Arhive kategorija: Obilježavanje

Godišnjica formiranja ratne jedinice „Vukovi sa Vučijaka“

Obilježavanje 30 godina od osnivanje jedinice “Vukovi s Vučijaka” događaj od opštinskog značaj

Sutra obilježavanje 30 godina od osnivanje jedinice “Vukovi s Vučijaka”

U Prnjavoru će sutra biti obilježeno 30 godina od formiranja jedinice “Vukovi s Vučjaka”, prve srpske dobrovoljačke jedinice i Prvog udarnog bataljona Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske.

Prema programu obilježavanja, u 11:30 časova u prostorijama Spomen-sobe na Vučijaku biće služeni parastos i pomen poginulim i umrlim borcima, a u 12:00 časova će se obaviti postrojavanje jedinice.

Kroz ovu jedinicu je prošlo oko 1.000 boraca, poginula su 43, a ranjeno oko 200 pripadnika.

Uoči proboja Koridora jedinica je proglašena za Prvi udarni bataljon Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske.

Ratni komandant “Vukova s Vučijaka” Veljko Milanković preminuo je 14. februara 1993. godine od posljedica ranjavanja u borbama u Republici Srpskoj Krajini. Posmrtno je odlikovan Ordenom Miloša Obilića.

Ukazom predsjednika Republike Srpske jedinica “Vukovi s Vučijaka” odlikovana je 1993. godine Ordenom Miloša Obilića i 2018. godine Ordenom Karađorđeve zvijezde Republike Srpske prvog reda.

SRNA

Dokumentarni film “Vukovi sa Vučijaka” (VIDEO)

U susret 30. godišnjice formiranja ove jedinice donosimo vam dokumentarni film Vukovi sa Vučijaka sastavljen od arhivskih snimaka sa prve borbene linije.

Ima još vukova na Vučijaku

Ponosan je čovjek koji drugome spasi život, a “Vukovi sa Vučijaka”, mladići sa tek navršenih dvadesetak godina, bitkom za koridor spasili su mnoge živote, cijeli narod. Svi kao braća, pod komandom Veljka Milankovića, borili su se za slobodu, život i ognjište, bili i ostali ponos i prkos Krajine.

Gdje god je otvaran front bili su vrh koplja Prvog krajiškog korpusa, prvi na braniku otadžbine, jedinica koja je prva oslobodila Jasenovac, najveći srpski podzemni grad koji danas nije u sastavu Srpske i zbog toga je Jasenovac ostao najveći žal “Vukova”, koji će 22. juna obilježiti 30 godina od osnivanja.

Jedan od prvoboraca “Vukova sa Vučijaka” Borko Cvijanović prisjetio se početaka slavne jedinice koja je iz Prnjavora započela ratni put. U to vrijeme već se “kuvalo” u bivšoj Jugoslaviji i njih 23 mladića, tek stasala da pušku uprte na ramena, krenuli su u Kninsku Krajinu, u Golubić, gdje su proveli dvadesetak dana na obuci. Po završetku obuke, vrativši se na Vučijak, izabrali su najstarijeg i najsposobnijeg među njima za vođu. To je bio Veljko Milanković, a s obzirom na naziv mjesta sa kojeg kreću, dileme oko naziva jedinice nije bilo. Ispostavilo se kasnije da su svi do jednog bili pravi vukovi u borbi.

– Veljko je bio jedan od najboljih vođa. Znao je kako treba voditi vojsku, kako osposobiti jedinicu u svim uslovima. Vodio nas je tako što je on uvijek išao naprijed. Njegova komanda uvijek je bila “Za mnom”. Bio je izvanredan borac. Svojim postupcima davao nam je moral da ne pokleknemo – prisjetio se Cvijanović početaka i prvoga među jednakima koji je život dao za slobodu.

Ratni put “Vukova” ispisale su borbe uvijek na prvoj liniji i uvijek tamo gdje je najteže. Bitka za koridor je bila jedna od najtežih. Spomen-soba na Vučijaku u Prnjavoru, iz koje su kretali u najveće bitke, danas čuva uspomenu na pale saborce, na njihove junačke podvige i viteštvo kakvo se rijetko sreće.

– Ovdje se probude sve uspomene i emocije. Sjetimo se drugova, borbi, ranjavanja i lijepih trenutaka iz mladosti – priča Cvijanović, koji je šest puta ranjen.

Rat nikada nikome ništa dobro nije donio, ali između borbi za slobodu i straha za svoj i živote svojih saboraca, priča Cvijanović, ponekad bi se i nasmijali i zaboravili sve muke.

– Pamtim ulazak u Jasenovac. Prelazili smo prugu, minsko polje i tada mi je jedan moj borac rekao: “Pa zar ja prvi da uđem u Jasenovac, a ni vojsku služio nisam.” Bio je maloljetan – prisjetio se Cvijanović.

Hrabrošću se istakao i Vojko Duronjić zvani Janša, koji je bio zamjenik komandanta. Na početku ratnog puta bili su okarakterisani kao paravojna jedinica, preživjeli su hapšenja, a potom kao najhrabriji i najspremniji stali na branik otadžbine. Prisjeća se i ranjavanja komandanta Milankovića, koji se sa gipsom na nozi vratio da vodi svoje saborce. Dok priča o počecima, glas mu drhti, a oči se u sekundi ispuniše suzama. Desetak dana prije našeg razgovora, priznaje, prvi put je kročio u Spomen-sobu na Vučijaku.

– Bitka za koridor bila je bitka našeg života. Jedna od ključnih bitaka bila je ona za Cer, kada smo tu tačku zauzeli, borba za koridor mogla je da počne. Proboj koridora bio je najveličanstveniji dan za sve nas – kazuje Janša.

Najteže mu je da gleda fotografije palih saboraca na zidu Spomen-sobe, a još teže bilo je nositi se sa pogibijom saboraca, biti sabran dovoljno da čuvaš glavu i da nikoga ne ostaviš iza neprijateljske linije.

– Prvi pripadnik jedinice koji je poginuo je bukvalno raznesen u paramparčad. Skupljali smo ga u šatorsko krilo. Imali smo dvadeset i koju godinu. To nas je obilježilo za sav život – prisjetio se Duronjić.

Među “Vukovima” bilo je i maloljetnika, iako se komandant tome protivio, ali želja da budu na braniku otadžbine bila je jača čak i od toga.

– Nakon jednog postrojavanja na Vučijaku, iako je komandant bio izričit da ne idu u borbu, njih trojica maloljetnika sjeli su u kamion pod ceradu. Kada smo se iskrcavali, pitao sam komandira Šikarca otkud mu ta trojica, jer su bili kod njega u četi. On je slegnuo ramenima i kazao da će se pobrinuti za njih. Teško je bilo u ratu da vodiš računa o sebi, a kamoli o nekome drugom, ali ti momci su bili toliko hrabri da su ponekad možda oni čuvali nas, a ne mi njih – rekao je Duronjić.

Goran Prodanović već je bio odslužio vojni rok kada je pristupio “Vukovima”. Na pitanje šta je tjeralo mladiće od dvadesetak godina da dobrovoljno idu u rat, znajući da nikome ništa dobro nije donio, kaže da je borba za slobodu, život i ognjište bila vodilja. Prvi put je ranjen tokom odsluženja vojnog roka, a inače bio je i prvi ranjeni “vuk” sa Vučijaka.

