje, nigdje organizovane odbrane, i Sanski Most je ugrožen.

Sutradan četa se vratila jer su položaje oko Banskog Mosta zaposjeli borci Sanske brigade, Novo naređenje OG-10 da se uputi pojačanje u rejon Krupe na Uni. Jedna četa (3.pč) 2. bataljona koju vodi zamjenik komandanta 2. pb ppor Subić i izviđači brigade odlaze u rejon Krupe, s. Orasi, Donji Petrovići preko Budimlić Japre. Jedinica  “Vukovi” i 27 boraca 1. bataljona još uvijek su u rejonu Jajca.

Brojno stanje lpbr

17.11.1995.

Извјештај о стању борбене готовости лпбр

Послије успјешно завршених борби око одбране Новог града, бригада је извучена у рејон с. Омарска на мобилизацијско сређивање и у резерву ОГ-1, односно 1. дивизије ВРС 1.КК ВРС.

По наређењу бригада 8.11.1995. године преузима зону одговорности од 16.кмтбр у ОГ-9.

Стање по елементима б/г у зони одговорности бригаде: [1]

1. Непријатељ ,
У протеклом периоду непријатељ / 375.M бр и 111.пХВО  појачао провокативна дејства стрељачком (снајперском/ и пјешадијском /ПАМ/ ватром по објектима Миљеваца, Гаја и с. Гојаковца.
Од дејства снајпера по рејону с. Гојаковца /к.300/ погинула су два припадника бригаде.
Нису примећени већи покрети и прегруписавање непријатеља.
2. По преузимању з/о од 16. кмтбр (08.11.1995.г) бригада је извршила посједање инжињеријског уређеног п/к са три пјешадијска и радничким батаљоном.
Зона бригаде је велика и износи 16км по фронту са 110 ровова /склоништа/ и 10 митраљезских гнијезда у границама десно р. Усора /искљ./ лијево објекат Керића брдо (тт. 303) укљ, По дубини границе нису утврђене.
Бригада брани- неколико важних тактичких објеката и три тенкопроходна правца: долина Усоре, Криж -с.Витковци и с.Гојаковац – Станари, као и путне правце према градовима Теслић, Добој и Прњавор.
Резерва у бригади чета ”Вукова с а Вучијака” , ИДВ и одјељење ВП.

(1) Састав – јединице лпбр

јединица Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато След-ује Има Разл-ика
Команда бригаде 8251/1 Команда 01   25 14 11
Команда стана 8251/2 Команда стана 02   10 16 -6
Извиђачки вод 8251/3 Извиђачки вод 03   34 22 12
Вод везе 8251/4 вод војне полиције 04   34 14 20
Вод војне полиције 8251/5 вод везе 05   31 37 -6
Пјешадијски батаљон 8251/6 1.лпб 06   422 324 98
Пјешадијски батаљон 8251/7 2.лпб 07   422 321 101
Пјешадијски батаљон 8251/8 3.лпб 08   422 291 131
Пјешадијски батаљон 8251/9 5pč i 15 sv 4.лпб 09   770 770 0
Пјешадијски батаљон 8251/10ВВ 5.лпб ВВ 10 100 100 100 0
Пјешадијски батаљон 8251/11 Раднички батаљон 11 218   218  
чета МБ120мм 8251/12 чета мб120 12   66 66 0
МПОБ 8251/13 мпоб 13   34 31 3
хав 105мм 8251/14 хав 105мм 14   12 12 0
ларв ПВО 8251/15 лпав пво 15   27 18 9
Пионирски вод 8251/16 без опреме пионирски вод 16   31 20 11
Позадинска чета 8251/17 позадинска чета 17   71 71 0
Свега       318 2511 2345 384

1.Бројно стање људства, [2]

Наименовање Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато След-ује Има Разл-ика
Бројно стање лпбр на лицу мјеста, 1700 на списку лпбр 051   1700 1267 433
Боловање рањавање, повређени, обољења Команда 069   149 149 0
Боловање лијечење по основу рањавања Команда 070   169 165 4
Одсутни оправдано Команда 072   75 75 0
Одсутни неоправдано Команда 071   30 30 0
Нестали у б/д на Озрену Команда 073   54 54 0
Вод ПРАГ-а 3 ком 1.пПВО 7022 10   10  
оклопни батаљон Т-34 и Т-55 16.кмтбр 7322 258   214  
Пионирски вод 2.пионв ВП 7039 1.инжб 7039 22   12  
хаб122мм 1.хаб ВП 7015 БањаЛука 1.мап 255 22   22  
Свега       312 2117 1998 437

1.1. Бројно стање људства лпбр-оперативно

Јединица Опис Нижа јединица Шифра Прид-одато След-ује Има Разл-ика
Пјешадијски батаљон 8251/6- 1.лпб 06   422 324 98
Пјешадијски батаљон 8251/7- 2.лпб 07   422 321 101
Пјешадијски батаљон 8251/8- 3.лпб 08   422 291 131
Пјешадијски батаљон 8251/10ВВ- 5.лпб ВВ 10 100   138  
Пјешадијски батаљон 8251/11- Раднички батаљон 11 218 210 218 -8
Свега       318 1476 1292 322

1.2. Бројно стање људства – придодате РЈ

јединица Опис Нижа јединица Шифра Придодато Следује Има
хаб122мм 1.хаб ВП 7015 БањаЛука 1.мап 255 22   22
Вод ПРАГ-а 3 ком 1.пПВО 7022 10   10
Пионирски вод 2.пионв ВП 7039 1.инжб 7039 22   12
оклопни батаљон Т-34 и Т-55 16.кмтбр 7322 214   214
        268   258

2. Командна мјеста

назив Опис Нижа јединица Шифра Придо-

дато

Следује Има
КМ лпбр с.Витковци КМбр Команда 8251/1 1   1
КМ рб с.Славуљице 1 Раднички батаљон 8251/11 1   1
КМ 1.лпб с.Горњи Витковци КМ1.б 1.лпб 8251/6 1   1
КМ 2.лпб с.Витковци КМ2.б 2.лпб 8251/7 1   1
КМ 3.лпб с.Буџак КМ3.б 3.лпб 8251/8 1   1
        5   5

3. Ватрени положаји средстава подршке

јединица Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато Следује Има Разлика
одјељење БсТ ВП БсТ с.Гојаковац мпоб 168   10 10 0
одјељење Б-1 ВП Б-1 с.Гојаковац мпоб 252   5 5 0
хав 105мм ВП з.Продановићи хав 105мм 253   12 12 0
чета МБ120мм ВП з.Осоје; 2.ВП з.Продановићи чета мб120 254   66 38 28
одјељење ПОЛК ВП ПОЛК с.Славуљица мпоб 269   6 6 0
одјељење Т-100 ВП Т-100 з.Угљарица мпоб 273   5 5 0
одјељење ЛРЛ ВП ЛРЛ128мм с.Витковци и с.Буџак мпоб 285   5 5 0
одјељење ПАР ВП Стрела 2Мс.Буџак лпав пво 332   2 4 -2
одјељење ПВО ВП ПАТ 20/1 з.Угљарица лпав пво 354   5 5 0
одјељење ПВО ВП ПАТ 20/3 з.Угљарица лпав пво 355   10 10 0
одјељење ПВО ВП ПАТ 20/3 на м/в з.Радићи лпав пво 355   5 5 0
одјељење ПВО ВП ПАТ 23/4 ГШ з.Угљарица лпав пво 363   5 5 0
одјељење ПВО ВП ПАР Стрела 2М с.Буџак лпав пво 363   4 4 0
тенковски вод твТ55 16.кмтбр 402 1 31 31 0
тенковски вод твТ34 као НВТ 16.кмтбр 403 1 31 31 0
Свега       2 202 176 26

