Promocija monografije 1.gardijske motorizovane brigade Glavnog štaba Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu .
Grad Prnjavor, JU Centar za kulturu 9.3.2026. godine u 19.00 časova.
UVODNA RIJEČ AUTORA
Srpski narod je slobodarski narod koji se vijekovima borio za svoju slobodu. Nažalost, Srbi danas ne žive sabrani u jednu državu, a država koja je stvarana i odbranjena devedesetih godina prošlog vijeka, u čije temelje je utkano hiljade života Je naša jedna, jedina – Republika Srpska.
Na nama živima je da pokoljenjima prenosimo priču o stvaranju Republike Srpske, priču o svima onima koji su utkali svoje živote u njene temelje, da pričamo i pišemo našu istoriju jer samo tako ćemo sačuvati naš nacionalni identitet i naša vjekovna ognjišta.
Monografija o 1. gardijskoj motorizovanoj brigadi Glavnog štaba Vojske Republike Srpske je samo mali dio istorije o stvaranju i odbrani Republike Srpske.
Ideja za pisanje ove monografije je rođena na Bogojavljenje, 19. januara 2022. godine u Banjoj Luci, u porti Bogojavljenske crkve nakon večernjeg bogosluženja. Zaključio sam da ne postoji nijedan razlog da se ne napiše. Naprotiv, sve što nije zapisano, zaboravi se, a zaboraviti 1. gardijsku motorizovanu brigadu, njene poginule, ranjene, preživjele gardiste, njen ratni put, bilo bi ravno zločinu.
Smatrao sam da knjiga treba da bude moj doprinos očuvanju uspomene na jednu od najelitnijih jedinica Vojske Republike Srpske. Napisati knjigu o Gardi je zaista veliki poduhvat, ali i još veća odgovornost. Bio je to mukotrpan trogodišnji rad, trogodišnje istraživanje, puno uspona i padova, puno ličnih odricanja. S druge strane taj rad mi je donio i veliko zadovoljstvo prije svega kao čovjeku, gardisti , borcu, ali i kao oficiru Vojske Republike Srpske.
Mišljenja sam da ova monografija nije i ne smije biti kraj pisanja istorije o sinovima Srpske Garde, nego njen početak. Tom mišljenju sam se i rukovodio tokom pisanja, sa željom da knjiga bude podstrek i drugima da zapišu svoja sjećanja i time Gardu sačuvaju od zaborava. Smatram da treba pisati, bez imalo bojazni i stida, kako naši potomci ne bi pronosili svoju lavu kuda su je nosili njihovi preci, gardisti, a i zbog onog najvažnijeg, da ne bi zaboravili nam se istorija ne ponovi.
Napisanu monografiju stavljam na sud javnosti pred čitaoce, pogotovo pred gardiste. Svjestan sam da će biti i hvaljenja i kuđenja, nekada opravdano ali nekada i neopravdano. U pisanju sam koristio na hiljade dokumenata, ali ipak ostavljam mogućnost da je u tim momentima neki događaj neprecizno prezentovan. Takođe , treba imati u vidu da nije moguće opisati sve događaje.
Veliku zahvalnost, prije svega, dugujem mojoj porodici na strpljenju i podršci koju mi e tokom ovog veoma važnog i zahtjevnog poduhvata.
Zahvalan sam profesoru Banjalučkog univerziteta, doktoru nauka Davorinu Bajiću, gardisti, koji je napisao predgovor monografije, koji mi je pružio pomoć, dao nesebičnu podršku i mnogo sugestija i predloga.
Zahvalnost odajem porodicama poginulih gardista, preživjelim gardistima i svima ostalim ljudima dobre volje koji su mi omogućili i dali na korišćenje arhivsku građu i dostupne izvore, dokumenta, fotografije i slično.
Posebno sam zahvalan lektoru Verici Elez iz Kalinovika, recenzentima generalu Radovanu Iliću iz Banja Luke i prof.dr Goranu Latinoviću iz Banja Luke, gardisti Željku Milanoviću iz Prijedora koji je izvršio tehničku obradu i pripremu fotografija sa ratišta i Veseljku Trnjancu fotografu iz Doboja koji je izvršio tehničku obradu i pripremu fotografija nastradalih gardista, a koji za svoj rad i trud nisu uzeli nikakvu nadoknadu.
Daće Bog da jednog dana svi Srbi budu sabrani u jednu državu. Amin.
U Banjoj Luci, na vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, 20. aprila 2025. godine.Željko Dakić