– U jedinici sam bio s bratom, a osim toga, svi smo mi jedni drugima bili braća. Bilo je teško i pomisliti da se neko neće vratiti, a sa druge strane znao sam, brat mi čuva leđa. Najteže sam podnio pogibiju našeg prvog druga u Slavoniji. Raznijela ga je zolja i to je bio šok za sve nas – priča Prodanović.

Mladost i ideal slobode za koji su se borili držali su ih da ne pokleknu. Ni on nije propustio da naglasi, po ko zna koji put, da je ponosan na ratni put “Vukova”, a posebno na slavnu bitku za koridor.

Jedan od najmlađih bio je Dalibor Perišić iz Banjaluke. Bio je maloljetan kada je došao u jedinicu.

– Puno je emocija danas kada gledam fotografije braće koja su dala svoje živote za slobodu – kazuje Perišić.

Sjeća se bitaka koje su obilježile njegovo sazrijevanje, od Gradačca, Bijelog brda do koridora. Najteže mu je bilo na Bijelom brdu, gdje su “Vukovi” pretrpjeli velike gubitke.

– Gledao sam saborce koji su umirali u mukama, izranjavane. I sada mi te slike dolaze pred oči – kaže.

Nakon pogibije prvog, Veljka Milankovića, “Vukove” je u nove bitke vodio Miro Šikarac, koji je odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost.

– Ratni put “Vukova” bio je težak. Bili smo prva srpska jedinica koja je organizovana na ovim prostorima. “Vukovi” su bili i ponos i prkos Krajine – ponosno ističe Šikarac.

Prisjeća se da su Veljko i on imali neku svoju životnu priču. Zajedno su ratovali, zajedno su i ranjeni. Nakon što je nastradao komandant, Šikarac se pobrinuo da jedinica opstane.

– Teško je pričati o tim godinama, u ratu je sve teško, a najteža su stradanja. U ratu sam izgubio najboljeg druga. Taj događaj me je polomio i od tada plačem. I dan-danas teško podnosim ljudske tragedije. Moja četa je na koridoru bila bukvalno izmasakrirana, a onda nam je na Bijelom brdu zadat završni udarac, četvorica su poginula u jednom trenutku – sa suzama u očima priča Šikarac i dodaje da je najponosniji bio kada je na kraju rata vidio da Vukova ipak ima još.

Dokumentarac

“Vukove s Vučijaka” u ratu je vodio Veljko Milanković, a danas se njegov sin Slaviša Milanković nalazi na čelu Udruženja “Vukovi sa Vučijaka”, koji vodi računa o tome da vukovi koji su preživjeli ratne strahote, a kojih ima od Prnjavora do Australije, uvijek ostanu zajedno.

– Priča o “Vukovima s Vučijaka” je priča o opstanku i preživljavanju srpskog naroda i oni su u tome odigrali ključnu ulogu. Premijerno ćemo ove godine prikazati dokumentarni film “Ratni put jedinice” – rekao je Milanković.

Jedinicu je predsjednik RS 1993. godine odlikovao Ordenom Miloša Obilića za junačke podvige, a 2018. Ordenom Karađorđeve zvijezde Republike Srpske prvog reda.

Glas Srpske

Prnjavor: Obilježeno 30. godina od osnivanja jedinice ,,Vukovi sa Vučijaka”

U Prnjavoru je obilježeno 30 godina od formiranja jedinice “Vukovi s Vučjaka”, prve srpske dobrovoljačke jedinice i Prvog udarnog bataljona Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske. Tom prilikom u prostorijama Spomen-sobe na Vučijaku služen je parastos i pomen poginulim i umrlim borcima a izvršeno je i postrojavanje jedinice.

Ustanička krv hrabrih ljudi iz prnjavorskog kraja probudila se tih junskih dana 1991. godine, kada je u mjestu Vučijak osnovao prva dobrovoljačka jedinica, koja je hrabro gazeći naprijed otišla u odbranu srpskog življa. I danas nakon trideset godina, sjećanja kod mnogih veterana ne blijede. Navode da su to bili teški dani, puni krvi i suza, koje je trebalo pustiti kako bi se odbranio narod i zemlja.

Svoje prisustvo su upriličili I srpski član I presjedavajući predjedništva BiH Milorad Dodik kao I predsjednik Srpske Željka Cvijanović. Poručuju kako je obaveza društva I institucija da poštuju ove ljude. Navode da ovi ljudi dali mnogo u temelje Republike Srpske.

Vijence i cvijeće položile su opštinske delegacije prnjavora na čelu sa prvim čovjekom Prnjavora Darkom Tomašem i zamjenikom načelnika i predsjednikom udruženje ,,Vukova sa Vučijaka” Slavišom Milankovićem. Za veterane i zvanice upriličen je i svečani ručak.

Kroz ovu jedinicu je prošlo oko 1.000 boraca koji su bili u mnogim ratnim žarištima Slavonije, Krajine, Posavine i drugih mjesta. Poginula su 43, a ranjeno oko 200 pripadnika.Uoči proboja Koridora jedinica je proglašena za Prvi udarni bataljon Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske.

Ratni komandant ove jedinice Veljko Milanković preminuo je 14. februara 1993. godine od posljedica ranjavanja u borbama u Republici Srpskoj Krajini. Ukazom predsjednika Republike Srpske ova jedinica odlikovana je 1993. godine Ordenom Miloša Obilića i 2018. godine Ordenom Karađorđeve zvijezde Republike Srpske prvog reda.

TV K3

“Vukovi s Vučjaka” uz svoj narod kad je bilo najpotrebnije FOTO

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Обиљежавање 30 година од формирања јединице „Вукови с Вучјака“, којем присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je jedinica “Vukovi s Vučijaka”, koja danas obilježava 30 godina od formiranja, bila uz svoj narod kada je to bilo najpotrebnije, a da su njeni pripadnici iskazali patriotizam, hrabrost i požrtvovanost.

Ona je istakla da je ovo veliki dan koji podsjeća na slavna vremena formiranja jedinice.

“To su bili ljudi koji se prvi, kao velike patriote, stali na liniju odbrane Republike Srpske. U to ratno vrijeme imala sam priliku da živim u Prnjavoru, da sa građanima dijelim sve što se događalo i svi smo bili ponosni na ono što su radili `Vukovi s Vučijaka`”, rekla je Cvijanovićeva na Vučijaku, gdje je prisustvovala obilježavanju 30 godina od formiranja jedinice “Vukovi s Vučjaka”.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Обиљежавање 30 година од формирања јединице “Вукови с Вучјака”, којем присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Ona je istakla da je nažalost bilo i mnogo teških momenata, ljudskih gubitaka, ranjenih.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.
ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Обиљежавање 30 година од формирања јединице “Вукови с Вучјака”, којем присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Cvijanovićeva kaže da je bilo važno što su postojali ljudi koji su se odlikovali svojim patriotizmom, hrabrošću i požrtvovanošću i koji su kao pojedinci i patriote mnogo dali Republici Srpskoj.