3.1.Батаљонска подршка

Наименовање Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато Следује Има
одјељење МБ60мм М-57 ВП с.Буџак 3.лпб 172   3 3
одјељење МБ60мм М-57 ВП с.`Витковци 2.лпб 172   6 6
одјељење МБ60мм М-57 ВП с.Г.Витковци 1.лпб 172   6 6
вод МБ82мм М-69 ВП с.Буџак 3.лпб 173   32 32
вод МБ82мм М-69 ВП с.Витковци 2.лпб 173   32 32
вод МБ82мм М-69 ВП с.Г.Витковци 1.лпб 173   32 32
одјељење ПАМ 12,7мм по лпб мпоб 174   9 9
Свега         120 120

4. Бројно стање МТС

назив мтс Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато Следује Има Разлика
Пиштољ 7,62мм М57 ТТ лпбр 150   59 59 0
Пушка PAP M59/66 7,62мм лпбр 156   308 328 -20
Пушка аутоматска 7,62 mm M70 АБ2 лпбр 157   1316 1316 0
Пушкомитраљез М72 7,62мм лпбр 160   135 144 -9
Пушкомитраљез М53 7,9 мм лпбр 161   19 19 0
Митраљез 7,62mm М-84 лпбр 162   27 27 0
Минобацач МБ-60мм 2.лпб 172   6 2 4
Минобацач МБ-60мм 3.лпб 172   6 1 5
Минобацач МБ-60мм 1.лпб 172   6 2 4
Минобацач 82мм М-69А 2.пб 2.лпб 173   6 6 0
Минобацач 82мм М-69А 3.пб 3.лпб 173   6 4 2
Минобацач 82мм М-69А 1.пб 1.лпб 173   6 7 -1
Минобацач 120mm М-75 чета мб120 175   6 6 0
Митраљез ПАМ 12,7мм лпбр 184   3 3 0
Топ БсТ 82мм М-60А мпоб 221   6 2 4
Топ 76мм М-46 Б1, брдски лпбр 252   1 1 0
Хаубица 105мм М-56 А1 хав 105мм 253   1 1 0
Хаубица 105мм М-2 хав 105мм 253   2 2 0
Хаубица 122мм Д-30Ј 1/1.мап 1.мап 255 4   4  
ПО вођења ракета ПОЛК 9К11 МАЉУТКА мпоб 269   2 2 0
Топ 100мм Т-12 мпоб 273   1 1 0
ПАТ ВП 20/1мм М75 з.Радићи лпав пво 354   4 1 3
ПАТ ВП 20/3мм М55А3 з.Угљарица лпав пво 355   3 1 2
ПАТ 20/3мм М55А3 на м/в лпав пво 355   1 1 0
ПАТ ВП 23/4мм ГШ з.Угљарица лпав пво 355   1 6 -5
Самоходни протиавијонски топ 30/2мм М53/59 ПРАГА 1.пПВО 358 2 0 2 -2
Тенк Т-55 2тв 16.кмтбр 402 6   6  
Тенк Т-34 85мм 16.кмтбр 403 8   4  
Свега       20 1931 1958 -13

4.3.Бројно стање МТС – веза

 
Наименовање Опис Нижа јединица Шифра Придодато Следује Има
РУ ВВФ 1-2w; РУ-2 2/2К лпбр 762   9 9
РУ ВВФ 02-1w; РУ-20 РУ20 лпбр 763   1 1
РУ ВВФ 02-1w; РУ-12 РУ12 лпбр 764   14 14
РУ ВВФ 02-1w; РУ-33 РУ33 лпбр 765   7 7
Телефон пољски ТЦ-10 лпбр 769   30 30
Централа телефонска лпбр 769   6 6
РРС моторола   вод везе 778   10 10
КЗ уређај КЗУ за везу лпбр 779   11 11
ПКТ56 км телефонски кабал лпбр 782   55 55
Свега         143 143

4.4.Бројно стање МТС-муниција

 
назив Опис Нижа јединица Шифра Придо-дато Следује Има Разлика
Метак 7,62 мм за АП,ПАП и ПМ лпбр 207   40000 40000 0
Метак 12,7 мм Бровинг лпбр 214   7350 2000 5350
Мина 60мм М 73 тренутна лпбр 222   720 146 574
Мина 82 тренутна лпбр 223   485 345 140
Метак 7,62 мм за ПМ 84 лпбр 227   27000 27000 0
Лаки ракетни систем ЛРЛ-128мм М71 мпоб 286   2 2 0
Граната 85мм за Т-34 б/к 45 лпбр 314   354 300 54
Граната 100мм Т-55 б/к 54 16.кмтбр 317 324   324  
Граната Х-105мм ПООР хав 105мм 320   16 16 0
Граната Х-105мм ТФ б/к 50 хав 105мм 320   5 5 0
Мина 120мм, ТФГ б/к 40 чета мб120 321   28 28 0
Мина 120мм, тренутна-ТФГИ чета мб120 321   40 40 0
Граната 122мм Д-30Ј б/к 24 1.мап 323 166   166  
ПАР С-2М лпав пво 852   6 2 4
Свега       490 76006 70374 6122

4.5. Бројно стање МТС – гориво

Inventory Stock Levels
Наименовање Опис Нижа јединица Шифра Придодато Следује Има
МБ86 лит позадинска чета 601   100 100
Д-2 лит позадинска чета 603   500 500
МБ98 лит позадинска чета 609   100 100
Свега         700 700

ЗАХТЈЕВИ

У циљу успјешнијег држања и одбране додијељене з/о бригаде потребно је обезбједити:
– у односу на расположиво борбено људство за п/к потребно је изнаћи могућност за смањење з/о бригаде /узимање 9 ровова 1.Градишкој бригади јер у нашој зони имаду један ЗИС и осматрачницу к-манта,
– да у наш састав распоредите чету милиције из СЈБ Прњавор,
– да се једна прага врати у састав бригаде из з/о ОГ—10 у БГ-Баљ у Костајници,
– обезбједити два ПОТ ЗИС—а, БсТ-а,
– заповјест за одбрану од ОГ—1 ради утврђивања граница з/ о бригаде ,
– у ПоОб: п/г, ИнМС/чизме, пећи, ћебади/,
– питања унапређења и обликовања бораца по приједлогу који је упућен у команду 1.КК
Преглед сатања б/г лпбр рађен је на основу извјештаја о стању б/г бригаде достаљен команди 1.дивизије ВРС, 17.11,1995. године, а рађен према Упутству о оперативној евиденцији борбене готовости и извјештавању у ОС СФРЈ, 1974. године

На крају извјештаја упућен захтјев претпостављеној команди, 4 дана прије потписивања примирја између зараћених страна у БиХ 21.11.1995..

[1]Извјештај о стању б/г лпбр од 17.11.1995. године достављен команди 1.д и 1.КК

[2].Према упутству о оперативној евиденцији борбене готовости и извјештавању у ОССФРЈ, војна штампарија, Београд 1974. године

 

Koridor 92

Otpočele pripreme za učešće u borbama za proboj koridora

Glas Srpske od 20.6.1992.

