Jezero 7.11.1994. napad na 2.mtb
7.11.2021. grupa 27.mtbr Soko
Napad je otpočeo u ranim jutarnjim časovima u širem rejonu 2. bataljon – 27. Mtbr, glavnim pravcem napada neprijatelj sa 7. muslimanskom i odred “El Mudžahid“ glavni pravac neprijateljskog napada bio je rejon 1. čete 2. bataljona, pod komandom Zorana Lejića.

Pomoćnim pravcem napadaju delovi 319. 330. 303. i 306 brigade tzv. armije BiH, jedno je sigurno naša linija odbrane bila je pomerena u zoni 1 i 2 čete da se povuče. Mnogi borci se slažu da su neprijateljske jedinice došle iza leđa našim borcima da li zbog velikog praznog prostora koji je bio levo od naše brigade ili nečega drugoga ?! Prazan prostor činio je oko 2 kilometra, koji je trebao da pokriva 5. bataljon – 2. teslićke pbr.

U tim napadima 27. Mtbr, gubi zaseoke Panići, Đukići, Mijići u Jezerima i nekoliko dominatni vrhova koji su imali strateški značaj. Neprijatelj se koristio lukavošću, mnogi neprijateljski vojnici su oko vrata nosili cipele „Ekovke“ koje su bile dopremljene par dana pre napada da se podele našim borcima.

Komadant 2. bataljona bio je kapetan Gojko Lukić, Gojko je lakše povređen toga dana. Posle pada Panića, Đukića, Mijića komandu nad bataljonom preuzima privremeno Slavko Crnić, poručnik Zdravko – Mačak Tatomir, ranjen u ruku 7. novembra. Mačak se veoma brzo oporavlja i oko 20. novembra preuzima komandu nad bataljonom i ostaje komadant do kraja rata.

Toga 7. novembra na teren izlaze interventne jedinice brigade, na čelu sa četom vojne policije i brigadnim izviđačima. Njihov zadatak je bio da spreče dalje napredovanje naprijatelja.

Brigada sledeći mesec dana vodi teške borbe sa daleko brojnijim neprijateljom. Konačno početkom decembra pokreće kontra ofanzivu te vraća oko 40 kvadratnih kilometara uključujući mali i veliki Kapak, Kosavnjak, mali i veliki Magarac na masivima Trogira i Vučije planine.

Ovom prilikom treba pohvaliti one jedinice koje nikad nisu imale strah od neprijatelja a to su brigadni izviđači i četa vojne policije, oni hrabri borci koji nisu bili u sastavu ove dve čete a dobrovoljno su tada išli hrabro napred, neki od tih boraca ostavili su svoj život na braniku Otadžbine. Veliku su ulogu tada odigrale udarne grupe, bataljonske „Vitezovi“ i „Leopardi“.

27. Mtbr. od 3. oktobra do 31. decembra 1994. godine imala je poginule borce na tome delu ratišta:

BOGOLJUB (Milan) IVKOVIĆ, rođen 13.1.1951. godine Čorle, opština Prnjavor. Zarobljen u borbama 3.10.1994. godine rejon Jezera – Teslićko ratište. Razmenjen mrtav 20.11.1994. godine u Turbetu, opština Travnik. Pripadnik 27. Mtbr. Nema podataka gde je Bogoljub sahranjen.

SLAVKO (Vladimir) HOLOVKA, rođen 1.4.1948. godine Velika Ilova, opština Prnjavor. Zarobljen živ zalutao zbog magle 16.11.1994. godine rejon Mali Kapak – Teslićko ratište. Razmenjen mrtav 3.12.1994. godine u Turbetu – Travnik. Pripadnik radničkog bataljona 27. Mtbr. Sahranjen ukrajnisko groblje Prnjavor – Prnjavor.