Srpski član i predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik kaže da su borci sa Vučijaka branili srpski narod kada je trebalo stvarati Republiku Srpsku.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Обиљежавање 30 година од формирања јединице “Вукови с Вучјака”, којем присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Danas, 30 godina poslije, sjećamo se tih ljudi, slavnog komandanta Veljka Milankovića, koji zaslužuju sve društvene pohvale i priznanja”, rekao je Dodik na Vučijaku, gdje je prisustvovao obilježavanju 30 godina od formiranja jedinice “Vukovi s Vučjaka”.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић.

On je istakao da su veliki patriotizam koji su imali i imaju vrhunska odlika junaštva.

“Zato smo danas ovdje da odamo priznanje za sve što su učinili i da se prisjetimo njihovih ratnih drugova koji su dali život za Republiku Srpsku”, rekao je Dodik.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић.

Predsjednik Udruženja “Vukovi s Vučijaka” Siniša Milanković kaže da je priča o “Vukovima” priča o opstanku i preživljavanju srpskog naroda u kojoj su oni odigrali ključnu ulogu.

Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović je položila vijenac u Spomen sobi gdje su služeni parastos i pomen poginulim i umrlim borcima, a nakon toga je pozdravila preživjele pripadnike i obavila postrojavanje jedinice.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је јединица “Вукови с Вучијака”, која данас обиљежава 30 година од формирања, била уз свој народ када је то било најпотребније, а да су њени припадници исказали патриотизам, храброст и пожртвованост.

Kroz prvu srpsku dobrovoljačku jedinicu “Vukovi s Vučjaka” prošlo je oko 1.000 boraca, poginula su 43, a ranjeno oko 200 pripadnika.

ПРЊАВОР, 20. ЈУНА /СРНА/ – Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик каже да су борци са Вучијака бранили српски народ када је требало стварати Републику Српску.

Uoči proboja Koridora jedinica je proglašena za Prvi udarni bataljon Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske.

Predsjednici Republike Srpske odlikovali su jedinicu “Vukovi s Vučijaka” Ordenom Miloša Obilića i Ordenom Karađorđeve zvijezde Republike Srpske prvog reda.

SRNA

Milanković: Priča o “Vukovima” – priča o opstanku srpskog naroda

 

Istraživanje sa sajta lpbr-prnjavor.info

Brojno stanje pripadnika koji su prošli jednom kroz jedinicu Vukova po vojnim poštama i godinama rata „Vukovi sa Vučijaka“ VRS

Vojna Posta Ukupno % 1991 1992 1993 1994 1995
3164 Derventa 11 1,74% 11
3193 SJB Prnjavor 1 0,16% 1
7001/45 Prnjavor 203 32,02% 155 29 17 2
7007 Banja Luka 15 2,37% 15
7127 Derventa 60 9,46% 38 22
7519 Prnjavor 261 41,17% 74 60 64 63
8840 Banja Luka 6 0,95% 5 1
T-22206 Prnjavor 63 9,94% 63
TO Okučani 14 2,21% 14
ukupno 634 100,00% 19 343 126 81 65

Najviše bilo raspoređeno u lpbr Prnjavor 464 ili 73% pripadnika

Brojno stanje pripadnika koji su više puta prošli kroz jedinicu Vukova po vojnim poštama

Godina Svega TO Okučani 8840 Banja Luka 3164 Derventa 3193 SJB Prnjavor T-22206 Prnjavor 7001/45 Prnjavor 7519 Prnjavor 7007 Banja Luka 7127 Derventa
1991 55 31 24
1992 968 2 113 5 169 383 167 129
1993 243 3 50 103 34 53
1994 124 29 95
1995 93 3 90
ukupno 1483 31 26 8 169 465 455 34 182

Sigurno je da je brojno stanje Vukova bilo veće, jer su dolazili dobrovoljci koji su isti dan napuštali jedinicu, pripadnici jedinice koji su bili na obuci, ne punoljetni pripadnici, tako da četne starješine i referenti komande Vukova nisu evidentirali i upisivali vojnu poštu u kojoj su bili pridodati.

Bratunac

Bratoljub” će biti spreman do maja

Marijana Miljić Bjelovuk
 “Bratoljub” će biti spreman do maja
BANjALUKA – Izgradnja graničnog prelaza “Bratoljub” kod istoimenog mosta na Drini između Bratunca u Srpskoj i Ljubovije u Srbiji u punom je jeku i do sada je završeno oko 40 odsto radova na ovom projektu.

– Do sada su izvedeni zemljani radovi i plato nasut do projektovane kote. Takođe, završeni su betonski radovi na izradi AB temelja na 12 objekata, kao i montaža čelične konstrukcije na četiri objekta – rekao je načelnik Odjeljenja za komunikacije u Upravi za indirektno oporezivanje (UIO) Ratko Kovačević i dodao da je završena i vanjska kišna i kanalizacija.

Kada je riječ o preostalom dijelu posla, radnici zvorničkog preduzeća u idućim mjesecima baviće se limarskim radovima i montažom panela, ali i keramičarskim i molersko-farbarskim radovima u prostorijama novoizgrađenog graničnog prelaza.

– Predstoje nam i elektroradovi na samim objektima, ali i elektroinstalacija i montaža opreme. Svakako slijede i radovi na mašinskim instalacijama, ali i grijanju i hlađenju – naveo je Kovačević.

Istakao je da epidemija virusa korona, koja hara od marta, nije usporila, niti uticala na gradnju graničnog prelaza.

– Treba naglasiti i da su se svi učesnici u građenju strogo pridržavali svih naloženih mjera u borbi protiv epidemije virusa korona – naveo je Kovačević.

Prema planovima, gradnja graničnog prelaza kod mosta “Bratoljub” trebalo bi da bude završena 31. marta iduće godine.

– Nakon tog datuma investitor je u obavezi da obezbijedi upotrebnu dozvolu i napravi niz aktivnosti kako bi granični prelaz “Bratoljub” bio pušten u rad. Planirana dinamika puštanja u rad graničnog prelaza “Bratoljub” je maj 2021. godine – naveo je Kovačević.

Izgradnja mosta “Bratoljub”, u dužini od 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i koštala je oko 13 miliona evra, ali zbog nepostojanja prelaza još nije u funkciji. Srbija je, prema dogovoru, završila izgradnju mosta i pristupne puteve sa svoje strane, a Republika Srpska izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunca, dok plato za carinski terminal i granični prelaz sa nadstrešnicom površine 2.000 kvadratnih metara treba da izgradi BiH. Na završetak posla pozivali su često i zvaničnici Srbije, ukazujući na značaj ovakvih projekata, prije svega za stanovništvo i privredu.

Značaj

Čelnici opštine Bratunac godinama ističu da su granični prelaz i most od ogromnog značaja za tu opštinu, ali i za širu regiju. Transportni pravci će, prema njihovim riječima, biti znatno skraćeni i to će mnogo značiti za privredu ovog područja i za stanovništvo s obje strane Drine.

Pokolj u Bjelovcu 14.12.1992.