U nedjelju 24.6.2018. godine na Dugoj Njivi kod Modriče (IKM 1.KK u vrijeme operacije Koridor) biće obilježeno 26 godina od proboja koridora kroz Posavinu, poznatijeg kao „Koridor života“ koji je odlučivao o opstanku Republike Srpske.

Prva operacija VRS kojom je prekinuta 42 dana duga kopneno-vazdušna blokada zapadnog dijela Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.

Tim povodom i ovaj članak o učešću Prnjavorske brigade.

2.lpb Prnjavorske brigade u borbama na Ceru i Mišincima

U[1]Donjim Vijačanima 6.6.1992. godine formiran je Drugi pješadijski bataljon uglavnom od v/o koji su gravitirali selu Vijačanima, a u sastav ovog bataljona  ulazi i pješadijska četa MZ Potočani, koja je već ranije učestvovala  u sastavu Drugog odreda TO u borbama na derventskom ratištu.  Na dužnost komandanta Drugog bataljona postavljen  je KIK Nemanja Segić.

Drugi odred TO-2.pb lpbr na prvom postrojavanju radi izvršavanja borbenog zadatka, 06.06.1992. godine dvorište osnovne škole u Donjim Vijačanima

Po formiranju Drugi bataljon, već 08.06.1992. godine, upućuje se na derventsko ratište preko Brestova u Donje Cerane a  zatim na borbenu liniju u Mišince /Cer/.[2] Sa Drugim bataljonon su i vod vojne policiije  i protivdiverzantski vod (izviđački vod brigade), koji učestvuju u borbama za oslobađanje Cera.

U borbama za Cer teško je ranjen komandant 2.bataljona Nemanja Segić. KIK, a zamiijenio ga je na dužnost komandanta 2. bataljona KIK Milorad Kuzmanović.

Cer u srpskim rukama, reportaža Glasa Srpske od 18.6.1992. godine

general Novica Simić, Operacija koridor 92, str.120, Prnjavorska brigada na pravcu s.Mišinci

Po uspješno okončanoj borbi za Cer  bataljon se vraća u Donje Cerane, nakon čega se, po naređenju 25.06.1992. godino odlazi na modričko ratište u rejon Gornji Skugrić preko Dugih njiva, gdje preuzima polazni položaj koga je do tada držao drugi bataljon 16.mtbr / Pajin bataljon/ a koji je u dva pokušaja proboja u selo Čardak pretrpio značajne gubitke.

 

 

Proboj „Koridora“

Skugrić škola, polazni položaji 2.lpb

Komandant  TG -1[3] odlučuje da ubaci svježu jedinicu. /Brigada je bila pridodata TG-1 kojom je komandovao puk. Novice Simić/. Brigada je sa svojim Drugim bataljonom, vodom vojne policije PDV-om  (izviđačkim vodom), a pod komandom KIK Milorada Kuzmanovića, te ojačanom tenkovskom četom,  kojom je  komandovao kapetan Panić, sa polaznim položajem u s. Skugrić  /želj.pruga/ krenula u napad na selo Čardak 26.6.1992. godine, preko s.Živkovo Polje, nakon što je neprijatelj podignut sa položaja u s. Živkovom Polju, i prije podne dolazi do prvog spajanja sa jedinicama IBK VRS.

Lijevo od nase brigade  napadao je Bataljon vojne policije 1. KK na pravcu Živkovo Polje – Modriča.

Prvi pješadijski prnjavorski bataljon bio je u rezervi TG. u s. Drenovi, Prnjavor i s. Rudanka. 2.7.1992. godine starješine 1.lpb odlaze na komandantsko izviđanje na pravcu Duge njive -IKM 1.KK i prijem zadatka  od TG-1 puk Simića – Modriča, i vraćanje u s.Rudanka. Bataljon se priprema za izvršenje zapovjesti k-de TG-1 za zaposjedanje rejona odbrane u rejonu B. Miloševac, opština Modriča.

Treći pješadijski bataljon, nakon formiranja 28.6.1992. godine, nalazi se u pripremama i u rezervi u rejonu škole u Ceranima. Po probijanju koridora 5.7.1992. godine upućuje se u rejon s.Čardaka, a 8.7. u Garevac, opština Modriča. bataljon je u pripremi za forsiranje r. Bosne na pravcu Modrički Lug.

U žestokon napadu istog dana u 18.00 časova izbija se na glavnu komunikaciju u s. Čardak  gdje se spaja sa semberskim jedinicama. Istovremeno u rejonu Žarkovo Polje sa semberskim jedinicama spaja se Bataljon vojne policije 1.KK.

Pravac napada Drugog bataljona Skugrić-Živkovo Polje-Čardak i dalje prema r. Savi

general Novica Simić, Operacija koridor 92, str.184

Koridor je probijen, a kroz  dubinu naše odbrane na Vidovdan 28.06.1992. godine prolazi prvi konvnoj sa kiseonikom i lijekovima za Krajinu.

Pukovnik Novica Simić lično dolazi u brigadu da čestita na postigutom uspjehu.

Zarobljeno je dosta sanitetskog materijala i  lijekova, i pun kamion poslat je Domu zdravlja Prnjavor,  kao pomoć oboljelim građanima.

Brigada sa svojim drugim bataljonom, vodom vojne policije i PDV-om te ojačana tenkovska četa produžila je napad pravcem s.Čardak – s.Trnjanji – s.Garevac – rijeka Bosna 28.06.1992. godine u poslije podnevnim časovima izbila je na rijeku Bosnu gdje se utvrđuje i orgranizuije odbranu.

 

Na modričko ratište dolazi Prvi bataljon pod komandon Živojina Kuzmanovića i 04.07.1992. godine razmješta se u rejonu B. Miloševac.

Komanda brigade sa prištabskim jedinicama i pozadinakom bazom su razmještene su u s.Garevac 05.07.1992. godine.

https://www.youtube.com/watch?v=QKfbPa0aSnE

Gubici : 19 boraca

  • od 08.06. do 20.06.1992. godine rejon Mišinci Cer:
    • ranjeno 13 borca:  „Vukovi sa Vučijaka“ 5, 2. bataljon 3, izviđači 3, vojna policija 2
    • povrede od detonacije: 2. bataljon 3 borca,
    • oboljenje 1 2. bataljon,
    • poginuo 1 iz izviđača
  • 27.06.1992. rejon Garevac, ranjen pripadnik 2. bataljona

Vinka Mihajlovi, bolničarka 2.lpb

OBILjEŽENO 18 GODINA OD BITKE ZA CER

Derventa-Parastosom u Mišincima obilježena 25. godišnjica bitke na Ceru 

[1] Neobjavljeni Borbeni put Prve prnjavorske lake pješadijske brigade 1991. – 1995., str.7. Smatram da su događaji realno prikazani, jer sam u to vijeme dio na dužnosti komandira prve pješadijske čete u prvom bataljonu lpbr

[2] Iz ratnog dnevnika 2. bataljona:

10.6.1992. oblačno. Izvršen pokret iz rejona prikupljanja u rejon razmještaja, Donji Cerani

Cerani osnovna škola polazni položaj za napad na Cer

  • 11.6.1992. oblačno, Po naređenju komande lp brigade u rejon Mišinaca upućena je 3. četa, koja do 16.00 časova posjeda borbene položaje. Ostale jedinice ostale u rejonu razmještaja sa zadatkom, borbenog obezbjeđenja, taktičke obuke i čišćenje naoružanja.
  • 12.6.1992. oblačno. Po komandi k-de bataljona na položaj u rejon Mišinaca upućije se odjeljenje mb82mm i zaposjeda vatreni položaj. Zatim , izilazi i 2. četa i zauzima zadate položaje i organizovala odbranu.

