Дана 31. јула поново окрвављено Подсјелово је било практично напуштено! Поред стотине избачених из строја, са линије одбране је дезертирало 250 муслиманских бораца, четврти вод треће чете 4 батаљона (24 борца) је колективно одбио да остане на линији одбране, а они малобројни који су остали у рововима су одбили да приме храну тражећи одговорност команде за прави фијаско! Дезорганизација и хаотично стање са покиданим линијама РИК-а захватило је и сусједни пети батаљон 328. бригаде. Интервентна јединица 329. бригаде на чијем челу је био Сенаид Куловић је одбила да учествује у борбених дејствима. Страх и паника су се са ратишта пренијели у град,гдје су се појавиле гласине да „ о повлачењу преживјелих муџахедини са бојишта, да су четници заузели Подсјелово и да их нико више не може зауставити !“ Гласине о сукобу Одреда „Ел муџахид“ са Седмом муслиманском бригадом око подјеле ратног плијена, о томе да Трећи корпус нема интереса за возућко ратиште,а да командант тог корпуса у Завидовиће долази само због јагњетине“ узнемирили су муслимански народ долине Криваје,који је био спреман на колективну сеобу.Сви ови подаци налазе се у писменом извјештају начелника одјељења Службе безбједности 3. Корпуса тзв. АР БиХ. Било је то мјесец дана прије коначног расплета ситуације на Возући. Због потискивања са дијела територије и великих људских губитака на Подсјелову заоштрени су односи између цивилне власти у Завидовићима и команде 35 дивизије. Незадовољство муслиманскох становништва према А РБиХ је кулминирало. 31. јула засиједао је и Извршни одбор СДА Завидовићи и у писменој форми затражио одговорност команде 35. дивизије,смјену пуковника Хасанагића,и измјештање сједишта дивизијске команде у Маглај или Какањ! Створена прилика да ВРС подузме већу операцију на том простору,није искориштена. Због чега није ВРС заузела празно Подсјелово ни дан данас није нам јасно.
На страни ВРС такође велики губици. Према досада прикупљеним подацима (Едиција За крст часни и слободу златну, Документа ВРС и тзв. АР БиХ) у овој офанзиви АР БиХ која је трајала од 16.-30.07.1995. године ВРС је имала 63 погинула борца (од тог броја још 10 се води као нестало) из следећих јединица:1. прњаворска лпбр- 51 погинуо (10 несталих), 1. србачка лпбр – 3 погинула, 4. озренска лпбр возућка – 2 погинула, 2. озренска лпбр – 1 погинулог, 3. озренска лпбр – 2 погинула и 14. лпбр – 4 погинула. МУП РС је имао 9 погинулих. Укупни губици ВРС и МУП РС у овој операцији према досада прикупљеним подацима износе 72 погинула, од којих се и данас 10 води као нестало.
(На фотографији борци идв „Швабе“, ударни батаљон, 4. озренске лпбр ВРС. Други слијева покојни Трипа. Фотографију послао Г.С.)