Pokolј u Bjelovcu 1992. se desio pred zoru 14. decembra 1992. godine u selu Bjelovac, opština Bratunac, u gornjem Podrinju. Na području Bjelovca zajedno sa okolnim srbskim selima Sikirić i Loznička Rijeka, muslimanske snage su ubile najmanje 109 Srba i tom prilikom spalile 350 srbskih kuća. Sva pokretna imovina, stoka, hrana i lјetina je pokradena. Cijelokupno stanovništvo je prisilјeno da bježi preko Drine u Republiku Srbiju.

Selo je nekoliko narednih mjeseci ostalo pod kontrolom muslimanske tkz. Armije BiH i potpuno pusto od lokalnog stanovništva dok Vojska Republike Srbske nije oslobodila ova sela. Muslimanske snage BiH su tokom 1992-1995 na područiju Srebrenice i Bratunca etnički očistili i uništili oko 100 srbskih sela.

Za te zločine niko nije kažnjen. Sudsko vijeće Haškog Tribunala je 2008. godine oslobodilo krvnika Nasera Orića, komadanta 28. divizije muslimanske tkz. Armije BiH. Simbol stradanja pokolјa u Bjelovcu je Brano Vučetić, kome su tog dana ubijeni otac i stariji brat, a majka tri meseca ranije majka. On sam je proveo u muslimanskom logoru za Srbe skoro dva mjeseca.

Proboj koridora 1992.

27.6.2021.

Obilježavanje 29 godina od proboja „Koridora života“

Na Dugoj Njivi kod Modriče danas je obilježeno 29 godina od proboja „Koridora života“ čime je prekinuta 42 dana duga blokada zapadnog dijela Republike Srpske i Republike Srpske Krajine sa oko 1,5 miliona stanovnika i omogućena veza sa maticom Srbijom.

Cvijanović: Snaga Srpske u jedinstvu

Srna
 Cvijanović: Snaga Srpske u jedinstvu
MODRIČA – Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je danas u Dugoj Njivi kod Modriče da je snaga Republike Srpske u jedinstvu, što je pokazala za vrijeme odbrambeno-otadžbinskog rata, ali i u mirnodopsko vrijeme.

21.6.2020.

Obilježavanje 28 godina od proboja „Koridora života“

Na Dugoj Njivi kod Modriče danas je obilježeno 28 godina od proboja „Koridora života“ čime je prekinuta 42 dana duga blokada zapadnog dijela Republike Srpske i Republike Srpske Krajine sa oko 1,5 miliona stanovnika i omogućena veza sa maticom Srbijom.

Susret Prvog krajiškog i Istočnobosanskog korpusa u operaciji Koridor 1992, kojim su spojeni istočni i zapadni dijelovi Republike Srpske, dogodio se 26. juna 1992. godine oko 16.00 časova, na liniji Živkovo Polje-Filomena-rječica Tolisa.

Jedinice TG-1 25.06.1992. neprijateljski napad su dočekale spremne i odbile ga u jednosatnoj borbi, bez sopstvenih gubitaka. Komanda TG-1 je zbog pretpljenih gubitaka i pada morala izvukla iz borbe 7/16. Kmtbr i postavila ga na desni bok radi zaštite od eventuvalnog napada iz pravca Gradačca. Umjesto ove jedinice u napad  su uvedeni : 1.bataljon VP (-1) (dvije čete vojne policije) i 1. prnjavorska lpbr, popunjena sa 340 boraca. Odluka za napad nije mijenjana. Nakon odbijenog protivnapada i izvršenih priprema, dio glavnih snaga TG-1 nastavi je sa napadom i oslobodio selo Živkovo Polje, a sa pomoćnim snagamaje potpuno oslobođena Kužnjača i izbilo se na prednji kraj odbrane sela Tartevci i Riječani Donji. Gubici:jedan lakše ranjen. (iz knjige Operacija koridor-92 , general Novica Simić, Boračka organizacija RS Banja luka, mart 2011. godine, str.178)

23.6.2019.

„Koridor života“ najveća uspješna operacija VRS

Objavljeno: 

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović izjavio je da je u akciji „Koridor života“ srpska strana u jednom trentuku angažovala više od 54.000 vojnika i da je to bila najveća uspješna borbena operacija Vojske Republike Srpske /VRS/ u odbrambeno-otadžbinskom ratu.
Milunović je danas na Dugoj Njivi kod Modriče, na obilježavanju 27 godina od probijanja „Koridora života“ u Posavini, napomenuo da je ova akcija tako nazvana, jer je trebalo odblokirati oko milion ljudi koji su bili u okruženju i izgubili vezu sa maticom Srbijom.

„Prijetila nam je humanitarna katastrofa“, rekao je Milunović novinarima.

Prema njegovim riječima, snage VRS i SAO Krajine dobile su bitku protiv hrvatsko-muslimanskih snaga, jer su se borile za svoje najbliže, ognjišta, čast i slobodu.

„Neprijatelj je bio osuđen na neuspjeh. Htjeli su da nam uzmu slobodu i teritorije, a i živote“, rekao je Milunović, koji je bio ranjen u proboju Koridora.

Milunović je rekao da su u akciji deblokade učestvovali VRS i snage SAO Krajine.

„Neprijatelj je imao od 20.000 do 25.000 vojnika, od čega je poginulo njih 1.261, dok su imali 6.250 ranjenih. VRS i snage SAO Krajine su imali 413 poginulih i 1.505 ranjenih“, rekao je Milunović.

Vojna operacija „Koridor 92“ trajala je od 14. do 28. juna na području Posavine i omogućila je spajanje zapadnih dijelova Srpske i RSK sa ostalim djelovima Srpske i Srbijom.

Ovom akcijom, čiji je direktan povod smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika, okončana je 42 dana duga kopneno-vazdušna blokada zapadnog dijela Srpske i RSK.

Akciju „Koridor 1992“ izvele su združene jedinice VRS i RSK protiv vojnih i paravojnih snaga muslimansko-hrvatske koalicije. Ovom bitkom oslobođeni su Modriča, Odžak, Derventa i Brod, a kompletna vojna operacija proboja i obezbjeđivanje „Koridora“ završena je 6. oktobra 1992. godine.

U akciji „Koridor 92“, koja je označena kao sudbonosna, poginula su 273 borca Vojske Republike Srpske, 70 boraca Ministarstva unutrašnjih poslova Srpske i 70 boraca Vojske Republike Srpske Krajine, dok je ranjeno 1.505 boraca.

KOMENTAR

Mjesto na Dugim njivama kod Modriče, gdje je bio IKM 1.KK, na kome je general Talić , 1.7.1992. godine, izdao zadatke starješinama Prnjavorske lake pješadiske brigade za realizaciju druge faze Koridora, za oslobađanje Odžaka i proboj prema r.Savi.

Mišinci 16.6.2019. godine

Dan Vojske Republike Srpske

12.5.2020.

Parastosom i polaganjem vijenaca na spomenik junacima grada juče je u Prnjavoru obilježen 12. maj – Dan Vojske Republike Srpske.

1992-1995.