    Položaji HVO

  • 13.6.1992. kišovito, vode se borbena dejstva bataljona, a ostatak bataljona se nalazi u Donjim Ceranima.  U poslije podnevnim časovima stigle su jedinica „Vukovi sa Vučijaka“ i jedinice milicije RSK (martićevci) i otpočeli sa aktivnim b/d. O dolasku ovih jedinjica komanda bataljona i komanda brigade nije bila upoznata. U tim dejstvima ranjen je borac 3.voda 3. čete. Poslije napada izvršeno je povlačenje na polazne položaje.
  • 14.6.1992. oblačno, U toku povlačenja pet vojnika se vratilo u rejon razmjerštaja. Naveče su došli i zaposjeli svoje položaje. Komanda bataljona premještena je iz Donjih Cerana u Mišince.
  • 15.6.1992. oblačno, Po naređenju na borbenu liniju izilazi 1. vod 2. čete. Komandir voda Obrad Petrović i komandir čete Milenko Preradović. U 11.30 časova stiglo naređenje za komandanta lpbr majora Vladu Živkovića, i odmah kurirom poslata u komandu brigade.      U toku dana vođenja su lakša borbena dejstva, ranjen je jedan borac iz 1. čete. Poslata depeša o dolasku bataljona u rejon Kuzmani. U rejon b/d iz komande bataljona došao je jedino KIK Milorad Živković.  U 22.00 časova na KM komanda upoznata sa nartednim zadacima.
  • 16.6.1992. oblačno, U toku dana počela su b/d. Nije bilo ranjenih. Na položaj bataljona pristigle su tenkovske jedinice. Na KM stiže TG – 1 sa pukovnikom Novicom Simićem.                 Počinje opšti napad, artiljerijska priprema, tenkovi izilaze na polazni položaj i pješadija spremna za napad. uvode se u borbu, u liniju rasporeda, i jedinice iz Knina.
  • 17.6.1992. oblačno, Nastavljen napad naših jedinica na neprijateljske položaje. jaka artiljerijska priprema i tenkovski napad. Nakon napada na 3.četu, vraćena ista na borbenu liniju. Naš napad zaustavljen u 10.30 časova, u toku napada teže ranjen komandant bataljona KIK Nemanja Segić. Očekuje se dejstvo avijacije. Do 17.30 časova zatišje. Po izvještaju iz jedinica stanje u 2. bataljonu dobro. Nakon zatišja, ponovo se ide u napad, i u sam sumrak, naše jedinice zauzimaju rejon Cera. Borbena dejstva se pomjeraju naprijed. Vlada veliko oduševljenje među borcima.

    Pravac napada 2.lpb sa tv na Cer, desno pravac Vukova sa tv

  • 18.6.1992. promenljivo, Stanje u jedinici bez povrijeđenih, jedinice se nalaze na dostignutim položajima u rejonu Ivanovići – Rašići – Cer. Položaj jedinica bataljona utvrđen, i izvještaji stižu redovno.
  • 19.09.1992. kišovito, U jutarnjim satima komandant brigade poziva na sastanak zamjenika komamdanta bataljona i komandire četa, koji mu podnose izvještaj. Poslato naređenje da se ostatak bataljona premjesti u rejon Kuzmani. U 10.00 časova stiže zamjenik komamndanta bataljona i po naređenju komandanta brigade vraća se u Cerane i obustavlja premještaj, jer se cijeli bataljon vraća u Cerane. Sastanak održan, i postavljen komandant  bataljona KIK Milorad Kuzmanović.  Izvršeno čišćenje Čolića brda. Poslije se bataljon vraća u Cerane i borci odlaze kući na odmor tri dana.

[3] Jedinice TG-1 25.6.1992. neprijateljski napad su dočekale spremne i odbile ga u jednosatnoj borbi, bez sopstvenih gubitaka. Komanda TG-1 je zbog pretpljenih gubitaka i pada morala izvukla iz borbe 7/16. Kmtbr i postavila ga na desni bok radi zaštite od eventuvalnog napada iz pravca Gradačca. Umjesto ove jedinice u napad  su uvedeni : 1.bataljon VP (-1) (dvije čete vojne policije) i 1. prnjavorska lpbr, popunjena sa 340 boraca. Odluka za napad nije mijenjana. Nakon odbijenog protivnapada i izvršenih priprema, dio glavnih snaga TG-1 nastavi je sa napadom i oslobodio selo Živkovo Polje, a sa pomoćnim snagamaje potpuno oslobođena Kužnjača i izbilo se na prednji kraj odbrane sela Tartevci i Riječani Donji. Gubici:jedan lakše ranjen. (iz knjige Operacija koridor-92 , general Novica Simić, Boračka organizacija RS Banja luka, mart 2011. godine, str.178)

monografija 1.bvp,Banja Luka 2016.

Iz monografije 1.bvp, Banja Luka, 2016, str.68
U toku večeri 1.bVP je dobio zadatak za dalji napad sa linije : s.Čardak , lijevo Živkovo Polje , na pravcu s.Čardak – ekonomija Filomena – željeznicka stanica u s.Tarevac – desna obala rijeke Bosne. Napad je počeo 27/06/1992.god. u 05:00h nakon čega se stiglo , bez značajnijeg otpora neprijatelja , do upravne zgrade ekonomije Filomena gdje je pružen značajniji otpor. Isti je slomljen , a neprijatelj je nastavio sa povlačenjem prelaskom komunikacije Modrica – Šamac . Željeznicka stanica u s.Tarevac oslobođena je oko 17:00h, a na desnu obalu rijeke Bosne izašlo se oko 18:30h čime je izvršen dobijeni zadatak. U toku noći dobijen je sledeći zadatak , produžavanje napada pravcem Modrica – s.Garevac – s.Bosanski Milosevac. Dvadeset osmog 06/1992.godine napad je produžen dobijenim pravcem . Neprijatelj je pružio otpor u s.Tarevac i s.Garevac. Angažovanjem voda tenkova i jedne prage otpor je slomljen a neprijatelj je gonjen ka s.Bosanski Milosevac. Na desnu obalu rijeke Bosne se stiglo oko 17:00h gdje su zaposjednuti položaji za odbranu. Oko 22:00h iza naših leđa se čula pucnjava nepoznatog porijekla. U cilju rasvjetljavanja novonastale situacije u pravcu pucnjave je upućen 1/1 cVP i jedan BOV M-86 sa zadatkom izviđanja. Komandir je izvjestio da vatra potiče od pripadnika TO Bosanski Miloševac . Isti su prihvaćeni i raspoređeni na našem desnom krilu prema gradu Šamac. Oslobađanjem s.Tarevac , s.Garevac , s.Bosanski Milosevac OTVOREN JE ASFALTNI PUT ZA KORIDOR…….

Taktička grupa 1 je u ranim jutarnjim satima energično produžila sa napadom svim raspoloživim snagama i do 12.00 časova oslobodila sela Budžuklije, Podbare, Čardak i Oteža. Glavne snage su produžile napad prema selu Kornica. gdje su se  susrele sa dijelom snaga jurišnog bataljona 2. posavske brigade IBK-a. Spajanje je išlo sporo, uz obostrano nepovjerenje, jer se nisu poznavali, ali je posredovanjem oficira za vezu i taj delikatni posao završen do 14.00 časova. Uz obostranu radost i oduševljenje boraca, spoj je do pada mraka učvršćen prema Gradačcu na oko 4km širine i prema Garevcu na 2 km širine. (isto str.180)

U Istoriji Repuplike Srpske, Nedeljnik, trece izdanje 2016.godine na strani 307. Vojska srpskih korpusa susrele su se u zoru 26. juna 1992. godine u oblasti sela Kornica i Čardak u opštini Modriča.