Vojska Republike Srpske izvojevala slobodu narodu

Vojska Republike Srpske donijela je slobodu srpskom narodu na ovim prostorima. Oni koji su dali svoje živote za RS, dali su najviše i zbog toga nikada ne treba da budu zaboravljeni, poručeno je iz kasarne Kozara u Banjaluci povodom Dana Vojske RS i Trećeg pješadijskog Republika Srpska puka Oružanih snaga BiH.

REPUBLIKA SRPSKA12.05.2020 | 13:54

Vojska Republike Srpske izvojevala slobodu narodu

 „Moramo odati počast za sve one koji su dali najvrijednije za Republiku Srpsku, a to je njihov život.“, rekao je Milan Radojčić, komandant Trećeg pješadijskog RS puka Oružanih snaga BiH.

12.5.2020.

obilježavanje 12
May132020

Povodom 12.maja Dana Vojske Republike Srpske i 13.maja dana 27.motorizovane i Osinjske lake pješadijske brigade u Derventi je danas služen parastos i položeni vijenci na Centralnom spomen obilježju za 608 poginulih boraca sa područja opštine.                                                            Parastos je služio protojerej stavrofor Radojica Ćetković, a vijence su položili načelnik opštine te delegacije Opštinske boračke organizacije Derventa, starješina VRS, porodica poginulih boraca i nestalih civila, Policijske stanice u Derventi i boračkih organizacija  Broda i Prnjavora.

U uvodnom obraćanju predsjednik Opštinske boračke organizacije Čedo Vujičić je je rekao da je Vojska RS nastala prije 28 godina sa osnovnim zadatkom da spasi i zaštiti srpski narod te  da je naša vječna obaveza da čuvamo uspomenu na one,koji su štiteći srpski narod, položili svoje živote ,da se sa ponosom i  tugom sjećamo njihovih likova i imena ,čuvamo i izgrađujemo Derventu i Republiku Srpsku.                            „Vojska RS je u istorijskim okolnostima, koje su bile nametnute srpskom narodu, odgovorila izazovu i spasila srpski narod i teritoriju,a istovremeno je dala ključni doprinos u formiranju i opstanku RS. Naravno ti visoki ciljevi su vrlo skupi i plaćeni su sa 23.731 životom, a od toga je 608 poginulih boraca iz Dervente ili ima vezu sa Derventom. Kad je riječ o 27. i Osinjskoj brigadi mi iz Dervente smo ponosni na uloge koje su te dvije brigade imale tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata i njihov značaj je svakako veliki. Poznato je da je 27. brigada učestvovala u borbama na gotovo svim ratištima Republike Srpske i da je davala ključni doprinos u odbrani srpskog naroda tamo gdje je njegov opstanak bio ugrož en. J edna od najvažnijih operacija bilo je probijanje koridora, oslobađanje Dervente, Broda ,učešće u zaštiti naroda na tesličkom ratištu ,zatim u srednjoj Bosni, Vlasenici i zapadno krajiškom ratištu“,rekao je Vujičić.

U borbama  za oslobođenje Republike Srpske 27.brigada je imala 438 poginulih boraca ,73 borca su stradala u drugim okolnostima i 13 boraca je nestalo i još uvijek nisu pronađeni dok je Osinjska  brigada imala 104 poginula i više stotina ranjenih. Osinjska brigada je nastala kao izraz potrebe naroda sa južnog dijela opštine da se zaštiti  i odbrani od opasnosti koja je u proljeće 1992.godine bila prilično izvjesna i realna .Ona je učestvovala u operacijama za oslobađanje Dervente i Broda i na još nekim ratištima ali je u proljeće 1994.godine rasformirana i integrisana u 27. brigadu.

„Ovo je danas dan 27.i Osinjske lake brigade ,nažalost u ovim okolnostima ovo je prilično skromno ali sa puno srca i puno duše,s puno ljubavi  na uspomenu  na sve drage ljude kojih danas nema .Hvala veliko i neka im je svima vječna .Na nama je da danas ispoštujemo tu ideju očuvanja Republike Srpske, da zdušno gradimo pošteno  i srcem Derventu koja u Republici Srpskoj na mjestu koje joj pripada, na solidno visokom mjestu. Ovo pokazuje da nisu uzalud poginuli. To je jedna satisfakcija nama da radeći ovaj posao opravdamo povjerenje svojih sugrađana,a vječita zahvalnost tim dragim ljudima i njihovim porodicama kojima oni najviše manjkaju.Uvažamo porodice poginulih boraca , invalidima takođe pružamo podršku u skladu sa određenim mogućnostima“, rekao je načelnik Simić u izjavi za medije.

Obilježavanje Dana vojske RS i dana derventskih brigada je organizovano u skladu sa mjerama koje je propisala Vlada RS i Republički štab za vanredne situacije.

U ime Boračke organizacije opštine Prnjavor vijenac su položili ratni komandanti bataljona u 27.mtbr i načelnik OBIZ.

Iz obraćanja presjednika Boračke organizacije Derventa.Derventa DanVRS-27mtbr-Oslpbr2020

 

BO

Dan borca RS u 2020.

14.2.2020. godine

I ove godine Boračka organizacija opštine Prnjavor polaganjem vijenaca na spomen-obilježje poginulim borcima u proteklom ratu u Spomen-hramu na Vučijaku, na grobu komandanta Veljke Milankovića i gobovima poginulim i umrlim ratnim komandantima opštine, obilježili su svoj dan borca Odbrambeno-otadžbinskog rata.

Obilježavnje Dana borca OORRS u 14.2.2019. godine

Prnjavor-ŽUT

4.12.2020.

I ove godine kod spomen-obilježja na Radlovcu, Prnjavor, služen je parastos za 22 Srbina iz sela Mlinci, Paramije, Čorle, Donji Galjipovci i Srpovci koje su ustaše zaklale na današnji dan 1941. godine.

Масовна гробница и стратиште “Радуловац”

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу.

Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима.

Средоје Васић о овом догађају свједочи:

„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао ићи, тукли кундацима по леђима. Старац је падао, подизао се и поновно под ударцима падао.

Кад смо изашли на зараван брда, зауставили су нас и постројили. Настало је претресање. Имао сам нож у унутрашњем џепу капута, али га срећом нису нашли. Никола Чорни је ту нешто разговарао са официрима. Након извјесног времена повратили су нас у његово двориште и опет постројили. Тројица официра су се издвојили, Чорни је са њима нешто жустро расправљао. Ми смо стајали убијеђени да ће нас отјерати у Прњавор и тамо поубијати. Док је Чорни са њима расправљао појави се један усташа са пиштољем „гасером“ у руци. Преко друге руке носио је ципеле повезане пертлама. Наишавши крај нас рече: ‘Убио сам једног бандита!Скинуо сам му пиштољ и ципеле.’ Била је то лаж, јер партизана ту уопште није било. Одједном један официр повика: ‘Сви они који су дошли да праве уље нека изнесу своје ствари и стану у строј!’ […] Кад се постројисмо официр повика: ‘Ви с врећама марш кући! Остали правац Прњавор!’ […] Сви из Чорли и Парамија су отјерани у Прњавор и поубијани исте ноћи. Било их је 27, различитог узраста и година.“

Никола Чорни свједочи да је у тренутку док је ишао ка Симића брду сусрео дванаест Пољака и Украјинаца које су усташе пустили. У разговору са усташким официрима успио је издејствовати да се пусте неки Срби који су то јутро код њега дошли у радњу да циједе уље. Из дворишта су по сјећању Чорнија одведени: Бранко Миладиновић, Марко Миладиновић, Димитрије Микић, Душан Чолић, Ненад Самац, Богомир Васић, Марко Тубоњић, Ђуро Кнежевић и Рајко Васић. Они су заједно са још деветнаест сељака из Чорли, Млинаца и Парамија отјерани у Прњавор.

Два дана доцније, када нису стизале никакве вијести о одведеним комшијама, једна група Пољака и Украјинаца је отишла у Прњавор, тачније 6. децембра, да моли котарског предстојника да се комшије Срби пусте кућама. Предстојник их је том приликом истјерао вани уз псовке и тада су сазнали да су комшије Срби побијени исту вече када су и дотјерани у Прњавор. Док су ови људи стајали поред цркве видјели су заробљену групу Срба из села Гаљиповци које су усташе проводиле кроз Прњавор вичући наоколо како су похватали четнике.

Чорни се присјећа:

„Међу усташама који их гоне спазих Јозу Козјака из села Парамија. Приђох му и рекох: ‘Јозо шта то радите, јесте ли полудјели? Куда гоните те недужне људе, па то су сељаци!’ Јозо скиде пушку и дрекну на мене: ‘Још једну проговори па ћу те убити!’ Остадох скамењен: шта је том Козјаку? До јучер смо били добри познаници, а сада хоће да ме убије! Пошао свијет у понор из којега га нико неће извући, помислих. Управо тада ми приђе Прњаворчанин Јошко Молнар, обучен у домобранску униформу, и упита ме шта баш данас тражим у Прњавору. Казах зашто смо дошли. Он ме погледа и рече: Никола, они су сви прошле ноћи побијени!“

Сви Срби ухваћени у тој рацији су дотјерани у Прњавор и затворени у затвор. Истјерани су ноћу 4/5. децембра 1941. године, одведени на њиву испод градског гробља и ту звјерски побијени. Након покоља су затрпани у масовну гробницу.

Жртве никад нису биле опојане, а Општински одбор СУБНОР-а је тек 1973. године подигао спомен-плочу са неколицином имена пострадалих. Преко тридесет година ова гробница је била запуштена. Активностима Светосавске омладинске заједнице 2010. године, ова масовна гробница је очишћена, плоча је обновљена, a постављена је и саобраћајно-туристичка сигнализација која упућује пролазнике на ово стратиште. У јавност је пласирана и наново објављена прича о овом догађају, што је пробудило потомке жртава те су заједничком иницијативом подигли бетонски спомен-крст и обновили ову гробницу.

Ово стратиште је именовано као „Радуловац 1941“, а тај назив је усвојен и на саобраћајно-туристичким сигнализацијама. У непосредној близини се налази и друга масовна гробница са непознатим бројем жртава именована као „Манастир 1941“, која је уједно и највеће прњаворско стратиште.

Да ли је на стратишту „Радуловац 1941“ побијено још људи, не зна се са сигурношћу, али постоји сумња да је број страдалих на овом локалитету и нешто већи. Не зна се да ли је ту ноћ у затвору било и других заробљеника који су изведени на ово стратиште. Иако не можемо говорити о тачном броју страдалих Срба у овој масовној гробници, поуздано се зна да су ту пострадали сљедећи: Чолић Душан, Гајић Недо, Кнежевић Ђуро, Кнежевић Марко, Јањић Недо, Микић Димитрија, Самчевић Ненад, Стојаковић Тривун, Стојаковић Јован, Репић Ново, Васић Драгутин, Васић Рајко, Васић Милан, Васић Јелисија, Васић Стојан, Васић Богомир, Миладиновић Марко, Миладиновић Бранко, Симић Новак, Марић Јелисија, Вучић Ђорђо, Ракић Мирко,Тубоњић Марко.

Бојан Милијашевић istorijaprnjavora

4.12.2019.

Na Radlovcu održan parastos za 22 žrtve ustaškog terora VIDEO

Foto: SRNA
Kod spomen-obilježja na Radlovcu, nedaleko od Prnjavora, danas je služen parastos za 22 Srbina iz sela Mlinci, Paramije, Čorle, Donji Galjipovci i Srpovci koje su ustaše zaklale na današnji dan 1941. godine.TV K3

Iz protokola obilјežavanja godišnjice stradanja žrtava fašističkog terora 4.12.1941 godina, datum obilјežavanja 4.12.2019. godine

NA OVOM SPOMEN OBILjEŽJU UPISANI SU:

  1. ČOLIĆ DUŠAN
  2. GAJIĆ NEDO
  3. KNEŽEVIĆ LjUBO
  4. JANјIĆ NEDO
  5. MIKIĆ DIMITRIJA
  6. SAMČEVIĆ NENAD
  7. STOJAKOVIĆ TRIVUN
  8. STOJAKOVIĆ JOVAN
  9. REPIĆ NOVO
  10. VASIĆ DRAGUTIN
  11. VASIĆ RAJKO
  12. VASIĆ MILAN
  13. VASIĆ JELISIJA
  14. VASIĆ STOJAN
  15. VASIĆ BOGOMIR
  16. MILADINOVIĆ BRANKO
  17. MILADINOVIĆ MARKO
  18. SIMIĆ NOVAK
  19. MARIĆ JELISIJA
  20. VUČIĆ ĐORĐO
  21. RAKIĆ MIRKO
  22. KNEŽEVIĆ MARKO

U TIŠINI I MIRU MINUTOM ĆUTANјA ISKAŽENO POŠTOVANјE SVIM NEVINO POGINULIM ŽRTVAMA I SRBIMA KOJI SU 4.12.1941. GODINE NA OVOM MJESTU UBIJENIM OD STRANE USTAŠA NDH.

PRIJE 77 GODINA – 4. DECEMBRA 1941. GODINE NA OVO MJESTO, USTAŠE TADA NDH (NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA) DOVELI SU  ZAROBLjENA 22 NEVINA SRPSKA CIVILA IZ SELA SA PODRUČJA OPŠTINE PRNјAVOR: ČORLI, SRPOVACA, MLINACA I DONјIH GALjIPOVACA.

MUČKI IH NI KRIVE NI DUŽNE POBIŠE, ALI SAMO ZATO ŠTO SU BILI SRPSKE NACIONALNOSTI, NE VODEĆI RAČUNA DA JE NAJMLAĐI IMAO SAMO 17 GODINA,  A NAJSTARIJI 49 GODINA.

NAKON ZAVRŠETKA DRUGOG SVJETSKOG RATA, ZBOG SVEOPŠTE SITUACIJE TREBALO JE DOSTA VREMENA DA SE POČNE SA OBILjEŽAVANјEM OVIH I SLIČNIH ZNAČAJNIH ISTORIJSKIH DOGAĐAJA.