 

 

Ukupni gubici svih angažovanih srpskih snaga: (isto str. 407)

SNAGE Poginuli Ranjeni UKUPNO
1. KK 293 1.129 1.422
IBK 84 286 370
VPVO VRS 5 6 11
MUP RSK 31 84 115
UKUPNO  413 1.505 1.918

Prema službenim podacima  OG „Ispočna Posavina“ (neprijateljska strana) gubici u živoj sili su : 1.261 poginulih, od čega su 343 bili pripadnici HV-a, 6.250 ranjenih, od čega 1.996 pripadnika HV-a. (isto, str. 449)

Snage OG „Istočna Posavina“ raspolagale su sa : 11 brigada HVO-a, sam. bataljon Koraće, sam. čete Sjekovac i Plehan. Snage HV 3 – 5 brigada iz OZ Osijek učestvovalo svih 18 formacijskih brigada i još 11 brigada iz drugih dijelova Hrvatske. Ukupno brojno stanje svih jedinic a je variralo od 20.000 do 25.500 boraca.

U operaciji je iz 1. KK  učestvovalo je 20 brigada, i to: dvije oklopne, tri motorizovane, dvije pješadijske, 13 lakih pješadijskih brigada i tri samostalna bataljona.

Iz IBK-a su aktivno u proboju učestvovala dva pješadijska bataljona iz 2. posavske brigade, a u obezbjeđenju već oslobođenog koridora od Šamca do Bijeljine učestrvovale su dvije pješadijske brigade.

Ukupno brojno sanje srpskih snaga se kretalo od 40.800 do 54.660 boraca.

Nadmoćnost srpskih snaga je u ljudstvu bilo 2 :1, tenkovima 3 : 1, artiljeriji 4 : 1 i u avijaciji 5 : 1 (Isto, str. 448)

[2] ostalo je sjećanje na komandu komandira voda vod Tripića potočanske pješadijske čete kada je ispred stroja čete u Skugriću izišao i rekao da se mora ići u proboj koridora i zbog djece za kiseonikom, nakon toga krenula je četa u borbu. Ova odluka komandira uticala je da i 1. četa krene u napad na zadanom pravcu. Bataljon je bio u frontalnom napadu: lijevo 2.pč, sredina 3.pč i desno 1.pč sa pridodatim tv

Živkovo Polje

 

 

 

 

 

 

Dokumentarni film na RTRSTakođe ostalo je sjećanje pripadnika 3. pješadijske čete 2.lpb Prnjavorske brigade vojnika Slavka Maleševića , Nevenka Kusića Malić Bobana, Dane Savića i Velo Vasić iz Donjih Vijačana , na prvi susret sa jedinicama IBK na pravcu napada Skugrić- Živkovo Polje – Čardak.  Susret se desio prije podne 26.6.1992. godine kada su potisnute snage HVO na položajima u Živkovom Polju naprijed prema Čardaku. Susret je dogovoren radio vezom, a znaci raspoznavanja podignuta puška u lijevoj ruci i bijela traka na lijevom ramenu.. Susret se odigrao u polju ispred kuća u Živkovom Polju prema Čardaku blizu jednog hrasta.

ZAKLJUČAK

Opšti zaključak, kako reče u interviju, general Talić:

  •  Hrvatska vojska prebačena na desnu obalu Save, u Posavinu, oni su zajedno sa domaćim hrvatskim i muslimanskim jedinicama krenuli na spajanje sa regijom Tešnja i Maglaja, a onda dalјe prema Zenici, Travniku i prema moru,
  • u Banja Luci i okolini ponestajalo ja, namirnica, lijekova, umirale su bebe.
  • Hravatska vojska i muslimanske snage vrše zločine na srpskim narodom u Sijekovcu, Derventi (Domu JNA. Čardaku i dr.), Kupresu i dr.
  • Učešće Prnjavoske  brigade u borbama oko Cera do proboja koridora i neposrednog spoja sa jedinicama IBK.

Tomić Srđan, juni 2018. godine

SJEĆANJE ĐENERALA-PUKOVNIKA MOMIRA TALIĆA – SEDAM GODINA POSLIJE PROBIJANJA „PUTA ŽIVOTA“ KROZ POSAVINU SRPSKI BORAC 21.6.1999. str.44

General Talić u Krajiškom vojniku od juna 1999. godine o Koridoru:

To je, nema sumnje, najbrilјantnija i najvažnija operacija Vojske Republike Srpske u ovom ratu, a možda i u svim dosadašnjim ratovima. Jedan dio srpskog narod to smo mi ovdje, našao se u poziciji kakva ne pamti u istoriji. Prijetila je katastrofa jer smo bili potpuno odsječeni od matice.  Veoma je važno kazati šta je sve prethodilo samom izvođenju operacije probijanja put kroz Posavinu.

Jedinice Korpusa tog prolјeća 1992. godine još su u Zapadnoj Slavoniji, ali taj prosto nismo smjeli naglo napuštati, već smo prema planu UN postepeno teritoriju predavali snagama UNPROFOR-a. Sa tom činjenicom baratale su snage hrvatskih i  muslimanskih ekstremista i počeli su blokiranje svih srpskih enklava u Posavini, zatvaranje puta prema Beogradu. Istovremeno su ovdje -u Krajini (posebno Prijedoru, Kozarcu…) i drugim mjestima počeli pripreme i izvođenje oružane pobune. Mi u Komandi Korpusa sve smo to pratili i; sada se može reći, dobro procjenjivali.

S obzirom da je iz Hrvatske prebačeno veoma mnogo lјudstva na ovu desnu obalu Save, u Posavinu, oni su zajedno sa domaćim hrvatskim i muslimanskim jedinicama krenuli na spajanje sa regijom Tešnja i Maglaja, a onda dalјe prema Zenici, Travniku i prema moru, mi smo povukli prvi, kasnije će se pokazati vrlo, vrlo važan potez a to je slanje grupe iskusnih i hrabrih oficira, na čelu sa Boškom Kelečevićem, na prostor Dervente. Istovremeno na prostoru Doboja od dijelova raspadnutog Tuzlanskog korpusa JNA samoinicijativno se organizuje veoma važna grupacija. jedinica koja će postati jaka Operativna grupa na čelu sa pukovnikom Milivojem Simićem. Oni se povezuju sa nama. Zajednički procjenjujemo da je neophodno da se uklinimo između njihovih snaga, to je prostor između Dervente i Doboja.

Mi iz zapadne Slavonije izvlačimo dio 16. krajiške, dio 1. oklopne, dijelove drugih jedinica i pravimo borbenu grupu koja zajedno sa Operativnom grupom iz Doboja ulazi u klin i prihvata prve borbe.

Neprijatelј to, razumije se, vidi i pokušava nam otežati situaciju nemirima iza leđa. To su one pobune u Kozarcu, Prijedoru i mnogim drugim mjestima i moraju se povlačiti brzi i precizni potezi, jer prema zaplijenjenoj dokumentaciji, oružju i opremi očito spreman nam je baš ovdje veliki rat, sa svim presječenim putevima. Munjevito odlučujemo i. izvodimo formiranje lakih pješadijskih brigada čiji je osnovni cilј bio umirivanje teritorije ovdje. To se pokazalo dobro, čak su te brigade- kasnije dale veliki doprinos u završnoj Operaciji „koridor“ .