GODINE 1973. OPŠTINSKI ODBOR SAVEZA UDRUŽENјA BORACA NARODNO OSLOBODILAČKOG RATA PO PRVI PUT JE OBILjŽIO OVAJ ZLOČIN I NA OVOM MJESTU POSTAVIO SPOMEN PLOČU SA ISPISANE DVADESET I DVIJE NEVINE SRPSKE ŽRTVE.

NAKON 38. GODINA, ODNOSNO 2011. GODINE, POSLIJE POSTAVLjENE SPOMEN PLOČE, OBNOVLjENO JE OVO SPOMEN OBILjEŽJE I OD TADA SE SVAKE GODINE 4. DECEMBRA ODRŽAVAJU PARASTOSI, POLAŽU VIJENCI I SPOMINјU NјIHOVA IMENA SA NAMJEROM DA SE NIKADA NE ZABORAVE.

ZAJEDNIČKI SE OBAVEŽIMO DA ĆEMO I U BUDUĆNOSTI OBILjEŽVATI I NIKADA NEĆEMO ZABORAVTI OVAKVE I SLIČNE ZLOČINE KOJE SU POČINILE USTAŠE NDH U TOKU DRUGOG SVJETSKOG RATA.

KADA JE 2011. GODINE OBNOVLjENO OVO SPOMEN OBILjEŽJE PROGRAMOM JE BILO PREDVIĐENO DA NOSILAC AKTIVNOSTI OBILjEŽAVANјA GODIŠNјICE OVDJE UBIJENIH NEVINIH ŽRTAVA BUDE SUBNOR, OPŠTINSKI ODBOR PRNјAVOR.

A ČINјENICA JE DA SU ČLANOVI OPŠTINSKOG ODBORA SUBNOR-a PRNјAVOR U POODMAKLILM GODINAMA, TE JE ZBOG TOGA U NAREDNOM PERIODU USAGLAŠENO DA ĆE BORAČKA ORGANIZACIJA OPŠTINE PRNјAVOR NOSITI I U SARADNјI SA OO SUBNOR PRNјAVOR NA OVOM MJESTU OVDJE UPISANIM NEVINIM ŽRTVAMA ORGANIZOVATI GODIŠNјICU STRADANјA I PARASTOSA, POSEBNO UZEVŠI U OBZIR DA BORAČKA ORGANIZACIJA ORGANIZUJE ISTE I SLIČNE DOGAĐAJE NA PODRUČJU ČITAVE NAŠE OPŠTINE, 

 OPŠTINSKI ODBOR SUBNOR-a PRNјAVOR I BORAČKA ORGANIZACIJA OPŠTINE PRNјAVOR UPUĆUJU ZAHVALNOST PRISUTNIM ŠTO STE ODVOJILI SVOJE VRIJEME DA ZAJEDNIČKI OBILjEŽIMO I OSUDIMO OVAJ ZLOČIN POČINјEN PRIJE 78. GODINA.

Nedaleko, u blizini Gimanzije nalazi se još jedna grobnica žrtava ustaškog terora iz 3.1.1992. godine.

Na spomen ploči je napisano:

Zajednička grobnica ŽUT u blizini Gimnazije. Pobijeno preko 15 žitelja iz Donje Ilove i Grabik Ilove 3.1.1942. godine. Familije Stojičevići, Simići, Bogdanovići, Radulovići, Galići, Božunovići, Aksentići.

Vidi više, Mladen Jotanović, rukopis Spomenici i spomen- obilježja NOR-a, Prnjavor 2017.godine grobnica ZFT2 grobnica ZFT1

SA OBILJEŽAVANJA SJEĆANJA NA ŽRTVE USTAŠKOG TERORA U 2018. GODINI

4.12.2018

Na Radlovcu održan parastos za 22 žrtve ustaškog terora VIDEO

Vidi više, Mladen Jotanović, rukopis Spomenici i spomen- obilježja NOR-a, Prnjavor 2017.godine grobnica ZFT2 grobnica ZFT1

BO

Mitrovdan

8.11.2019.

U Nevesinju obilježen Mitrovdan (VIDEO)

IZVOR: HERCEG TV | FOTO: HERCEG TV | DATUM:08.11.2019.

U Nevesinju je danas obilježen Mitrovdan, dan opštine i krsna slava Boračke organizacije RS. Tim povodom održan je niz manifestacija kao znak sjećanja na Mitrovdanske bitke 92. i 94. godine, simbola odbrane istočne Hercegovine u kojima su poginula 64 borca Vojske RS, a više od 950 je ranjeno. Obilježavanju su prisustvovale brojne delegacije iz RS i Srbije.

Boračka organizacija obilježila Krsnu slavu

Foto: SRNA

Boračka organizacija opštine Prnjavor obilježila je danas krsnu slavu Mitrovdan održavanjem parastosa i polaganjem vijenaca u Spomen hramu na Vučijaku i slavskim ručkom priređenim u sali Doma kulture.

TV K3

Zamjenik predsjednika Boračke organizacije opštine Prnjavor Slavoljub Vuković podsjetio je da ova boračka organizacija ima oko 6.700 članova, među kojima je 1.100 ratnih vojnih invalida i oko 600 porodica poginulih boraca.

Načelnik opštine Prnjavor Darko Tomaš podsjetio je da je Prnjavor u proteklom ratu izgubio 626 boraca po čemu je u odnosu na broj stanovnika druga opština u Republici Srpskoj po broju poginulih.

„Кako kod nas nije bilo ratnih dejstava taj podatak dovoljno govori da su borci bili širom Republike Srpske i da je cijena koju smo platili visoka, da su borci ove opštine dali nemjerljiv doprinos stvaranju Republike Srpske i odbrani svoje opštine“ , rekao je Tomaš.

On je podsjetio da se u svim mjesnim zajednicama ove opštine tokom cijele godine održavaju parastosi i na taj način čuvaju uspomene na poginule borce.

„Njihov doprinos ne smijemo nikada zaboraviti, a Boračka organizacija će uvijek imati apsolutnu podršku lokalne zajednice“ , izjavio je Tomaš.

SRNA

Nevesinjska brigada veličanstvenim pobjedama spriječila pogrom Srba

Objavljeno: 

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović rekao je danas da su mitrovdanske bitke simbol odbrane Nevesinja i istočne Hercegovine i slamanja ofanziva daleko brojnijeg neprijatelja, kojeg su činile jedinice regularne hrvatske vojske, Hrvatskog vijeća odbrane i takozvane Armije BiH.
On je na konferenciji za novinare u Banjaluci povodom sutrašnjeg obilježavanja mitrovdanskih bitaka 1992. i 1994. godine na nevesinjskom ratištu rekao da su pripadnici Nevesinjske brigade Vojske Republike Srpske veličanstvenim pobjedama spriječili pogrom srpskog naroda, koji im se spremao po receptu ustaške ideologije iz Drugog svjetskog rata.

„Vojska Republike Srpske vodila je velike bitke za odbranu naše teritorije, naroda i ognjišta. Oni su spriječili pokušaj da se Republika Srpska ispresjeca, te da se srpski narod sa ovih teritorija protjera“, naveo je Milunović koji je predsjednik Odbora Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova.

Prema njegovim riječima, dvije mitrovdanske ofanzive, iz 1992. i 1994. godine, bile su pokušaj da Srbe protjeraju iz istočne Hercegovine.

„Da su uspjeli u svojoj namjeri karta Republike Srpske ne bi izgledala kako izgleda danas“, rekao je Milunović, navodeći da je u prvoj mitrovdanskoj ofanzivi život izgubio 41 borac Vojske Republike Srpske i jedan civil.

Prema njegovim riječima, neprijatelj u prvoj mitrovdanskoj ofanzivi angažovao je ogromne snage koje su napale malu, ali hrabru i odvažnu Nevesinjsku brigadu koja je u to vrijeme brojala oko 3.500 boraca, dok su neprijateljske snage brojale između 35.000 i 40.000 vojnika čime su ostvarile stratešku prednost.

„Raspolagali su ogromnim potencijalom artiljerijskog oružja i napali su iznenada na Mitrovdan kada su mnogi borci Nevesinjske brigade slavili krsnu slavu. Na položajima je bilo oko 1.500 boraca koji su spriječili prodor neprijatelja“, naveo je Milunović.

On je podsjetio da su neprijateljske jedinice pretrpjele velike gubitke od nekoliko stotina vojnika.

„U drugoj mitrovdanskoj ofanzivi takozvana Armija BiH ubacila je u naše redove svoje diverzantske jedinice. Neprijateljske jedinice su pretrpjele jedan od najvećih poraza u prošlom ratu pri čemu je poginulo oko 117 njihovih boraca“, dodao je Milunović i istakao da su poginula 22 pripadnika Vojske Republike Srpske.

On je istakao da je Nevesinjska brigada ostvarila briljantnu vojničku pobjedu bez ijedne mrlje, dok su muslimanske jedinice pucale i po sanitetskom vozilu, ubile ranjenika i ranile medicinsku sestru i u selu Žuberin mučki ubile četiri civila.

Milunović je ovom prilikom čestitao krsnu slavu Mitrovdan Boračkoj organizaciji Republike Srpske i svim njenim članovima.

Programom obilježavanja mitrovdanskih bitaka 1992. i 1994. godine na nevesinjskom ratištu u organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova sutra je u Nevesinju predviđena u 9.00 časova Sveta arhijerejska liturgija u Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, u 11.30 časova parastos i polaganje vijenaca na Centralnom spomeniku poginulim borcima Nevesinja u odbrambeno-otadžbinskom ratu Republike Srpske na Trgu slobode, a u 12.00 časova svečana akademija u Domu kulture „Nebojša Glogovac“.

Obilježavanje Mitrovdana u 2018. godini

16.kmtbr

Obilježen dan osnivanja 16. Krajiške motorizovane motorizovane brigade 1.KK VRS

15.9.2019.

U Mašićima, kod Gradiške, 15.9.2019. godine obilježeno 28 godina od osnivanja 16. krajiške motorizovane brigade Vojske Republike Srpske.

Pripadnici 16. krajiške motorizovane brigade krenuli su 16. septembra 1991. godine iz Mašića na svoj ratni put dug 1.727 dana. Brigada se borila na ukupno 20 ratišta, u zapadnoj Slavoniji, Posavini, na koridoru, Grmeču, Ozrenu, Trebavi i na Manjači.

Kroz 16. krajišku motorizovanu brigadu prošlo je 12.261 boraca, 437 boraca dalo je živote za Republiku Srpske, a oko 2.000 je ranjeno.

Sa područja opštine u ovu ratnu jedinicu mobilisano je 1.158 pripadnika VRS.

Za sve učinjeno u odbrambeno-otadžbinskom ratu brigada je dobila Orden Nemanjića, najviše odlikovanje za ratne zasluge u Republici Srpskoj.

Prema istraživanju 4 ranjena, 1 povrijeđen, 3 bolesna, 1 umro i 9 poginulo pripadnika vojne pošte 7322 Banja luka, 16.krajiška motorizovana brigada 1.KK VRS sa područja opštine.

spisak poginulih pripadnika 16.kmtbr iz prnjavora
Barukčić (Ilija) Goran iz Drenova, rođ. 1973. vojnik četa vojna policija, poginuo 31.3.1993, Gorice, Brčko. stupio u jedinicu 16.8.1992.godine. Sahranjen u opštini.Drenova
Gvozden (Slavko) Mihajlo iz , rođ. 1953. vojnik 1.čete, 1.bataljona,, poginuo 13.4.1995, Gojkovac, Doboj. stupio u jedinicu 6.12.1994.godine. Sahranjen u drugoj opštini.Gradiška.
JADIĆ (Matija) ANTON iz Prnjavor, rođ. 1966. vojnik 1.čete, 1.bataljona, poginuo 19.7.1992, Ledenice, Gradačac. stupio u jedinicu 20.5.1992.godine. Sahranjen u opštini.Prnjavor, gradsko groblje.
Jocić (Boško) Branislav iz Babanovci, rođ. 1959. vojnik 1.čete, 2.bataljona,, poginuo 10.5.1995, Miljevac, Teslić. stupio u jedinicu 20.5.1992.godine. Teže ranjen u b/d. Preminuo u bolnici KBC Banja Luka.Sahranjen u drugoj opštini.Banja Luka.
JOSIPOVIĆ (Mitar) RANKO iz Prnjavor, rođ. 1958. vojnik 1.čete, 1.bataljona,, ranjen 28.7.1993, Đukići, Brčko. stupio u jedinicu 9.6.1993.godine. Preminuo na VMA Beograd 16.08.1995. godine.Sahranjen u opštini. Gradsko groblje.
JOSIPOVIĆ (Mitar) RANKO iz Prnjavor, rođ. 1958. vojnik 1.čete, 1.bataljona,, poginuo 25.7.1995, Hodžići, Doboj. stupio u jedinicu 9.6.1993.godine. Preminuo na VMA Beograd 16.08.1995. godine.Sahranjen u opštini. Gradsko groblje.
JUGOVIĆ (Jevto) SVETISLAV iz Prnjavor, rođ. 1940. razvodnik 1.čete, 1.bataljona,, poginuo 17.11.1991, Autoput Novska, Novska. stupio u jedinicu 15.11.1991.godine. Sahranjen u opštini, Šarinci.
RADIVOJAC (Čedomir) MIROSLAV iz Kremna, rođ. 1971. vojnik izviđačka četa, poginuo 14.3.1992, Donji Čaglić, Pakrac. stupio u jedinicu 17.11.1991.godine. Sahranjen u opštini.Kremna.
Zoran (Milorad) Dragomir iz Doboj, rođ. 1958. vojnik 1.čete, 1.bataljona, poginuo 31.5.1995, Berakova, Doboj. stupio u jedinicu 8.3.1994.godine. Sahranjen u opštini Prnjavor, gradsko grobljer.

Delegacija opštine Prnjavor (načelnik OBICZ i predsjednik Boračke organizacije opštine Prnjavor) položila je vijenac na spomenik poginulim borcima VRS u Mašićima.

 

 

Sa obilježavanja Dana 16.kmtbr prošle godine.

Spome soba u Domu u Mašića.

16.kmtbr u Krajiški  vojnik od 6.6.1996. str.18-25

Priznanja ČASNO NOSE „NEMANJIĆA“