Već u junu UNPROFOR preuzima zapadnu Slavoniju i mi prebacujemo 16. krajišku, 43. motorizovanu, 1. oklopnu, 2. krajišku i druge jedinice na taj prostor između Dervente i Doboja. Započinju manje borbe i bojevi u kojima je naš cilј stvaranje što povolјnijih uslova za završnu operaciju.

Ovdje u Banja Luci i okolini ponestajalo ja, namirnica, lijekova, umirale su bebe. Bilo je    dramatično. Inat i prkos u borcima je rastao. Svi su znali da moramo ići u probijanje puta života i samo su čekali naređenje., Mi u Komandi smo, međutim, bili svjesni da svaka brzopletost može donijeti još goru situaciju i zato smo radili smireno, analizirali svaki detalј, planirali temelјito.

Uoči same operacije na naših trideset hilјada momaka stiglo je i oko 900 lјudi iz Krajine na čelu sa Martićem i to je podiglo još više moral.

Nakon zaista brižlјivih priprema, raspoloženja lјudstva, zajednički smo u Komandi Korpusa i Komandi operacije procijenili da može otpočeti ta velika bitka. Kao komandant , izdao sam naređenje da operacija koridor počne 24. juna 1992. godine u jutarnjim časovima.

Mada smo, kažem, sve dobro isplanirali ipak neće san na oči tih noći. Posavina se trese od siline bitke, globalno sve ide prema planu, ali u detalјima kao u svakoj bici ponešto se „u hodu“ mijenjalo.

General Novica Simić , tada pukovnik, vodio je grupaciju jedinica, taktičku grupu koja je bila na glavnom pravcu udara. Nјemu sam, nakon izdavanja naredbe za sve, nasamo, u četiri oka, rekao: „Novice, hoću do 28. juna do Vidovdana koridor pa barem kao kozija staza”. Samo me je pogledao i nasmijao se, a ja sam znao da će on to uraditi. Samo nisam znao da će to ići i brže od plana. Sa mnogih pravaca stizali su izvještaji u stilu plan smo ispunili, idemo dalјe. Tek tada, čovječe, ne možeš spavati.

Svi su od svakog borca do starješine bili svjesni značaja te bitke. Spajamo se da ostalim dijelom Republike. Srpske, sa maticom, sa Beogradom. Ljudi su izvodili klasične juriše kakvih nema u istoriji novijih ratova. Samonicijativno, je to bilo. Pa molim Vas, baš tu na koridoru komandant „Vukova” Velјko Milanković je komandovao „Nož na pušku, za mnom. Juriš….” i brilјantno otklonio jedan zastoj. To nije zabilјeženo u ovom ratu.

Sa čisto vojničke tačke, ova operacija je izvedena školski – avijacija sjajna, artilјerija takođe, oklopne i pješadijske jedinice odlično uvezane, moral lјudi neponovlјiv, disciplina u izvršavanju zadataka odlični, samoinicijativnost po mjeri potreba… Još će se ova. bitka izučavati.

Bila je to bitka života, bez nje ne bi bilo ni Republike Srpske, a tragedija srpskog naroda bila bi neizmjerna.

SJEĆANјA MAJORA SUZIĆA

O ,bici svih bitaka” major Branko Suzić u svojoj knjizi „Udarne pesnice” piše i ovo:

Iz rejona Čardaka ka uporištu Baje, uspešo su napredovale snage druge čete i Prnjavorčana. Stvoreni su  uslovi da se, baš na Vidovdan, oslobodi Modriča. Tada sam se setio generala Talića od pre deset dana kada mije rekao: „Vidimo se na kavi u Modriči za Vidovdan“.

Bilo je pitanje dana da se i to ostvari. Neprijatelјske snage pružale su žestok artilјerijski  otpor iz VBR-a, minobacača svih kalibara i artilјerijskih oruđa svih

kalibara po naim snagama i po dubini. Srećom, njihovi projektili su najčešće promašivali cilј, tako da od tog dejstva nismo imali gubitaka.

Pored podrške naše artilјerije, povremeno smo imali  podršku i naše avijacije, što nas je sve skupa još više osokolilo za što efikasnije ostvarivanje predviđenog cilјa.

Dana 28. 6.1992. godine, na Vidovdan, u jutarnjim časovima, slomili smo otpor snaga odbrane Modriče kod Lateralnog kanala i domogli se prvih kuća na ulazu u grad. Zbog opasnosti od dejstva snajperista sa o6jekata, naše dalјe napredovanje je moralo biti vrlo obazrivo, tako da smo negde između 13.00 i 14.00 časova ovladali kompletnim gradom u kojem su vođene ulične borbe.

Izbijanjem naših snaga na desnu obalu Bosne uspeli smo neprijatelјske snage da proteramo preko mosta, kojeg su oni, s druge strane obale srušili da ne bismo mogli preći u gonjenje. U popodnevnim časovima u Modriču su stigle snage koje su dejstvovale sa pomoćnog pravca Riječana  i Tarevca. Istovremeno snage druge čete, čete vojne policije i Prnjavorskog batalјona uspjeli su do večeri da ovladaju rejonom Donjih Kladara i Garevca i izbiju do skelskog mesta prelaza na reci Bosni, koje su neprijatelјske snage pri povlačenju oštetile.

Tako je u jednom brzom i efikasnom naletu naših snaga, neprijatelј sa šireg područja Modriče oteran prema Odžaku preko reke Bosne. ”

Bilo je to u predvečerje Vidovdana te prve ratne 1992. godine. Od tada je „put života ” u funkciji i njime se i sada komunicira sa Srbijom i SR Jugoslavijom. Da nije bilo hrabrih srpskih boraca i njihovih starješina, veliko je pitanje kako bi se dalјe odvijali događaji u zapadnom dijelu RS. (Srpski brorac, 21.6.1999. str.48)

Krajiški vojnik  od 6.6.1996. str.11-14 OPERACIJA KORIDOR PUT POPLOČAN ŽIVOTIMA

Otkriveno spomen-obilježje poginulim borcima u operaciji “Koridor 1992”

Ratni komandant tadašnjeg odreda “Tolisa” Milorad Stanković iz Skugrića, učesnik akcije “Koridor 92”, rekao je da je 26. juna 1992. godine oko 16.00 časova, na liniji Živkovo Polje-Filomena-riječica Tolisa došlo do susreta boraca Prvog krajiškog korpusa sa borcima specijalnog bataljona Druge posavske brigade Istočnobosanskog korpusa.

Radne karte komande 1.KK za vođenje operacije Koridor 92:

Glas na strani 6  od 20. juna 1992. godine na derventskom ratištu, piše POMETNJA U NEPRIJATELJSKIM REDOVIMA i DVIJE KRAJINE KAO JEDNA1992.VI.20_6

Glas na prvoj strani  od 25. juna 1992. godine na derventskom ratištu, piše OBOREN HRVATSKI MIG 211992-VI-25

Srpski glas na strani 5 od 6. oktobra 1992. godine na brodskom ratištu, piše Jedinice Treće taktičke grupe  Prvog krajiškog korpusa napreduju prema Bosanskom Brodu RASULO MEĐU USTAŠAMA

Iz Dnevnik jednog pripadnika HVO

DOŠLA JE “SILNA “ VOJSKA IZ HRVATSKE

“ZAPELO JE U PODNOVLjU I KALENDEROVCIMA GDJE“ČUVENA“ 108 BRIGADA HV NASTOJI “DUBOKO“ ZAHVATITI U NEPRIJATELjSKI TERITORIJ.“

KADA PADNU OVA DVA “ZLOGLASNA UPORIŠTA“ NEPRIJATELjA I RATU ĆE OVDJE BITI KRAJ.

NAJPRIJE JE PAO JOHOVAC U ČETNIČKE RUKE.

CER JE PAO U SRIJEDU 17.06.U KASNIM SATIMA PO ONOJ JEZIVOJ KIŠI I GRMLjAVINI,A ČEDE SU JURIŠALE TAKO ŽESTOKO KAO DA SU SULUDI.

Koridor92-Srpska vojska

KM 3.bojne 103. (derventske) brigade HVO u rejonu Cera, Mišinci.

pošta na Ceru

Cer-Mišinci, pogled na zgradu pošte, ambulante i mjesnog ureda gdje je bila komanda HVO

Iz knjige Republika Srpska u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, Republički centar, Banja Luka,2017. str.140. U zajedničkoj akciji TG -1 i TG – 2 i silovitom napadu razbijeno je ustaško uporište Cer i time su stvoreni uslovi za otpočinjanje operacije. Lijevo od glavnog  pravca bukvalno nezadrživi Martićevi momci, sa njima je i sjajni Veljko Milanković sa svojim Vukovima .

na strani 144. Tako je, dana 26.06.1992. godine,  U s.Kornica, gdje su se susreli TG1 i snage jurišnog bataljona 2.posavske brigade, IBK je izvršio osnovni cilj 1.etape operacije-proboj iz operativnog okruženja.

od 14.00 časova do ranih jutarnjih sati probijen  i prohodan bio mali koridor , koji je od Doboja preko Osječana, Trebave, s.Skugrić Donji, Čardaka, Kornice i Slatine vodio za Brčko, Bijeljinu i dalje za Srbiju, odnosno za Zvornik.

Zarobljeni automat 9mm HV u borbama na koridoru, rejon s.Čardaka 1/3/2.pb lpbr Prnjavor

6.12.2019.

Počelo snimanje filma o najslovnijoj bici Vojske RS, proboj koridora.

Za Dan Republike 9.1.2021. godine prikazan film na SARTV Koridor 92.

Premijera „Koridora 92“ o bici za „put života“ u Posavini

Dokumentarno-igrani film „Koridor 92“, o jednoj od najznačajnijih bitaka devedesetih godina prošlog veka, za proboj koridora u Posavini premijerno je prikazan sinoć na Radio televiziji Republike Srpske u okviru obeležavanja 9. januara – Dana Republike Srpske. Bila je to i bitka za opstanak.

 

Glas borca lpbr Prnjavor

List Prve prnjavorske lake pješadijske brigade,

izilazio samo ratne 1995. godine u pet brojeva:

  1. januar 1995.
  2. februar 1995.
  3. april 1995.
  4. maj 1995.
  5. decembar 1995.

UREĐIVAČKI ODBOR

  • Boro Mitrić, poručnik, pomoćnik komandanta brigade za moral,
  • Veselko Popadić , stariji vodnik 1 klase, referen u organu za moral brigade,
  • Vojin Trivičevič, major pomoćnik NŠ za obavještajne poslove brigade,
  • Aleksa Nježić, potporučnik, pomoćnik komandata za moral u 1.lpb,
  • Zoran Grumić, vodnik, pomoćnik komandata za moral u 2.lpb,
  • Anđelko Šušak, zASTAVNIK, pomoćnik komandata za moral u 3.lpb,
  • Zoran Suvajac, tehnički urednik,
  • Rade Đurđević.

Riječ glavnog i odgovornog urednika.Ljubinko Savković,  zastavnik, organ za moral, vjerska, pravka i politička pitanja i informisanje u komandi brigade

1.Prnjavorska laka pješadijska brigada do svog formiranja imala je bogat i dug ratni put. Sve ove godine rata izrastala je u znaku uspjeha i u jedan monolitni bedem koji čvrsto stoji na temelјima Republike Srpske.

Ratni put brigade smo ukratko objavlјivali u sedam izdatih biltena.Zbog dugog puta ratovanja i bogatih sadržaja o životu Brigade osjetila se potreba za izdavanjem lista.

‘Glas borca” ima za cilј da govori o svakom uspjehu, svakom borcu u svakoj jedinici Brigade. List treba kao sedmi batalјon da koristi ”Municiju istine U ovom batalјonu moramo svi da sa svojim prilozima širimo put istine Brigade.

Mnogi će pomisliti, negdje šaputati kako je ovo uredničko slovo moglo biti drugačije, bolјe, snažnije, pa vas u to ime pozivam na stvaralaštvo, kako bi slјedeći broj mogao biti puniji i kvalitetniji.

“Glas borca“ će postojati i preko njega će se čuti istina i uvjereni smo da će čuvati uspomene na istorijski put 1. prnjavorske lake pješadijske brigade.

Zahvalјujem se borcima, ostalim saradnicima i sponzorima koji su omogućili izlaženje našeg lista u novom ruhu.

Komandant brigade, RATNI PUT 1. PRNјAVORSKE LAKE PJEŠADIJSKE BRIGADE

NI KORAK NAZAD

Brigada zabilјežila uspjehe na dvadesetak ratišta u Republici Srpskoj • Od Benkovca do Ozrena • Visoko odlikovanje “Medalјa Petra Mrkonjića“ • I dalјe do Slobode

Komandant korpusa general Momir Talić.

RAME UZ RAME, ŠESNAESTA I PRNјAVORSKA

broj1 broj1-001 broj1-002 broj1-003 broj1-005 broj1-006 broj1-007 broj1-008 broj1-009 broj1-010 broj1-011 broj1-012 broj1-013 broj1-014 broj1-015 broj1-017 broj1-016

Prnjavorska brigada

SJEĆANJE NA PRNJAVORSKU BRIGADU

I ove godine, 18. septembra, prošlo je 28 godina od početka rata na ovim prostorima.

Ovaj sajt rađen je povodom Dvadeset godina  od prve stvarne mobilizacije teritorijalne odbrane opštine Prnjavor i prve ratne upotrebe jedinica teritorijalne odbrane opštine.                                                            Kada je izvršena ratna mobilizacija opštinskih ratnih jedinica po naređenju nadležnih organa čime je opština Prnjavor i sama učesnica odbrambeno-otadžbinskog  rata za stvaranje Republike Srpske.

Podaci o brigadi su manje više poznati javnosti, putem štampe, knjiga i saopštenja boračkih organizacija i udruženja.

Komandant prnjavorske brigade puk Vlado Živković, jedan od rijetkih komandanata u VRS od početka do kraja rata, od kapetana do potpukovnika, a nakom demobilizacije u činu pukovnika, više puta je iznosio podatke vezano za brojno stanje i ratni put lake pješadijske brigade Prnjavor.

26.5.2012. godine na Trgu srpskih boraca organizovano je obilježavanje Dvadeset godina brigade i izvršeno postrojavanje jadinice. Na Vučijaku u Spomen crkvi služen je parastos poginulim borcima i polaganje vijenaca.

 

18.9.2001. godine na Vučijaku u Spomen crkvi služen je parastos poginulim borcima i polaganje vijenaca, a u Domu kulture Prnjavor održana svečanost povodom Deset godina o formiranja brigade.

knjige sa tematikom učešća opštine Prnjavor u minulom otadžbinskom ratu

Do sada je izašlo nekoliko knjiga sa tematikom učešća opštine Prnjavor u minulom otadžbinskom ratu , ratnih tekstova i novinskih reportaža u lokalnim novinama („Naš zavičaj“ Prnjavor; “Glas boraca“ list Prnjavorske brigade),“Krajiški vojnik“ list 1. KK, „Srpska Vojska“, list VRS, te knjige g. Nedeljka Sančanina, zatim,

knjige Sančanin

Nedeljko Sančanin, Zavičaju sa ljubavlju, GrafoMark,2004.Posvećena stanovnicima opštine Prnjavor, koji su dali svoj doprinos u njenom razvoju, a nisu među živima.Kratki prikazi iz odbrambeno-oslobodičakog rata RS, a potpuniji prikaz u Hronici ratnika, GrafoMark,2008.

Hronika Momčila Prodanovića: Selo Štrpci, Banja Luka 1999. godine, gdje na strani 247-266,  Građanski rat u Bosni 1991-1995. godine, Učesnici u ratu 1991-1995.godina u VRS, navodi imena 38 poginulih boraca iz Štrbaca, zatim ratnici Srpske u ratu 1991-1995. po naseljima Ruževci i Muse 134 pripadnika VRS, Gornjani i Mamutovac 108 pripadnika i 156 pripadnika VRS iz  Begovci-Ganinci-Podgajinci_Trnjani    i

 

najnovija generala Novice Simića „Operacija Koridor 1992. godine“

 

 

 

U knjizi profesora Zdravka Nedovića: Prnjavor i njegova okolina, 1999. godine, dat je, po prvi put,  kratak prikaz odbrambeno – otadžbinskog rata u opštini Prnjavor i pregled poginulih boraca opštine Prnjavor.

 

 

 

Poletpres Novi sad, 2005. godine u saradnji sa Boračkom organizacijom Republike Srpske, Prnjavor na strani

Novosadski dokumentacioni centar „Polet pres“ izdao je 2005. godine monografiju pod nazivom „ Za krst časni i slobodu zlatnu“u kojoj se nalaze imena preko 585 poginulih i nestalih boraca opštine Prnjavor u minulom odbrambeno-otadžbinskom ratu od oko 22.477 imena poginulih boraca Vojske republike Srpske i 22 fotografije spomen-obilježja po mjesnim zajednicama opštine. Spiskove poginulih boraca izradila je Opštinska boračka organizacija Prnjavor, dok kratak uvodni prikaz ratnih događaja i fotografije svih spomen-obilježja je moj skromni doprinos monografiji. Spiskovi poginulih boraca uklesani su i u Spomen sobu svim poginulim borcima VRS u kasarni „Kozara“ Banja luka

 

 

Treće postrojavanje. video

 

 

Prošlo je 20 godina od početka rata, a još uvijek su sveža sjećanja na te ratne godine i borce pripadnike opštinskih i drugih jedinica VRS koji su stvorili i odbranili Republiku Srpsku, kao i doprinos opštine Prnjavor ostvarenju tog cilja. Dokaz tome su i pripadnici Drugog bataljona prnjavorske Lake pješadijske brigade koji su organizovali 5.juna , na godišnjicu formiranja (10.6.1992.), u Donjim Vijačanima, drugo poslijeratno druženje i evocirali ratne uspomene, jer su ponosni  na doprinos koji su dali u stvaranju Republike Srpske.

Sadržaj prikaza je kratki ratni put ratnih jedinca formiranih sa područja opštine Prnjavor, a naročito odred TO,  i koliko mi podaci istraživanjem dozvoljavaju ratnu jedinicu  „Vukovi sa Vučijaka“ komandanta poručnika Veljke Milankovića i pripadnike 27.mtbr sa područja naše opštine.

Ratni put jedinica kratko sam prikazao  najznačajnije ratne događaje 1991-1992. koje sam obradio u knjizi profesora Zdravka Nedovića: Prnjavor i njegova okolina,1999. god.  str. 215-225, zatim ,objavljene  ratne štampe, ratnog dnevnika odreda, protokola i evidencije zdravstvenog stanja v/o, kao i vlastitih ratnih zabilješki kao komandir čete TO u odredu, a kasnije istraživanjem dostupne operativne i personalne evidencije jedinica iz vob-8a[1]. i bivšeg odsjeka MO RS i plana TO opštine . Zatim, i u postupku kategorizacije boraca podacima od Boračke oranizacije opštine Prnjavor,  brojnog stanja ratnih jedinica VRS popunjavanje sa pripadnicima sa područja opštine, uz statistički pristup kroz analizu podataka i upotrebu šema, grafikona i dijagrama. Grafički ratni put bi se prikazao metodom šema, grafikona, organizacija i formacija jedinica, njihova borbena sredstva i  prikazi stradanja boraca.

Od fotografija bi bili ratne fotografije pripadnika jedinica VRS,  spomen-obilježja odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske po mjesnim zajednicama opštine i ratne odluke po karti i prikazi tekstova u listu „Glas borca“ Prnjavorske brigade,Krajiški vojnik, list 1.KK  i „Naš zavičaj“ koji su izilazili u toku rata.

List Glas borca lpbr Prnjavor

List „Glas borca“ Prnjavorske brigade,

 

 

 

 

 

 

Nadam se da podaci objavljeni na ovoj stanici mogu poslužiti za dalju analizu i izučavanje doprinosa boraca prnjavorskih jedinica u odbrani teritorije i stvaraju Republike Srpske kao krajne cilju odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske.

Tomić Srđan,

Prnjavor, 13.10.2011. godine

[1] Prema podacima nadležnog ministarstva u otadžbinskom ratu u RS učestvovalo je oko 215.670 ljudi (sajt VladeRS-MRBIZ od 07.03.2017. godine). Završetkom registra boraca proteklog odbrambeno-otadžbinskog rata RS, nadamo se,  omogući će  se pristup informacijama iz  knjige Vob_8, VP 7519 Prnjavor, 7127 Derventa i 8844 Banja Luka kod Odjeljenja za vojne evidencije Ministarstva rada i BIZ RS. Iz Informacije o ostvarivanju prava porodica poginulih i nestalih boraca, ratnih vojnih invalida, boraca i civilnih žrtava rata u opštini Prnjavor, koju je skupština opštine usvojila na 2. sjednici održanoj 15.12.2016. godine na području opštine evidentirano je 8477 lica učesnika otadžbinskog rata.

Obeleženo 25 godina od formiranja Vojske Republike Srpske, 220.000 ljudi su tokom rata prošli kroz Vojsku RS, a posebno  23.184 poginula pripadnika Vojske. (Blic, 13.maj 2017.)

Brojčano TO opštine (uključujući i odred TO u sastavu 329. okbr JA na ZSR), brojalo je oko 4000 boraca i činilo je oko 2 odsto Vojske Republike Srpske sa 215.671 boraca u momentu formiranja 12.05.1992. godine. Poginulo je 23.184 borca, odnosno 11% boraca VRS. (Podaci iz interviju ministra RBIZ RS, „Srpskom borcu“, januar/jul 2017. godine).

Novogodišnja čestitka 1996. pripadnicima Prve prnjavorske lake pješadijske brigade  komandanta brigade potpukovnika Vlade Živkovića.